Uz odobrenje autora Zorana Janića objavljujem poslednje poglavlje nagradjene knjige "Tisina u Aberdarovoj"

Kao pravi vođa zabludele i u krvi ogrezle nacije, Milošević je sa svojim podanicama delio kako potpuno nesnalaženje u istorijskim perspektivama, tako i zapanjujuću dezorijentisanost o mestu koje bi Srbiji, posle pada Berlinskog zida, pripadalo u savremenom "mondijalizovanom" svetu.

Sebi i bližnjima obećavam da ću se držati dijete, u pisanju bloga, izbegavajući političko lajanje.Naravno,postepeno...da ne padnem u apstinentsku krizu.

...Ljuba Tadić.

 tek godinu dana ga nema.

A ja osećam njegovo prisustvo u svakodnevnom odlasku na posao, prolasku ranim jutrom kraj njegove kafane, maršuti kojom se lagano približavao Ateljeu 212, stepenicama kojima se i sam peo do previsoke kancelarije na trećem spratu, i čemu još sve ne. Dobro, bili smo vezani, ne,  nismo „bili“ -  jesmo, opet sebe ispravljam, vezani smo nizom zajedničkih doživljaja, nastupa, putovanja, predstava koje smo pripremali, pre svega ovde, u Ateljeu 212, pa ipak nisam mogao pretpostaviti da naše sada osakaćeno prijateljstvo, njegovim odlaskom nije porodilo samo bol već i dalje živi kao da se ništa dogodilo nije, i dalje bobonja njegov beskrajno šarmantni glas i naizgled naivne duhovitosti me teraju na smeh kad mu vreme nije.

Mirza je sin Tiine iz Finske i mog poznanika Eduarda iz Katalonije. Upoznali su se u Kataloniji, potom radili širom Balkana i zaljubili se u Mostar, u Hercegovinu, u Bosnu. Zavoleli su i Srbiju preko ljudi sa kojima su u Mostaru radili na povezivanju rascepljenog grada. Neki od tih ljudi su iz Čačka. Zamislio sam Mirzu kako se igra na poljanćetu, pored stadiona. Prolazi grupa mladića: “Vidi, sladak mali. Kako se zoveš?” “Mirza.”Kraj.

Nije.

tisinaknjiga Zorana Janica u izdanju Dan Graf-a, dobila je nagradu "Dusan Bogavac" za etiku i novinarsku hrabrost.

U pismu Karli Del Ponte Zanke Stojanovic ( na ovom blogu), knjiga se pominje kao jedan od kljucnih dokaza za pokretanje postupka protiv odgovornih celnika RTS-a za smrt radnika tokom NATO bombaradovanja zgrade u Aberdarovoj ulici 1999.

Knjiga je predata specijalnom sudu za ratne zlocine u Beogradu.

Za sada tisina nije poremecena. Na italijanskom jeziku postoji rec za to: omerta...

Ne postoje nevini: Svaki čovek odgovoran je za način na koji se njime vlada... Svaki državljanin deli odgovornost i pogođenost onime što mu vlastita država čini i trpi...
Počinjem, dakle, rečenicama Karla Jaspersa iz njegove knjige o krivici i odgovornosti. 

 OBICAN NAROD I RADOS LJUSIC

Em Rados, em Ljusic !

Nedeljni broj "Politike" od 22.10.2006.godine, a na strani 6 objavljuje nekolike stavove o novom Ustavu..Medju njima se nasao i profesor Rados Ljusic, koji izmedju ostaloga, komentarise i nedostatke u javnoj raspravi:

" Cista farsa....obican svet nije u stanju da raspravlja o tako slozenim ustavnim normama..."  kazze umni, demokratski raspolozzeni prof dr Rados Ljusic!!!

Obaveštavam sve svoje čitaoce i posetioce bloga da je roman "Sve crvenkape su iste" od danas u prodaji u svim boljim knjižarama u zemlji, kao i na Sajmu knjiga (24. 10. - 30. 10.) Potpisivanje novog romana biće održano u areni hale 1 Beogradskog sajma, na štandu Samizdata, u subotu, 28. oktobra, od 12 do 14 časova. Naslovna romana i odlomak su među dodacima na ovom blogu.

Sjeverin, posle 14 godina

 Danas je 14. godišnjica otmice i ubistva 16 građana Srbije iz Sjeverina. Mrtvi Sjeverinci nisu još dolično sahranjeni, sve ubice još nisu osuđene, a država Srbija nije priznala svoj zločin.
Pripadnici srpske paravojne formacije "Osvetnici" su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj, tokom prelaska preko teritorije Republike Srpske u mestu Mioče oteli 15 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gde su ih psihički i fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine. Ovi građani Srbije ubijeni su samo zbog toga što su Muslimani.

