Ja jesam Gradski arhitekta ali nisam ovlašćeni istražitelj raznih stvari za koje učesnici ovog bloga smatraju da su kriminalne, za to postoje nadležni državni organi kojima treba vaša saznanja da predočite. Nudio sam se da lično idem sa onim ko ima neke dokaze u policiju i da tu stvar prijavimo i damo mogućnost državi da radi svoj posao. Inače opet će da se završi na „ja znam...“ ili  „priča se...“.

Pelikani Jesti li čuli da postoje ljudi fascinirani pelikanima?

Ja lično poznajem makar jednu osobu s tom čudnom sklonošću: svog tatu. I to ga drži odavno. Nije to ništa što upada u oči, niti kome smeta, daleko bilo, nego tek sam primetio da ima fiksaciju na te groteskne ptičurine.

Elem, ima tome par godina bili mi, čitava porodica, tri generacije, na nekom tropskom ostrvlju. Beše to svečana prilika. Godinama se nismo bili okupili tako plenarno, stalno se vidjamo nekako na parče, uvek neko nedostaje. Zadovoljstvo je tom prilikom bilo posebno očigledno kod poglavice plemena, moga oca, koji je stalno insistirao na tome da se slikamo. I to ne raščupani i dronjavi, nego lepo da se obučemo, da se doteramo kako dolikuje pa da se tako lepi slikujemo, svi zajedno, sinovi, snaje, unuci i deda i baba. I slikali smo se. Džumle.

Ne prodje ni sedam dana a da ne dobijem neki mail u kome me obaveštavaju o dostignućima srpskog ICT’a. Krajem marta dobio sam mail sa subjectom „Bolja i Bocvana“ misli se jel tako na ICT iliti korišćenje „novih“ tehnologija u ekonomskom razvoju.

ABC: Advanced Base Camp 19.04.2007.Jos se privikavamo na visinu. Pomalo nas bolucka glava pre ustajanja, ali kasnije kako dan odmice sve je OK. Jutros je jedan oblak zaklonio sunce pri izlasku iza severo-istocnog grebena Everesta, pa su svi bili ubedjeni da jos nije vreme za dorucak. Ali zato je kuvar u ABC-u, Bahadur, lupao u tanjir da oznaci da je klopa spremna. Posle dorucka imao sam sastanak sa Middle camp: Noc u middle camp-uSherpasima penjacima oko njihovih obaveza u narednih dvadesetak dana. Insistirali su da im napisem na papir sta sve treba da se iznese u visinske kampove, jer kako kazu tako im je lakse. Ostatak tima je otisao prema severnom sedlu na laganu aklimatizaciju. Za to vreme ja sam pripremao izvestaje za nas sajt (www.serbia-everest2007.com). Danas smo po prvi put poslali i video clip koji ce vec sutra biti dostupan na nasoj web adresi. U ime clanova ekspedicije zahvaljujem se svima na pismima podrske i porukama koje svakodnevno stizu na nas satelitski telefon. Sada moram da prekinem, jer me Petar upozorava da je sunce zaslo!Naime, ovde tehniku morate da pazite od kondezacije jer hard discovi na ovoj visini odmah blokiraju, ako ih ne pazite.  

Rastemo :) tj. sve nas je više. Do petka je 859 osoba potpisalo naše Otvoreno pismo ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću kojim tražimo da pokušaj ubistva porodice novinara Dejana Anastasijevića bude rasvetljen i da o toku istrage javnost bude redovno obaveštavana.

Slučaj još nije rasvetljen, javnost nije redovno obaveštavana o toku istrage. Naprotiv, slučaj po starom običaju lagano tone u zaborav. Nema pri tome nikakvog pritiska na medije da ne objavljuju informacije o pokušaju ubistva. Nema za to potrebe jer ako nema ničeg novog – onda nema ni razloga za pisanje.

Za sada postoje dva „problema“:

Poštovani uredniče,

U vezi sa člankom “Kome smeta general Zdravko Ponoš”, što se u vašem uglednom dnevniku pojavio u broju od 14. i 15. aprila 2007, kao prilog odbrani reformi u Vojsci Srbije, želela bih da javnost upoznam sa sledećim.

Porodice šesnaestoro žrtvovanih radnika Televizije Srbije, nakon pada Miloševića obratile su se Ministarsvu odbrane, u proleće 2001, zahtevajući odgovore o ulozi vojske u tom masovnom ubistvu. U tom kontekstu, porodice žrtava postavile su ministarstvu 15 jasnih, jednostavnih pitanja, a ministar odbrane Slobodan Krapović (koji je ubrzo zatim smenjen), obećao je porodicama odgovore.

