Ne pamtim da je na nekim izborima neki kandidat bio toliko Naš kao Mišel Platini, novi predsednik UEFA.

Daleko od toga da mi je Lenart Johanson srcu drag, još dalje od toga da mislim da su rane sedamdesete pravi trenutak za posao kakav je predsednikovanje u jednoj od najjačih evropskih kompanija...

Nije to sporno.

Nije ni Platini, pretpostavljam da postoji objašnjenje za Legiju časti koju dodeljuje Ivanu Ćurkoviću baš u vreme drame u Partizanu kao i da je golove koje je postizao u utakmicama sa selekcijom nekadašnje Jugoslavije davao zbog prirode posla a ne iz zle namere.

.   Kada sam bio mali (zar je to nekada bilo) roditelji su, da bi kupili sebi nekoliko dana mira, moju visost, slali kod babe na selo. Tacno, tako, slali. "Ako ne budes dobar poslacu te kod babe u selo", magicna recenica je donosila prividno smirenje od nekoliko minuta. A onda sam nastavljao sa nestasnim detinjstvom. Kod, babe, milina. Ne moram da jedem, ne moram da se kupam, perem zube itd. "Ko se jos kupa po zimi", cuvena seoska recenica, imperativnog znacenja.

GlogovacTANJUG je javio (a ko bi drugi), a sve novine prenele kao manje više jedini izveštaj sa vrlo uspešnog gostovanja Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, informaciju da je u Zagrebu, na nacionalističkoj osnovi, u četiri ujutru, izlazeći iz pozorišnog kluba, napadnut Nebojša Glogovac, beogradski glumac i inače jedan odličan tip, kome ne pada na pamet da od toga pravi medijski cirkus.

Veliki brat sa poznatimaOvo je jedan detinjasti blog. Molim one koji su "upućeni" u demokratske tokove, one koje zgražavaju nad televizijskim programima tipa Veliki brat, kao i one koji nisu "detinjasti", da ne zalaze na ovaj blog.

Svaki njihov ulazak smatraće se povredom privatne teritorije i takav prestup će biti strogo sankcionisan.

Ovo je jedna poučna priča, priča za one koji misle da je Veliki brat jedan skandalozan treš šou bez ikakvog smisla.

...propast sveta - nek propadne, nije šteta.

Tekst u omiljenoj mi sekciji nedeljne Politike, koji najavljuje propast sveta 21. decembra 2012, ili koju godinu potom, al' svakako 21-og decembra, iz nekog razloga nije me naročito uzbudio. Pitam se zašto. Naučnik deluje ozbiljno, Politika je respektabilan list, sam tekst sam u popriličnoj meri razumeo, ima neke logike koju, ma koliki diletant bio, uspevam da ukapiram, u principu verujem nauci, i opet - baš sumnjam da će propast sveta biti 21. decembra 2012.

Kako izgleda?

Jutros sam tehnički kupio hleb i jogurt . Za mleko nisam bio vlastan jer imam još litar i po u frižideru. Tu ću nabavku tehnički sutra izvršiti.

Upalio sam radio. To je uvek tehnički ali poguban čin. Ovo sam zapamtio:

Tehnički: Ahtisarija ne možemo da primimo. Tehnički, Koštunica neće da ga vidi očima.

Poslednji put kad jednog od njih, Tehnički nismo primili, sručio nam se Milosrdni Andjeo na glavu. Ahtisari kao Tehničko lice, prošli put kada nije imao više argumenata pokazao je lenjir i ravnu ploču ispred Miloševićevog kanabeta kao skicu buduće Srbije. Tehnički, čak ni počivši Sloba nije bio toliki magarac da ne primi čoveka s lenjirom.

PortoIli što bi rekli Amerikanci:

PORT WINE FOR DUMMIES

Zamislite crno-beli film engleske proizvodnje: Gospoda u tvidanim odelima šivenim u Savile Row sede u gentlemen's club-u i raspravljaju o važnim pitanjima. Sede oni tako, puše, ko lulu, ko tompus, a oberkelner (kažem oberkelner jer porto ne služe obični kelneri već samo šef sale koji tom prilikom provereva da li je večera protekla po ukusu gostiju) elem, oberkelner diskretno pita: Care for a port?

Isto pitanje se može čuti, recimo, i na kraju poslovne večere (pred samu kafu) u nekakvom skupom high-tech restoranu u Hong Kongu, NY, Berlinu i ko zna gde sve ne. Što je restoran bolji, što je klijentela sofisticiranija, to je verovatnoća da bude ponuđena čašica porta veća. 

A kada neko lepo stari, kada je s godinama sve naočitiji, kaže se da je "kao porto".

