Bivsi grb, bivse, virtuelne drzaveIzbori u Crnoj Gori privukli su vrlo neznatnu pažnju naše javnosti. Donošenje crnogorskog ustava, koje je ušlo u završnu fazu, prolazi nezapaženo. Naša politička javnost je iz jedne krajnosti prešla u drugu. Nervozna zainteresovanost iz prethodnih godina danas je zamenjena potpunim ignorisanjem.

 Piše LW

Sedim juče pored  drage  poznanice i  cenjene  koleginice  Tamre  Lukšić Orlandić na panelu o pedesetogodišnjici EU.  Prčamo na času. Kaže Tamara da je  bila  dan ranije na sličnom skupu, gde je šef misije delegacije EU rekao :“... Serbia  should form a govermnet in order to catch up with the EU...“ Pomislih, kaže Tanja, da bi bilo bolje da  Serbia  catch Mladic u istu svrhu. Ja dodam da bi  najkorisnije bilo da se Serbia  de-touch from Mladic.  

Pošto je ovo jedan od onih dana kad će svi nešto da se prisećaju prošlosti, a pošto su na časak odustali od omiljenog srpskog hobija predviđanja, hajde da i o tome nešto Sir Karl Raimund Popper - večna inspiracijaprozborimo na malo drugačiji način. Prošlost nam se čini dostupna preko dokumenata i sećanja; o budućnosti u najboljem slučaju imamo nejasnu slutnju ili intuiciju. Ima li šta besmislenije od te prozaične istine sa stanovišta fundamentalne fizike, gde je sve vremenski simetrično i gde kada okrenemo smer vremena (zamenimo t sa -t u svim formulama!) sve ostaje potpuno isto? Drugim rečima, budućnost bi morala biti isto onoliko fiksirana i "zatvorena" koliko i prošlost; i obrnuto - prošlost bi nužno trebalo da budepodjednako neizvesna i "otvorena" kao i budućnost. Kako se sa tim suočiti? Jedan izlaz leži u poricanju vremena. Najspektakularnije poricanje vremena u esejistici je svakako epitomno Borhesovo; u kosmologiji Gedelovo; u umetničkoj prozi Lavkraftovo. Sva ona vuku korene od jednostavnog argumenta poznoantičkog filozofa Seksta Empirika koji je sugerisao da ništa ne postoji osim sadašnjosti, jer je prošlost već nestala, a budućnost još nije. Samo jedan korak je od tog poricanja do onog stava koji obeležava nauku od Njutna naovamo, a to je da svi empirijski podaci koje sakupimo marljivim eksperimentalnim i posmatračkim radom pripadaju sadašnjosti, a do saznanja o prošlosti dolazimo retrodikcijom, na isti način kao što i do saznanja o budućnosti dolazimo predikcijom (za koji - odslikavajući vremensku asimetriju samog jezika! - imamo lepu reč predviđanje).

pise Carlo Ponti

Nakon parastosa žrtvama intervencije NATO ( danas u 11 sati ispred spomenika Zasto), Žanka Stojanović, (majka poginulog radnika u bombardovanju zgrade RTS-a koja se vec godinama angazuje za pokretanje krivicnog postupka protiv svih odgovornih za smrt namerno ostavjenih radnika u zgradi) prišla je tehničkom ministru pravde Stojkoviću i pitala ga (TV kamere su snimale, mikrofoni) zašto je Dragoljub Milanović na slobodi, uprkos pravosnažno presudi na 10 godina, zašto se šeta po Beogradu, umesto da je u zatvoru u Požarevcu. "Nije ni vreme, ni mesto za takva pitanja", rekao je Stojković. "Vreme jeste, a što se tiče mesta, ja sam vas zvala nebrojeno puta, ali mi nikada niste odgovroili". Na to je uskočio Stojkovićev troll, s pitanjem kada će biti kažnjen NATO, omogućivši Stojkoviću da se izvuče. Ministar je kasnije lagao kako je za puštanje Milanovića nadležna uprava zatvora, kao da ministarstvo pravde ne upravlja svim zatvorima, i kao da upravnik zatvora može s preinači sudsku presudu. "Primiću vas sutra", rekao je na kraju gđi Stojanović. "Pozvao me ministar na ručak, sutra je nedelja", prokomentarisala je kasnije ona. Stojković, dakle, nijednom nije negirao da je Milanović, ubica šesnaestoro radnika RTS-a, oslobođen nakon tri godine, uprkos pravosnažnoj desetogodišnjoj kazni zatvora, i implicitno je priznao da je njemu ta činjenica poznata, ali da ništa povodom nje nije preduzeo. Ministar je dakle jasno prekršio zakon.

Uvek sam želela da ispričam svoj doživljaj 24. marta 1999. godine. Nikada nisam uspela jer svi imaju svoje doživljaje pa mi uvek upadaju u reč. Mislim, ipak sam ja bila komandant tog dana te zaslužujem svojih pet minuta bez prekidanja.Bombardovanje

1. Baba se skrivala skoro dve godine posle Oluje u kanjonu Krke;

2. Sud u Frakfurtu dozvolio muslimanima da zlostavljaju žene;

3. Uvek se nađe nešto vredno pažnje na ovom linku.

“The notion that I am me, feels like a pebble in my shoe” – Nobodyhere, još jednom.

