do sledeće sezone...Upravo odgledah poslednju epizodu pete sezone omiljenje mi serije SMALLVILLE, ili što bi amerikanci rekli season finale. Vrlo mi je teško. kao da se opraštam od nekih mi dragih prijatelja. Ipak smo zajedno provodili svako veče poslednjih 5 meseci. Nisam od onih što se zakucaju za TV pa sve odrade za par večeri. Ali kako god, sve ima svoj kraj, pa i Minimaks. Pitanje je šta sada. Kom jatu da se privolim? Ono što sam shvatio o sebi je da sam postao ovisnik o serijama! Sve manje imam živaca da gledam nešto što traje preko dva sata.

D&BJedno lepo prolećno poslepodne u Berlinu. Vožnja brodićem po sunčanom danu, što je za Berlin nije baš uobičajeno. Ne vožnja, nego sunčano vreme. Poslednjih godina, proleće i leto u Berlinu su sve topliji. Kako je krenulo, za par godina će jezero Vanze biti glavna letnja atrakcija. Kakvo more, kakvi Maldivi. A kad ste već na Vanzeu, obavezno posetiti ONU vilu.

London je odavno postao američka provincija, Pariz se pretvorio u ogroman muzej, a Amsterdam u kafanče. Berlin je novi glavni grad Evrope! A od 9. juna postaje i glavni grad sveta.

almodovar i njegove ženeFilmski festival u Kanu se završio. Mislim da pravi ljubitelji filma treba da budu zadovoljni. Tu ne računam na mrzovoljne filmske kritičare koji nam stalno objašnjavaju kako su jedino oni u pravu. Ove godine su pokušali da nas ubede kako su svi dobitnici ovogodišnje Zlatne palme budalaština, pa su našli svoje favorite i dodelili im nagrade. Izbor im se sveo na turskog reditelja Niri Cejlana i paragvajskog reditelja Paza Ensinu. Nemam ništa protiv ovih kinematografija, ali mi je zanimljivo da se uvek žiri i filmski kritičari razilaze u ukusima. A o razilaženju ukusa publike i kritike i da ne govorim.

Danas se u novinama pojavio oglas Vlade Republike Srbije. Plaćen našim parama naravno. I to se oglasilo Ministarstvo zdravlja lično sa sve sloganom DOBRODOŠLI U SRBIJU. I OVDE JE DUVANSKI DIM NEPOZELJAN!!!! Pa onda ide tekst pod nazivom SRBIJA PROTIV DUVANSKOG DIMA, koji objašnjava tri nova zakona: o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, o oglašavanju i o duvanu.

Zdrav život ministra JočićaKako ih nije sramota! Nas Neobavešteni premijer LIČNO otvara novu fabriku duvana, a onaj njegov pit bul Kapitalac ubi se da u svom selu otvori koju fabriku istog! Zajednička država ode u dim, Srbija skoro šampion u pušenju (izvinite na izrazu), a njih baš briga. Čekaju rezultate.

Nekada, ne baš tako davno...Drugarice i drugovi, čestitam Vam 25. Maj, Dan Mladosti. Ako još uvek mogu naši fudbaleri i ostali sportisti da stoje mirno uz "Hej Sloveni", možemo onda da proslavimo i ovaj nam srećan dan...

Moj život je ovih dana kao loš horor film. I to onaj iz A produkcije. Obećao sam sebi da se neću baviti politikom jer sam počeo da ličim na Veru Čukić iz filma "Dnevnik uvreda" ... nekako sve moram da zabeležim, jer sam postao sklon zaboravljanju. Neki, koji se malo više razumeju u psihologiju, kažu da potiskujem. Činimi se da mi je ta metoda nekako najlakša. A možda ne bih imao šta da potiskujem da nemam grozan običaj da u pauzi gledanja dve epizode omiljene mi serije SMALLVILLE ne pritiskam onaj siroti daljinski upravljač. Taman je Klark sredio odnose sa Lanom i krenuo na fakultet, a ja naletim na fudbal gde naši mladi ispod 21 (šta god to značilo) stoje uz himnu "Hej Sloveni". Samo je još Tito falio, i ona mlada zadihana pionirka sa preteškom štafetom u ruci. Majka RozmeriTek da se zna da smo tu utakmicu izgubili zbog nemačkog fudbalera koji se preziva Polanski. Tako nam i treba kad nam fudbal igraju Rozmarine bebe. Hvala Bogu, fudbal me ič ne interesuje, pa jedva čekam svetsko prvenstvo u fudbalu, da mogu kao čovek, na miru da odem u bioskop i da gledam film bez kojekakvih koji stalno pričaju, koriste mobilne telefone, dovikuju se i jedu Big Mac obrok. Valjda nisu baš svi ljubitelji fudbala takvi. Nada umire poslednja. E, ali tu nije kraj mojim mukama. Naletim ja tako pritiskajući dugmiće na još jednu Rozmarinu bebu koja voli da je zovu "Gospodine Predsedniče". Ko mu reče da stavi one naočare? Rekli mu valjda da izgleda pametnije. Pa sav onako ozbiljan i dorastao trenutku, ozbiljnim glasom nam nešto čita sa papira. Ja pomislio GOTOVO JE!  

