A couple of days ago (1st August) was the fourth anniversary of my arrival in Serbia. Four whole years in Belgrade and I’m still making more grammatical errors than a dyslexic Nišljanin or a Microsoft Word spellchecker.

And it was on the occasion of my alter-ego’s fourth birthday that I sat back and reflected upon why I haven’t really gone native after all, though a large body of evidence suggests that I have become a ‘Srbenda’: my tendency to indulge in a breakfast consisting of strong, black, bitter ‘Turkish’ coffee and two cigarettes; my love of greasy burek with yoghurt (which I hated when I first arrived); my tendency to instinctively swear in Serbian if some idiot cuts me off in my car or I stub my toe, the fact that I know the words to quite a few EKV and Partibrejkers songs and am always quick to defend Serbia; the fact that I’m immediately turned off by anyone who listens to music I don’t consider ‘normal’ or frequents bars I consider too ‘fancy’ or too much of a ‘rupa’ (hole) and, as ‘Colin/bgd’ quite rightly pointed out in an earlier comment, I’ve “mastered the only true discipline of every native "serb-warrior-jedi" master: self-delusion”.

Freedom of Expression

More than blues

http://www.youtube.com/watch?v=XsTTqegUaKM

evo sta kaze covek o strasti

http://afroamhistory.about.com/od/dukeellington/a/quotes_elling_d.htm

pretpostavimo da neko zeli da utvrdi da li cesljanje na razdeljak pomaze ucenju matematike na sledeci prividno prihvatljiv nacin: ode u neko odeljenje i ucenicima zada test matematike. zatim odabere 10% ucenika sa najgorim rezultatom na testu i propise im obavezno cesljanje na razdeljak. posle deset dana, celom odeljenju ponovo da test matematike. i gle cuda – onih 10% najgorih vise nisu najgori! cesljanje na razdeljak je stvarno efikasno!

e sad, izgleda kao da sam ja u ovu pricu udenula sumnjivu pretpostavku da onih 10% najgorih vise nece biti najgori. ali u realnosti skoro sigurno zaista nece, naravno ne zbog svoje nove frizure vec zbog necega sto se zove regresija ka proseku: kad god je neko u nekom trenutku ekstreman u necemu on je ekstreman delimicno jer je stvarno blizu ekstrema, ali delimicno jer je efekat slucajnosti u tom pojedinacnom testiranju radio protiv njega. dakle, velike su sanse da sledeci put ta slucajnost nece raditi protiv njega u tako ekstremnoj meri pa ce stoga on biti manje ekstreman. i najgori djak u razredu je retko najgori na bas svakom testu. i corava koka ubode zrno.

boozeNikad nisam volela kaubojske filmove , osim Peckinpah-a ali otkad sam bila u Pecos-u, Texas-u, u saloon Pecos gde je rekonstruisano rađanje jedne nacije, kroz odaje te kuce, prve u Pecos-u, zavolela sam kaubojsku stvarnost, jer je više od stvarnosti dok su kaubojski filmovi ograničeni na žanr...i

ulazeci u vreli, siromasni deo kaira primetio sam, osim cinjenice da grad
od 25 miliona stanovnika ima tri semafora koje niko ne postuje i jednu
zabavnu arhitektonsku cinjenicu. kada kupuju stan stanovnici kaira donose
sa sobom svoje prozore.

Od kad je interneta u Srbiji (dakle, od kad je Marko morao da se ostavi četovanja), srpski jezik je bogatiji za jos jedan glagol - "forvardovanje". Postoji odredjena ekipa ljudi (da ne ulazim sad u to šta ih muči), koja misli da će forvardovanjem raznih gluposti doći do boljeg sexa, veće ljubavi ili neke kinte.. Neko mi je danas fwd-ovao sledeći mail, pa da ne moram da fwd-ujem svima, kačim na blog:

...Oni koji skidaju RealNetworks media player od sada imaju mogućnost da uz ovaj softver dobiju i Mozilin Firefox pretraživač. Ovo je deo novog dvogodišnjeg ugovora ove dve firme, a sličan je RealNetwork sklopio i sa Google, vezano za njegov search toolbar. (kako me muče svi ovi izrazi za koje ponekad i znam prevod ali nemam živaca da ih ispisujem prevedene)
Polako, ali sigurno, Firefox mi diže pritisak ovakvim potezima jer, po meni, za tim nema nikakve potrebe. Ne znam koja je obaveza Mozile, ali ni kod babe nema for free.

