Uzorni muževi u javnom WC-u!?

Robert MapplethorpeOdavno sam postao dete Hiprtexta, apsolutno van kontrole na pomen ADLS-a i zavisan od madonnalicious.com. Internet je moj pravi svet u kome Ja mogu da budem ono što jesam i gde srećem ljude koji govore ono što u van Neta nisu. Ipak, Internet je samo deo priče. Ovo je više neka druga priča. O Vašem tati, bratu, dečku. Ovo je priča o tome šta oni rade na Internetu.

Mislili ste da znate sve o Srbiji – varate se?
Mislili ste da znate sve o Beogradu – varate se?
Mislili ste da znate sve o ljudima oko sebe – varate se ?
Pročitajte ovaj blog i saznaćete mnogo više!
P.S. Ovo je priča koja pobija stereotip da su gejevi opterećeni sexom. Ovo je priča o hetero muškarcima koji maštaju o gejevima. Dakle, vreme pomenutog hiperteksta je vreme u kome se knjige svode na minimalni broj stranica. Vreme u kome su sve informacije dostupne preko Interneta, u kome sve može da se vidi i čuje, u kome možeš da otvaraš vrata svim svojim vidljivim i nevidljivim identitetima. To je vreme u kome vlada Ispovest. Tabloidi, TV sapunice, Veliki brat, romansirane biografije, loši silikoni i celulit sve je to deo velikog Vašara taštine egomanijaštva..Madonna je objavila knjigu Sex.
Svi smo videli koliki je Pamelinom dečku.
Znamo kako to radi Severina.
Ali, šta se dešava sa ljudima koje mislite da znate!Negde duboko u ličnom iskustvu leži istina o povodu ovog texta. Čak i da je kažem, Ona nije ni nova ni fascinantna. Njenim se iznošenjem ne peru ruke od krvi niti se prosvetljuje raja.
Ona ima samo jednu pretenziju – želi da intrigira lažni moral! No, vraćam se gore pomenutom carstvu Interneta.
U njega sam ušao pre nekoliko godina, sasvim slučajno. I ne mogu da se vratim natrag-čekam da Ministarstvo zdravlja napravi neki program za rehabilitaciju Net zavisnika.Život pedera u Srbiji uključuje i sledeće činjenice: nema lako dostupnog lubrikanta, nema pravih gay klubova, nema gej parade, nema registrovanih zajednica, nema ničega na osnovu čega bi Almodovar mogao da život jednog Srpskog pedera adaptira u filmski scenario.
Jedino čega ima je lažni moral i gomila skrivenih fantazija. U vašem tati. Sinu. Bratu. Najboljem drugu. Ili možda dečku.
Veoma mi je važno da naglasim da je ovo priča zasnovana na stvarnim ljudima i događajima, nema izmišljanja osim prekrivanja imena. A kao da imena pamtim.
Da sam duboko zagazio u ono što Crkva zove blud, shvatio sam pre nekoliko godina. Moja lepa K i ja, sedeli smo i pravili spisak osoba sa kojima smo imali sex. K je napravila svoju listu imena, otišla da se tušira, a kada se vratila ja sam još uvek bio zaokupljen prisećanjem ko je sve tu bio. Iako je broj postao trocifren sa parnim brojem na početku (2,4,6,8), nisam mogao da se setim svih imena. Verovatno da bih precrtao sva imena iz crkvenog kalendara, no dobro, bilo je i stranaca pa malo popravljam sliku o sebi. A nešto se ne sećam da sam imao sex sa Haralampijem. Ili je to možda bio onaj Hari!? Mnogo mi je važniji sadržaj celog tog spiska.
Ne volim Beogradske gej klubove. Lakše mi je bilo da muškarce pronalazim na chatu. Uz čaj ili kafu, do sitnih sati upoznajem gomile ljudi. Ako stavim provokativan nick, npr. bgd19cm – klikću kao ludi. Maloletni, frustrirani, besni, uplašeni, veoma iskusni, sa malim i velikim ponosom, matorci....
Robert MapplethorpePola njih je oženjeno ili ima devojke.
I to je činjenica koja me intrigira.
Naime, ako posetite neki gay chat nailazite gomilu nikova tipa oženjenBG, oženjen34oral, tataNS... i tako u nedogled. Svi oni vole druge muškarce.