Dosao Oliver Mlakar na Cetinje i odmah poceo sa kvizom:

Osoba A, predstavite se:

Ja sam, al samo da vi recem...gospodi pomilujMilu vise ne trebaju crnogorski glasovi,on sad zeli srpske glasove, koji ce mu najverovatnije trebati na predsednickim izborima na kojima ce mu protivkandidat biti Medojevic. Ova skupina pristalica CPC su oni koji su bili najgrlatiji i najeksponiraniji kriticari LSCG i Slavka Perovica. Sad su shvatili da su prevareni i zloupotrijebljeni, da Milo i Sveto vise ne izdvajaju puno novca kao ranije dok su pljuvali Slavka, i sad pokusavaju posto-poto da se iskupe.
Sad druge strane, DB i Milo ove aktivnosti pristalica CPC koriste kao opravdanje za donosenje Ustava u kome nece biti preciziran jezik kojim se govori u Crnoj Gori i ime crkve koja djeluje u Crnoj Gori!
Istovremeno Milo pokusava da se pokaze kao zastitnik srpstva i oduzme deo biraca Srpske liste.
Krajnji cilj, je da onoga trenutka kada Kosovo bude priznato, zvanicna Crna Gora ponudi Savez Suverenih drzava Srbiji!

Ministarstvo za voštane lutke, mentalno zdravlje i blagostanje (u daljem tekstu Lokomotiva), izdalo je Uputstvo za upotrebu, kojim novinaru Atanackoviću, ostalim novinarima i medijima, sa kojima Lokomotiva, inače, nema nikakve veze, preporučuje načine života i ponašanja.

Obzirom da aveti prošlosti neodgovorno haraju današnjicom, sa čim Lokomotiva, isto takođe, nema nikakve veze, preporučuje se da novinari zamene stanove. Tom prilikom novinari bi trebalo da izaberu stanove od sedmog sprata naviše. Dobro bi bilo i da novinari ne koriste lift, već da idu peške i na međuspratovima se više puta osvrnu oko sebe i prekrste. Preporučljivi su stanovi što lošijeg kvaliteta. U letnjem periodu novinari neka ne otvaraju prozore. Najbolje bi bilo kada novinari uopšte i ne bi živeli u pomenutim stanovima, već bi stalno, u najvećoj tajnosti menjali lokacije.

Everest: Pogled na Everest North Face17.04.2007.

Probudili su me jakovi. Njih tridesetak su spavali sabijeni medju nasim satorima. Jutro na gleceru je bilo bez ijednog oblaka na nebu.Tek sada vidim gde smo zanocili. Nasi satori su ukopani u kamenjar morene, a sa druge strane presijavaju se ogromni zelenkasti ledeni seraci. Neki od njih visoki su i preko 50m. Juce smo napravili gresku jer smo dosli pre nasih jakova u kamp. Cekali smo ih vise od dva sata da nam donesu nase satore. Zato sam ih danas pustio pre nas, a mi smo polako uzivali u sestocasovnoj setnji do ABC-a (6400m). Ako bi clanovi drugih ekspedicija procitali da sam napisao da je uspon do ABC-a "setnja", sigurno bi se naljutili. Mnogi od njih su tesko podneli dolazak na novu visinu pa su se sutradan odmah vratili za BC (5170m). Po dolasku u istureni bazni kamp, prvo sto sam primetio je polozaj naseg kampa i satora. Cestitao sam Boli (nasem sirdaru) na izboru mesta, jer blizu smo severnog sedla, a drugo, prvi suncevi zraci koji se ujutro pojave obasjavaju nase satore.

Svoj današnji tekst odvajam od zajedničkog posta grupe blogera pod nazivom Terorizam zbog toga što ne želim da svojim političkim mišljenjem na bilo koji način ugrozim našu gradjansku inicijativu.
Šokirana, iako ne i iznenadjena, jučerašnjim intervjuom nadležnog ministra u emisiji Poligraf , a u danima, nedeljama, tužnim mesecima upornih pregovora o sastavu nove vlade, smatram da ove besramne izjave državnog službenika na ozbiljnoj plati čak i za silne mesece u kojim ne radi ama bas nista pod kapom nebeskom, ne smeju proći nezapaženo.
Ako ste zaboravili, ministar Kojadinović je onaj čovek zbog koga je stotinu zaposlenih ljudi na Studiju B dalo otkaz, u trenutku kada je on ovu TV stanicu predao u ruke svojoj partiji, Kojadinovic je isti onaj čovek koji je Arkanu i njegovim propagandistima prodavao vreme na istoj TV stanici javno govoreci da je Arkanov novac čistiji od novca drugih ljudi, Kojadinović je onaj koji je pisao tekstove u Legijinom Identitetu, u vreme kada su ove i slične novine podizali medijsku hajku na premijera Djindjića, pripremajući njegovo ubistvo.

