Nigel Kennedy u BGD-u

NigelKada sam pre 6 godina išla na koncert Nigela Kennedyja, kada je sa šalom Aston Vile izašao pred publiku i pokazao svoju srdačnost i raspoloženje da medju prvima (ako ne i prvi) nakon bombardovanja i svih Slobodan Milošević sranja dodje kod nas, bilo je potrebno dva ipo minuta da kažem "Brate, sad si me kupio za sve pare..."

I dugo se prerpičavao taj koncert.
I dugo su se oni koji nisu bili tada počeli raspitivati o njemu, ko je, šta je, kad dolazi ponovo...
I od tada pa do danas, svaki put sala SC je bila puna, ali je sve manje ljudi koji su na tom prvom koncertu pravili atmosferu pravog Nigel Kennedy koncerta, ako znate na šta mislim..

On je neformalan, on je outgoing, slobodan da bude ono što hoće, slobodan da improvizuje, da pusti svojoj maštii teatralnosti na volju, ali publika je sve uštogljenija i uštogljenija, tek poneki zviz... a kada se setim prvog koncerta, pa čak i onog iz 2004, kada me je oduševio Vivaldijem, to su bili urlici iz publike, to su bili aplauzi, prava close atmosfera, to je bio bis, pa još jedan bis, to je bila žurka! Ovo sinoć je bilo groblje. Što se naravno publike tiče.

O Nigelu nemam šta da pričam. Sve što vas zanima o njemu naći ćete na netu, sve što želite da skinete od njegove muzike, naći ćete preko Shareze, ali ne znam gde da nadjem onu staru Nigelovu publiku...

Sinoć je svirao dva Koncerta za violinu i orkestar, prvi od Mječislava Karaloviča, drugi od Emila Mlinarskog. Obojica Poljaci. Prvi Koncert je nešto fenomenalno, softano i pomalo setno ali jako, sa čestim krešendima, dok me je drugi uspavao...al naravno to je lični doživljaj, moj doživljaj i ne sumnjam da ima i drugačijih utisaka. Na kraju je svirao čardaš, improvizujući ga i ubacujući na momente instrumental iz filma Ljubavna priča, pa malo Betovena, pa malo nekog verujem našeg kola i tako...