Putujem po Evropi, ura

U Beču smo proveli tri-četiri dana. Beč je, za moj ukus preveliki, sve su građevine ogromne, ništa celo ne možete uslikati i ima dosta starih ljudi, mladih mnogo manje nego po ostalim evropskim gradovima, u kojima smo boravili. Naravno, prelep je, ali su moja očekivanja bila veća, od onoga što sam videla. Posle smo proveli dan u Salzburgu, koji je stvarno izuzetan, ali Austrija ipak nije zemlja po mom ukusu.

Zatim sledi dan u Minhenu. Nemačka me je oduševila, tačno je onakva kakvom sam je zamiš¡ljala, ma još lepši. U Minhenu smo proveli jedan lagan dan, pravo osveženje posle jurcanja po Austriji s ciljem da se što više toga znamenitog vidi. Berlin, definitivno jedan od najlepš¡ih gradova koji sam videla, ali ne toliko estetski lep, koliko ima ono nešto, ima duh, priču, sav je u kontrastima...

Posle tri berlinska dana, otišli smo u Amsterdam, drugi moj omiljeni evropski grad. Ne mogu se odlučiti koji mi je draži, Berlin, ili Amsterdam, a oni su beskrajno različiti. Amsterdam je tako mali i sladak, sav na vodi i biciklima, preko dana, a noću se skroz transformiše, ali ne gubi čar. Nakon tri dana u Amsterdamu, teška srca sam otišla iz Holandije, u Antverpen.

U Antverpenu sam, prvi put u životu, videla Jevreje, tradicionalno obučene, s pletenicama i njihovim kapama. Delovali su jako neobično. Posle dva dana Antverpena otišli smo na četiri dana u Pariz.

Pariz je lep, ali mislim da su ljudi koji ga nisu videli, napravili bajku od njega. Pariz sam oduvek zamišljala kao grad umetnosti i visoke mode, a shvatila sam da je, u stvari, grad, kao i svaki drugi i istovremeno i drugačiji od svih drugih. Planirali smo da se spustimo do Venecija, ali desetine planova nam je propalo (Imali smo nameru da vidimo sve, od Danske do najjužnijeg juga Španije), pa smo i ovaj promenili i na moju veliku radost otiš¡li ponovo u Nemačku, na dan u Nirnberg; koji je prelep i treba ga videti i u Lajpcig; koji liči na Sombor i nije ga neophodno videti. I kući, preko Ljubljane i Zagreba!

Dunja Drljača