Među vestima o hapšenju profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu nekoliko mi je posebno zanimljivo. Ne govore o samoj korupciji, već o spašavanju sopstvene kože. Prvi se javio tehnički ministar Slobodan Vuksanović. U bilo kojoj ozbiljnoj zajednici ministar prosvete bi morao da podnese ostavku samo zato što je otkriven ovakav slučaj korupcije u nadležnosti njegovog ministarstva. Čak i da ministar nema nikakve veze sa jednim od uhapšenih. A ima itekako. Uhapšena Emilija Stanković bila je do pre neki dan njegova pomoćnica za reformu visokog obrazovanja. Umesto toga, tehmin Vuksanović je istakao da se radi o ličnoj odgovornosti. Jedino je zaboravio da kaže šta je sa njegovom ličnom odgovornošću? Ali šta uopšte očekivati od tehmina koji je marta 2005. nakon ubistva Nikole Kovačevića, šesnaestogodišnjeg učenika beogradske gimnazije Sveti Sava, uspeo da smisli čas ljubavi i tolerancije i molitvenu šetnju? Hoće li i sada organizovati moleban protiv korupcije?

"Kao i svake godine, redakcija me je akreditovala za Fest. Kao i svake godine, napravili smo najavu na više strana u časopisu. Kao i svake godine, otišla sam po akreditaciju i, o nesreće, izgubila je na licu mesta. U Centru "Sava". Odmah sam zvala obezbeđenje. Nema. Zovem press centar i tražim duplikat. Nema. Nemaju kartice za štampu. Ok, dajte mi neki papirić, stavite me na neki spisak.

IN MEMORIAM Sećanja, posebno sećanja na velike ljude ne mogu da izblede. Njihov lik, izgovorene reči i sve ono što su radili, nekako nas uvek opominje, da ne zalutamo, da ne odustanemo. Sećam se jednog od naših prvih susreta u Beogradskom krugu, kada smo se okupili pok Ivan ( Djurić), Žarko (Korać), Nenad (Čanak), Rasim(Ljajić), Mile(Isakov) i ja, kada nam je on govorio o neophodnosti okupljanja svih snaga u jednu pesnicu protv režima Slobodana Miloševića. Ivan Djurić je već otišao za Pariz, a on mu je tom prilikom rekao: »Ivane, neophodan si Srbiji..vrati se, a ja ću za tebe i plakate da lepim...u kampanji...« To je izgovorio čovek stariji od Ivana, bez trunke sujete, zabrinut za sudbinu svih nas...za sudbinu Srbije. Ako Vi odete iz zemlje, mladi će gledati u Vas, pa će i oni za Vama...ostanite i borite se, a ja ću Vam pomoći.«..Tom prilikom se i rodila ideja da osnujemo Savez demokratskih partija (Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Sandžačka demokratska partija, Savez Vojvodjanskih Madjara, Reformisti Vojvodine i Koalicija Šumadija), koji je kasnije sa Savezom za promene i Koalicijom DAN doveo do formiranja DOS-a., a Miladin Životić je tako postao kum našeg Saveza.

Juče je u klubu Magacin, održana promocija novih Microsoft proizvoda. Promocija je nazvana LOVE što treba da predstavlja akronim od Launch of 2007 Office system Windows Vista Exchange Server 2007 i na pozivnici je pisala da će biti glamurozna promocija, što se uostalom i očekuje od firme te veličine i važnosti kao što je Microsoft. Nakon vrlo kratkog vremena provedenog na promociji sam shvatio da ova promocija neće ispuniti moja, a kako sam čuo iz razgovora drugih prisutnih, ni njihova očekivanja po pitanju promocije. Reč LOVE ima samo jedno značenje i ne treba se zloupotrebljavati ali ako se to i uradi neka se uradi promocija kako treba pa da opravda očekivanja. Moram da priznam da je ovo jedan od najlošije organizovanih skupova (koji mnogi zovu eventi) na kojima sam bio, pogotovo zbog toga što uvek očekujem da kompanija kao što je Microsoft postavlja standarde u raznim oblastima pa tako i za promocije. Verovatno će najveći broj novinara da pišu hvalospeve o skupu ili samo da objavi saopštenje pošto je u pitanju Microsoft, ali mislim da ne bi bilo pošteno da čitaoci ne pročitaju objektivni izveštaj sa skupa. Zašto sam ovaj Microsoftov LOVE događaj nazvao Loše Organizovan Vista Event?

