Middlesex-Jeffrey Eugenides

Good as Gold –Joseph  Heller

People Like Us-Chris Binchy

Soon to be a Major Motion Picture-Abbie Hoffman

The Right Nation ( Why America is Different) –John Micklethwait and Adrian Wooldridge

 Ljubaznošču glavnog i odgovornog urednika Danasa Mihajla Ramača, dobili smo integralnu verziju završne reči tužioca Vitorovića u e-formi, koja je objavljena  u jučerašnjem Danasu,  sa redakcijskim naslovom Organizator svih organizatora bio je Slobodan Milošević a prenešena je iz Pravde u tranziciji.

 Miroljub Vitorović:

   USTUPLJENI  PROSTOR

   - S A O P Š T E NJ E -   Liberalno demokratska partija i Građanski savez Srbije smatraju da je smena zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mioljuba Vitorovića posledica obećanja koje su ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić i direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović dali prvooptuženom za ubistvo premijera Srbije dr Zorana Đinđića, Miloradu Ulemeku, u noći njegove predaje.  Mioljub Vitorović je jedini tužilac koji je imao hrabrosti da optuži koalicionog partnera Vojislava Koštunice, Socijalističku partiju Srbije, za državni terorizam. Koštunica, Dačić, Dinkić i Ilić tako vraćaju dugove Miloradu Ulemeku, koji ih je doveo na vlast.  Koštunica je smenio svakog poštenog sudiju, tužioca, policajca, svakog profesionalca koji odgovorno želi da radi svoj posao, jer su to ljudi koji ugrožavaju njegov režim.   Liberalno demokratska partija i Građanski savez Srbije pružaju punu podršku sudijama Specijalnog suda, jer je to jedina institucija u našem društvu koja se bori protiv organizovanog kriminala.    

U emisiji Utisak nedelje, emitovanoj 3. jula 2006, čija teme su bile situacija i učestale nesreće u vojsci, NIKO od učesnika-novinari Miloš Vasić i Ljubodrag Stojadinović i ministar odbrane Zoran Stanković kao ni voditelj i urednik emisije Olja Bećković- ni jednom rečju nije spomenuo nerazrešeno ubistvo gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, 5. oktobra 2004. u kasarni u Topčideru.

Sećate li se Dragana i Dražena? Sećate li se da su  Danas, B92 i NUNS imali odvojen mali prostor u kome se svakodnevno podsećalo na nerešeno ubistvo Ivana Stambolića?  

Šta mislite o tako nečemu, kao početku kampanje da se u potpunosti razreši afera Topčider?  Afera Topčider je case study političkih malverzacija, društvene nebrige, nekontrolisanih obaveštajnih službi i oružanih snaga.....Mislite o tome. For more details see below.

