Poslednji meseci prethodne i prvi mesec tekuće godine prošao je u znaku statistika. Koliko će ih izaći. Ko će osvojiti više. Ko će moći da formira. Ko će ući, a ko neće. Ko će moći sam, a ko morati s nekim drugim. I tako u krug. U svetlu izborne kombinatorike, možda malo nezapaženo proteklo je nekoliko istraživanja koja su se ticala upotrebe računara i Interneta međ’ Srbima.

BELGRADE (Reuters) - A routine appendix operation in Belgrade went badly wrong when two surgeons started fighting and stormed from the operating theater to settle their dispute outside, the daily Politika reported Wednesday.

"At one moment Vukanic pulled the ear of the operating doctor, slapped him in the face and walked out," she said.

 Tehnicka & silikonska Vlada

Ovih dana smo opsednuti Ahtisarijevim planom i Bečkim pregovorima! Niko ništa ne može da radi i ne sme, jer je Kosovo pitanje, svih pitanja – SAD ILI NIKAD! Već smo i zaboravili kad su bili izbori, a od Vlade ni traga ni glasa. VD predsednik (tehničke)Vlade, veliki legalista nam se obraća rečima, da ne brinemo - biće Vlade jednog dana. To što nema Budžeta, što ministri (ne)rade...nema veze! I da ne spominjem više velikog Voju, Velju & Cecu – nacionale, Bubala, Jočića.....

Videh juče ovde u Pragu jedan automobil na čijem je zadnjem staklu ogromnim slovima napisano: „Stidim se svih političara naše zemlje“. Šta tek ja da kažem, pomislih, kad ovaj piše tako za političare u jednoj od najuspešnijih zemlja u tranziciji. (Glasanje je završeno tu su rezultati)

SN 1987A u Velikom Magelanovom oblakuEvo nam dakle i jednog važnog astrofizičkog jubileja. Za nekoliko sati navršiće se tačno 20 godina od kako je do Zemlje stigao signal supernove SN 1987A, prvog takvog fenomena u poslednja četiri veka, i prve supernove vidljive golim okom od Galilejevog pronalaska teleskopa. Naime, u noći 23/24. februara 1987, kanadski astronom Jan Šelton radio je na opservatoriji Las Kampanas, visoko u čileanskim Andima. Jedan od njegovih asistenata, Oskar Dualde, nakratko je izašao na otvoreno, i dokono pogledao u tamno noćno nebo. Pošto je poznavao raspored sazvežđa, brzo je uočio nešto veoma čudno - na rubu magličaste mrlje svetlosti poznate kao Veliki Magelanov oblak, zapravo obližnje patuljaste galaksije, nalazila se zvezda, ne posebno sjajna - približno istog sjaja (ili zvezdane veličine, kako bi astronomi rekli) kao one u Orionovom pojasu. Ono što je bilo neobično jeste da ona nije bila tamo prethodne noći!

 Moram da dodam par "sitnica" na ovaj blog.profesor

tragedija: 

Postoji osnovana sumnja da su brojni pripadnici Uprave kriminalističke policije MUP-a koji su i danas aktivni tako stekli visoko obrazovanje, a neki doskorašnji funkcioneri policije su na taj način hteli da završe čak postdiplomske studije. Ispituje se da li je i šef kabineta jednog ministra došao tako do fakultetske diplome. Postoje saznanja da je i supruga Suada Bulića, bivšeg šefa novopazarske policije, koji se u poslednje vreme u medijima bori protiv kriminala i korupcije, na nelegalan način završila fakultet u Kragujevcu. Neki od njih već su ispitani o tome, a neki će narednih dana biti saslušani... - kažu u MUP-u Srbije.

Najbolja komičarka nemog filma"Kaži šta god želiš, ali nemoj da kažeš da voliš da radiš! To zvuči kao Meri Pikford, nacifrana kučka"

Mejbel Normand bila je najveća komičarka nemog filma. Zvali su je Kraljica komedije i Ženski Čaplin. Bila je jedinstvena i specifična, pre svega zbog svojih uloga u vreme nastanka filmske industrije. Istorija nemog filma teško može da se napiše bez njenog imena. Često su je poredili s drugim komičarima, što je bilo vrlo teško jer Mejbel "nije bila sa ovoga sveta".

Ja sam do nedavno bio mišljenje kako smo 4 – 5 godina od trenutka kad će veštački karakteri u video igrama, crtanim filmovima, robnim kućama i slično biti toliko realni da nećemo lako primetiti razliku između takvih karaktera i onih pravih, gde su snimljeni živi ljudi.

Ovaj blog je inspirisan današnjom BBC pričom da nas, možda, samo 1 – 2 godine dele od tako nekog trenutka. Možda je to nerealno, ali nas vraća na pojam “uncanny valley” (“zastrašujuće nadrealna” dolina, u nedostatku bolje ideje za prevod) i ono što sledi iza tako neke doline.

Ukratko, “uncanny valley” se odnosi na našu interesantnu reakciju gde ako je karakter veštački, ali dizajniran da bude sličan realnom, a još uvek daleko od neke impresivne realnosti, nasa reakcija nosi veliku dozu empatije. Kada se vernost karaktera “opasno” približi realnom naša reakcija se naglo i dramatično menja, mi upadamo u “uncanny valley”, kao što dijagram ispod ilustruje.

Od gimnazije na dalje, sve nam se nekako dešavalo u stereu...počele smo da radimo na radiju zajedno, decu radjale, odlazile iz Beograda, tražile se po belom svetu...kaže mi moja Gorica, nedavno, "Javi mi šta ti se dešava, da znam šta i mene čeka"...izgleda da smo morale i žalost da preživimo zajedno.