Bit razlicitCitajuci vesti i blogove, uvek me obraduju konstruktivna razmisljanja Srbije na temu jednakosti medju ljudima i zastiti manjina. Znam da smo tek na pocetku, ali se krecemo u dobrom pravcu. Svaki posten covek razume da je tesko biti u manjini i po necemu razlicit od norme. A ta razlicitost moze biti bazirana na bilo kojoj osnovi. Od nacionalne pripadnosti, preko verskog opredeljenja, invaliditeta, seksualnih izbora, godina starosti, nacina ponasanja…

Osim sto volim da vidim kako napreduju rani radovi u Srbiji, pomno pratim poteze zrele Britanske demokratije, koja se bori sa problemom znatno vece raznolikosti pos vim pitanjima. Zaista se vide konkretni rezultati. Po javnim mestima su obavezni toaleti i rampe za invaliska kolica, homoseksualni brakovi su ozakonjeni, slave se verski praznici svih prisutnih vera, …. A onda je Commission for Equality and Human Rights (CEHR) objavio razultate studije na temu jednakosti.  

blogerkeU celoj ovoj zbrci oko formiranja nove vlade, samo jedna strana profitira. A to su meni mrski radikali. Sede, piju kafu I smejulje se. Cekaju.

Negde na jesen ce biti lokalni izbori, I lagano se Aca sprema za gradonacelnika. Kako ga spreciti? Ne znam. Nisam pametan. Demokrate su vec izgubile od radikala I svakim danom sve vise gube. Kao da namerno sebe saplicu. Smesi nam se gradska vlada radikala I dss-a.

Kako se ovde isključuje memorija?

Slušam ponovo patriotske glasove iz Srbije. Ne damo Kosovo! Nedavno  pogledah prvu epizodu „Insajder-a“, na B92, pa koliko god da sam znao što šta, pa i preživeo, opet se malo nekako lecnuh i pomislih:

28. februar bi trebalo ubuduće obeležavati. Toga dana se pred zakonom ukazala Njegova Preuzvišenost Dejan Mihajlov. Ukazanje na sudu se dogodilo nakon tri i po godine, ali tek pošto je naloženo da ako ne dođe bude policijski sproveden.

Pročeprkao sam po činjenicama vezanim za ponašanje osobe koja je visokorangirani činovnik Vlade Srbije (što znači da za njene aktivnosti postoji opravdani interes javnosti). Nadam se, dakako, da će se pojaviti novi prilozi za biografiju.

I was in London last week and found myself taking an unexpected trip into roller disco heaven. No, I had not over-medicated myself, but had instead opted to go to some club called Canvas and roller-disco my arse off. And that was despite all the high-camp and the constant fear of time spent in traction. Apparently, it’s a craze that is gaining ground in London, as everyone I spoke to while I was there had either been or was going. My girlfriend persuaded me that it was something we couldn’t live without doing. And so at 8.30 on a Thursday night I found myself strapping on a pair of roller boots and hoping that my bones were still supple.

"Fest" luta, traži svoj identitet, gubi se, bludi...

"Fest" je izgubio svoje biće, traga za svojim slavnim danima. Traljav početak, konfuznog FEST-a.

Kakva gomila ispraznih gluposti.

Aman, zaman, svi koji živite u zemlji kojom upravlja tehnička vlada i tehnički without cenzus ministar Kojadinović.

Novinari, od kojih devedeset procenata akreditovanih (HUPER akreditovan, Story akreditovan, Skandal akreditovan) ne zna ko je čikica Bob Rafelson osim da je to raskalašni dedica koji voli da se veseli u Skadarliji, teža pitanja nećemo ni postavljati... Stotine novinarskih dijabola je akreditovano na FEST-u. Na press konferenciji pominjanog Rafelsona dvoje (slovima 2) je umelo da postavi suvislo pitanje.

nije kriva, ali je krivaPresudu Međunarodnog suda pravde sam dočekao u Crnoj Gori, dan pošto se završila veoma dobra konferencija „Ljudska prava u Crnoj Gori“. Pored ostalog, tamo je bilo reči o tome da li je & koliko CG odgovorna za genocid u Srebrenici ? Veče pred objavljivanje presude, to je bila glavna tema u medijima & među građanstvom. Tog povijesno-histerijskog dana sam se vratio u Beograd i od tada pomno pratim reakcije, naročito onog dela javnosti/naroda koji je upao u delirijum zbog činjenice da „država nije počinila genocid“. Nije im bitno ni šta se u BiH dešavalo, niti broj žrtava, niti ubijanja, a ni ogromni zločini koji se nisu desili samo u Srebrenici. Sve je to nebitno. Najvažnije je da smo „MI“ izvukli. Zaista mislim da 50% tih ljudi kapira da se (makar u Srebrenici) desio genocid, ali da smo se „odlično provukli“ ili da su za to krivi samo oni Srbovi u Republici Šumskoj. Problem je sa onih drugih 50% koji ili ne kapira zašto to jeste genocid ili činjenicu neće da prihvati. Uvek kada ne možete nekom nešto da objasnite, najbolje je da mu nacrtate ili da simplifikujete stvari.