Čuvena strategija "Da se Vlasi ne sete" još uvek je jaka poluga uzurpatora Srbije, jer je najveći deo građana još uvek izolovan od Sveta i njegove realnosti. Deo koji je uhvatio kopču sa svetom kroz informacije, obrazovanje, zaposlenje u stranoj kompaniji ili time što je prebegao u civilizaciju - još uvek nije kritična masa, niti se na takve računa. (Za njih se kaže – »oni su se spasili«. Na njihove predloge i ideje se odgovara – »ti ćeš da mi kažeš«.)Pravo je pitanje kada će moć u Srbiji da budu ljudi koji poseduju globalnu svest, znanje i sposobnost. Kada će u srpskom drušvu početi da teče globalna sadašnjost s pogledom na budućnost. Ovo sada je farsa na svakom koraku, jer ništa ne funkcioniše kao sistem koji je kompatibilan sa svetom. A i kako bi. Najgori su i dalje glavni, spinuju da se u lažima i mitovima pronađu opravdanje i izlaz.

ModestyStigao sam u San Francisco, tacnije u Palo Alto, spremam se da predstavim onu svoju igricu na Stanfordu, spartam po B92 Blogu i naletim na jedan komentar od pre par dana, zbog koga sam se od srca smejao jedno pola sata. Napisala ga je Modesty Blaise i, pravo da vam kazem, odavno me neko nije ovako dobro opleo.

Pise Modesty Blaise

Meni se ipak cini da blog funkcionise po onoj Warholovoj o 15 minuta slave. Ovaj nesrecni Marko (Ristanovic, student BU koji se zadesio u Libanu kad je rat poceo; prim.I.M.) je svoje potrosio - sad vise nikog zivog ne zanima sta se sa njim desilo...

the good the bad and the ugly: eci peci pecTelevizijska serija Lost imala je iritantno neujednačen raspored emitovanja na matičnom tlu prošle sezone. Pauze su se kretale od "običnih" (preskočena sedmica), do one zločinačke petonedeljne oko Nove godine.

Iako je trebalo da mi bude frka - a svima iz mog bližeg i daljeg okruženja jeste bila - krizu nekim čudom nisam osetio jer sam se trudio da ne mislim o tome. Budući da je taktika upalila, primenio sam je i na letnji raspust. So far so good.

Vaterpolisti Srbije (i pomalo Crne Gore) počeli su da 'deru' protivnike i na završnom turniru Svetske lige. Svratio sam u kladionicu u toku dana i video da je 'očekivani rezultat' utakmice SCG - Francuska osam razlike za nas.

I imao čast da saslušam lokalnog eksperta koji je prilično uverljivo objasnio da je pametno kladiti se na Francuze jer je našima svejedno i neće da zapinju, a i nema Crnogoraca a oni nisu naivni i što bi neko nekoga pobeđivao sa osam razlike i vruće je u Grčkoj... Zvučalo je sasvim razumno.

Naravno da se nisam kladio na vaterpolo a protiv naših i naravno da su vaterpolisti S(i, pomalo, CG) pobedili sa 20:6.