Gorica

Pre jedno godinu-dve dana, napala me ideja da bi bilo fenomenalno da imam neku vikendicu (od jedno "dva odeljenja"), ali da ima veliko dvorište puno cveća i lepog drveća, pa da ja tu vikendom dođem i instaliram ležaljke i suncobran, da čitam knjigu i da pijem kafu, da slušam ptice, pa i da dremnem ako mi dođe...da dušu svoju odmorim.

U jeku svih mogućih groznih dešavanja u državi, ali i u svetu, imam problem koji je na prvi pogled nebitan ali kada ste usred date situacije iskustvo je veoma stresno.

Dakle. Nisam nikada imala baš mnogo novca. Nisam baš bogznakoliko putovala, ne patim od skupe garderobe. Veoma retko sam odlazila na skupa, fensi mesta. Mogu bez griže savesti da kažem da sam skromna. Kada sam bila mala, dok su sva deca vrištala: „Maaaama kupi mi toooo“, ja sam uvek govorila: „Nemoj mama trošiti novac, ne treba meni to“. Života mi. U materijalnom smislu mogu da me usreće baš stvarno sitnice, recimo novi sjaj za usta ili šolja za kafu.

I onda ja, takva kakva sam, krenem da trošim novac i doživim šest nervnih slomova.

EcomanMeni kontakt sa prirodom nikada nije baš naročito prijao no, ironijom sudbine, usred prirode živim evo već punu deceniju. Od svih stvari u prirodi najviše mrzim polen na koji sam alergičan, pa kad vinogradi procvetaju hoću načisto da se ugušim, a od životinja najgore mrzim komarce, zato što mi noću ne daju da spavam i ptičice pevačice, zato što se na sabajle okupe pod mojim prozorom pa se dernjaju kao manijaci i bude me. Sa glodarima, koji su mi osobito odvratni, imam kontakt samo kada Anđelina donese pacova zadavljenog u moju čast i ponosno mi ga položi pred noge. Najgore je kad se primopredaja plena dogodi u dnevnoj sobi. Međutim, dojma sam da nabrojanim vrstama kojima želim sve najgore uopšte ne preti izumiranje.

Ipak, uprkos opisanim osećanjima koje gajim prema određenim prirodnim pojavama, nekim čudom sam se izvrgnuo u aktivnog trudbenika očuvanja životne sredine. Tako sam uspeo da zaključim da je ekološki put u budućnost trnovit: ponekad skup, skoro uvek zametan, ali uzbudljiv i neizbežan. No, što se mora, nije teško. Da bi se obezbedila kakva-takva budućnost potrebno je promeniti mnoge navike i sprovesti u delo mnogobrojne velike i mele projekte koji se ponekad, kako ćemo imati prilike da vidimo, okončaju fijaskom.

1 - Punu slobodu govora (stvaralaštva, mišljenja i izražavanja). Vrlo sam sklon da u velikoj meri zastupam dozvoljavanje visokog stepena tolerancije za govor mržnje, bez poziva na nasilje, a to u strahu od ugrožavanja navedenih sloboda pod tim izgovorom;

2 - Karikature proroka Muhameda, osporavanje genocida, prikazivanje Device Marije kako se samozadovoljava krstom, Hitlerove slike na kesicama šećera, a naročito nepodobne viceve;

3 - Neograničen pristup dosijeima DB, KOS i ostalih;

Budućnost: ima li nade?Da li je kolaps naše civilizacije neminovan?

Prvi znaci su već tu: stopa smrtnosti u Africi je u porastu, broj ljudi koji gladuju je porastao na 852 miliona u 2002, nakon što je prethodno dostigao minimum od 826 miliona u 1998. Cena nafte je prešla 50 dolara po barelu, koncentracija CO₂ u atmosferi je najveća u poslednjih milion godina (377 ppm). Znaci degradacije životne sredine su na svakom koraku.

Ali ovaj crni scenario nije neminovan.

Ako pogledamo oko sebe, videćemo i prve obrise jedne održive budućnosti. Dovoljno je da pogledamo krovove japanskih kuća na kojima svakodnevno niču solarni paneli, da pogledamo vetrenjače na severu Nemačke, pošumljena južnokorejska brda, iranski program za planiranje porodice, kineski uspeh u smanjenju siromaštva.

Imaginary ObjectSince moving into our stately new offices in Sarajevksa, I have had one nagging problem: my books keep falling down.

Stubbornly persistent, I line them up on my desk and, after an interval ranging between 5 minutes and 2 days, they all slide down onto the floor with an inelegant but highly eloquent series of thuds.

Inspiration, ever my traveling companion, suggested to me that what I needed were Book-Ends. Simple pieces of plastic, metal, or wood, they are placed strategically at the polar extremes of a small row of books (i.e, on my desk). The weight of the books firmly anchors the books in place and no series of thuds ever ensues after their application. Quite a marvelously simple invention, I think.

Priblizava se datum odluke. Posljednja sedmica je pocela prije obznane jeste li vi izvrsili genocid nad nama. Svi su u iscekivanju jer ce im se, valjda, zivot potpuno izmjeniti poslije ove odluke. Ja sebi komplikujem zivot pa trazim odgovore i na dodatna pitanja. Jedan je lagan. "Vi" znaci vi u Srbiji posto, pretpostavljam, velika vecina posjetilaca ovog sajta je iz Srbije. Takodje pretpostavljam da velika vecina posjetilaca ovog sajta nema veze s genocidom. E sada, pitanje je da li i vecina u Srbiji moze biti tako opisana. Naravno da moze, ali to nije hasko pitanje. Pitanje u Hagu je o rezimu, vlasti, ljudima koji su u Beogradu odlucivali tokom prve polovine devedesetih. I mislim da imaju veze. Ja nemam dokaze vec samo misljenje.