odranGodinama sam, otkako sam video izložbu u Berlinu,  fasciniran radom nemačkog anatoma Gintera fon Hagensa, koji izlaže ljudske leševe širom sveta. Prave, pravcijate ljudske leševe, iseckane na najneverovatnije načine. To su izložbe ljudi kojima se vide svi unutrašnji organi, mrtvi konjanici na mrtvim konjima, skejteri, igrači šaha, preminula trudnica sa plodom u rasporenoj utrobi ili čovek koji drži sopstvenu kožu u ruci. Kroz rasečene delove pojedinaca možete da prođete, i da usput lepo razgledate unutrašnje organe sa raznih strana.

Vest o tome da smo ekspresno primljeni u Parnerstvo za mir me onespokojava iz sijaset razloga, mada nisam stručnjak za bezbednosnu tematiku.

Možda je najveći problem to što smo gotovo slučajno postali članovi jedne političke strukture koja ima vojne ciljeve. Politička elita nije imala potrebe da o toj odluci uopšte komunicira sa građanima - jednostavno je rekla idemo tamo, da je to dobro, i građani su to prihvatili. Mnogo je, naravno, veći problem što su građani i društvo takvi kakvi jesu, nego što političari to koriste.

Smatram se relativno obaveštenim o navedenoj temi. Ne više od toga. Ali, suočen sa opštim diletantizmom, dozvoljavam sebi da pozovem:

1. Ne svodite hedonizam na blagoutrobije, mada je blagoutrobije jedan od vrhunskih izraza istog.

2. Hvalite lenčarenje, dokolicu, što bismo rekli gluvarenje, i bicikl - istovremeno.

3. Priznajte da je seks precenjen, a da je lepota žene (i muškarca, valjda - rekao bih tela kao takvog) prevashodno estetska, a tek potom erotska. 

1 - blog;

2 - što u pekarama uvek moram da molim za salvetu, a uvaljuju mi one tanušne kese;

3 - obeležavanje godišnjica "demokratske istorije" (9. mart, 5. oktobar, 10 godina protesta...);

Kaže čovek, na pitanje NIN-a šta bi uradio da dobije vlast u Srbiji na jedan dan:

"Uklonio bih nevladine organizacije koje su radile protiv Srbije i srpskog naroda i obdario one koje su se bavile isključivo humanitarnim radom".

Molim komentare.

Degustacija vina za poslovni svet. Bankari, farmaceuti, agencije, investitori, predsednici, direktori (naravno, i potpredsednici i direktori sektora) poneki novinar, desetak padobranaca... Posluženje u skladu sa događajem, slično ranije opisanim na mojim postovima, mada drugi izbor. I u svemu tome jedan tip koji sistematski trpa u torbu, trudeći se da ga niko ne vidi, ogromne količine hrane i planski ulazi i izlazi, vrebajući promenu domaćina na izlazu, ne bi li svaki put kad kao ode dobio na poklon luksuzno pakovanje vina.

Imam utisak da ne razumem neke stvari. Na primer, to sa Legijinom knjigom. Ispade glavni problem kako se i zašto pojavila u Prosveti. Čak negde Kojadin izjavljuje da će ona biti povučena. Ma koliko bio uveren da je Legija jedan od arhizločonaca, a jesam, da je ubistvom Đinđića naneo svima nama zla koliko i Milošević za 10 godina, smatram da je skroz u redu da objavljuje knjige.

Jedna od onih bakalnica na Vračaru što prodaju malo bolje stvari - više vrsta švajcarskih čokolada, a ne samo Milku, a ima i Fruktal sokova. Na kasi, čujem iza sebe glas nekog deteta sa prepoznatljivim romskim naglaskom. Priča nešto uobičajeno, nevažno, dečje. Devojčica ima 10 - 11 godina, tu je sa majkom, koja teško da ima više od 25.

Opirao sam se Micijevim nagovorima da obavezno napišem ovaj post. Nemam pojma zašto – valjda zbog usađenog voždovačkog zazora prema previše fancy mestima, pre nego zato što sam oklevao jer sam o sličnoj temi i istom mestu nedavno pisao. Ali, kada sam video kako sipaju votku, shvatio sam da ne mogu da izdržim.

Ali, kao što je red, da krenem od kraja – sreća da me još drži ovaj stomačni virus, pa se nisam prejeo, jer ne bih mogao da spavam do jutra. I čudo jedno, kako sam uprkos strahu od nastavka petodnevnog digestivnog mučenja praćenog gastronomskom apstinencijom (isključivio dvopek, supa iz kesice i pirinač), uživao i svim tim đakonijama.

Listam taj Ustav, tek da budem u toku, i naletim na stav "Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića". I zaprepastim se.

Ne interesuje me: 

1 - politika, na čelu sa ustavom i Hagom. Pomalo zainteresovan za ishod budućih izbora.

2 - NGO scena, a posebno ljudska prava.

Iznenadile su me sledeće stvari:

1 - saznanje da je Hemingvej priznao da je sa zadovoljstvom ubio 122 ratna zarobljenika, njegovi opisi toga i činjenica da o tome pojma nisam imao;

2 - nedostatak većeg stepena profesionalne solidarnosti povodom slučaja "salutiranja Mladiću" u Glasu javnosti;

3 - brzina dogovora o ustavu i to što niko pojma nema o njegovom sadržaju;

Salata od srnetine sa prelivom od borovnice i hrskavim prazilukom. Mille-feuille sa poširanim lososom. Pileća prsa punjena Parma šunkom i mocarela sirom u sosu od belog vina. Mermerna torta od čokoladnog musa (moj prevod, koji bolje opisuje poslasticu čija osnova jeste vrhunski mus od čokolade, ali je odgore nekakav čvrsti krem, očigledno veoma lagana kombinacija, na primer, slatkog vrhnja, vanile, malo cimeta i žumanceta, pa sve to učvršćeno nekim gustinom, odozgo još ukrašeno čokoladnim listićima i rendanim zaboravio sam već čime). Sam meni je, dakle, zvučao savršeno. Nije me impresionirao, mada je pobudio nadu.

Bez obzira na neprihvatljivu uređivačku politiku Kurira, državnim organima tu nije mesto. Premišljao sam se da li uopšte ovaj post da pišem, jer strahujem da neću imati vremena da odgovorim svima koji se sa ovom tezom neće složiti, al' reko', važna je i meni bliska tema, pa ću da rizikujem.

Vesela babaSvadba u Srbiji mi izgleda pre kao pravilima izuzetno strogo kontrolisan posao između dve porodice, sa dosta arhetipskih, mitskih i istorijskih simbola, nego kao veselje zbog odluke dvoje ljudi da budu zajedno. Priznajem, nisam neki poznavalac, i možda sam što-šta propustio da zapazim, ali ono što jesam za mene je vredno zabeleške.