Imaginary ObjectSince moving into our stately new offices in Sarajevksa, I have had one nagging problem: my books keep falling down.

Stubbornly persistent, I line them up on my desk and, after an interval ranging between 5 minutes and 2 days, they all slide down onto the floor with an inelegant but highly eloquent series of thuds.

Inspiration, ever my traveling companion, suggested to me that what I needed were Book-Ends. Simple pieces of plastic, metal, or wood, they are placed strategically at the polar extremes of a small row of books (i.e, on my desk). The weight of the books firmly anchors the books in place and no series of thuds ever ensues after their application. Quite a marvelously simple invention, I think.

Priblizava se datum odluke. Posljednja sedmica je pocela prije obznane jeste li vi izvrsili genocid nad nama. Svi su u iscekivanju jer ce im se, valjda, zivot potpuno izmjeniti poslije ove odluke. Ja sebi komplikujem zivot pa trazim odgovore i na dodatna pitanja. Jedan je lagan. "Vi" znaci vi u Srbiji posto, pretpostavljam, velika vecina posjetilaca ovog sajta je iz Srbije. Takodje pretpostavljam da velika vecina posjetilaca ovog sajta nema veze s genocidom. E sada, pitanje je da li i vecina u Srbiji moze biti tako opisana. Naravno da moze, ali to nije hasko pitanje. Pitanje u Hagu je o rezimu, vlasti, ljudima koji su u Beogradu odlucivali tokom prve polovine devedesetih. I mislim da imaju veze. Ja nemam dokaze vec samo misljenje.

Kandinsky, Composition VIII (1923)Koliko vas reklama sačeka svakog jutra u poštanskom sandučetu? Koliko spamova obrišite svaki put kad sednete za računar? Koliko kupi, uštedi, potroši, glasaj, uloži, smršaj, osvoji, probaj, osiguraj primite u toku dana gledajući TV, čitajući novine ili surfujući po internetu? Sve su to mali napadi na vaš privatni prostor. Neko nepozvan iskače pred vaše oči i ponavlja vam naređenja, deli vam savete ili nudi utehu. Bez obzira na šarenilo i raznovrsnost, poruka je uvek samo jedna te ista: DAJ PARE! Odbrana od te vrste agresije oduzima vreme, ali je moguća, pa čak i relativno jednostavna. Izbacite TV iz svog života, koristite anti-spam programe, letke iz sandučića pravo u korpu za otpatke...

Ipak svi ti mali napadi samo vas razmekšavaju i pripremaju za ono što vas čeka kada iz kuće izađete na ulicu, kada iz svog privatnog prostora zakoračite u ono što bi trebalo da bude, i što je nekad bilo, javni prostor.

štampani urnebesSećate li se kada je pre nekoliko meseci na belgijskoj televiziji objavljeno da Belgija više ne postoji i kada se veći deo tamošnje javnosti „navukao“ na priču. Isto to se upravo juče desilo i kod nas samo u malo drugačijem vidu, sa drugom žrtvom i temom.

Naime, jedan od pripadnika ovdašnje gej zajednice sa veoma dobrom maštom & idejom, odlučio je da na forumu najposećenijeg domaćeg gej sajta ( www.gay-serbia.com ) lansira priču tj. oglas u kome kao nekrofil traži da mu zaveštaju tela posle smrti. Krenula je rasprava i ljudi su se zgražavali itd. To se može videti na http://www.gay-serbia.com/forum/viewthread.php?tid=25571 a i na http://www.gay-serbia.com/forum/viewthread.php?tid=25597 Međutim, to nije ono zbog čega pišem. Poenta je u tome ko je žrtva. A žrtva je list koji je “najtiražniji”, kome veruje veći deo Srbije i to sa poznatim obrazloženjem (“pisalo je u Kuriru”).

Čemu služi stečaj? Ko i kako ga provodi? Ko donosi odluke? Koji su mehanizmi kontrole? I o stečaju u RK Beograd. Ko je u pravu? Da li argumenti Agencije za privatizaciju – Centra za stečaj piju vodu? Da li su argumenti radnika na mestu? Da li je kriv sud? Po novom zakonu, po starom zakonu ...

Wednesday will mark the fourth anniversary of the reported attempt to kill Serbian prime minister Zoran Djindjic on the road to Surcin airport. The failure of the authorities to properly detain and question the driver of the truck – Dejan “Bugsy” Milenkovic – was symptomatic of a string of – and I use the term loosely here – intelligence failures - leading up to the actual murder on 12 March 2003. Bugsy’s premature release from custody gave ammunition to people close to – and I use the term loosely here – intelligence services – who, after the Djindjic murder busied themselves by alleging the other faction did it. 

Čujem da je Upravni odbor AD Politika doneo odluku da generalni direktor ove kuće potpiše već retko kome nepoznati berzanski prospekt kako bi mali malecki akcionari, kao ja, koji zajedno drže oko 22 odsto firme, ili veliki kao EPS mogli ako hoće da svoje akcije prodaju na Berzi.Na to ga obavezuje i aktuelni Zakon o hartijama od vrednosti novopostavljenim rokom - 10. mart.Ja rado parafraziram Rusoa, da je najznačajniji trenutak u ljudskoj istoriji bio kad je prvi čovek rekao "Ovo je moje".Volim da je ono što je moje-moje. Tako i ove glupe akcije.Jedva sam čekala na ovu vest da mogu da ih prodam.Tek da vidim je li moje stvarno moje. A jutros mi jedan "stručnjak" kaže da je to glupo. Pokloni deci, oni znaju bolje, neće ti dati da prodaš. Ne zna čovek moju decu. Ti što vole pare...Dobro, onda će on da ih kupi, evo koliko odmah.