Sta volim u Americi

Siroke puteve na kojima mozete da vozite kao da jedrite

Siroko nebo mnogo vece nego u Evropi

Miris Njujorka

Sumsko lisce u Novembru

Doroti Parker " men seldom make passes

at girls who wear glasses"

Kamil Palju zato sto nervira "feministicke cistunice"

na Americkim Univerzitetima, voli Madonu i Elizabet Tejlor

?Prvi autorov susret sa verom dogodio se kada je “Saska imala p-avo jaje”, a ja nisam. U dobu kad nisam umela da izgovorim „š” i slična zapetljana slova, ostatak priče pripada porodičnoj legendi: iz topa sam tražila p-avo jaje.

Autoru, mrljavom na jelu, ovejanom skrivaču doručka i ljubitelju boranije, samo pri pogledu na bambusov praher, odmah je s ushićenjem skuvano pRavo jaje. Posle čega se briznulo u plač. Onda još jedno, uz obrazloženje da to jeste pRavo jaje. Posle čega je usledio još jači plač.

Uvek racionalna mama prešla je na metodu Šerloka Holmsa koja je uskoro dovela do pronalaska ostataka pLavih ljuski  na drugom kraju Tanjurdžićeve palate. Brzom akcijom, zamoljena je komšinica da uzajmi crveno jaje. Akciju je presekao deda koji je hranljivost podredio činjenici da je „sve to jedna veronauka”, posle čega je jaje sa žaljenjem vraćeno. Autor se ne seća da je tim povodom zadobio detinjske traume. U, u svakom smislu smućkis porodici, raznih nacionalnosti, veroispovesti, ideoloških shvatanja, imovinskih razlika, i dobrovoljnog (a ne nametnutog), odsustva zanimanja za veru, autoru se nikad nije izašlo u susret u raznim verskim pitanjima (za koje nije imao ni pojma da su verska), koja su ga jako mučila. 

 Dzulijan BarnsJedan od onih TGF, kad ste i umorni ali neumorni. Radi vam se nešto, ali ne znate tačno šta. Pisati o još  jednom nacinalističkom ispadu „ugledne javne ličnosti“ Dragoslava Mihailovića–pisca, u NINovom specijalnom dodatku Vreme za novi početak  ili ne, ....Petak popodne je, na sreću u takvim trenucima, vreme rituala. Plato. Ekonomist. Knjiga. Izbor pada na Artur i Džordž omiljenog nam Džulijana Barnsa.   

Kurva: Ženska sudbina?Unapred moram da zatražim oproštaj od posetilaca Queeria bloga jer ovaj tekst pišem dok na repeat slušam novi album kurve ratnog zločinca*. Šta ću, ja sam samo običan smrtnik. Pušenje sam uspeo da ostavim (mislim na cigarete), ali slušanje one čije ime se na sajtu b92 ne sme izreći ne mogu. Pokušao sam, ali uspeo nisam. Zaslužujem kaznu. Evo moje guze pa udrite koliko vam je volja. Lepo na slepo te tvoje usne stranca ma lepo do bola kad pokupiš neznanca, ljubi me ti nikada te više neću videti...

reactivetileblogerke i blogeri, ovo ne nevidjeno sto gledam ovde: vasar ideja, tehnologija, ljudi...i sinoc na koktelu , posto sam prosula casu vina na skup parket...jedna starija zena koja posluzuje, pritrca da obrise, saginje se, ja joj ne dam, neka ja cu i tako se cetvornoske zblizismo dok se koktelasi iznad nas razbezase ... i pita ona mene odakle si, kazem ja iz Srbije, kaze ona a ja iz Rusije, a znas li ti Josifa Brodskog, kako da ne, kazem ja, prevela sam jednu njegovu knjigu a i upoznala coveka u Beogradu...epa to mi je blizak rodjak, kaze ona, bog da mu dusu prosti, bas se namucio...
Brian Eno otvorio ovaj event, zatvara se danas, ako ste dokoni sest sati ispred nas NOW, imate streaming
http://www.poptech.org/poptech2006/
Pisacu sta sam videla kad prodje, i Ivan Marovic je ovde...i opet samo nas dvoje pusimo

 U Americi je najrasprostranjenije zanimanje  MAMA. Na raznim vecerama, partijima i slicnim okupljanjima cesto mi se desava da na pitanje “ A cime se vi bavite” ( vrlo vazno pitanje na Istocnoj Obali) dobijem odogovor “ Ja sam mama”.

Mama NIJE  zanimanje,To je odnos, relacija, “ relationship’”. To nije posao, karijera, profesija. Pa ipak, sve veci broj zena sa ponosom odgovora na pitanje, cime se bavite..