A ovako Sveta krava izgleda u Indiji

Ceo moj zivot podrazumevao je nemilosrdni podsmeh hipokriziji, patetici, licemerju i laznim autoritetima. Jos uvek u sve sumnjam i preispitujem sve sto se kosi sa mojim uverenjem o apsolutnoj slobodi pojedinca. Trenutna atmosfera me podseca na pocetak novog talasa u tadasnjoj SFRJ, kada je bilo dovoljno procitati neku od bezbrojnih studija rezimskih (i drugih) sociologa i psihologa koji nikako nisu mogli da objasne sta se to desava sa "zlatnom mladezi Beograda" i "sta to jos omladina hoce kada smo joj dali  sve".

Dakle, da vidimo šta smo imali. a od ldp zebre parvana ne vide se....

Jeep  ………................. x10

Vila…………………..... x1

Dok se vraćam kući reku uvek prelazim kasno, negde iza ponoći. Put od aerodroma teče mirno sve do trenutka kada sa mosta ugledam osvetljen grad, a tada mi srce svaki put, bez razlike, preskoči; samo malo, tek da me opomene na svečanost prilike. Kroz varoš prođem razrogačenih očiju, zurim u zgrade i ono malo ljudi što ih u to doba ima na ulicama kao da sam prvi put ovde, kao da ovo nije jedini grad u kome svakoj ulici znam ime. I dok se srećem s Beogradom u naizgled mirnom meni jednako pršti vatromet, dok je grad uvek jednako ravnodušan. Beograd odavno nije moje stalno i jedino boravište a ja i dalje svaki svoj povratak najavljujem iseljeničkom: Idem kući.

One of the secret purposes of our celebration of the New Year is to expose last year’s excesses and negligence, to put the right foot forward, to make firm and binding resolutions (1244?) for how we will modify our behavior in the oh-so-close-at-hand future.

There are a number of resolutions which we talk about and some we keep as guarded secrets so that when we abandon them on January 2 at about 10:23, no one will be the wiser….

Još jedna svećica više...Shvatiš da stariš onog trenutka kada te svećice koštaju više od torte...

Rođen sam u znaku jarca, u subotu, te burne 1969. godine. Kakva simbolika. Moj omiljeni reditelj Hičkok snimio je film "U znaku jarca" (1949). Rođeni su još neki zanimljivi ljudi kao što su: Papa Pije VI, Lui Paster, Tea Von Harbou, Marlen Ditrih, Mišel Pikoli, Majk Džons, Žerad Depardje, Roberto Betega, Dejvid Nofler, Gaspar Noe, Dubravka Mijatović...

Sećam se zime 96/97 nisam mogla da zamislim buđenje bez novina. Svakog dana mama je morala da pije lekove za smirenje jer tata i ja svaki slobodan momenat koristimo da čitamo novine. Pa i ne samo slobodne momente, već i dok doručkujemo, ručamo, dok kačimo zavese, dok čestitamo jedni drugima praznike, u prolazu... Ne sećam se tačno kakve su frizure njih dvoje imali tada jer nam je pogled najčešće zaklanjao crno beli paravan.

Tata i danas mnogo čita novine ali od nazad, od sporta i najčešće uopšte i ne stigne do napred. Ja sam se u međuvremenu upoznala sa mojim sadašnjim najboljim drugom – Internetom. Prethodni papirni najbolji prijatelj dobio je korpu, a zamenjen je sa dva elektronska: moj lepi i mili TV i moj dragi sedamnaestoinčni monitorčić.

Novi Sad, decembar 2006. 

Zajapureni starčići koji ovih dana svoju vitalnost stavljaju na probu čekajući i po  40 sati na otvaranje novih hiper / super / ultra / mega marketa možda su najrečitija slika postkomunističke, tranzicijske Srbije. Kad čovek vidi ti naši građani ─ sa sve slikom bakice priklještene stampedom na otvaranju hipermarketa u Novom Sadu ─ uz dozu sažaljenja prema tim nesrećnicima, ne može da ne bude ispunjen i besom, ogorčenjem pa čak i gađenjem...

