Mozda sam ja morbidan, netolerantan, pravdoljubiv. Sadam izgleda sitno broji. Pomislio sam u ovom trenutku, kako bi lepo bilo da smo mi sudili Milosevicu, ovde, u Srbiji. Pa se malo mi igrali "vesala".

Asta la vista, Sadame!

Pozdravi ekipu.

DejanDejan Nebrigic 28.12.1970- 29.12.1999S

Svake godine idemo ( Zene u crnom) na pancevacko katolicko groblje da posetimo Dejanov grob a onda na riblju corbu na Dunavu da o njemu pricamo.Nocas su se opet oglasile sirene u Pancevu zbog izuzetno povecanog zagadjenja, kazu nam drugarice...

"Oni su voleli jedan drugog. Moram to otvoreno da kazem, i pred Bogom i pred ljudima. Mnogi ne razumeju takve stvari..." izjavila je Dejanova neutesna majka posle saznanja o nasilnoj smrti svog sina. Dejana je zadavio njegov ljubavnik, odlezao kratko i sada je na slobodi.

Dejan je bio mirovni gej aktivista koji nikad nije krio ni jedno ni drugo u javnosti. Kad mu se smrt desila, srpska stampa ga je sahranila homofobicnim i nacionalistickim gadostima... Usred punog duplog harmonike autobusa Dejan  je umeo  da vikne: Kako ste vi Srbi znojavi i smrdite, necu imati vise s kim da se tucam". Da li je bio Srbin ili ne to ne znamo. Znamo da je bio svestan da ima srpsko ime, znaci jeste, ali isto tako je znao da u Milosevicevom rezimu "mi Srbi" je bilo odredjenje u cije ime su se poveli ratovi i u cije ime se proizveo fasizam. Tako on nije bio Srbin i odbio je da bude sahranjen na srpskom groblju. ( Lepa Mladjenovic)

Aleksandra Mitrović

Aleksandra MitrovicRođena 21. Oktobra ???? godine (ne može da se seti-davno je bilo) u Zemunu. Majka geolog, otac saobraćajni tehničar. Do 12 godine živi u Majdanpeku jer je majka radila u direkciji Majdanpečkog rudnika bakra. Priča se da je Majdanpek u to vreme bio najbogatiji grad u tadašnjoj Jugoslaviji uzimajući u obzir prihod po glavi stanovnika. Osamdesetih godina se seli u Beograd gde završava osnovnu školu ''Bora Stanković'' na Banjici, zatim IV beogradsku gimnaziju (matematički smer), pa arhitektonsku školu koju završava 1988. Zatim upisuje geološki fakultet i napušta ga na kraju III godine spoznavši da se od te nauke nikada 'leba neću najesti.

Deda MrazDa nemam sliku iz automata (tri za redom, naravno crno bele) i preko nje smešni papirnati šešir sa trakom od od krep papira, već bih pomislila da sam u nastupu prevelikog maštanja izmislila da je jednom kroz Novi Sad prošao zimski karneval sa Deda Mrazom i povorkom šareno okićenih kola, verovatno kamiona sa prikolicom, zakamufliranih šarenim ciradama.

Best of 2006Povratak svaštojeda. Vreme je za hornbijevske opsesije, "pogled unazad", presek anglosaksonskih proizvoda masovne kulture. Sve mi je teže određivati redosled, čime polako ali sigurno narušavam osnovno sveto pravilo lista. Kriterijumi - za muziku, broj preslušavanja; za ostalo, količina užitka na plezir-o-matiku: skakanje na noge, glasan smeh, vraćanje istom više puta ili prosto mozganje o pročitanom/pogledanom nakon što je odavno trebalo da ispari iz sećanja... budući da je obična potrošna zabava, ništa drugo do survival kit za unutrašnju emigraciju. Ali, meni je bitna.

