Subota, 17. mart 2007. godine
Sava Centar, Sala 2/0
Beograd, Srbija

U organizaciji Fonda za humanitarno pravo
uz finansijsku podršku
Kancelarije Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija

Zoran Janic

Prolazi već sedma godina od pada miloševićevskog režima, a svedoci smo da su najveći zločini sa državnim predznakom ostali i dalje nekažnjeni, uprkos mnogobrojnim dokazima i svedocima, a ako bi, u retkim slučajevima poput Ovčare, Sjeverina ili Ibarske magistrale, slučajevi i bili rešeni (a njihova materijalna istina utvrdjena), onda bi te presude naknadno obarao Vrhovni sud, vraćajući postupke na početak.

Ni jedan poslanik, ni partijski funkcioner, ni član gradske skupštine, ni skupštine opštine, ni predsednik opštine ... ne može da bude ni direktor, ni član upravnog odbora ni jednog državnog preduzeća.

jedrenje po amersee-uObožavam kompanijske zabave, skupove a ponajvise skupove gde vežbamo kako da se bolje razumemo, radimo i stremimo ka zajedničkom cilju. Nije da ne znam šta mi je činiti i šta treba da radim na poslu ali mi prija da me neko dodatno upućuje kako da komuniciram sa otudjenim kolegama, kako je dobro da ponekad pričamo duže nego sto jutranji sastanak to zapoveda i kako da komuniciramo zdravije i produktivnije u cilju postizanja većeg profita naše firme. Neki zaista i ne znaju da komuniciraju ili to rade zaista, zaista pogrešno. Neki su previše otvoreni, neki zatvoreni neki uvek - pa, isuviše veseli.

Najviše mi se ipak dopada, što firma ne štedi novac kad nas gosti nekoliko dana i što su se oko nas razjurile gomile eksperata(!) iz raznih oblasti komunikacije medju ljudima, što se hoteli trude oko jednog jedinog kijenta koji odseda u hotelu. Nije loše da se oko vas neko trudi, da se osećate dobro sto je baš neko sagledao vaš problem i trudi se da ga prevazidje i što je krajnje neprimereno da firma kojoj je stalo do svojih zaposlenih cepidlači na provodu i uživanciji svojih zaposlenih.

Sad, ja sam sklona da pojednostavljujem stvari ali svašta sam naučila na tim zajedničkim timskim provodima. Nije da nisam...

Prethodnih godina na našim kompanijskim zabavama i timskim radionicama smo:

1. jedrili

2. planinarili

3. učili madjioničarke trikove

4. učestvovali u nagradnim igrama gde svako nesto dobije - pa sam čak i ja uspela da dobijem nagradu

5. takmičili se u pevanju i u igranju - pa opet i šefovi su se blamirali pa je ljudima bilo lakše

6.vezbali smo veštine prodaje, simulirali igranje dece u vrtiću i dogovarali se ko će biti glavni u društvu

7. jeli i pili sa stilom

8. jeli i pili bez stila

                                           Raspored mandata u Skupštini Nedavni podatak, objavljen u medijima, da čak 70, od 165 opština (bez Kosova i Metohije) posle najnovijih parlamentranih izbora nema svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Srbije, upućuje nas i potvrdjuje da nešto korenito i duboko ne valja u našem Ustavu, političkom životu, izbornom zakonu, cenzusu, političkim partijama....Medju opštinama koje su se našle na tom spisku nalaze se, izmedju ostalih: Pirot, Prokuplje, Bor, Sjenica, Ćuprija, Vrnjačka Banja, Šid.....Očigledan prizvuk centralizacije odražava se i dalje kako na samu državu i sve nas u njoj, tako i na politički život u Srbiji, pa na kraju krajeva ili na početku, na neravnomerni regionalni razvoj...!!!

Straight to HellNe, ovo definitivno nije još jedan odoh ja, nikad se neću vratiti blog. Mada moram priznati da sam malo razmišljao, dok sam piškio, šta bi to trebalo da se desi pa da spakujem svoje cyber stvari i napustim ovo mesto. Došao sam do zaključka da mene odavde mogu samo da iznesu kao onomad radikale iz Skupštine, tako da vi zlobnici - obustavite slavlje. Smatram da je povlačenje odraz kukavičluka, a to sebi ne bih mogao da dozvolim.

Danas sam dobio e-mail poruku od NN lica koje mi je poslalo dva veoma zanimljiva linka. U pitanju su sajtovi People Can Change i Positive Alternatives To Homosexuality. U pitanju su nevladine organizacije koje pružaju podršku muškarcima koji su uspešno odbacili neželjena homoseksualna osećanja i počeli da grade svoj heteroseksualni identitet i heteroseksualni način života. Njihova misija je da pomažu ostalim muškarcima koji žele da odbace svoja neželjena homoseksualna osećanja.

