Benvenutti, Willkommen

Tačno u podneTo piše na velelepnom zidu preko puta Hauptbanhof u Dortmundu. Navijači nekadašnjeg evropskog prvaka, iz vremena kada je Ridle odlučio da postane milioner, pozdravljaju i svoje i tifoze. Tifoza malo, da ne kažem nimalo, ali zbog toga uočljivi na svakom koraku. Euforično pevanje himne, briljantinom uredno ispeglane zurke i tip top skockane cice. Dobacujem „Luuukaa Toooniii!“ a iz kabrio bube euforija. Kao da ga je Toni baš malopre Moj je!zakucao ispod Lemana, kome ovog leta rukavice nisu znojave kao inače. Buba nestaje u moru BMW a gomila čirokeza urla već poznati marš o putu na Berlin. Oni neće dalje od Fan Festa na najvećem trgu. Smlatiće ih mlaki Warsteiner koga više nema ni u gajbama. Dortmund je spreman za pakao. Ko će tamo? Još jedan obračun lukavih i ozbiljnih. Od nula do dva? Verovatno. Voleo bih da su ovde Gerd Miler i Paolo Rosi ...

Kako se 600 evrićabliži vreme utakmice, sve je teže proći kroz glavne ulice. Boje za obraze? Nema. Lokomotiva Lajpcig trube? Nema. Kape za neodoljivih 35 stepeni nema? Šalova za neodoljivih 35 stepeni? Nema. Zastava za... Nema, Nein, Keine. Pazario je ko je pazario, spremio se ko se spremio, koplja u vis, hvataj još to malo mesta u petom redu stajanja iza bašte. Bilo koje bašte. Sve je prepuno. Na WDR radiju kažu 250.000 ljudi na glavnom trgu. Ne smem ni da pomislim šta će biti ako fenomenalni Luka ToOh, Lukas...ni uradi ono što je naumio. Luka Toni? Da, on će biti novi Paolo Rosi, novi Toto Skilaći. Tako bar doziva Gazzeta Dello Sport koja tera Zofa da ponovo digne pehar.

A šta kažu domaći? Ništa novo. Teror. Jedno pa isto. I za sada uspeva. Wir fahren, wir fahren... eho koji talasa Severnu Rajnu Vestfaliju. Dortmund se trese. Hoće li i Bufonova mreža? Ako poljski gimnastičar ponovo bude plovio vazduhom sigruno, ali ne odlučuje o tome samo on. Ona dva plava štopera sipaće mu šećer u kerozin. Proveren recept za prazne puške. A na penale, so u oči Podolskom, dok ne gleda sudija...

Oh, Frančesko...U prepunom kafetu vrte se bitke iz prošlosti. Jesu li ikad pobedili žabare na svetskom? Ne sećamo se. Bittburger ne da. Tri reda gde mogu jedan, deset za stolom gde može pet, klima hoće ali ne može, azuri vezuju nerazrmsiv čvor za Klosea i Podolskog. A dvoje matorih u zeleno belo crvenom jure za pudlicom koja bi da se otrese male zastavice kojom je čuvaju od pretople noći. I Luka toni bi da skine dres. Ako ga Leman ne preduhitri...