"Nacionalistički političari u Beogradu upustili su se u borbu protiv nezavisnosti Kosova kako bi skrenuli pažnju javnosti sa sopstvenih promašaja i neuspelog pokušaja u pregovorima sa Evropskom unijom o članstvu", piše američki senator Joseph Biden, čelnik Odbora za spoljnu politiku Senata SAD.

"Akcije Vojislava Koštunice, srpskog premijera posebno su razočaravajuće. On ne samo da je odbio međunarodne pozive da uhapsi Ratka Mladića i Radovana Karadžića nego je gospodin Koštunica odbacio i svaki pokušaj kompromisa u vezi sa Kosovom", piše senator Biden.

Večeras je moju decu kao i svake godine do sada obradovao Deda mraz. Tata se obukao u onog čikicu i doneo poklone, a onda brzo šmugnuo da deca ne provale.

A tata je to uradio jer je izrod pa ne poštuje „tradiciju“ nego se priklonio zaveri Kominterne i Coca Cole koje su deci nametnule tzv. Deda mraza. Cilj im je naravno da razsrbe, razhrvate, razbošnjače....

Tako sam, dakle, obavio još jednu u nizu neprijateljskih delatnosti i time podrio toliko potrebno nacionalno jedinstvo.

Ove predizborne sezone glavni hit biće, čini mi se, „nezavisni“ „analitičari“ i kolumnisti takođe naravno „nezavisni“. Lumeni su odavno potrošili „nezavisne intelektualce“, „nacionalne veličine“, one što ne govore nego obavezno „besede“ i „kazuju“, pa je sada pripremljeno istrčavanje poslednje rezerve na teren.

„Nezavisni“ „analitičari“ i „nezavisni“ kolumnisti za sada valjaju uglavnom tezu da ti i ti neće sigurno ući u parlament (pa je dakle glasanje za njih trošenje glasa uzalud). Mlate i levo i desno, potkače ponekad, da se Vlasi ne sete, i one koje kao ne bi trebalo, ali kad bude stani-pani – biće na strani onoga ko ih plaća. Samo je pitanje kada će zaigrati u punoj formi.

Eno se u komšiluku diže poprilična frka.

Iskopali Mesićevu izjavu ili navodnu izjavu kojom veliča NDH.

Izgleda da sam „zbog“ Čedomira Jovanovića i Vladimira Bebe Popovića izgubio neke drage prijatelje i bliske osobe, ili ako ih baš nisam izgubio sasvim, sigurno smo se udaljili. A to ume da mi padne teško iako valjda ne bi trebalo. Jer ako prijateljstvo nije izdržalo test „Čeda ili Boris“ onda možda nije ni bilo pravo prijateljstvo.

Krenula je u vezi sa pozivom u Partnerstvo za mir lavina bezobrazluka, notornih laži i potpunih gluposti. Vlasti u sve tri zemlje odluku iz Rige valjaju kao uspeh i lupetaju. Državni i paradržavni mediji im naravno terciraju. Ne zna se ko je bezobrazniji, licemerniji, smešniji.

A tek kada u nedeljnim izdanjima krenu „analitičari“...

Bila bi frka ako bi Srbija izgubila: BDP od 17.500 $ po glavi stanovnika; članstvo u Evropskoj uniji; najviše ocene slobode štampe, nezavisnosti pravosuđa, konkurentnosti itd; ugled u svetu...

Natašu Kandić sam upoznao 1991, a već tada mi se činilo da sam je poznavao oduvek.

Emira (Nemanju) Kusturicu nisam nikada upoznao, ali sam takve poznavao oduvek.

Šta je zajedničko ovim dvema ličnostima da se nađu u istom blogu?

One su heroji Srbije.

Verden, severoistočna Francuska. Na nekoliko desetina kvadratnih kilometara kosti je ostavilo oko pola miliona francuskih i nemačkih vojnika. Danas je tu zajednički memorijalni centar. Tako izgleda na delu ono što zovu pomirenjem.

Sad će početi da leleču i kukumavče već u onoj emisiji što na "javnom servisu" ide u terminu nekadašnjeg Dnevnika, al' mi se čini da je sve to džaba.

Sve i da sutra izađe upola više ljudi nego danas, i da u međuvremenu noćas koza pričuva kupus, izgleda da će morati masno da lažu da namaknu navodnih 50%+1 (navodnih jer nisu uračunali građane Kosova koje je, je l' te, "deo Srbije").

Manipulacija medijima i zloupotreba slobode medija u Srbiji je proteklih dana, vidim, drastičnija nego ikada iako to na prvi pogled ne izgleda tako. Vlada Vojislava Koštunice, njegovi najbliži saradnici i on lično čine ono što nikada nije padalo na pamet ni Slobodanu Miloševiću.

Nije te manipulacije lako odmah primetiti i prepoznati jer nema sada ondašnjih ratova i čuda, ne šetaju Knez Mihailovom ruralne njuške u maskirnim uniformama sa niklovanim koltovima od 12 inča za pojasom. Sve je daleko suptilnije.

Crna Gora je, video sam na TV-u u četvrtak uveče, definitivno i neopozivo "ra(z)srbljena". Deceniju i kusur nisam prihvatao tezu o "ra(z)srbljivanju" Crne Gore & Crnogoraca pošto konzumenti kovanice nisu uspevali da mi odgovore na jednostavno logično pitanje: ako se već dogodilo "ra(z)srbljavanje" – zar se onda ranije nije neminovno dogodilo i "posrbljivanje"?

Sinoć sam se, dakle, uverio da je Crna Gora "ra(z)srbljena".

14. maja 1999, dok je NATO bombardovao Srbiju, Joschka Fischer je poliven crvenom farbom. Gađao ga je vrećicom boje, na stranačkom skupu u Bielefeldu partijski kolega nezadovoljan onim što je smatrao transformacijom nekadašnjeg mirovnog aktiviste. To je najpoznatiji slučaj ovakvog „farbanja“.

U sredu 27. septembra u Sarajevu nekoliko devojaka i mladića dovezlo se u dva automobila pred zgradu Predsedništva Bosne i Hercegovine, munjevito su iskočili iz auta i zasuli sedište kolektivnog šefa države bojama.

Evo skoro dogovorenog teksta novog Ustava i materijala za ludo zezanje. U tekstu je naravno "K&M" ali i "Državna zajednica Srbija i Crna Gora". :))) Austrougarska nije pominjana. Ali još se pregovara tako da ništa ne bih isključio unapred...

Ustav je, jasno je odma, jači i temeljno rađen, ono baš da potraje.

Nedelja, 24.09, kao i onda pre šest godina kada je na izborima srušen Diktator. Obično se pominje „peti oktobar”, mada je 24. septembar bio „D day”. Danas je sve jasno osim jedne „sitnice“: šta je Košunica tajno pričao sa Tiraninom?