RealcowboybootsNekad je Austin imao problem sa ovim festivalom South By Southwest sve dok hipici nisu dosli na vlast, jer to je festival gde hipici ne samo sto su na vlasti vec su i opozicija. Vrlo impresivno: kao guliverska prica, kao Kristijanija, samo sve to mnogo vise i mnogo bolje. Sinoc na Sestoj ulici od podne krenula je svirka; do ponoci i sve okolne ulice su bile zatvorene i ozvucene. Sve u svemu 1300 bendova svira recimo triputa toliko koncerata, uglavnom besplatnih na festivalu jer je bitno da te cuju...bas na SXSW. Improvizavani bendovi po ulici uopste nisu amaterski vec prodaju cedeove i zvuce kao klasici: karnevalsko andergraund oblacenje, sloppy i dirty, pivo u ruci i na cemu god da si, samo da znas da je sve strogo zabranjeno i kaznjivo i da se teksaska policija ne zeza. Hapsi i zatvara.Iz jednog kluba cuje se honky tonk muzika, ima i odlican barbeque brisket, jer je vlasnik sada taj hipik na vlasti: the coucil finally gets it about that bullshit economy, kaze my American friend. Iz susednog kluba Texan blues shuffle: u stilu Stevie Ray Vaughan , maestra na elektricnoj gitari, koji prebira po svim zicama . E to me je uvek fasciniralo, od Njujorka do Ostinu, talenat ovih nepoznatih muzicara, od kojih ce vecina i ostati nepoznati jer su tu negde, they almost can make it ali vecina nikad nece. Ostin za sebe kaze da je grad sa najboljom live muzikom: zamalo da kupim T shirt na kojoj to pise jer je to gotovo istina. Nisam ni zapamtila imena bendova, jesam muziku i pre svega energiju i muzikalnost izvodjaca koji znaju sta rade, i pre svega rade nesto svoje.

The New Tito!!The other evening I was at one of Belgrade’s new, hip night spots with a friend. The place is located down near the Sava River in a refurbished warehouse, and the interior was worthy of any western capital. The music was loud to the point of causing pain, but we withstood it, due to the fact that this place is “IN”, and after all, we were there not to talk, but to engage in Belgrade’s favourite sport: posing. As we shoved our way through the crowd towards the VIP section, we noticed a prominent politician from a prominent political party who has been mentioned as a prominent candidate for a prominent post in the new government, accompanied by an attractive woman with prominent… uh.... contours. We greeted the prominent candidate prominently, engaged in brief chit-chat, and then moved on to our table and began talking about the latest candidates for government posts.... All the while posing. It is an art form, trust me. The conversation went something like this:

CdLIzložba kreativnog tima B92 od 19. do 24. marta u galeriji O3one.

B92 je sinonim za sinergiju, jer u sebi spaja tri medija - radio sa 17 godina godina iskustva, veb portal sa 10 godina rada iza sebe i televiziju koja već 6 godina postoji u etru Srbije, zajedno sa izdavačkom kućom Samizdat, muzičkom produkcijom, video i filmskom produkcijom i internet provajdingom. Posle osamnaest godina postojanja, B92 je izrastao u prepoznatljiv brend. Izložba kreativnog odeljenja B92 prikazuje nastanak i evoluciju samog brenda kao i pripremu i realizaciju novog dizajna za televizijsku prolećnu programsku šemu - Color de Luxe. Kreativni tim B92 čine Đorđe Marković, Igor Oršolić, Nikola Radojičić, Nenad Radojičić, Srđan Mitrović, Vladimir Šojat, Branislav Tomić, Jelena Sanader, Jovana Timotijević, Aleksandra Berić, Sandra Pajović i Milica Žebeljan.

Prijavljujem kao nepristojan citav blog Buturović Željke, studentkinje iz Amerike. Tekst pod naslovom "Teži put" je uvredljiv i ruzan, osim sto je i pretenciozan i glup, ali na to sam od autorke već navikla.
Koristim svoje pravo da moderatoru ukažem na nepristojan sadržaj, koji vredja moja osećanja i inteligenciju.
Osim toga, nakon kraceg cold turkey s bloga, a pre nego sto se opet ne navucem, imam nekoliko kratkih pitanja:
1. Šta je Glavonji, što se odjednom naljutio?
2. Koja je fora sa slikama džamije i lila klompi o istom trosku, kao i sa neobičnim i ničim izazvanim nasumičnim ulizivanjem predsedniku na Nastićevom blogu? Ili je nečim izazvano? Ukratko, šta se desilo?
3. Zašto tako malo ljudi čita i komentariše apsolutno fenomenalan blog Jelene Krajšić?
4. Zbog čega Nebitni Čeda piše uvek nedeljom? Da bi nam se omilio ponedeljak?
5. Kad će Basara postati VIP Bloger?
Eto toliko, ljudi. Polakote, tek sam došla.

