Gomiletina privatnih momenata, predvođena selidbom i pazarenjem novog (tako mu tepam, zapravo je polovan) kompa - jerbo je stari nakon osam godina vernog služenja umro na pravdi korisnika istinoga – rezultovala je mojim odsustvovanjem sa sopstvenog bloga. Odmah ću reći da svi oni dobri ljudi koji ispratiše moje poslednje javljanje, a ono je bilo u vezi sa slučajem malog Dušana, neće biti uskraćeni za nastavak te priče – no, nastavak se još uvek nije dogodio. Miki je zamislio da susret Dušana sa mnom bude neka vrsta nagrade za dobro vladanje, te ga je malo vremenski udaljio. Dušan nije izbačen iz škole, i on i njegova okolina trude se da stvari dovedu u red, a meni ostaje da pričekam taj Mikijev pravi trenutak i da se još jednom zahvalim svima koji su posetili moj blog i bili konstruktivni po pitanju cele situacije. Hvala Vam! A sada, evo me nazad sa temom koji ste, verujem, i očekivali: eksplozija u rodnom mi gradu.

PolitikaSedim u Sietlu bukvalno u oblacima; na poslednjem spratu u cuvenoj biblioteci Rema Kulhauza: prazni prostori, jarko zeleno stepeniste, iracionalni odnos prema knjigama... uzivam u apstraktnoj slobodi...i onda mi pogled pada na novine...Zatvara se poznati gej bar jer se gejovi ovde osecaju slobodni da idu u sve barove...juce sam prolazila pored gej bara gde su svi obavezno obuceni u kozu, sta li ce s njima biti?Zahuktala preizborna kampanja za kongres; Bus ima velike sanse da ih izgubi kazu, jer je zeznuo potpuno rat u Iraku...opet broje samo svoje poginule vojnike ali da broje broje.I vojnike i dolare. Pre neki dan na CNN-u sam gledala ludacku raspravu izmedju dva americka generala, jednog iz Iraka i jednog penzionisanog iz Vijetnama kako se prepiru ko je veci patriota povodom najave Bele kuce da ce CNN-u biti zabranjeno da izvestava iz Iraka jer nisu dovoljno patriote!!!Pre neki dan izasao tekst u Njujork tajmsu o nasem ustavu, bas sam se rastuzila nesto, jer pored svega onoga sto znam vrlo dobro, poslednja recenica kaze otprilike: izgleda da nikome na svetu nije stalo do Srbije kad ovakav tekst izlazi na referendum...Evo i Politike; iskreno receno pojma nemam o cemu govori naslovna stranica...vreme je da sidjem s oblaka i da se vratim kuci...

kafe blog knjizara

Dragi blogeri,

Obaveštavamo vas da smo, u odsustvu autora, u rano jutro, petkom, otvorili, a bez crvenog tepiha i šampanjca, “Blagoglagoljivi blog” – kafe blog knjižaru - otvorenu za razmenu uzbudljivih književih otkrića sa Sajma knjiga, meditiranje o večnim literarnim ljubavima, i hvatanje beleški o budućim nabavkama.

Moli se MZ – Blog (Mesna zajednica - proširena porodica)  sa prethodnih blogova da se razmesti po stolicama, foteljima, stolovima i podovima i da zauzme ugodne poze.

Isti se mole da se nipošto ne ćoškiraju, nego da naprotiv otvore vrata kafea novim posetiocima, pre nego što se na njih kuca.

Znam da će sad svi slatko da se nasmeju tome kako dugo sam izdržala bez Lajanja. Za sada nema ništa od flore, faune, Bohinja i Bleda, ali ovo pisanje bi trebalo da pomogne održavanju mog hroničnog gastritisa na pristojnom, izdržljivom nivou.

Sitting in front of the evening news one night last week, listening to yet another report on the upcoming constitutional referendum, it suddenly dawned on me that with all the talk of Serbia’s referendum, I had forgotten about my own elections. Election day in the States is not until November 7th, but as an oversees voter I have to submit an absentee ballot request, wait for the ballot to arrive by mail, and then send it back, all before election day. After quickly adding up the days in my head, I was relieved to conclude that if I faxed in my request the following day, I could get my vote in on time.

Šta to beše zakon o lustraciji?

Bojkot!