I tako... dan posle. Javni servis traći naše pare praveći kojekakve specijale o njima i nama, na ostalim televizijama defiluju silne spodobe, koji su jedva dočekale da ih neko pita za nešto. Najviše volim takozvane ANALITIČARE. Šta im pa to znači? Kao nešto analiziraju. Aha! Lupetaju kao i svi ostali. A najviše se obrukali ovi iz Cesida. Zamalo da izazovu građanski rat! Neće ih oprati sve podzemne vode ove zemlje radio b92koja je napokon postala Srbija. Ma šta se i ja petljam u sve ovo. Meni je trenutno najvažnije da je Klark Kent povratio svoje moći.

Današnji dan mi je bas bio po meri. Nedelja, lepo vreme. Mogao sam da spavam nešto duže. Pogledao sam još tri epizode omiljene mi serije SMALLVILLE. malo seloStvar se opasno zapetljava sa Leksom...

Moja dugogodišnja drugarica se vratila iz Grčke i zvala me na kafu da onako neobavezno proslavimo njen rođendan. Kolač je bio fenomenalan. Onda sam malo piraterisao kod kuće. Napokon sam dobio filmove THE PROMISE i DEVILs REJECTS. Prvi je režirao Kaige Chen a drugi Rob Zombie. Nadam se da ću sutra naći malo slobodnog vremena da pogledam bar jedan film. Rob Zombie me je oduševio sa prvim filmom HOUSE OF 1000 CORPSES.

slika govori hiljadu reči... UPDATE: Skinite sve komentare koji su poslati do 7.6 na ovaj tekst.   Ima jedna divna poslovica: Pazi šta želiš, može ti se i ostvariti! Nisam bio preterano pažljiv. Možda sledeće godine.

Kada sam poželeo fincima visok plasman, nisam baš mislio ovoliko visok! Ili možda potajno ipak jesam. Mordor mi je bliži srcu nego sadašnja Srbija i ceo Balkan zajedno. Ili što bi rekao moj drugar: Het bewijst nog maar eens dat het eurosongfestival één groot circus is, waar kwaliteit niet van doen is...jammer voor diegenen die wel kwaliteit/originaliteit brengen... ik vond het zeer jammer dat zulk nummer moest winnen... (šta god to značilo). Ono po čemu pamtim svaki eurosong su komentari BBC-jevog voditelja. Ove godine je nadmašio sebe. On je prosto neprepričljiv. Treba ga doživeti da bi se verovalo. Ili što bi on rekao AMAZING.

Sinoć sam dobio svoju neophodnu dozu kitcha. Polufinale pesme evrovizije je bilo spektakularno. Mnogi se zgražavaju nad činjenicom da tako nešto uopšte postoji, a upravo ti verovatno najviše vremena i provedu prateći ovu predstavu. Šta da se radi. Valjda je ljudima tako lakše.

pusto turskoJedva čekam finale! Velika bitka se vodi na tlu evrope oko ove nagrade. Na svu sreću naših nema. Stalno imam taj problem transfera neprijatnosti kada su naši u pitanju. Sve shvatamo previše ozbiljno. Eurosong je samo dobro zezanje, a ne dodela Nobelove nagrade za fiziku. Ko juče nije video Island, Finsku, Rusiju ... verovatno i ne zna o čemu pričam. Moj favorit je Turska. Valjda je onih 500 godina ostavilo traga u genetskom kodu. A strašno sam želeo da navijam za Finsku. Mordor je napokon dobio svoju grupu. Kao veliki ljubitelj horora, želim im visok plasman.

M&MDve zvezde koje najviše volim na jednom mestu - Marlena i Mae.

lola

Ne mogu da verujem da su uklonili stalnu postavku iz filmskog muzeja u Potsdamu! Još mi je pred očima jedna nemica koja objašnjava na ruskom kako im je izložba dosadila pa su je prosto zamenili. Stalna izložba se zato tako i zove jer je stalna. Ko nije video sobu iz Plavog anđela sa Marlen Ditrih velika je verovatnoća da je nikada neće ni videti. O Nosferatu, Leni Rifenštal, Jevrejinu Zisu, Baronu Minhauzenu i da ne govorim.

olympiaJuče sam se vratio iz Berlina. Tek kad odeš negde shvatiš gde živiš. A Berlin nikad lepši! Sav je u završnim radovima za svetsko prvenstvo u fudbalu. Temperatura 25 stepeni. Lipe mirišu na sve strane... Jedino mi je drago što sam se vratio dan radije, jer sam bio u opasnosti da ne sretnem ONE što su otišli u zvaničnu posetu Nemačkoj. Mislim da bi mi srčka otkazala kada bih naleteo na Kapitalnog ministra i neobaveštenog Šefa mu negde između Rajhstaga i Muzeja Holokausta. Eto, vratio sam se i započeo svoj virtuelni život.