Moram danas neke novinare da priupitam, da li je sve u redu sa njihovim probavnim traktom?

Novosadski Dnevnik je u vikend izdanju objavio vest o tragediji u kojoj je dvoje ljudi izgubilo život a koja se dogodila u automobilu na putu Mošorin – Šajkaš, prošlog četvrtka.

Uvek je strašno pročitati ovakvu vest ali je strašno i kada novinaru, koji izveštava o tragediji, iz debelog creva na svetlost dana blućne ideja da se raspituje o nacionalnoj pripadnosti nastradalih. I da onda to objavljujući u drugom pasusu razmaže po nama svima.

I dalje svakog dana jedna žena u Srbiji umre od raka grlića materice iako je taj oblik raka izlečiv.
Kažu da svi planovi idu ka tome da se situacija u zdravstvu ukupno popravi?
Kada? U kom gradu?
Planovi će možda biti isti a možda potpuno drugačiji posle 21. januara.
Stanje u zdravstvu će i dalje biti jadno.

Važno je, pri tom, da se ne zaboravljaju neke priče:

Tako bi trebalo da urade i druge žene - govore podaci najnovijih istraživanja.

Podaci

Na BBC sajtu prošlog petka su objavljeni rezultati istraživanja koji su pokazali da kućni poslovi umanjuju rizik od karcinoma dojke. U istraživanju je šest i po godina praćeno zdravlje 200.000 žena u devet evropskih država.

Happy New YearPre sedamnaest godina Jelena se probudila 1. januara u 13 i 30 i odlučila da počne da piše dnevnik jer se prethodne noći zaljubila. Nije sa trinaest godina naravno ni sanjala da će pisati dnevnik i kad omatori. Još manje je sanjala da će neko komentarisati njene svakodnevne izveštaje, kako je rekla, svom najboljem drugu. Ne bi na to verovatno ni pristala ali sada više ona ne odlučuje.

Sećam se zime 96/97 nisam mogla da zamislim buđenje bez novina. Svakog dana mama je morala da pije lekove za smirenje jer tata i ja svaki slobodan momenat koristimo da čitamo novine. Pa i ne samo slobodne momente, već i dok doručkujemo, ručamo, dok kačimo zavese, dok čestitamo jedni drugima praznike, u prolazu... Ne sećam se tačno kakve su frizure njih dvoje imali tada jer nam je pogled najčešće zaklanjao crno beli paravan.

Tata i danas mnogo čita novine ali od nazad, od sporta i najčešće uopšte i ne stigne do napred. Ja sam se u međuvremenu upoznala sa mojim sadašnjim najboljim drugom – Internetom. Prethodni papirni najbolji prijatelj dobio je korpu, a zamenjen je sa dva elektronska: moj lepi i mili TV i moj dragi sedamnaestoinčni monitorčić.

Sećam se dobro jednog spota u kampanji „Nije teško biti fin“. Žena govori mužu šta sve da donese sa terase a onda Mirjana Bobić Mojsilović kaže:

– Kiseli kupus i stare patike držite u podrumu a na terasi cveće.

A ja u to vreme slušam TV program jer televizor ima samo ton i svađam se sa Mirjanom:

– Pa ja živim u podrumu! Kakvo crno cveće!?

Mnogi su otišli da žive u Ameriku, Nemačku, Norvešku... Kada posle mnogo godina za praznike dođu kući pričaju da tamo na ulici ako si muško možeš da nosiš žensku garderobu i da se ljubiš sa momkom, da imaš 200 kilograma, da imaš masno tkivo preko oba oka i niko neće blejati, jer ljudi gledaju svoja posla. Nekulturno je. Onda mi, poučeni zanimljivom pričom sa naprednog zapada, kada na ulici neko nastrada, kada stara baka padne, ili mama maltretira dete, nećemo da reagujemo jer gledamo svoja posla. Nekulturno je blejati.

Exit Main StageKoliko je Exit veliki i važan događaj jasno je između ostalog i zbog večite frke oko istog. Ove godine frka je počela nešto ranije nego što je očekivano otvaranjem mogućnosti za rezervaciju ulaznica.

Prvog dana, prošlog četvrtka, kako kažu Exitovci, za manje od dva sata 6000 ljudi se prijavilo za odlazak na Exit po najnižoj ceni. Meni je malo čudno da se nudi rezervacija ulaznica iako zvanično nije najavljeno ni jedno ime, a još čudnije mi je da ljudi ipak rezervišu ulaznice. Međutim, ja se ne razumem baš u festivale i pretpostavljam da su dovoljna garancija prethodne godine.

Ovo crno belo čudo od prostora za javnu diskusiju ima, po mom mišljenju, ili tačnije - po mom osećaju, ozbiljnu manu - poželjno je da se emocije stave na stranu. To je nešto što ni jedan softver na svetu, čini mi se, neće nikada rešiti. Znam da ako mi je do emocija moram otići na neko drugo, virtuelno ili ne, mesto. Međutim, ne mogu i ne želim da zaboravim da iza ovih crno belih digitalnih prikaza sede ljudi koje manje ili više muče i raduju razni životni tokovi. Porodični problemi, zdravstveno, što fizičko, što psihičko stanje, nedostatak novca, neispunjene želje, nepostojanje bloga sa temom koju žele...

