Radikalska budućnostZovu nas radikali
idemo na, na-polje
oružjem zvec, zvec-kaju
uzbuđeni Srbi trebaju

(izvinjavam se Crvenoj jabuci na kontaminaciji njihovih stihova)

Na balu vampira u Centru „Sava“ prošlog vikenda, nažalost najjača opoziciona stranka u Srbiji poručila je da ideja o „Velikoj Srbiji“ nije mrtva već samo čeka da oni dođu na vlast kako bi je sproveli. Prevod za one koji ne razumeju radikalski dijalekt srpskog jezika: „Kada mi, srpski radikali dođemo na vlast, spremte se spremte četnici da opet koljemo zarđalim kašikama. Grehota je da ona kurva Karla del Ponte ostane bez posla, jer se mi radikali borimo protiv nezaposlenosti“.

Dobro veče poštovana gospođo Bećković. Ne poštujem lik i delo vašeg oca i želeo bih da glasam za Natašu Kandić u pozitivnom smislu. Mnogo toga mogu da zamerim Nataši Kandić, od loše frizure do skandalozno lošeg javnog nastupa, ali jedno ostaje. Ona je i dalje trn u oku svima koji bi da puj pike ne važi se, narodnog heroja Slobu ste nam ubili – crkli da bog da, Mladić & Karadžić su u planini - und dass ist gutt so, mi smo samo branili naša vekovna ognjišta do Tokija i mnogo volimo da vozimo hladnjače, Haški tribunal je anti-srpska zavera, primite nas u Jevropu jer smo mi geografski u Jevropi – treba da vam je čast što mi uopšte hoćemo da se družimo s vama; stanje svesti potraje sve dok je sveta i veka, amin. I tako dok mi pripadnici nebeskog naroda danima već raspravljamo da li je Marti Antihrist prdnuo na nekom sastanku i nije se izvinio srpskoj delegaciji zbog lošeg rada creva, naši dragi mafijaši, tajkuni (svi iz Slobine ere) rade šta im je volja i zobaju Srbijicu (e to su vam dragi moji prave vrane).

Petliću pevaču sutra me probudi...Probudio sam se napet. Stomak mi se čudno ponašao. Pomalo razdražljiv, nije mi sve jedno. Danas je ipak prvi školski dan. Pogledao sam ganz novu garderobu koju mi je mama spremila za prvi dan i ostavila preko stolice. Polako sam se oblačio i pazio da se garderoba slučajno ne izgužva i da se linije nastale od peglanja ne deformišu. Dugo i temeljno sam pravo zubiće i pazio da pasta slučajno ne završi na novoj majici. Dosta vremena sam proveo ispred ogledala razmišljajući kako da se očešljam. Odlučio sam da prvi dan u školu odem zalizan. Hm, pravi mali učenjak. Uzeo sam svoju školsku torbu koja je težila nekih 30kg, jer sam za svaki slučaj spakovao sve knjige, i sa osmehom izašao iz stana. Do škole sam pazio da ne ugazim u blato ili baricu. Ne smem sebi da dozvolim da mi patike prvog dana budu prljave. Stigao sam petnaest minuta ranije, ne smem sebi da dozvolim kašnjenje prvog dana.

Robert MapplethorpeOdavno sam postao dete Hiprtexta, apsolutno van kontrole na pomen ADLS-a i zavisan od madonnalicious.com. Internet je moj pravi svet u kome Ja mogu da budem ono što jesam i gde srećem ljude koji govore ono što u van Neta nisu. Ipak, Internet je samo deo priče. Ovo je više neka druga priča. O Vašem tati, bratu, dečku. Ovo je priča o tome šta oni rade na Internetu.

Mislili ste da znate sve o Srbiji – varate se?
Mislili ste da znate sve o Beogradu – varate se?
Mislili ste da znate sve o ljudima oko sebe – varate se ?
Pročitajte ovaj blog i saznaćete mnogo više!
P.S. Ovo je priča koja pobija stereotip da su gejevi opterećeni sexom. Ovo je priča o hetero muškarcima koji maštaju o gejevima.