 
Dakle, nekada davno u jednoj velikoj zgradi od 8 spratova, živelo je nekoliko braće sa svojim velikim familijama. Tipičan zadružni fazon. Tokom vremena & usled promena, neke familije su poželele da se osamostale, da naprave sopstvene stanove ili urede sami svoje živote na svom spratu. To se najmanje svidelo dominantom najstarijem bratu i njegovoj brojnoj familiji koje ćemo za potrebe ove priče zvati SS (SS=Srbi,Srbija by Drašković Vuk). Vremenom je u domu & spratu SS brata počelo da dolazi do previranja, neka deca su se nametnula kao novi lideri, odlazili su na spratove zgrade u kojima su drugi živeli i to proglašavali svojom svetom sobom/kuhinjom/kupatilom garantujući okupljenim članovima bliže i dalje rodbine da niko neće uzeti njihov sveti špajz u kome se čuvaju sveto SS maslinovo ulje, sveta SS pegla i najveća od svih svetinja – pekmez od šljiva.

Donosim ovde integralni tekst predloga dekalaracije koalicije okupljene oko LDP-a, tekst koji mi imponuje i koji je jedino što ovoga trenutka očekujem da čujem u Skupštini svoje zemlje. Ova deklaracija oko sebe mora da okupi sve progresivne, demokratske i elementarno razumne ljude, bez obzira na partijsko opredeljenje i lične preference, ovde nema mesta besramnoj trgovini glasovima gradjana Srbije, lažnim pregovorima i stranačkim paktovima. Ovo je tekst osude zločina, ali i konačnog raskida Srbije sa zločinačkim nasledjem, kukavičkom relativizacijom i sramnim teretom pod kojim naša zemlja posrće. Ovo je prilika za pomirenje, za razumevanje onoga što se dogodilo i za konačno poštovanje mrtvih, ovo je prilika da iz svega jednom izadjemo kao ljudi. Molim vas da tekst deklaracije pažljivo pročitate i da ozbiljno komentarišete. Neka barem jedno mesto bude poštedjeno podle stranačke politike koja ubija Srbiju.

SeseljSlucajno, iduci kod caleta, juce sam naletela ispred skupstine u pola dva na demonstrante koji su se skupljali da protestuju ispred americke ambasade. Otisla sam na rucak a onda svratila do njih na kraj parade.
Dosta ljudi, mnogo vise nego sto sam ocekivala, nekoliko hiljada. Dosta starih ljudi, vrlo ozbiljnih i tuznih. Prodavci serpskih pop hitova Mladica Karadzica Seselja takodje su tu. Pitam jednog odakle vam ova majica ( na kojoj pise pusi Hag/Seseljev lik)...ne znam odgovara misteriozno a onda dodaje, mozda i znam...pocinju govorancije, neki meni nepoznati ljudi popovi...deca i devojke u narodnoj nosnji stoje kao ukopani na bini...potpuno nebeske govorancije...grobovi gazimestan hramovi...onda pesme u obliku kuknjave umesto govorancije...i sve to presecano uzvicima kosovo...sloboda...ceda heroin...amerika dole...rusijo help...Jedan govornik je onda iz cista mira napravio plan da svi koji su ostali bez kuca stanova i rodbine odu kod Cede i Natase Kandic na gajbu...velike ovacije...Jedan stariji potpuno izludeo covek poceo je da vice i da se probija kroz tesne redove: sklanjajte se, bolestan sam, potrebna mi je pomoc, hitna pomoc...nastane panika, stize hitna pomoc...odvedose ga...policija je bila svuda ali atmosfera je bila izuzetno mirna i pomirljiva. Osecanje koje je vladalo tom gomilom bilo je neki neizmeran strah. i paranoja Nesto mi bi tesko na srcu, neko bi trebalo da pridje i kaze tom narodu nesto razumno na njihovom jeziku, da ne budu sami sebi najveci neprijatelj.

Vaspitačice štrajkuju glađu, a novinari o tome ne smeju da pišu, govore, izveštavaju ili nisu obavešteni?

Napisao sam ovo o svom gradu u želji da ga što bolje predstavim svetu, kada smo radili prvu zvaničnu prezentaciju grada.
U međuvremenu, Kladovo je nadaleko postalo poznato po drugim, ružnim stvarima, naročito selima oko njega. Najlepša i najveća klisura u Evropi, sada je asocijacija za neka transportna sredstva kao što ni Tekija, biser na Dunavu, nije više poznata po “Zlatnoj bućki”, već po tom istom vozilu, hladnjači.
Da je to odlično mesto za čivot, čovek je znao još pre 7.000 godina, izgradivši na tim prostorima prvo naselje u Evropi. Rimski imperator Trajan je tamo izgradio put prosecajući klisuru, napravio veličanstven most kakav niko do sada na ovoj reci nije izgradio, promenivši tok reke, ono što bi sada sigurno bio problem “tender-kum” šemama. Most je bio dugačak 1133,9 metara i preko njega je prošla sva vojska Trajana u pohodu i konačno porobljavanje Dačana. Rim je 106. godine, 123 dana slavio Trajanovu pobedu.

Gledala sam pre dve nedelje predstavu Dah teatra, "Prica o caju"

izmedju ostalih potresnih scena postoji i jedna vezana za otmicu u Strpcima...