Najviši zvaničnici  Pristine i Beograda mogli bi se sastati u drugoj polovini jula u Beču, u okviru početka razgovora o konačnom statusu Kosova.  Koštunica je nedavno bio u Rusiji, danas je u Londonu, a   njegovi savetnici najvaljuju intenzivne razgovore sa zapadnim  predstavinicma Kontakt grupe. Pre posete SAD, ako je bude,  i spomenutih razgovora, Koštunica najavljuje  posetu  Gračanici  na Vidovdan. Što  samo po sebi ne bi bilo  sporno, kao deo  promovisanja najnovije   politike zvaničnog Beograda pred pregovore o konačnom statusu da….Da za dan ranije, 27.juni, nije najavljeno  i otvaranje  Kancelarije  ekonomskog tima u Gračanici, za koje UNMIK smatra da nije u redu, jer Kancelarija nije zvanična institucija. Da udruženje Srpski sabor dveri i Studentski centar Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici nisu najavili su da uoči Vidovdana organizovati  tribinu na temu »Srpsko nacionalno pitanje danas - Crna Gora, KIM, Republika Srpska«.  Vidovdanska akademija održaće se u Univerzitetskom amfiteatru u severnom, srpskom delu Kosovske Mitrovice, a na njoj bi trebalo da govore glavni urednik časopisa Dveri srpske Boško Obradović, predstavnik Bratstva svetog Simeona Mirotočivog iz Podgorice Predrag Šćepanović, Dane Čanković iz banjalučkog Udruženja građana »Izbor je naš«, Vladan Glišić iz Srpskog sabora Dveri i predstavnici Srpskog nacionalnog veća KIM. Da  lokalne srpske vlasti na severu Kosova  nisu objavile su kako su angažovale oko 400 vojnih rezervista kako bi ih branili od "napada albanskih ekstremista", i da ta vest posle nije prošla kroz filtere, demante i relativizaciju.  Naime, srpske vlasti u tom delu Kosova najavile su formiranje svojih snaga reda, što deo analitičara smatra uvodom u moguće u otcepljenje dela Kosova nastanjenog srpskom većinom. Gradonačelnik Zvečana, čiju su izjavu o vojnom samoorganizovanju preneli mediji, opovrgao da je takav proces u toku. Nisu ga svesni ni predstavnici Misije Ujedinjenih naroda. Vlasti u Beogradu tvrde da nisu upoznate s akcijom navodnog vojnog samoorganizovanja kosovskih Srba, a u Ministarstvu odbrane Srbije tvrde da, ako i postoji, u njega nisu uključeni aktivni pripadnici republičke vojske.  Gradonačelnik Zvečana “Dragiša Milović bio je vrlo precizan, saopštivši da su na severu Kosova angažovani pripadnici bivše jugoslovenske vojske, a to spada u domen civilnih vlasti,” rekao je   portparol Ministarstva odbrane Srbije pukovnik Zoran Puhač.  Da, plaćajući cenu podršci saradnje sa  Hagom, ali i sam imajući kontroverzan stav o politici prema Kosovu, Đinđić nije puštao Koštunicu da odbija da  učestvuje u izradi Ustavnih okvira. Slušajući Sandu Rašković Ivić, kosovski Srbi odbili su da učestvuju u poslednjim izborima, sa argumentom da se  ne daje  legitimitet kosovskim instiucijama. Kojima ona legitimitet daje, učestvujući u pregovorima.  Tako je bilo i sa inaćenjem oko učešća u pripremi  plana  decentralizacije. Knjiga  je spala na  3 opštine, usled tvrdoglavog zastupanja vlastitog nerealnog  predloga  sa osnovnom idejom da se  atomizuje  svaka   lokacija na kojoj živi i  jedan Srbin, bez obzira na  funkcionalnost i mogućnost zaživljavanja takvih predloga u praksi.  Da Rade Bulatović nije  pre neki dan u srpskom Parlamentu podneo izveštaj o radu, u kome je rekao da manjine u Srbiji i dalje rade na separatizmu i cepkanju! Niko ga od prisutnih poslanika na sednici Odbora za bezbednost nije pitao šta pod time misli!  Da i sam Tadić i DS   demonstriraju čuvenu ENERGIJU  imajući jasniji stav i oko  ovih dešavanja, kao što su se, konačno,  ogradio od  direktnog guranja prsta u oko zvaničnicima EU.   Da razlaz sa Crnom Gorom, koji je Koštunica odbijao da predvidi i shodno tome planira neke stvari, kao sada sa Kosovom, nije  rezultirao je time da se oružane snage i obaveštajne strukture još jednom nađu u  ustavnom i političkom interegnumu.  Da   međunarodna zajednica, a pre svega SAD, i pored upozorenja koje šalje,  ne daje  legitimitet takvoj politici gurajući i dalje DSS u demokratski koš, pozivajući zajedno Tadića i Koštunicu u zvaničnu posetu na najvišem nivou.  Što će, bez obzira na stvarni tretman, uticajni deo pro-vladinih medija  sigurno pokušati da pretstavi  kao trijumf  Koštuničine politike.   

Da međunarodna zajednica ima imalo sluha, onakvog kakav je pokazao energični Stiven Šuk prema SRI i  predlozima o reviziji privatizacije na Kosovu, i zatraži od lidrera/pretstavnika/predsednika  veća i ostalih nedemokratski izabranih srpskih  tirbalnih lidera sa Kosova da jasno kažu šta misle  o SAO Leposavić i Zvečan.  Bez obzira  na najnoviji  razlaz dela kosovskih Srba sa zvaničnim Beogradom.  Ili upravo zbog toga. Jer većina njih je politički, ideološki ili logistički učestvovala u dosadašnjim događanjima naroda, od Knina, preko Banja Luke, Pala, do Kosova Polja. Bilo bi dobro da  posle višegodišnjih grešaka u kojima su  samostalno učestvovali ili  puštajući da ih Beograd navodi, takvi kavi su,  kvazi-politički tribalni predstavnici  Srba sa Kosova  shvate  da je Koštunica  ušao u fazu potpunog političkog autizmam, i da je to  uzrok razlaza.   Uzimajući stvar u svoje ruke, od  aktivnog učešća u sadašnjim kosovskim institucijama  i  dopuštajući bar teoretsku  mogućnost proglašenja kosovske nezavisnosti, ne promovišući podelu i ne podržavajući još jedno događanje naroda, javno ili tajno, otovrili bi prostor za pregovore o nekim bitnim pitanjima na novim osnovama.  Od istinske zabrinutosti i zahteva za poboljšanu sigurnost Srba, imovinskih pitanja   do  mogućnosti konstituivnosti srpskog naroda na Kosovu.