Krov nad glavom: Kuco, pusti me unutra!Da li imate sreću da živite kod roditelja? Ako da, odlično, možete se učlaniti u klub luzera „beskućnika“. Bez obzira što imate neki krov nad glavom (prokišnjavao ili ne), sebe slobodno možete smatrati beskućnikom. Nemojte me pogrešno razumeti, nipošto vas ne omalovažavam, jer spadam u tu istu luzersku grupu. Ako nemate ni automobil, e onda ste skroz obrali papriku (ono, obrao bostan uopšte ne razumem niti mi se dopada, zato sam se odlučio za papriku). Pošto više ne mogu da trpim da mi status beskućnika uništava život, naročito onaj bedni seksualni koji se životom ne može ni nazvati, odlučio sam da učinim nešto povodom toga.

Samo Karađorđe Srbiju spasava!Nisam od onih blogera koji daju gomilu komentara na svoje tekstove, ali to ne znači da ne čitam tuđe. Jednom sam činjenicom opčinjen i ne mogu da joj se otmem (kao što ni Desanka nije mogla da se otme impresijama o travi i brzim vozovima), a to je da muški polni organ i gejevi još uvek skreću pažnju!!! Zato smatram adekvatnim da u ovom blogu još malo produbimo ove teme.I da, neka ovo ne čitaju fundamentalno pravoslavni, akademici, desničari, konzervativci, osobe sa slabim srcem, kao i vladika Pahomije!Ovo je priča o muškom ponosu – Karađorđu!

Što je dosta, dosta je!!!Često se pitam čemu služi država? Koja je njena svrha? Nisam planirao da promovišem anarhističke ideje, ali ja stvarno ne vidim svrhu postojanja države kao institucije, osim ako niste u mazohističkom fazonu, pa uživate da vas neko maksimalno maltretira i naravno da vam to još i naplati preko poreza i raznoraznih taksi. Država je domino sadistička prostitutka, koja obožava da bičuje svoje podanike i da ih ponižava. Ili je možda bolja paralela da je država muž nasilnik koji svakodnevno tuče i maltretira svoju ženu (građane i građanke), koja trpi jer nema gde da ode, niti hrabrosti/snage da se suprostavi. Aparatura kojom nas država maltretira je mnogobrojna i tehnički usavršena: vojska, policija, sudstvo, zdravstvo, birokratija... Ask not what your country can do for you - ask what you can do for your country. Sebi dozvoljavam taj bezobrazluk i da ne poslušam gospodina Kenedija i pitam: Šta moja država može da učini za mene? Baš postavljam glupa pitanja. Ne može ništa.

Kako najbolje započeti dan, nego uz jutarnju kafu, cigaretu i hitove najgolemata i najskandalnata zvezda vo Balkan, Aziza. Jutros sam stigao sa zasluženog (čitaj: nezasluženog) odmora, avionom (čitaj: autobusom) sa Sejšala (čitaj: iz Bugarske). Čim sam stigao u moj petosobni stan na Dorćolu (čitaj: garsonjera u Višnjičkoj banji), umutio sam ness kafu s mlekom (čitaj: skuvao tursku kafu bez mleka), proverio sam šta se dešava na Queeria blogu (čitaj: gej pornografskim sajtovima) i pozvao svog dečka (čitaj: svog kolegu Bobana). Kao i svaki luzer (baba devojka bez kučeta i mačeta) na letovanje sam otišao porodično, with my divorced sister and her little daughter (umetničko ime Ćike).

Aparat za noćne more!Nema teže stvari nego kada sam na ivici nerava i moram u sebi da prevalim rečenicu: Ne mogu više! Simptomatično, no ovo mi se najčešće dešava dok gledam TV, posebno domaće televizije. Gora od činjenice da tokom -famoznih -devedesetih -godina -Miloševićevog -veka -došlo -do -opadanja -vrednosti, je ona da se do danas nije ništa promenilo!

Iako želim, ne mogu (bre!) da ostanem imun na gluposti, ali baš to- gluposti, koje nam se nameću sa svih strana. Mislim da je najgora kazna danas u Srbiji: Da bog da ti riknuo DVD plejer u petak!

I nemojte mi reći, promeni kanal, nije u tome fora!

