Svadba u Šumadiji

Vesela babaSvadba u Srbiji mi izgleda pre kao pravilima izuzetno strogo kontrolisan posao između dve porodice, sa dosta arhetipskih, mitskih i istorijskih simbola, nego kao veselje zbog odluke dvoje ljudi da budu zajedno. Priznajem, nisam neki poznavalac, i možda sam što-šta propustio da zapazim, ali ono što jesam za mene je vredno zabeleške.

Krava koja se našla u ovim loncima nije mužena mesecima ranije, da bi ostala bez mleka i da bi tako meso bilo ukusnije. Inače, ren koji je išao uz rinflajš, spreman je u šerpi prečnika preko metar, dubokoj oko 40 cm.

I četiri ovce, a posle se pojavio i jedan ovan. Začuđujuće mekano meso. Jeo se i kupus, kuvan cele noći, koji je bio toliko masan da verujem u vesti da Al Kaida u zamenu za odustajanje od planova SAD da SSK (Srpskim Svadbarskim Kupusom), o čemu upravo pregovaraju sa nadležnima, zasipa islamističke položaje, nudi četvorogodišnju obustavu terorističkih akcija. 

s

Količina holesterola u loncu identična je količini holesterola koju za jedan vikend konzumira beli Vašington (aproksimativno).

I, uopšte. količina je najvažnija, što se vidi i iz donjih slika, koje ću ostaviti bez komentara, uz napomenu da silikon zauzima trećinu zapremine tela slikane devojke - po težini ne umem da kažem, ja to samo na oko.

Sami običaji su čudo. Video sam čuveno pucanje iz puške - posle su mladini zadovoljno komentarisali da je lepo od "prijatelja" što su zaista čekali ispred, dok jabuka nije skinuta sa motketine. Posle je mlada otkupljivana - cenjkaju se njen i mladoženjin brat koliko ona košta. Pa onda ide nekakvo izuvanje cipele, i opet plaćanje, pa donose mladini roditelji slatko mladoženji, pa se tu opet nešto plaća, pa sve tako nešto, nekoliko puta. Šef protokola objašnjava i trudi da se u strogim granicama događaja bude pomačlo duhovit. Inače, od zvaničnika je tu i neki kao šef sale. Sam sled stvari je da po mladu dođu mladoženjeni, ručaju i odvedu je. Onda se kod njega venčavaju, a mladini rotitelji i svatovi idu tek sutradan u posetu, što se sa puno smisla zove "Idu na mirenje" - da se lljudi pomire sa činjenicom da je ćerka otišla u drugu društveno-ekonomsku jedinicu. Svi ti običaji, očigledno, tu su da bi, sa jedne strane, sistemom pravila predupredili neželjena iznenađenja i nesporazume, a sa druge strane da objasne svakako kontroverzna osećanja kod svih učesnika - samih mladenaca i najbliže rodbine.

Inače, čovek koji je sedeo do mene, iz obližnjeg sela, držao je sat "po starom", tzv. zimskom računanju vremena. Jer, njemu je važno to prirodno vreme, prema kome obavlja seljačke poslove - on i nema mnogo veze sa vremenom u svetu oko njega - za to kad je nešto na RTS-u može i da izračuna.

Inače, ovaj snimak šatre uoči svadbe me je iz nekog razloga podsetio na onaj čuveni snimak iz hangara sa kovčezima američkih vojnika poginulih u Iraku. Ne znam zašto - svadba je zaista bila vesela, ljudi su iskreno uživali u onome što vole, a i meni je bilo skroz zanimljivo. I prijale su pihtije, koje nisam pomenuo - mada mi nije jasno kako su uspele da budu masnije od masti same.