Jelena Milić: Mislim da se deradikalizacija Srbije najbolje radi tako što se vaspitavaju za demokratsko građanstvo ti neopredeljeni birači koji dolaze. I taj edukativni momenat mora da postoji, masovni populizam ne može da prođe. I mislim da mora da bude još jedna druga stvar prisutna sve vreme, a to je društvena solidarnost, taj koncept solidarnosti. Kod nas je to sve nekako izvrnuto. Ti imaš udruženje roditelja opskurno nastradalih vojnika u zadnje dve-tri godine, koji jadni tumaraju od institucije do institucije, kao što je onomad tumaralo ono Udruženje porodica nestalih i kidnapovanih s Kosova, dok na kraju krajeva nisu došli tamo gde treba i počeli da rade sa Natašom i sa Fondom, pa će nešto od svega toga možda da bude kako treba. Šta je sa onom dvojicom momaka iz Topčidera, šta je sa tim nemim, nezaštićenim svedocima saradnje države sa haškim optuženicima? Ja nekako sve mislim da oni kojima je stalo, a verujem da im je iskreno stalo, da se politički kontekst suđenja za ubistvo Đinđiću istera na čistac, moraju da shvate da je taj politički kontekst isti i kada je u pitanju afera Topčider i kada su u pitanju masovne grobnice u Batajnici. Mi moramo da te sve procese politički objedinimo i da ne insistiramo samo na tom jednom procesu, nego na svima zajedno, jer su im mehanizmi potpuno isti.

 Desila se još jedna nesreća sa smrtnim ishodom u našim  oružanim snagama. Nadležni su još jednom odmah izašli na lice mesta. Primiće, verovatno,  opet predstavnike udruženja  roditelja postradalih vojnika.  Koje  postaje sve brojnije, ali  i dalje bez šire podrške.  Formirana je još jedna komisija da istraži okolnosti i uzroke nesreće, koja će se ili raspasti, ili ugasiti.  Politika je još jednom, sasvim slučajno, nekako u isto vreme objavila tekst, o psiho-fizičkoj ne-spremnosti regruta. Deo javnosti  seriju incidenata koji postaju trend  relativizuje i argumentima  da se to  dešava i drugde. Drugi deo će, verovatno opet,   ponuditi  svoje političko-advokatske usluge, pa  marginalizovati ceo slučaj, kad vidi da nema političko-medijsku težinu.  Ovog puta  privedeni su svedoci i akteri nesreće, vojnici,  koji po PS tu nisu trebali da se nađu. Na njima će se, ako je po ishodima prethodnih nesreća  suditi, kola verovatno i slomiti.  Šta i očekivati od vlasti koja još nije razrešila aferu Topčider-posledicu njene saradnje sa haškim beguncima? Svoj odnos  prema poginulim gardistima i prema suđenju za ubistvo pokojnog  premijera  država je nedavno  pokazala  angažovanjem Vuka Tufegdžića, koji je Draganovu i Draženovu smrt umalo skroz obesmislio, njegovim slanjem na lice mesta ubistva svedoka saradnika. Ni od predsednika Tadića, profesionalno i intimno, očito,  vrlo zainteresovanog za vojna pitanja, o Topčideru ne čujemo ništa. Šta očekivati i od nezavisnih,  opozicionih i bivših političara koji su, takođe,  odustali da  aferu Topčider  isteraju na čistac  i prepustili je zaboravu? Ili dogovoru.  

Ali, šta je sa ostalima? Šta je sa budućim regrutima, šta je sa roditeljima vojnika koji su sada u vojsci i onih  koji će tek da idu? Šta je sa civilnim sektorom? Šta je sa studentskim udruženjima? Otužan je nesklad nezainteresovanosti za aferu Topčider  u odnosu na studente-domce i njihov  flert sa državom oko crnogorskog referenduma. Kao da u životu nema bitnijih tema od cene smeštaja i školarine.Društvo koje nije u stanju da genriše solidarnost i sprovede kolektivnu akciju oko jednog slučaja,  teško da ima  potencijal za promene dublje društvene i političke promene.

Young Soldiers Used in Conflicts Around the World

Washingtonpost.com, June 12, 2006

cont occurs here -->Peter W. Singer, Senior Fellow, Foreign Policy Studies

Blic, 14. jun
OKUPACIJA U 26 MESECI – piše Nenad Milić

Blago Mađarima, Albancima, Bošnjacima, Hrvatima, Romima ... ne moraju u vojskuDa li je pitanje imena vojske, načina njegovog uvođenja u javnost, čisto lingvističko-funkcionalno ili se imenom određuju budući karakter i suština ustrojstva vojske i države. Prema i dalje važećem Ustavu, Srbija je država svih njenih građana.