 Ukupan promet hartijama od vrijednosti na Beogradskoj berzi u 2006. godini dostigao je vrijednost od 100 milijardi dinara (1,25 milijardi EUR), ili oko 5 miliona EUR dnevno. Da li ste vi učestvovali u ovom prometu?

 Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama u Srbiji iznosilo je u ovoj godini oko 55%, što znači da je svaki drugi dinar kojim se trgovalo akcijama srpskih firmi i banaka došao iz inostranstva. Da li je u ovih drugih 45% bio i vaš dinar?

Izbegnuta sudbina: ovako bih izgledao da nisam na vreme zbrisaoUpravo napunih 33 godine. Mnogo zeznut broj 33, da ne kazem koban. Isusa razapeše u tri'est trećoj, Aleksandar Veliki nastrada od neke boleštine u tri'est trećoj, Sajlonci su, na početku serijala, napadali Galaktiku svaka 33 minuta.

Ipak, meni se čini da će, što se mene tiče, naredna godina biti relativno mirna. Nemam nameru da idem u Jerusalim na magarcu, a ni Sajlonci nas neće napasti, jer ih još nismo stvorili. Dakle, nikakvi tektonski poremećaji nisu predviđeni u mom životu.

Ovaj trideset i treći rođendan neće biti ništa slično mom tridesetom rođendanu, koji je za mene imao mnooogo veći značaj.

hitna pomoć

U većini međunarodnih dokumenata pravo na život je garantovano i ne može se ni na koji način prekršiti. U Evropi vas ne može vas niko ubiti u miru ili ratu a da to bude zakonito. Smrtna kazna u Evropi se i ne razmatra kao mogućnost. Naravno, Srbija je uvek specifična, pa je naš prethodni ministar pravde tražio da se na nekoliko meseci ponovo uvede smrta kazna (posle atentata na premijera Đinđića). Ima dosta onih koji smatraju da se izuzeci od pravila da je život neprikosnoven, mogu tražiti u slučajevima abortusa i eutanazije.

 
U svakoj zemlji se može postaviti pitanje savesnog lečenja od strane lekara i ostalog medicinskog osoblja. Uvek je moguće reći da lekari nisu učinili dovoljno ili nisu lečili dovoljno kvalitetno. Međutim, u domaćoj štampi se jako često pojavljuju tekstovi koji govore o nesavesnom lečenju, bezobrazluku svih boja & modaliteta, ali i skandalima raznih vrsta (beogradska hitna pomoć je neprikosnovena po broju skandala). Možda vas sve ovo neće previše dirnuti jer ste mladi & zdravi, ali kada je ŽIVOT u pitanju, onda ponašanje lekara, brzina reakcije hitne pomoći i kvalitet lečenja postaju i više nego presudni. Tri primera:

Blogosfera stalno izmišlja neke nove stvari samo da bi pisali o nečemu, a nekada to može da bude i zanimljivo kao što mi se čini da je ovoga puta. U Americi je krenuo trend koji se zove Meme (kliknite na link da saznate više o ovom pojmu). Ovoga puta meme se zove "Five things you didn't know about me" a na srpskom kao što je naslov ovog teksta. Blogowski je doneo ovaj meme u naše krajeve a Marko Herman me je tagovao pa eto i ja treba da napišem pet stavki koje niste znali o meni. Ukratko, pored onog što ćete pročitati na gore pomenutom linku na Wikipediji, poenta je da napišete pet stvari o sebi za koje smatrate da drugi ne znaju i onda na kraju teksta da označite pet ljudi koji bi to isto trebali da napišu.