Gradjansku inicijativu, koju su pokrenuli autori na blogu B92, a kojoj su se do sada pridruzili mnogobrojni komentatori, vec sada, samo nekoliko dana kasnije, kao i sve ozbiljno i pozitivno u ovoj zemlji, trpi ozbiljan pritisak. Politikantskim prepucavanjima uglavnom anonimnih komentatora, koji svemu pokusavaju da daju poznati srpski dnevno-politicki ton, autori i potpisnici nase gradjanske inicijative, pokusavaju da se dezavuisu, stvar razvodni i urusi sama od sebe.

Podsecamo jos jednom, da je nasa namera da vrsimo svakodnevni medijski pritisak na najvise predstavnike vlasti, da slucaj pokusaja likvidacije novinara Dejana Anastasijevica i njegove porodice nikako ne prepusti laganom zaboravu, sto je uobicajeni ponasanje ove vlasti. Istovremeno, podsecamo da ovde ne nastupamo u ime niti jedne partije, ali da istovremeno smatramo, da u demokratskom drustvu, partijsko i politicko opredeljenje ili pripadnost - nije nedopustivo, ni sramno, niti na bilo koji nacin diskvalifikuje gradjane koji zele da se pridruze nasoj inicijativi.

Dejan Anastasijevic je nas danasnji gost-autor i ovde objavljujemo njegovo pismo u celini.

Piše: Dejan Anastasijević

AnanasDrage kolege i prijatelji,

Prvo da se zahvalim svima, znancima i neznancima, na neverovatnoj podršci koja mi stiže ovih dana. Voleo bih da moj slučaj posluži kao povod da Srbija kao društvo pošalje jasnu poruku da se političko nasilje u ovoj zemlji, bez obzira protiv koga je upereno, od sada više neće tolerisati.

У оквиру манифестације "Дани Београда" а захваљујући подршци Дома омладине Београда, Викимедија Србије ће одржати скуп "Дани Викимедије".

Kapitalni divlji vepar.Ustao sam rano, tako rano da zora još zacičala nije, toliko rano da pošteni neradnički svet još legao nije. Sve me je bolelo, od glave do pete, kao da sam danima orgijao (ne da znam kako to izgleda). Kako ću ja ovakav u lov na krupnu kapitalnu divljač?

Sigurno se pitate odakle meni bolesna ideja da idem u lov na krupnu kapitalnu divljač?! Kao antimilitarista, pacifista u telu i duši, prigovarač savesti, nesposoban za vojsku, nikada ne bih išao u lov, ali me je naterala velika muka.

Od moje pokojne jetrve nasledio sam lepu vikendicu u Kačulicama. Mala prizemna kuća, lepo sređena i s ukusom opremljena. Odlična za romantične vikende u divljini. Ali izigravanje prirodnosti u prirodi pored one primamljive lepe romantične strane, ima i onu odvratno blatnjavo realnu. Tu su nevaspitane veverice, siktave zmije, prljavi miševi i njihovi rođaci pacovi, navalentne buba švabe, ljigave kišne gliste, dosadne vaške i ostala nezvana gamad (Živeo beton, živeo beton). I sve ja njih tolerišem, kao što su me učili po nevladinim organizacijama, ali jednog krupnog kapitalnog divljeg vepra više ne mogu. Il’ on, il’ ja! Kačulice su male za nas dvojicu!

Hello Baby!!Moja prijateljica M.F. je nedavno dobila bratanca. Radosni dogadji u jednom beogradskom porodilistu je bio prilicno traumaticno za celu porodicu. U mesto da ja to komentarisem, zamolio sam nju da nesto pise o tome. Sledi njen integralni tekst. A pitaju ljudi zasto izmedju ostalog pada natalitet.....

Svi smo u jednom momentu u životu doneli neku odluku, učinili nešto ili propustili da učinimo, i to je bila polazna tačka na putu kojim smo stigli baš u ovu tačku. Zašto sam ja u subotu uveče otišla na žurku, a ne u Beograd? Donela sam takvu odluku, i sutra kada neko baci neku novu bombu mogu samo da se pokrijem ušima. To što je situacija u državi generalno loša jeste rezulatat delanja/nedelanja svih nas. To što su izborni rezultati takvi kakvi su jeste i moja odgovornost. I zbog toga što nisam nešto više ili manje učinila sada nemamo vladu, gomilu problema nema ko da rešava, a veoma retke novinare koji govore o ovim ozbiljnim problemima nema ko da zaštiti. To što se zločinci šetaju ulicom je i moja i vaša odgovornost. Zašto nismo bili glasniji? Zašto nismo bili jedinstveni u nastojanjima da se obezbedi poštovanje osnovnih ljudskih prava? Zašto smo se opustili?