Danas dok sam kupovao praziluk na pijaci pao mi je na pamet Velja Ilic. Danima citam fenomenalnu knjigu u kojoj je glavni detektiv strucnjak za izradu psiholoskih profila. Moj desetar u vojsci je licio na Velju. Pandur koga sam udario u Kolarcevoj, me podseca na Velju. Kelner iz kafancuge na cosku me asocira na Velju. Preprodavac deviza, isti, Velimir. Mi smo zemlja seljaka na brdovitom Balkanu.

Vidoviti Milan: Pravi Veliki brat?Bojim se da ne postanem patriota!

Empatija sa Srbima se obično završi u uniformi na ratištu, a latentni patriotizam preko noće preraste u fašizam.

Zato se veoma plašim razumevanja naroda, posebno većinskog.

I zato se slažem sa onima koji tvrde da ovaj narod NE zaslužuje bolje.

Čak i da prevalim preko jezika da su u Srbiji prisutni napori da budemo bar malo svet, uvek se zaprepastim kada vidim koliko ovdašnja raja ne želi da bude deo tog sveta.

Jadna je Srbija dok su joj deca verna!

Ako i za trenutak popusti kontrola moj brod otplovi za Beograd,

u Beograd koji mi je drag koliko i moja beogradska mladost.

Krajem decembra iz Ljubljane putujem direktno u Atelje 212,

Srbija na CNN-uKada se stavi u isti kontekst Srbija i CNN do nedavno je prva asocijacija bilo ratno vreme devedesetih. Ovoga puta, gledaoci širom sveta mogu da gledaju Srbiju u pozitivnom svetlu kroz video kampanju koja je danas krenula na CNN-u, pod sloganom "Moments to Remember" ("Trenuci za pamćenje").

Mnogi su već čuli da će ova kampanja da košta 500 000 evra i po meni to nije toliko mnogo za stvaranje pozitivnog imidža Srbije u svetu, koji je svima nama potreban. Ta cena je dovoljna za maksimum 5000 sekundi u prime timeu na vodećim TV stanicama u Srbiji ako nije uračunat popust. Iako sam čuo podatak da CNN u Americi i nije nešto gledan ipak je to simbol globalne televizije i za očekivati je da preko 100 miliona ljudi vidi spot Srbije.

Recimo da ne znate ništa o porezima. Totalni laik. Pretpostavite da ste dobili domaći zadatak da ocenite poreski sistem u Srbiji. Šta bi bio vaš prvi korak? Ono što bi meni prvo palo na pamet je: ima li negde neki primer uspešnog poreskog sistema, pa da uporedimo. A vama? Pa kakav je naš poreski sistem u poređenju sa poreskim sistemima na razvijenom zapadu?

foto: aleksandar anđićKao čovek koji je realnosti uvek išao u susret, prevaziđenim srednjevekovnim modelima i konceptima države i nacije Srbije devedesetih, dr Zoran Đinđić je suprotstavio je viziju modernog, emancipovanog, građanskog društva. U društvu laži govorio je istinu, narod sklon mitomaniji i samozavaravanjima konstantno je suočavao sa istom. Učio da se između pragmatizma i idealizma današnji svet uvek odlučuje za ovo drugo. Maničnom strahu od (bilo kakve) promene suprotstavljao je jasnu viziju i konkretne primere u kom pravcu ta promena treba da se odvija. Lestvicu je svakodnevno podizao, sa punom svešću o izgubljenom vremenu i jedinstvenoj šansi koju su srpsko društvo i država imali...

Nisam siguran koliko se o drugarima autistima tačno zna u našem društvu, ali možemo slobodno da kažemo da su i oni, ljudi zarobljeni čudnim prepletom genetičkih struktura u tom neobičnom stanju; i mi, njihovi terapeuti, vaspitači, instruktori, učitelji i drugari, sasvim marginalni likovi, u svakom smislu uzev i govoreći.

Srećna svima Nova godina. Malo kasnim, ali možda sam i поранио? Želim vam da ove godine, a ako ne ove onda svakako u narednih nekoliko godina, uradite sledeće:

Sneško Belić: definitivno mu preti izumiranje1. Kad padne sneg, napravite Sneška Belića, grudvajte se, idite na skijanje ili barem na sankanje. Evo, biće i topova za sneg, a ne možemo imati i topove i buter, a buter je ionako pun holesterola. Uživajte u snegu, jer snega uskoro neće biti.

2. Klopajte morsku ribu, tunu na primer, ili neki manji lubin, može i skuša, samo na gradele, pa prelijte toćom (beli luk i peršun u maslinovom ulju) i  limunom. Dobar tek, jer morske ribe i tropskog voća uskoro neće biti na našim pijacama. Biće doduše sušenog bakalara, ali može da se desi da i on izumre.

Govor mržnje is in the air. Odavno. Od početka devedesetih.

dajete li ovome znacajSećata li se letošnjih  G17+ obećanja o deradikalizaciji Srbije?Sećate li se kada je i zašto  "G17+stručna deradikalizacija“ najavljena i koliko je trajala? Sećate li se kako su  na to jesenas reagovali ostali iz ekipe? Mečka je ovih dana zaigrala još pred nekim vratima. Onih koji su pre mesec-dva promovisali vašare kao sredstvo deradikalizacije, praveći vašar od ozbiljnijeg pokušaja da se Srbija suštinski deradikalizuje.  

Dule Nedeljkovic ima novi sajt za svoju predizbornu kampanju. Pogledajte ovaj link. http://www.jaznamnajbolje.com/kampanja.php?id=13612

I decided this Christmas to treat myself to some cable internet from my beloved provider SBB. What with the holiday season upon us and the nights well and truly drawing in, I thought I might well sit at home and enjoy whiling away the hours surfing the net. However, as luck would have it, I had none and instead I spent most of the holiday season attempting to track down and break the will of SBB in a still vain attempt to get my hands on the internet access I had so stupidly paid for. I think that I have actually spent more time listening to recorded telephone queue messages and standing in record-breakingly slow-moving queues than actually surfing.  

Citam nesto temeljitije blogove ovih dana i potvrdjujem sopstvene stavove o Srbiji, o tri Srbije tacnije. Postoji, naime, liberalna Srbija koja je otvorena, ponekada uticajna, ponekada tiha, znala je biti i pretiha, ali nikada potpuno sutljiva, cesto napadana i iznenadjujuce izdrzljiva nakon svih ovih godina. Cini mi se cak i da se povecava ova Srbija iako ne vjerujem da moze dovoljno narasti pa da odluci o usmjerenju nacije. Ne moze zato sto je snazna i druga Srbija, ona fasisticka koja broji sigurno dva miliona ljudi.

Srecni vam protekli i buduci praznici.

london eye

U Londonu slavlja počinju oko 31. oktobra kada je Halloween

Danima pred taj praznik rumene se bundeve svih veličina u izlozima i na tezgama uličnih piljara.

Tako to ona radi.

Molim komentare...

Христос се родиДирљив призор. На дан Рождејства Христовог наше главешине пред камерама јавно удишу облаке тамјана и театрално се крсте широким покретима, као мужици, не би ли свима показали колико је вере у души правога Србина. Како ли су они, који данас Божић славе по  телевизорима, славили ономад, када их је већина била у СКЈ? Зашто мисле да нас занима њихова преданост Богу и цркви у секуларном друштву?