Rubbish Zamislite ovu scenu: jedan Englez iz provincije stoj ispred savezne skupštine u Beogradu. Došao je pre par dana prvi put u Srbiju i sad stoji kod spomenika na ulazu i pita se što jedan čovek hoće da kresne konja dok se čini da njegov drug gubi borbu za svoju zversku čednost. Odjednom, pojavljuje se jedna stara beogradska dama sa svojom razmaženom pudlicom, i jedan pandur u uniformi. Pandur kreće prema stepenicama i staje pored jednog konja, englez gleda njegov pištolj i zamišlja kako bi bilo kad bi svi nadrkani engleski panduri nosili pištolje. U međuvremenu, stilska stara dama i njen ružan, mršav pacov pas hodaju prema drugom konju, gde pudlica odluči da se olakša. Englez gleda u šoku, dok baba bodri pudlicu da požuri i pandur pali pljugu kao da ništa nije bilo.

Ova velika zemlja se trese. Niz je dogadjaja prouzrokovao sadasnje stanje. Nijedan od njih nema veze sa mojim dolaskom u Berkeley prije cetiri mjeseca kada sam po prvi puta krocio na tlo supersile. Godinama sam odbijao posjetu Americi pravdajuci se ideoloskim razlozima iako je u sustini strah od letenja (drugaciji od onog Erice Jong) bio dominantan razlog. Sada, prevladavsi strah i s nekih stotinjak dana americkog staza upotpunio sam svoje utiske o ovoj zemlji, ljudima i svijetu kojim oni dominiraju.

Trgovinska liberalizacija među zemljama zapadnog Balkana stalni je predmet ohrabrivanja spolja. U svojim nastojanjima, «strani faktor» se uglavnom rukovodi logikom «Arizona marketa» - pijace u blizini Brčkog, gde su, nakon rata u BiH, Srbi, Hrvati i Bošnjaci trgovali svim i svačim, od tepiha i mašina za pranje veša do piratskih CD-jeva. Iako je mesto podsticalo sivu ekonomiju, a bogami i prostituciju, udruživanje radi sticanja profita smatrano je pozitivnijim od udruživanja u zločinačkim poduhvatima. Preovlađujuće mišljenje da uspostavljanje privrednih i drugih veza pozitivno utiče na politiku deli i EU, pa zato za sve nas kojii smo bili u međusobnim sukobima saradnju čini preduslovom napretka ka članstvu.

Heartbreaking newsPosto policija ne moze da ga pronadje

Posto vosjka ne moze da ga sakrije

Posto sudstvo ne moze procese protiv njegovih saucesnika da sprovede

Otvaram ovaj Narodni Blog kao istrazni, izvrsni i pravosudni virtuelni organ

Kazite sve sto Znate, Mislite, Mozete po tom pitanju

Ratko, javi se

Zvali su ga “Kum soula”. Za naše društvo koje je u stopu pratilo DJ Peppea po njegovim putešestvijima između „Omena“, „Undergrounda“, „Kuće“ i „Inkognita“, on je bio jednostavno „Gazda“. 

Majstore, hvala ti za soul, funk i disco. Hvala za JB’s, Maceo Parkera, Bobby Birda.

Pre par dana, nakon 5 godina, video sam se sa prijateljem koji već duže živi preko okeana.
Na pitanje zašto mi ne odgovara na emailove dobio sam iznenađujući odgovor:
"Ne mogu. Nemam šta da ti pišem. Mislim da nisam uspeo u životu"

Onda se setih da se na proslavi 15 godina mature jedan deo prijatelja i prijateljica takođe nije pojavio iz istog razloga. Misle da nisu uspeli i ne žele da se sretnu sa onima za koje smatraju da jesu.

Vermeer: Devojka sa bisernom mindjusomProšlog vikenda dobrovoljno sam uhvatio prvi voz za Den Haag i proveo prijatan dan obilazeći holandsku prestonicu: mladić u Hagu! Istini za volju, već izvesno vreme samo uz puno dobre volje mogu da se provučem kao mladić. Prošlo je dosta vremena dok nisam stigao ovamo. Mladić sa velikim M i njegovi učinili su sve što su mogli da moja generacija odraste daleko od muzeja, galerija, koncertnih sala i knjižara dekadentnog Zapada. Njihova misija još uvek traje. Mladić sa velikim M koji ne želi da se suoči sa suđenjem za ratne zločine i vlast koja ga u tome potpuno razume i podržava glavni su krivci što je predivni Mauritshuis i dalje teško dostupan mladićima i devojkama iz Srbije.