Dobih pismo jednog od čitalaca. Veli da je kanda malo neodgovorno što dugo ne pišem. Neki među Vama ipak će me razumeti - ako se pogledaju komentari na moje poslednje javljanje, ono što bih iz tepanja nazvao blagim obeshrabrenjem uopšte nije iznenađujuća pojava. Obećao sam tada da ću se kroz nekoliko dana javiti, uz nešto inspirativnije. Toga nije bilo. Vrlomoguće da to nije ni ovo sad. Više Vam se obraćam zbog toga da vam kažem kako je ovo blogovanje kurac. Da prostite. I B92 je isto kurac. A i ja sam, da se ne lažemo, kurac.
Neka snobovi koji veruju u postojanje takozvanih ružnih reči odmah ostave čitanje, da ne bih morao brinuti, uz sve ostalo, još i o njihovom krhkom poimanju leksikologije, a ono me niti uzbuđuje niti interesuje, niti ima veze sa realnim. Ostalima bih da objasnim svoj uskurativno orijentisani stav, ako dozvole…

Posvadjala sam se. Sa nekim sa kim nikada nisam ni razgovarala i sa kim ne bih ni da razgovaram. Sa nekim za koga sam mislila da je završio svoju priču i da više neće imati obraza, ako već srca nema, da se opet javlja. Džabe, obraz k'o djon, impregniran, mogle bi njime cipele da se pendžetiraju.

Gledala sam srpski državni dnevnik, satelitom, predizborna kampanja. Zvocam, smejem se i postavljam televizoru podpitanja, ništa strašno...uobičajeno, bez iznenadjenja. A onda se pojavio gosp...izvinite, treba taj naziv i zaslužiti, dakle pojavila se osoba Dačić i ubo me prstom u srce.

“Pukka tucker mate”, “Scrummy” “Lovely jubbly” and other Oliverisms have been being used wantonly in my flat since the arrival of a Christmas parcel bearing a copy of a Jamie Oliver cookbook. Despite my best efforts at avoiding some of the more annoying Oliverisms (and most fall into that category) I have begun to talk like a lad from Essex and have found myself adopting the more annoying ones all the more. I suppose it’s because I am actually quite excited by the prospect of trying out some of Mr. Oliver’s recipes. After nearly exhausting my culinary ‘repertoire’ I think that I was in need of some inspiration. And it has been Oliver’s inspiration that has either avoided me, or been avoided by me, for several years.

Happy New YearPre sedamnaest godina Jelena se probudila 1. januara u 13 i 30 i odlučila da počne da piše dnevnik jer se prethodne noći zaljubila. Nije sa trinaest godina naravno ni sanjala da će pisati dnevnik i kad omatori. Još manje je sanjala da će neko komentarisati njene svakodnevne izveštaje, kako je rekla, svom najboljem drugu. Ne bi na to verovatno ni pristala ali sada više ona ne odlučuje.

Postovani znani i neznani PRIJATELJI,

SRECNA NOVA 2007.

Nisam dugo na BLOGU, ali sam imao niz kontakata, pisama, poruka, koji su me ubedili, da uprkoc " cajtnota" u kome sam neprekidno, ipak ima smisla, pa i da je privilegija, biti na BLOGU. Imao sam i nesto malo negativnih iskustava, pa i negativnih misljenja/stavova, ali su se uglavnom kretali u prostoru civilizovanog dijaloga, sto je takodje velika dobit.

"Well, God has arrived. I met him on the 5:15 train." - Lord Keynes

Ovaj blog je o strastima. I hobiima. O trenucima kada, slično kao i u ova praznična vremena, uspevamo da se odvežemo od našeg točka u plamenu za koji smo vezani metalnim lancima većinu našeg života. A kako i zašto se to desilo suviše često ne umemo da objasnimo.

"Unchained from the lunatic" čovek se, u stvari, vraća jednom normalnijem, prirodnom i jednostavnijem sebi. Jednom mirnijem i srećnijem sebi. Stavlja na policu egizistencijalnu bibliju "Bica i nistavila" da bi odjednom otvorio poznata vrata. I najčesce sa takvom lakoćom, da je često zbunjen neznanjem kako to da ta vrata nije ranije otvorio i još više zbunjen znanjem da će ih sutra najverovatnije ponovo zatvoriti.