Marš na Drinu kod Imotskog

Vegeta i Fructal u srpskim prodavnicama uobičajena su pojava. Nema iznenađenja čak ni kada u Zagrebu vidite užički kajmak. Ali zvuci Marša na Drinu u sred „ljute Hercegovine” - e to je već nešto.

Vreme: ponedeljak, 28. avgust 2006, rano popodne.

Lokacija: putni granični prelaz Vinjani Donji između Hrvatske i BiH - Hercegovina i na jednoj i na drugoj strani - na jednoj Imotski, na drugoj Ljubuški. (Razlika skoro nikakva) :)

Ti granični prelazi između Hrvatske i Bosne su uvek prepuni raznih trgovaca i razne „robe” pošto je skoro sve jeftinije u Bosni pa ljudi iz Hrvatske idu u susednu državu ako im je blizu čak u dnevnu kupovinu.

Stadoh odmah iza prelaza da kupim livanjskog sira (ko je probao, razumeće da vredi stati). U uobičajenom žamoru „pazarnog mesta” počinje nešto da mi para uši. Lepo čujem Marš na Drinu. Nema greške. Jako čudno za područje koje je i pre „onog” rata bilo gotovo sasvim nastanjeno Hrvatima i to onim žešćim da su regiju u komunističko vreme vlasti smatrale skroz neprijateljskom tj. „ustaškom”.

Lociranje izvora zvuka dovede me među raznim tezgama uobičajenim za buvljake do jednog sklepanog kioska sa divljim CD-ovima i DVD-ovima. Neki brka od svojih četrdesetak godina sedi pred kioskom, čita neke novine sa dosta slika i sluša Marš na Drinu (instrumentalnu verziju).

Krenem prvo da kao nešto prevrćem po onim CD-ovima da vidim hoće li se nešto dogoditi. Ništa. Brka se, nezainteresovan za mene, udubio u štivo. Prevrćući po CD-ovima vidim potpuno izvođačko bratstvo i jedinstvo k'o onomad u uobičajenim tekstovima o ugodnom životu u JNA „i Imre i Lojze i Mehmed i Jovan…”. Ovde zajedno ode Anti Paveliću, Mirku Norcu, ustaškim bojnama i Hoćemo li u Šabac na vašar, Šaban Šaulić (i još jedan Šaulić), Safet Isović, Vesna Zmijanac…

Prekinem Brkino čitanje: Prodaju li se ovi srpski CD-ovi?

Mrzovoljno podiže glavu: Sve se prodaje.

Je li kupuju putnici ili domaće stanovništvo?

Ne znam. Razni.

Pa sluša li se to u Imotskom i Ljubuškom?

Ne znam Vam ja to gospodine.

A šta najviše kupuju ljudi od srpskih CD-ova?

Ne znam. Stoja i Šemsa idu dobro.

Jedno pomenuto ime mi baš nije delovalo kao srpsko (izvinjavam se auditorijumu, na nepoznavanju opusa pomenutih umetnica) te reko' da prekinem dalje udubljivanje u temu kad se oglašava neki klinac od jedno 16-17 godina što je tu doguravao do susedne tezge nekakve kutije, ali je kad sam počeo klještima da čupam reči iz Brkinih usta prekinuo guranje i slušao razgovor:

Za derneke su najbolje srpske pjesme, značajno će klinac.

Koje?

Ratničke. Ova je dobra, kaže i pokazuje na Brkin CD player na kojem upravo završava Marš na Drinu.

Mirko Norac & Marš na DrinuNije ta srpska, oglašava se važno Brka.

Nego kakva, pitam, a klinac će: Srpska je, srpska je.

To su Slavonci, pokazuje Brka mudro kopirani/skenirani omot divljeg CD-a.

Gledam, stvarno nekakva grupa iz Slavonije.

Slavonci su izvođači, kažem, ali sviraju Marš na Drinu, jednu od najpoznatijih srpskih koračnica.

Ne vjerujem, odgovara.

Sa CD-a kreće Nizamski rastanak.

Klinac poče da pretura po onim CD-ovima i brzo nađe jedan sa vokalnom verzijom Marša na Drinu. Gleda me, smeje se a Brki daje da pusti. Odsluša Brka do kraja prve strofe dok nije pomenuta junačka ruka srpskog sina. Onda izvadi CD i vrati „Slavonce”.

Zašto su srpske najbolje za derneke, pitam klinca.

Najbolje su. Prave ratničke. Ali ne ove nove, odgovara važno.

Pa imaju i Hrvati ratničke, Tompsona, kažem.

Ma to svi slušaju, odgovara. (Brka neprestano klima glavom levo-desno, ono kao da nešto ne odobrava).

A koja srpska je najbolja za mlađu generaciju, za derneke, pitam.

Ono kad je Turčin uzeo majci dijete da napravi vojnika, a on poslije poznao majku. Uh, ta je baš za porezat se.