Welcome to the Club of the Lonely Hearts

Piše Švaja

Hopp...Kad je čovek, pri tom još i Srbin, u bedaku, opuštajuće mu je da vidi druge primerke iste vrste. Krava i komšija. Za lečenje štresa. Tumaramo ulicama Kelna uz kolone potuljenih Švicaraca. Nose piva do pola popijena, staklasti pogledi lome noćne reklame, zastave isprljane, poneka čak i ubljuvana. Devojke se ne obaziru za njima. Ne sede na spomenicima, već po obroncima trotoara. Ne pričaju ništa.

Malo mesto Tilburg u srcu Nizozemske na Ivanovljevu noć je bilo slično. Noćni lokali poluprazni, pivo ide ali ne klizi. Poneka suza razliva pažljivo našminkanu trobojku. Čekali smo osam godina, a sad vidi. KapitulacijaŠta da vam kažem. Ja ceo zivot čekam po 8 godina. Ali vidim neke momke koji i nisu toliko tužni. Odmahuju rukom. Njih to ne interesuje. Oni pevaju danas majko ženim tvoga sina.

Crvena furija. Šta tu tek reći? Manolo plače kao i svaki put. Espana tu-tu pa-pa. Nikad ništa od vas. Kao i od nas.

Znam da je zlobno. Znam da nije korektno. Ali šta da vam kažem. Dobrodošli u klub braćo.