Većina te velike grupe oženjenih ili zauzetih nema mnogo problema da u svoja kola primi nepoznatog muškarca i sa njim ima sex, vole i da plate.
Drugi deo tih finih muževa i uglednih očeva provodi vreme u javnom WC-u na bus stanici ili kod Narodnog.
Sve je to OK, ali problem nastaje kada im neko na poslu pomene gej paradu, onda kažu - Kolji!
Ja sam takvih imao mnogo.
Delim ih u dve grupe: oni koji su potpuno paranoični i oni koji su alfa-mužjački-samouvereni.
Ovi prvi pate od teorije zavere, očekuju prijateljstvo i diskreciju (ma šta to značilo), milion puta ponove da su oženjeni ili u vezi, pod obavezno brišu sve gay sadržaje koje gledaju na poslu i nemaju muda da drugom muškarcu pohvale nove cipele.
Drugu grupu čine oni samouvereniji, uglavnom bossovi, zaposleni u velikim firmama, po raznim ministarstvima i ostalim institucijama, koji vole da te prime u svoja velika kola, plate hotel ili te odvezu negde daleko od grada za desetak minuta oralnog sexa.
Neki plate da bi se o njima ćutalo....
No, moje je srce veliko, ćutim ja za sve! Verujte mi na reč, mnogo je onih koji se pretvaraju da nisu to što jesu. Zahvaljujući njima sam video neka fina ministarstva, vozio se besnim kolima, u pojedinim trenucima čak i preživljavao... Sve je to surovo tržište patrijarhata. Ono što je beskrajno zabavno kod tih hetero pedera je paranoja.
Kada im pokažem sadržaj gaća obično polude i izgube se. Onda krenu da se znoje i da postavljaju glupa pitanja. U jednom sam trenutku imao ideju da im pre sexa poklonim mali informativni liflet – neka prvo čitaju pa neka se jave. Ovako su mi oduzimali dragoceno vreme.
Dakle, svaka priča na temu izgleda, političke korektnosti, diskrecije ili intelektualnog nivoa pada u vodu ako se pokaže kvalitetan miško. Oni ga, uglavnom, nemaju!
Druga stvar je da se odabirom oženjenih/zauzetih pruža velika šansa da upoznate nekog poznatog. Ja sam sreo i zamenike ministra i visoke funkcionere i male privrednike... Bio je tu i čitav niz interesantnih zanimanja: od jednog što je radio amputacije i pravio proteže, preko veroučitelja do sina jedne poznate desničarke (ako je to uopšte zanimanje). Znam da se to sa desničarem kosi sa nekim uverenjima, ali mali je baš bio sladak a i stan je bio kao dekor visokobudžetnog pornića. Robert MapplethorpeSve to spada u nepredvidljiv život srpskog pedera! Iako mnogima njihova lažna seksualnost daje mnogo kredita, ja sam ponosan na svoj život i svoju slobodu. Zajedno sa svojim dečkom gledam dobre frajere. Komentarišemo dobre guze i nabudžene šliceve. Uživamo da radimo ono što volimo i sa kim volimo. Jedan drugom pričamo fantazije. Razgovaramo o ljudima sa kojima smo bili pre nego što smo se sreli. Zajedno upoznajemo nove. I to je skroz cool. I još je važnije obožavamo jedan dugog i uživamo u toj ljubavi.
Neka čudna forma sadizma zaokupi me uvek kada sretnem nekog od onih. Sa ženom. Sa devojkom. Sa decom. Tada me obično fiksiraju pogledom, ja samo malo otvorim usta, kao da hoću da ih pozdravim ali ne kažem ništa. Neka ih. Neka uživaju u ne-slobodi koju su sami izabrali. Neka im srce zadrhti od straha kada me vide: kurva jednom kurva do kraja!
Ipak, moram da priznam da sam ponekad ljubomoran na njihove žene ili devojke. Eto, ne tako davno otišao sam na jednu premijeru i shvatio sam sa glavnim glumcem proveo noć pre dve godine. Na koktelu posle predstave nisam odvajao oči od njegove verenice (keve mi moje, čitao ja u Story-ju), ne zato što je pametna ili zgodna, nego što je imala takve čizme sa štrasom da bih život dao za njih!
Dragi moji, sve vas ljubi,

Boban. S. by QueeriaMoralDepartment