Sećam se kako smo na jedvite jade i uz oportunizam DSS-a ipak, u Skupštini, usvojili Zakon o lustraciji. Sa velikim zakašnjenjem, ali ipak usvojili, pa i formirali nadležnu Komisiju. Da smo uradili samo deo neophodnog, da smo lustrirali bar deo onih koji snose krivicu za stanje u kome smo se našli, mnoge stvari bi i na političkoj sceni bile drugačije...

tesla electric companyNekako mi se čini da su događaji koji zaokupljuju moju ekipu i mene u svetogorskoj ulici a povodom jubileja Pozorišta Atelje 212  za nas prioritetni sobzirom na važnost weekend događanja na koje nas upozoravaju sveprisutni mediji. Pa sa tim razlogom skrećem svima koji to žele pažnju na dva ekstremno zanimljiva dešavanja koja u se našla na repertoaru pozorišta 12.Novembra i 19. i 20.Novembra

Koštunica-MiloševićEkipa je kao rehabilitovana, imaju »nove« igrače, pare, sređuju pukotine u svom sistemu, produciraju provereno najprimitivniju matricu punom parom. Srbija u haosu je njihovo ogledalo. Sve to im puni džepove i naravno da zbog toga ne dozvoljavaju da se dođe do normalnih tema, da se probije bilo koji zrak svesti. Ali, vreme ne radi za njih, to je sigurno.

mislim da se ne sećam ikada u svom relativno kratkom životu, ali ikada!; da sam video - osetio tačnije - vajolentniju atmosferu na ulicama pešte od ovoga što njih opseda poslednjih dana. zamislite da, kada ulazite vlakom u grad (izlišno je govoriti koliko je za nas vagabonde pešta uvek predstavljala određenu vrstu kulturne oaze prilikom lutanja po svetu!), prva slika koja će vas dočekati je slika tenkova na sporednom koloseku, na teretnim vagonima (?).

Sta ne volim u Americi

Plasticne restorane s vestackim svetlom

Miris velikih samoposluga

Shoping Molove, tuzne hramove nezasite gladi za stvarima

Lance prodavnica, lance restorana, lance banaka, lance obdanista, lance bioskopa, lance knjizara, lance. you name it, koji su okovali Amariku u bezlicnost Istog(K)a

Opsednustost decom

Price o deci na vecerama

*sa www.bojkot.info
Pismo ambasadoru SAD u Srbiji Majklu Poltu
Published October 25th, 2006

ko ovo placa ?Ekscelencijo,
Kao što smo imali čast da Vas upozorimo na sastanku održanom 12. 10. 2006. u Novom Sadu, ustavni proces u Srbiji praćen je razbuktavanjem nacionalne, verske i rasne mržnje. Ovakve pojave se intenziviraju, prete da se otrgnu kontroli i nagoveštavaju dalje neželjene posledice po položaj etničkih i verskih manjina u Srbiji i po bezbednost javnih ličnosti koje se odupiru etničkoj homogenizaciji i širenju antimanjinskog i posebno antialbanskog raspoloženja u toku procesa rešavanja statusa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Imam utisak da ne razumem neke stvari. Na primer, to sa Legijinom knjigom. Ispade glavni problem kako se i zašto pojavila u Prosveti. Čak negde Kojadin izjavljuje da će ona biti povučena. Ma koliko bio uveren da je Legija jedan od arhizločonaca, a jesam, da je ubistvom Đinđića naneo svima nama zla koliko i Milošević za 10 godina, smatram da je skroz u redu da objavljuje knjige.

Opet su ti nesrećni Kosovari oružje za eliminisanje protivnika UDBE. Ovog puta meta su im protagonisti Bojkota referenduma za Ustav. »Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća sa Kosova i Metohije i grupa istomišljenika uzvikivali su preteće parole lideru LDP-a Čedomiru Jovanoviću.« Linčovali bi Čanka, Mićićevu, Svilanovića i Kandićevu... Verovatno sve koji su za Modernu Srbiju. Nosili su i majice sa amblemom JSO.

Listajući neke stare novine, naišla sam na odličan članak o uticaju buke na ljudsko zdravlje. Navodi se tu da “buka kod čoveka izaziva agresiju i umor, onemogućava mu da se koncentriše na posao koji obavlja”, da je buka “uzrok nervnog rastrojstva, preranog starenja” i da znatno “skraćuje život stanovnika velikih gradova”. Kako sve ne bi ostalo na pustoj priči, autori članka pominju da je Savezna uprava za zaštitu životne sredine u Nemačkoj uspela da izračuna kako su dva od ukupno 100 slučajeva infarkta direktno povezana sa “akustičkim zagađenjem” – utvrđeno je da posle praga od 55 decibela (normalan razgovor = 40 decibela), konstantan šum dvostruko povećava rizik od hipertenzije i samim tim rizik od infarkta.

***Probudiš se rano ujutro, odmah trčiš u sobu kod deteta i onako uspavanog ga ljubiš i pitaš glupo: „Kome je to rođendan?“ A on se izmiče, zavlači glavu pod jastuk: „Pusti me! Pusti me da spavam!“

OK, pustiš ga, rođendan mu je. Izađeš iz sobe sa željom da život tvog čeda bude što duži i srećniji, a sebi želiš da se taj dan završi što pre i što bezbolnije.

Uz doručak primaš naređenja od slavljenikove majke koja, potpuno uživljena u ulogu protokol majstora, nabraja šta i gde da kupiš, šta i odakle da doneseš, šta ni slučajno da ne donosiš, kako da posle ispremeštaš nameštaj ne bi li minimalizovao neizbežnu štetu, kako da se ponašaš tokom zabave ... Iskusan si, znaš šta te čeka.