Naša fiziološka i mentalna čula, telo uopšte, imaju ograničenu rezoluciju. Kako prostornu tako i vremensku. I duhovnu. Tako, ono što mi „vidimo“ i „osetimo“ je vrlo mali deo onog što postoji. I zato nam trebaju pomagala. Mnoga od tih pomagala su fascinantna. I mnoga od tih pomagala su deo nas.

Na tako nekoj “mi smo specijalisti” igranci su se našli i filozofi, u svoj specifičnoj snazi i prokletstvu koje ulaznica na takvu igranku donosi, na vrhu neke planine formalizma na koju su se prvi popeli, da bi im sad bilo najteže da sa nje siđu. 

1. Demokratska stranka (u daljem tekstu DS) i koalicija Demokratske stranke Srbije (u daljem tekstu DSS) i Nove Srbije (u daljem tekstu NS) sporazumo donose ovaj Koalicioni sporazum o podeli vlasti i obavezuju se da će ga se pridržavati.

Poštovani blogeri.

Zahvaljujem se na toploj i srdacnoj dobrodošlici. Izvinjavam se, što ne mogu svima  odmah da odgovorim i da se zahvalim, pa to činim ovim putem.

Za moj prvi post pripremam jedan veoma zanimljiv autentičan događaj.

Post će biti naslovljen sa "Čaušesku Jazz Fan".

Možda ću uspeti da ga napišem za nekih sat vremena, ako me umor ne savlada.

MILIVOJE MIĆA MARKOVIĆ

Kompozitor,dirigent, muzičar, publicista...

moju novu kolumnu mozete da citate ovde. ove nedelje rec je o knjizi thomasa sowella, "inside american education".

Poštovani blogeri,

Ovo je moje prvo javljivanje na blogu. Za njega su zaslužni dva Dejana i jedna

Beba, koji me nagovoriše.

work in progress

*** treći nastavak zamorne sapunice pod nazivom "Pregovori za Vladu Srbije", sa pevanjem, pucanjem i zalupljivanjem vratima, danas donosi čak nekoliko obrta. Kao.
Predsednik, kaže, ne pristaje, premijer, kao, još manje. Evo večerašnje informacije o sastavu jedne drugačije vlade, koja nam, kažu, preti, ukoliko najveća Demokratska Stranka regiona ipak prihvati pritisak javnosti i ne pristane da nam Onaj bude ministar za Onoga. Da skratim dugačku priču, evo sastava vlade,ukoliko, kao, ovi pregovori propadnu.
KOALICIONI SPORAZUM ILI GDE ZEKA PIJE VODICU
Tomislav Nikolić, SRS, predsednik Narodne skupštine i zajednički kandidat na predsedničkim izborima
Vojislav Koštunica, DSS, predsednik Vlade
Aleksandar Vučić, SRS, ministar inostranih poslova
Dragan Jočić, DSS, ministar unutrašnjih poslova
Velimir Ilić, NS, ministar za kapitalne investicije
Jorgovanka Tabaković, SRS, ministar finansija
Lidija Vukićević, SRS, ministar kulture i informisanja
Sanda Rašković-Iviæ, DSS, ministar zdravlja
Radoš Ljušić, DSS, ministar prosvete

OSTALA VAŽNA MESTA
Rade Bulatović, DSS, direktor BIA
general Aco Tomić, DSS, načelnik VBA
Aleksandar Tijanić, DSS, direktor RTS

Pa šta kažete, drugari? Srbija, realno, i jeste tako glasala. Pa, je l se neko uplašio? Hoće li se Ljovisna udati za pokvarenog starca? Da li baš tu zeka pije vodu? Ili je možda tu pametna glavica?
Nakon osamsto i nesto komentara, nastupila je kohabitacija ludog sa zbunjenim. Zato otvaram novi blog, da bi komentari postali pregledni. Barem sledecih pola sata.

Elisabeth

Salon

Koliko zena kod nas ne govori o raku dojke javno? I znam zasto. Zato sto je kod nas bolest sramota i izvor diskriminacije. Pitam se da li ce ovaj coming out Elisabeth Edwards doneti njenom muzu, jednom od demokratskih kandidata za predsednika SAD-a glasove, bez obzira na njegov program ( koji izmedju ostalog zahteva povlacenje americkih trupa iz Iraka). Javnost im ne gine, popularnost teme i njena rasprostanjenost cine ovu pricu ne samo licnom, zenskom vec i politickom. Mnogo manje novca ide za zdravlje nego za ratove...

-Rizikovaću da mi prebacite što pored svih drugih "važnih" tema ja eto našao za shodno da posle toliko vremena pišem o nečemu što je em daleko od moje profesije em daleko od prioriteta našeg društva.

Međutim nakon teksta u Politici „Neizvesna sudbina Zoo vrta“ petak 23. mart  jednostavno sam osetio potrebu da učinim nešto i pomognem bar za milimetar životinjama koje decenijama podnose torturu kako bi bile izložene našim ravnodušnim pogledima.