 Tesko je poverovati, pise Bret Stephens u Wall Street Journal-u, ali Amerikanci su ocigledno najdepresivnija nacija na svetu! To je zakljucak istrazivanja koje je sprovela Svetska Zdravstvena organizacija i Harvard Medical School.Istrazivanje je pokazalo da 9.6%  Amerikanaca pati od  depresije ili bipolarnog poremacaja( koji e nakeda zvao  manicno-depresivno )-sto predstavlja najveci procenat izmedju 14 nacija koje su proucavane. “ Prozak nacija” ima veci procenat depresivnih od Libana koji je unisten stalnim ratovima( 6.6%), osiromasenog I nezaposlenog Meksika(4.8%)bezbrizne i hedonisticke Italije(3.8%) i prezaposlenog, socijalno ustogljenog Japana(3.1%)Najveci paradoks je da Nigerija, zemlja ocajanja, bede, korupcije  ikrvavih plemenskih sukoba ima najnizi nivo depresije, samo 0.8%.Kako je to moguce?

 Jedno objasnjenje je da kad ste u situaciji da se borite za prezivljavanje  opstanak i tragate za cistom vodom i hranom nemate vremena da se prepustate egzistencijalistickom beznadju. U Njujorku, s druge strane, advokat koji zaradjuje na primer 200.000 dolara godisnje moze lako da  padne u depresiju ako do svojih ranih  30-tih ne postane partner u firmi. Moguce je takodje da ljudi u tehnoloski nerazvijenijim drustvima  nalaze zadovoljstvo i utehu unutar porodica, religije i tradicije.Cak i u Americi ljudi traze utociste u tim stvarima, ali  ne veruju dovoljno u njihova lekovita svojstva, tvrdi autor clanka u Wall Street Journal-u.

Tetka Jelena živi u Sarajevu već pedeset i neku godinu. Bez prekida.

Tamo posle drugog svetskog rata se udala, a ona i suprug imali su svega po dva: dva tanjira, dve čaše, dve kašike... Pa kada jedu supu on odmakne tanjir i prosipa, a ona mu ćutke primakne tanjir. On ga odmakne, ona primakne, a on ga razbije. Pa onda ona razbije svoj tanjir. On razbije još neke stvari u kući. I ona razbije još neke stvari u kući. Sve bez reči. Onda on uzme kaput i ode u kafanu da jede. I ona uzme kaput i ode u kafanu da jede.

 Piše LW

Znate li onaj kad Kardelj sretne zabrinutog seljaka sa bolesnom kravom? Pita Dr Kardelj šta je, poboljeva, odgovara seljak, ne znam šta joj je. Koji su simptomi, sasluša Kardelj, pa predloži da se štala zagreva noću. Sretne seljaka posle par dana ponovo, kako je, loše je, hm, hm, onda da luftiraš štalu noću. Živne seljak, ode, sretnu se nanovo, kako krava, ma još lošije nego pre. Hm, hm, a da prestaneš da joj daješ seno, nego samo svežu travu da pase, ako ima gde....Pokuša seljak i to, sretnu se opet, ništa, krava i dalje sve slabije, seljak sve zabrinutiji, Dr Kardelj sve involviraniji. Hm, hm, hm, a da je podvedeš nekom biku priplodnjaku, predloži Dr. Kardelj i to. Potrudi se seljak, ode u šesto selo, ništa. Sretnu se opet tako posle jedno mesec dana, pita Dr. Kardelj kako krava. „Crkla“, odgovara seljak. „Šteta, imao sam još par dobrih ideja“, reče Dr. Kardelj. 

POBEDA !

Protestna šetnja
19. marta navršiće se deset godina od završetka Studentskog protesta 1996/1997. godine. Reč je o jednom od najdugotrajnijih studentskih protesta u evropskoj istoriji (na univerzitetima u Beogradu trajao je 117 dana). Veliki uticaj ovog značajnog događaja na istoriju Srbije i Beogradskog univerziteta, primetan je i danas.

Kad može Velja...Žurka kad se vratim!

Kertész Mihály za sada jedini plaća ceh jer su se ostali što upokojili, što predali Mrskoj Carli što udomili kod Ovih. Jedina šansa da još neko dolija je da se Ovi nisu dogovorili sa Bracikom pa da on počne da peva.