Foto: Mira Zdjelar

We fashion our sensibilities, extract our sense of wants and needs, and locate our aspirations with respect to a geographical environment that is in large part created. It is probable that our culture, conceived of as an ethnic domain, emanates from created space more than it succeeds in creating space. (David Harvey)

Nema stanovnika velikog grada koji bar u ponekom trenutku ne oseti potrebu za prisnijom, intimnijom, komšijskom, palanačkom komunikacijom, kakvu nude manje sredine. U želji za zaštitom koju pruža urbana anonimnost uvek se nešto izgubi, a to je osećaj apsolutnog poznavanja i prepoznavanja bližnjih. Nije čudo da se ta potraga za prisnošću vrlo često povezuje sa jednostavnim i neophodnim ritualima hrane i pića. Otuda tolika fascinacija narodnom kuhinjom, malim porodičnim kafanama, spremnost da im se oproste česte nesavršenosti hrane i usluge.

U São Paulu, gradu sjajnih restorana, gde ih je toliko da je teško u isti se vratiti više puta od mondenskog straha da se nešto ne propusti, Peixaria (ribarnica) Uo Katsu vremenom se pretvorila u mesto koje mi je pružalo taj potrebni doživljaj malog u velikom, sredine koja se može bez muke iz velikog grada preneti u bilo koji gradić ili čak selo, gde se zaboravlja na brzinu, vrevu i stres da bi se uživalo u domaćem, makar nekim čudnim apsurdom to domaće u ovom slučaju bilo japansko.

 *Piše LW -u više navrata -dole je odjavna špica

Stigoše neke molbe i mailovi. Iako i dalje tvrdim da je blog MiM privatni blog dve politički i društveno angažovane individue, a ne  zvanično glasilo  Koalicije LDP-GSS-SDU-LSV,  neću da čačkam  mečku. A i mailovi su bili cool skroz. Gutali smo i veće žabe. Blog MiM  moli administratore da noćas u ponoć pozatvaraju mogućnost komentarisanja na svim našim  blogovima, a mi se javljamo u nedelju uveče oko 20: 01 sa blogom Doček građanske Srbije. MiM su se na ovaj kukavički potez i truli kompromis odlučili zato što imaju nameru da i posle izbora nastave da na B92 VIP blogu smaraju ravnodušnu, malograđansku, licemernu i nesolidarnu Srbiju isterivanjem  na čistac sudbine pobijenih vojnika. Koliko to od nas zavisi. Dogovorili smo se da  ih  primi  Fond za Humanitarno pravo Nataše Kandić.  Ovo vam kažemo unapred, čisto da nam i to knjižite kao siguran glas,  za ili protiv od vas zavisi,  u "prljavoj upotrebi bloga u predizborne svrhe."  Omaknuće nam se i poneki blog o vanjskoj politici, ljudskim pravima, toleranciji, liberalnoj Americi, politici u Srbiji.…

Sve se suzdržavam, pa kao se trudim da se nateram da pišem o nečem drugom...vidim da je gungula na blogovima...kao ja neću o izborima, nego da malo kao razvedrim...džaba...ne ide...oblačno je.

Ne mogu da izdržim, neka sam i u rasejanju (obožavam ovu reč, za razliku od "dijaspore", koja zvuči kao polna bolest, "rasejanje" zvuči kao nešto što se leči tabletama bez recepta). Slobodno možete da me napadnete, da mi napišete da je lako meni iz ovog EU foto tapeta da se javljam i pametujem, uz to i da šta mene briga...Pa, briga me je i to vrlo. Nije mi svejedno i nikada mi neće biti.

 Pored standardnih rizika vezanih za ulaganje na berzu u Srbiji (rizik da kompanija čije ste akcije kupili ostvari loše poslovne rezultate, nelikvidnost kupljene hartije), veliki značaj kod donošenja odluke o kupovini, prodaji ili čekanju ima i rizik od promjene deviznog kursa i politički rizik.

 Rast cijena domaćih akcija praćen prošlogodišnjim jačanjem dinara u odnosu na evro omogućio je izuzetne profite investitorima na Beogradskoj berzi u 2006. godini (berzanski indeks Belex15 je skočio za 60% u dinarima, što predstavlja skoro 70% u evrima!). Međutim, aktuelna izborna kampanja praćena izjavama pojedinih partija o neophodnosti slabljenja dinara u odnosu na evro, dovela je do povećane tražnje za devizama i pada vrijednosti dinara u posljednjih par dana. Samim tim, investicija u akcije nominovane u dinarima postaje sve više izložena deviznom riziku za sve investitore koji su ušli u kupovinu akcija prodajom deviza.

Pred Novu godinu, svetsku a ne našu, propustio sam očigledno lepo okupljanje B92 blogera zbog sastanka o kampanji za promociju izbora. Rešio sam da svoju glupost kaznim i nametnuo sam sebi predizbornu tišinu. Može sve to i bez mene. Ali izgleda da ja ne mogu a da se ne oglasim bar na kraju.  Živimo u permanentnoj kampanji. Godinama pozivam i pozivaju me da glasam. Pokazujemo i dokazujemo da je svaki glas važan a moj posebno. Nude mi se sreća i blagostanje, red i mir, pravda i jednakost, nude mi se milioni radnih mesta za koje trenutno nemamo ni dovoljan broj nezaposlenih. Krećući se kroz košmar od bilborda, plakata, TV spotova i konvencija, kao da se krećem kroz prošlost. Ovo je više od već vidjenog (deja vu). Ovo je već proživljeno (deja vecu). Reciklirani slogani samo su promenili vlasnike. Pre neki dan na kontramitingu iz ..96., Milošević uzvikuje «Živela Srbija!» a ja pomislim «Zar on podržava tu listu a ne svoje socijaliste?» Onda se setim da njega više nema, ali da je izgleda mnogo toga ostalo isto. Sigurno je ostao isti narod «koji najbolje zna» pa je svojim glasovima i znanjem podržavao Miloševićevu politiku i još uvek podržava Šešelja.