RADOVAN IIISećate li se Radovana III i one rečenice kojom on konstatuje da je i Stanislav prešao na stranu Vilotića (njihovu stranu)..."E Stanislave, kurvo stara i ti me izdade, predje na njihovu stranu....pa onda  Radovane ajd i ti za njim, na Njihovu stranu...." .Nekako se dosta toga iz te izvanredne crnohumorne komedije, Kovačević-Radmilović, pretočilo u život, poput podnaslova jedne druge Kovačevićeve drame u kojoj "..pozorište potkazuje život".

Donela mi drugarica, jutros, da čuvam Marina. Beba Marin, kao što je red u ovo doba godine, obučen kao meče, ispod dve kape i kapuljače viri nosić kao dugme. Spava Marin kao buba. Samo zečje mrdaju cucla i nosić.Gledam Marina, prava reklama za dizanje nataliteta i mirnog sna...a meni na pamet pada samo to koliko godina nismo spavali zbog takvih, naših Marina...spavanje je bilo privilegija, nevezana za prirodne potrebe. Spava Marin, a ja mislim "Šta li noću radiš, kad sad tako mirno spavaš?"

 Volela bih da ga sacekam,jer mi se cini da ne ceka on nas, nego mi njega. Bila sam skoro kod moje drugarice u Sloveniji – tamo je stvarno zivot. Ima nesto u vazduhu, u mirisu, u atmosferi…

Kad sam bila mala, deci su se obracali sa: ljubavi, duso, srce, sreco, sine (to je kompliment ako si devojcica), radosti moja, zivote. Danas imam utisak da je najcesce – ljubavi. To je intimno oznacava osecanja izmedju ljudi ili tako nekako. Nisam cula nikog da detetu kaze – Zivote moj.

Foto: Mira ZdjelarLutanje je proračunata akcija određena odsustvom istinskog odredišta. (Michel de Certeau)

Najjasnija manifestacija slobode je mogućnost izbora, a izbor je retka mogućnost da dirigujemo sudbinom. Što skučenije manevarsko polje, to je dragocenija ta borba u kojoj se trudimo da za sebe pronađemo duhovnu i fizičku zavetrinu u ovom velikom svetu koji nas često nemilosrdno pritiska.

U danima kada je jedino što sam imao u Beču bila mesečna karta za javni prevoz, glavna zabava bila mi je da testiram tu mogućnost izbora, donoseći odluke na licu mesta koje ni sam nisam mogao predvideti, a sve u svrhu proveravanja dokle može da dovede ta igra žmurke sa sudbinom.

Odlučila sam da ukradem ideju. Tek tako. Ideja će, ako je uspešno ukradem, biti ispunjenje mojih snova.

Being John MaximovitchJoš od malih nogu imao sam neodoljive afinitete prema crkvi,veri i sl. autoritetima. U eri ex-yu komunizma Tito, Partija kao i Armija Onih Sa Partijskim Knjizicama nisu ulagali u SPC investiciju.Crkve su propadale,a ja sam s iskrenim bolom,nemoćan,sve to promatrao...a danas - kada je SOC (Serbian Orthodox Church) uzdignut sa samog dna i baze  srpskog življa,sve do nebeskih visina - konačno! - moje je srce puno, ono divno tihuje...

   Nebrojeno mnogo puta sam imao priliku da sirom sveta a i u Beogradu komuniciram sa ljudima raznih rasa i veroispovesti. Stekao sam generalan stav. Crnci imaju ritam, zuti zive za fajt, a mi belci smo dosadni. Koliko puta me je samo ljubazni domacin udavio, sa nekom posalicom, tako da sam pomisljao da sam stopostotna zrtva "Skrivene kamere". Preksinoc smo moj drug Carli i ja pokusavali da prevedemo nekim amerima vic o zemljotresu. Gluplje se skoro nisam osecao.

ID karticaOd 21. do 23. januara, Minhen je bio centar digitalnog sveta. U organizaciji poznate medijske kompanije Hubert Burda Media-e, po treći put je organizovan skup po imenu Digital, Life, Design ili skraćeno DLD. Ovo je konferencija ranga kao Svetski ekonomski forum u Davosu, samo za digitalni svet. Mnogi su posle ove konferencije samo nastavili do obližnjeg Davosa. I ovo je invitation-only konferencija i ja sam bio jedini predstavnik naše zemlje i regiona na ovom skupu. Ukupan broj učesnika je bio oko 500 ljudi. Ovde možete videti koja su sva imena bila na konferenciji. Doprinos mom odlasku na konferenciju su dale kompanije Pakom Group, Lufthansa (inače i zvanični partner skupa), Tatjana Momčilović i kompanija za koju radim – B92. Ovo su moji utisci sa ovog skupa...