Foto: Mira Zdjelar

The lift is always full of piss/ The fifth floor landing smells of fish/ (not just on Friday,/ every single other day).

Pulp: Mile End

Već prvi zalogaj kikiriki butera koji sam pojeo za doručkom vratio me je u prostoru i vremenu, pravo u Stepney Green. Ima nešto u ukusima i mirisima što omogućava trenutno transponovanje u već proživljene i često potisnute trenutke naših života. Iako ta asocijacija može biti krajnje subjektivna, vrlo je delotvorna. Ne bih sad umeo ni da kažem zašto me je taj kikiriki buter baš toliko podsetio na Stepney Green. Verovatno sam ga tamo jednom jeo za doručak, i to mi je nekako ostalo urezano u dubinama sećanja da bi se probudilo petnaestak godina kasnije, na drugom delu sveta, u sasvim različitom kontekstu.

Budućnost: ima li nade?Uzmite čašu vode ili ne, bolje drmnite jednu rakiju. Ono što sledi je centralni post serijala, u kome ću pokušati da opišem moguće ekonomske i političke posledice globalne krize koja nam predstoji. Kriza nije prava reč, jer kriza dođe i prođe, a ovo što nas očekuje je nevesela budućnost.

Da budem jasan, ništa što uradimo u narednih nekoliko godina neće nam omogućiti da nastavimo dosadašnji rast. Naš izbor je lagano prizemljenje ili kolaps.

Nadam se da ste drmnuli tu rakijicu. Ovo što sledi je crni scenario odnosno kolaps.

Veronika MajnarićProjekat pod nazivom Blogbuster kreće od 1.marta na stranicama MojBlog sistema, njegovog hrvatskog dela. Zamišljeno je da u okviru ovog projekta svoje blogove pišu neka od poznatih lica hrvatske javne scene kao što su Ćiro Blažević, Edo Maajka, Davor Gobac, Veronika Marjančić i mnogi drugi.

Odrasla sam u porodici u kojoj je svako imao svoje novine. Osim dnevne šeme Sport i Ekspres, kroz kuću su se provlačili Tempo, Nin i Eliksir, Bazar i Burda, Politikin i Mikijev zabavnik, a kasnije su se ređali: Rock, Ćao, Ukus nestašnih, Vreme zabave... To Vreme zabave, negde kada sam već bila student, zamenio je po meni nenadmašan magazin za pop kulturu XZabava...nostalgija...

hocete prvo dobru ili lošu vest?

dobru, naravno. 

vratio sam se. iako je ovaj slučaj već totalna sapunica  u kojoj smo  svi dobrovoljni učesnici. vidim da se saopštenjima oglasio i nekakav  press urednik aleksa 011 glede povrede lika i dela tabloidnog djubreta.  ne poznajem čoveka ali moram da mu kažem da nije aleksandar timofejev autor prideva "dokoni lešinarski urednik" već sam to  ja. saša me je samo parafrazirao. tako da ne mora da mrcvari timofejeva po palati pravde već mene. smatram da su moja autorska prava glede prideva  "dokoni i lešinarski" povredjena pa ću uzvratiti kontratužbom.  

i ja sam bio pionirOd danas vladaju nova pravila na mom Blogu. Ko hoce da se ukljuci i komentarise, mora da zna ove tri pesme na'pamet i da na kraju pre komentara polozi zakletvu!

1.

Godine su prošle pune muka, 
Ginulo se za slobodu nijemo, 
Ili s pjesmom umjesto jauka, 
Druže Tito mi ti se kunemo.  

Luis VeberPre nego što je i sam postao veliki, slavni reditelj Džon Ford radio je kao asistent Luis Veber. Ko je bila Luis Veber?

Samo je jedna umetnica u Americi posvetila celu svoju karijeru istinskom filmu. Ta umetnica je bila Luis Veber, koja je bila prava reformatorka u filmskoj industriji.

Luis Veber rođena je 1881. godine u Pensilvaniji i bila je glumica, producentkinja i rediteljka prvog celovečernjeg igranog filma "Marchant of Venice" (1914).

jel plaćate ?Kada počne rasprava o RTS-u, moj prijatelj u šali voli da kaže da „nacionalni servis mora prvenstveno servisira nacionalne interese“ i da za „300 dinara koje dajem ne mogu da očekujem čudo“. Zaista ne očekujem ta televizija počne da govori o kršenjima ljudskih prava nekog drugog sem Srba (na Kosovu/BiH/Hrvatskoj), ne očekujem da se rukovode principima istraživačkog novinarstva u slučajevima policijske torture, niti očekujem da puste neki prilog u kome će se objasniti zašto ono su govorili i govore radikali često jeste protizakonito (krivično delo) niti očekujem da pozovu porodice ubijenih vojnika. Davno sam prestao da očekujem velike stvari od RTS-a. Pristao sam na kukavički princip – „ako vam se ne sviđa – promenite kanal“.

Međutim u Sarajevu nemam izbora. Na umirućem BKTV-u imam priliku da vidim sve moguće folk zvezde iz regiona. Pomirenje je ovde na visokom nivou i SFRJ na pomenutom kanalu funkcioniše veoma dobro. Red Cece, pa Halid, pa Indira, pa Sejo boy itd. Kada poželim da vidim sliku & vesti iz rodne grude, moram se okrenuti RTS-u. Slika je bleda, ni prići onoj kakva je na HTV, NOVA, OBN, BHTV itd. RTS SAT (valjda se tako zvanično zove) je namenjen dijaspori, što je sasvim logično, ali je produkcija reklama koje se emituju lošija nego na bilo kojoj lokalnoj televiziji. A onda je počeo Dnevnik, a vesti me najviše zanimaju dok sam u Sarajevu ...