Naravno, sve obečano biće mi dostupno samo ako glasam. I to pametno. A pametno u srpskoj varijanti znači ne rasipati svoj glas na one koji (verovatno) neće preći cenzus to jest ne treba glasati za one koje zaista podržavaš već za one koji će sigurno ući u Skupštinu!!! Gle molim te! Mi, Glasači treba da ispravljamo nesposobnost sličnih političkih opcija da se blagovremeno dogovore i shvate da OD NAS ZAVISI, ZATO ŠTO ŽIVOT NE MOŽE DA ČEKA! Zato u Srbiji u kojoj oduvek pametniji treba da popušta pametniji treba i da glasa protiv svog opredelenja, a oni manje pametni imaju to pravo i zadovoljstvo da glasaju za svoje favorite. Tako je nastao niz tehnika pametnog glasanja «zapušenog nosa», «utrnulom rukom» i slično.Ovaj «pametni izbor» garantuje da «mali» nikada neće porasti kao i da nikada nećemo saznati koliko ih birača zaista podržava. Pritom «veliki» zadovoljno trljaju ruke jer im glasovi «malih» stižu ili kao «pametni» ili kroz naknadnu raspodelu. Hajde da se jednom istinski prebrojimo, da vidimo da li su neke kombi-partije prerasle u autobus – partije! Ako neki od malih i ne predju cenzus nije isto ako  u parlamment ne udju jer imaju 20.000 ili 120.000 glasova. Iskreno verujem da GLAS MOŽE SVE, i da moj glas može da pomogne da mali postanu veliki.

Odgovornost za budućnost naše zemlje leži pre svega na Srbima, jer oni čine većinu u Srbiji i njena će budućnost ići onim tokom koji oni odrede.

Tragao sam za najjasnijom i meni najbližom definicijom onoga što je za Srbe najvažnije; šta je srpski opšti interes. Prelistavao sam knjige, brošure, memorandume; lutao sam netom po sajtovima ukrašenim trobojkama, ocilima i krunama, pa i dalje, sve tražeći ko je i gde najbolje opisao ono što osećam.

Iz mora reči, suza, parola, pretnji i zakletvi iskopao sam, ne program, ne obećanje, ni politički govor, već dve pesme, jednu staru i jednu novu, a obe mudrije i lepše i patriotskije od svega ostalog što sam pročitao, obe dirljivo optimistične.

Dana 26. marta 1999. u Suvoj reci, u piceriji Kalabrija, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica i to: Ešljani Abdulaha i Beriša Jašara i 46 lica, članova porodice Beriša.

Ovo je fenomenalno. Who's Gonna Ride Your Wild Horses!? Srbija, zivela! Parlament

Rodjen je novi sampion. Imajmo ga u vidu za evropske integracije kojima stremimo. Why I Can Be You? Tako bi mi bilo lepo. http://www.youtube.com/watch?v=1RLHL1c6cVc&eurl   

Dobar tekst je o Borinoj pesmi o Čedi objavila državna Politika. Problem je samo što je to učinila nakon što je dan ranije prećutala da je bljuvotina uopšte izrecitovana.

U ponedeljak je objavljen tekst pod visprenim naslovom „Svi pevali za Srbiju“ (jok, za Zimbabve su pevali). Naširoko i nadugačko su opisane proslave širom Srbije, ali ni slova nije bilo o onome što je usred Beograda izrecitovao Bora Đorđević desetinama hiljada ljudi među kojima su bili razni celebrities: premijeri – komata dva (Srbije & Šumske), precednik – komata jedan (kalibra Lilića, pa je manje bitan), Zamenik The Vrhovnog Zvaničnog Mudraca – komata jedan, šef The Službe – komata jedan & ministri – komata 3-5.

Pre neko vece odemo kod prijatelja na veceru. Juznjacku...varijantu ..Grits( nesto kao kacamak) sa brodetom od skampi i pecuraka...Not my favorite but...very good..

Na veceri su gorele svece...Izgledalo je skoro simbolicno, kao neki zloslutni predznak sumraka, jer za stolom su sedeli pretezno predstavnici medija...Kolumnisti uglednih novina.,televizijski novinari iz informativnih redakcija i urednici-novinari sa NPR-a, nekomercijalnog public radija. Izumiruca rasa.

Biraj da biraš...● Energični i odlučni ili tunjavi i metiljavi?!

● Vizionari ili demagozi?!

● Peti oktobar ili dvanaesti mart?!

● Oni koji su verovali u 5.oktobar ili oni koji su poverovali u 12.mart?!

Boeing 747-400 simulator letenjaSpadam medju one ljude koji cesto lete avionom. Nekada mi je to bilo zanimljivo, ali je vremeno preraslo u prilicno smaranje. Uglavnom mi je vazno da dobijem neko lepo mesto gde mogu da otvorim svoj laptop i na miru da radim. Ako uspem i da dremnem, to je onda poseban bonus. 

Medjutim, moje poslednje putovanje u Boeing-u 747-400 je ponovo unelo uzbudjenja u moja letenja. Let sam provela ...... pilotirajuci !!!!