Prostom deobom od vremena SFRJ dobijane su jake reprezentacije u tom sportu. Ubeđen sam da će i poslednja dva proizvoda te države biti ozbiljne ekipe. Olimpijski, svetski, evropski prvaci, osvajači medalja, nešto. Uostalom, nema razloga da ja budem ubeđen, jasno je da će buduća reprezentacija Srbije biti opasno jaka. Čini mi se da će i crnogorska biti sasvim ozbiljna.

tamo gde sam sad, nemam slova Z, ustvari imam Z, ali nemam Z....ako shvatate sta mislim. A tamo gde sam juche bio, bilo je prelepo, visoko, predobro, duboko, visoko ka nebu, daleko ka moru, a zvalo se Zvinje, al sa onim Z sto ga ja sad ovde nemam. A tamo sam na tom Zvinju imao sve, a da to nisam ni trazio, sve je nekako samo doslo, sve se nekako samo stvorilo, a mozda zato jer volim, i to Zvinje sa tim Z, sto ga sada ovde nemam.

Visoko, ka samom rubu Debeloga Bijega, tamo gde pociva neznani vojnik napoleonov, tamo malo podno kapele Svetog Ilije, sa koje se danju pruza pogled na onu drugu stranu ka poluotoku Molunat, a u daljini vide odbelsci drevnoga grada, e tamo, ali ne sa one strane, no sa nekad nase, pa malo ispod stoji Zvinje. A sa njega cela Boka, sa njega sva ljubav sto zivi, a sa njega i Lovcen, i Rose, i Lustica i Mamula i Prevlaka, i Tivat i Novi, i Konavle i Titova nekad vila, a sanjega ceo pogled od zivota, a sa njega ljubav da vece nema, kad god se na Zvinje popnem.

CODEPINK Women for Peace>>August 2, 2006
Dear CODEPINK Activist,

I never thought when I embarked on my water-only hunger strike to “bring the troops home fast” that on day 30 I’d be leaving on a journey to the Middle East (http://www.troopshomefast.org/article.php?id=1148) to meet with Iraqi members of Parliament. As a shrimper from a small fishing town in Texas, I don’t have ways to get in touch with these folks from Iraq. I don’t speak their language. I certainly don’t have their emails or phone numbers! But today, I’ll be traveling with a group of 14 other Americans (http://www.troopshomefast.org/article.php?id=1147), to meet with these Iraqis and learn about their ideas to end the fighting and the occupation of their country. That’s why I’ve always said that when you embark on a hunger strike, you have to believe and open up the space for n Letter ew and amazing things to happen. And sure enough, that’s what’s happening.

The Q filesUz pomoć prijatelja iz BIA, došao sam u posed tajnog dosijea Queeria i moja patriotska dužnost je da o sadržaju istog obavestim široku pravoslavnu, srbsku, patriotsku javnost. Tako mi Bog pomogao i svi sveci, moram da raskrinkam ovu satanističku, stranopaćeničku kliku, koja je ubačena u našu zemlju od strane CIA, kao humanitarna pomoć kojoj je istekao rok upotrebe, da uništi srbsku mladež. Znam da će me taj posao koštati živaca, energije, možda čak i života, ali sam spreman da sve rizikujem jer to moj narod od mene i očekuje. Kao poznati borac protiv svetskih sila i sila mraka, stručnjak za raskrinkavanje svetskih zavera protiv našeg naroda, moram da kažem da je ovoga puta neprijatelj veoma jak i njegove akcije su nepredvidive. Možda će mi biti čak potrebna pomoć mojih prijatelja, super heroja, Dobrice Beardlessića i Matije Wienkovića.

Goran Cvetanović: leskovački lovac na ustašeNisu dugo izdržali radikali u svom hipi fazonu. Opet je pokuljalo zlo. Anonimus za širu javnost, doktor Goran Cvetanović, raspalio ponovo po Ivani Dulić Marković. Kao, moramo mi da vidimo šta su njen brat, tata, pas i kanarinac radili tokom rata u Hrvatskoj. Nije što su Hrvati, to je, kao, sasvim kul, svi smo mi pomalo GSS (izvinjavam se Goranu), nego što su ustaše! Zamisli, nisu bili u Vojsci Republike Srpske Krajine.

I sve to samo par dana pošto je potrešeni Toma Nikolić preteći zavapio gostujući na RTS-u da mu se ne dira u porodicu. Kao, radite meni šta hoćete, al', nemojte da mi prozivate ženu.