Nešto razmišljam, moguće je da je osoba, koja je znojavim prstima sa poluskinutim lakom na noktima i zanokticom na kažiprstu istipkala misao ili emociju, u drugom stanju, da joj divljaju hormoni, moguće je da ima u svom okruženju nasilnika, moguće je da je neposredno pre konektovanja izvela iz takta cvećarka sa ugla. Sprema se da napiše repliku. I razmišlja, pri tome, o nedavnom pomirenju ili o šopingu ili o slavlju za koje se sprema. I piše repliku. Zaboravila je da na kraju napiše dve tačke i zagradu. Napisala je negde između redova i upitnik. Negde gde mu nije mesto. Ugasila je kompjuter i otišla da prošeta psa. Nama ostaje samo replika, crno bela, digitalna i sa pogrešnim znacima interpunkcije.

(Tekst koji sledi je deo pisma pisanog pre dve godine prijatelju.)

.......................................... 

Bila sam na seminaru o pridruživanju Evropskoj uniji. Predavači sve strane diplomate, ambasadori, atašei itd. Dva dana sedimo i slušamo šta je to Evropska unija i šta sve Srbija treba da uradi da bi se priključila EU. Između ostalog saopštili su nam da je naša uloga da doprinesemo da javnost shvati da je taj put neizbežan i da našim angažmanom treba da doprinesemo da taj put bude lakši. Jer sve može lako da se prevaziđe osim zadrte ljudske svesti. Pa će oni sve uraditi šta treba, a mi da utičemo na tu zadrtu svest.

Između ostalog jedan diplomata iz Velike Britanije pričao je o promenama u oblasti poljoprivrede, pa sam ga ja pitala da li je nekad video kako seljak u zadnjem dvorištu prekolje svinju, ili kako peče rakiju. On kaže da to tako neće moći, da je to na zapadu nezamislivo, i da će naši seljaci sami shvatiti da je bolje da odu u klanicu i da kupe šta im treba. Rekoh Britancu da ja mislim da će seljaci tim istim noževima kojima su zaklali svinju, braniti tu istu svinju. A on kaže - Jeo sam jednom meso od takve svinje i nije mi bilo ništa. A znate zašto? - Zašto? - Zato što sam posle pio domaću rakiju - i smeje se.

Rakija

Da li se sećate tamo osamdesetih najave školskog programa na tada jedinom kanalu (kako li se zvao kanal??) kada mali televizor budi veliki televizor?

Nešto ovih dana mnogo provodim vreme sa sitnom dečicom pa im prosto zavidim – treba da krenu u osnovnu školu.

Jedan od razloga za moje odustajanje od novinarstva jeste razgovor sa urednikom u jednom novosadskom dnevniku:

Ja: Ne znam da li će biti problem što tekst ima 11 hiljada karaktera?

On: Ne brini ništa, sve ću ja to srediti. Malo skratim, malo dodam, prepravim i biće u redu.

Ja: Dobro, pošalji mi tekst kad skratiš, dodaš, prepraviš...

On: Ma da? Ne mogu to da radim, pa nemam ja vremena. Zamisli kada bi svima slao prepravljen tekst?

Apocalypse Now

Najviše volim da gledam komedije i naučnu fantastiku. I fantastiku. There's Something About Mary, Alien, Lord Of The Rings. SF obožavam između ostalog zato što željno iščekujem dan kada će u vestima, recimo, zvanično objaviti da su stigli vanzemaljci – Evo ih, stigli su, sada su na razgovoru kod predsednika Buša (George W. Bush signed National Space Policy recently, so the aliens will have to negotiate with him).

Gledala sam Oprah show a tema su bili ljudi koje stručnjaci nazivaju kompulzivni skupljači. To su ljudi koji u svojim kućama imaju gomile đubreta i organskog i neorganskog i uopšte svega i svačega. Scene su, za moj pojam, bile potpuno neverovatne. To su takođe ljudi kojih ima svugde, najverovatnije i u vašem komšiluku.

Imala sam sreću da odrastam neposredno pored reke. I to ne pored bilo koje reke, već pored Dunava, u Futogu. Leti smo nosili isključivo kupaće kostime, drugo nam ništa nije ni trebalo. Trčiš sa plaže kući na ručak, pa brzo nazad.

Dragi moji,

Javljam se iz magičnog Rima, uoči još magičnijeg venčanja Toma i Kejti. Njih dvoje vas mnogo pozdravljaju, posebno Predraga, Cicu, Bebu, Jelicu, Dejana, Srđana, Angie i Zoxtera i rekli su da ih prisustvo nekoga sa bloga B92 posebno veseli!