Slova, slova, sredite se!Jedan moj prijatelj, apsolutni zaluđenik za kompjutere, kada zbog najmanjeg kvara vidi moje oči uplašene srne*, obično kaže: Samo kreten misli da je kompjuter egzaktna stvar! Sada, ne kapiram da li sam JA kreten, ili on to govori tek uopšteno, tek, uvek me podseti na to da u svemu ima neke logike iz koje se grade određeni principi. Vođen ovom pretpostavkom, pokušao sam da prodrem u srž srbijanskog uma, i da analizirajući neke od ovdašnjih uzrečica upoznam narod-kome-kao-pripadam. Ako ne to, onda bar da kapiram komšiluk i rođake... Ovog puta izbor je na

1. Brate!
2. Nismo mi Cigani
3. Ima Boga!
4. Kažem, a mislim se...
5. Ne pederiši se!

1Najbolji trening na kome sam ispitivao granice svoje tolerancije je čitanje Politike od prošle nedelje. Naime, na naslovnici urađenoj prema estetici Matrixa, nazire se zastrašujuća pretnja: IZUMIRANJE ĆIRILICE! Naime, autor ovog teksta, Nikola Trklja, prepun paranoje, iznosi zastrašujuće podatke o izumiranju ćirilice, komparativnim analizama o Nemačkoj i Srpskoj deci kojima je jedina istovetnost Homer Simpson i drhti pred zapažanjem da su imena kafića uglavnom na latinici + imaju strane nazive! Slažući tako slova danima, jedino mogu da primetim da u Srbiji postoje dve ćirilice: onu koju pišu akademici, popovi, fašisti i ona koju pišu Žene u crnom, Biljana Srbljanović, Vlada Arsenijević i ostatak famozne Druge Srbije!

The fotelja: It came to me, my own, my love, my own, my precious!Druže Tito mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo. Koliko god naši političari voleli ili ne voleli druga Tita, pljuvali ga ili ne, pokušavali da ga iskopaju da mu prebroje noge ili ne, oni se bez obzira na sve još uvek slepo drže Titovog puta. Iako je njegovo ime nestalo iz imena gradova, puteva, bulevara, ulica, sokačića, staza i bogaza, onaj glavni Titov puta je još uvek prisutan. Naravno ne mislim na bratstvo i jedinstvo, već na doživotnu funkciju predsednika ili na doživotno grejanje dupeta u kožnoj fotelji.

Ko su bili glavne političke figure 90-ih, i gde su oni danas? Većina je na istom mestu. To su naši doživotni predsednici stranaka. Pa hajde da ih razotkrijemo: Vuk Drašković, Vojislav Koštunica, Žarko Korać, Vladan Batić, Nebojša Čović, Nenad Čanak, Velja Ilić itd.

Ivana D.M: Sa razlogom uplašena!Tužno je gledati Ivanu Dulić Marković kako se već danima bori protiv radikala. U aferama koje proizvode Radikali neprestano se reprodukuju stereotipi: sa jedne strane učvršćuje se uverenje da žene sve postižu suzama i nogama, a sa druge da radikali zaista šire govor mržnje.

U Ivaninom slučaju politička diskreditacija ide iz više pravaca: ona nije samo politički nepodobna, ona je i žena!

The Q filesUz pomoć prijatelja iz BIA, došao sam u posed tajnog dosijea Queeria i moja patriotska dužnost je da o sadržaju istog obavestim široku pravoslavnu, srbsku, patriotsku javnost. Tako mi Bog pomogao i svi sveci, moram da raskrinkam ovu satanističku, stranopaćeničku kliku, koja je ubačena u našu zemlju od strane CIA, kao humanitarna pomoć kojoj je istekao rok upotrebe, da uništi srbsku mladež. Znam da će me taj posao koštati živaca, energije, možda čak i života, ali sam spreman da sve rizikujem jer to moj narod od mene i očekuje. Kao poznati borac protiv svetskih sila i sila mraka, stručnjak za raskrinkavanje svetskih zavera protiv našeg naroda, moram da kažem da je ovoga puta neprijatelj veoma jak i njegove akcije su nepredvidive. Možda će mi biti čak potrebna pomoć mojih prijatelja, super heroja, Dobrice Beardlessića i Matije Wienkovića.

Rađanje ideje, nadanje i očekivanja
HomofobijaVećina onih bez inventarskog broja u beogradskom klubu "X" je s radošću dočekala vest objavljenu marta ove godine o otvaranju novog kluba koji je pretendovao da okuplja LGBT populaciju Beograda i Srbije. Očekivanja su bila velika, a ponekad i nerealna, sanjali smo o razbijanju monopola "X"-a (što se dobrim delom i ostvarilo), prostoru u kome će ipak moći da se diše, sluša drugačija muzika, upoznaju novi ljudi, i ono što bi bar trebalo da bude najvažnije od svega - super provod.