Don Lennon - Intervju

Don Lennon je pop muzičar iz Bostona, trenutno nastanjen u New Yorku. Sredinom devedesetih svirao u bendu The Umpteens koji su izdali par kaseta i sedmoinčnu ploču sa šest pesama od kojih je Hang Out With My Friends bila manji hit na američkim koledž radio stanicama. Prvi solo album Maniacs izlazi '98. godine, i do danas je ukupno izdao pet albuma, od kojih je ploča Downtown iz 2002, bar meni, ubedljivo najlepša - perfektan pop sa inteligentnim i jako duhovitim tekstovima, čuju se gudači u par pesama, raskošna produkcija i sve miriše na veliki album (Downtown je izdat za Secretly Canadian, dok su mu ostali albumi self-released, tj za nepostojeću kuću Martin Philip). Na žalost, budžet koji je imao za Downtown se nikada nije isplatio, i opet se okrenuo 'štapu i kanapu' iz kog je proistekao vrlo solidan album Routine iz 2005. na kom se nalazi predivan singl My Resume. Krajem 2006. izlazi aktuelni album Radical,i pesme sa njega možete čuti na Don Lennonovom myspaceu. Radical je totalni povratak korenima, u smislu da pored Lennonove gitare, tu je jeftina ritam mašina, klavijature, bas, i ponegde prateći ženski vokali. Ne mogu da ne pomenem fantastičan samoironični stih iz pesme A Secret Band gde Lennon objašnjava tajnu svog 'uspeha': 'If you wanna do the numbers / That's odd / I mean Jesus Christ, the son of God / After all that' been said and done / Have a fan base like twelve, give or take one / Look, not everyone's equal / And / That's why you form a secret band'.

Intervju koji je pred vama, vođen je 12. oktobra 2005. u vreme kada je izašao Lennonov album Routine. Ja sam bio u radijskom studiju, a on na ulici u New Yorku sa mobilnim telefonom, dok je sve vreme pljuštala kiša. Dok je Lennon pokušavao da se skloni na neko suvo mesto, automobil koji je prošao pored, celog ga je isprskao (bar on tako kaže) pa se izvinjavao ako zvuči nervozno. Ipak, nekako smo uspeli da obavimo razgovor, i pored kiše i saobraćajne buke u pozadini.

Gistro FM: Da li je Don Lennon tvoje ime, ili ime benda?

Don Lenon: To je moje ime...u stvari moj pseudonim

GFM: Možeš li nas upoznati sa svojim bendom?

DL: Misliš sa svim ljudima koji su prošli kroz bend ili sa ljudima koji sviraju na poslednjoj ploči?

GFM: Pa ako se sećaš možeš ih sve nabrojati, ako ne, onda samo bend koji svira na Routine

DL: Uf, sumnjam da ću se setiti svih, ali ajde da počnemo otpozadi. Na Routine Peter Lanane svira bas..u stvari on svira na 3 poslednja albuma, Jeff Knorforst svira bubnjeve, i na Routine i na Downtown..a na Downtown sviraju još Pete Vice, Meridith Cooper i Grant Sidney, a na albumu Maniacs Evan Haller je na bubnjevima i..još neki ljudi kojih se na žalost ne mogu setiti..a na prvom...uf, stao mi je mozak..ma na prvom smo ja i još neki ljudi koje sam zaboravio (smeh)

GFM: Reci mi nešto o svom bivšem bendu The Umpteens. Da li ste imali neka izdanja ili ste svirali isključivo radi zabave?

DL: Pa, mislim da smo radili i jedno i drugo. Na prvom mestu je bila zabava, ali takođe smo bili prilično naloženi da izdamo nešto. Snimili smo gomilu demo kaseta, i jedan sedmoinčni singl sa šest pesama.

GFM: Tvoj četvrti album Routine je upravo izašao. Zanima me koliko se razlikovalo pisanje i snimanje pesama za Routine u poređenju sa prethodnim albumima?

DL: Čini mi se da je najveća razlika u odnosu na pre, to što je Routine sniman na više različitih lokacija, i samo snimanje je bilo mnogo spontanije nego inače.

GFM: Na tvom prošlom albumu, Downtown, pominjao si u raznim kontekstima više muzičara, kao što su John Cale, Lou Reed, Lenny Kravitz, Dave Matthews. Interesuje me da li si imao ikakav feedback od njih nakon što je ploča objavljenja?

DL: Hmm...ne. Nisam siguran da je iko od njih čuo Downtown, a i ako jeste, ja to ne znam. Oni su ipak prilično popularni, i sumnjam da ja mogu ikako dopreti do njih čak i da želim.

GFM: Pošto si iz Bostona, i s obzirom da u tvojim pesama ima dosta humora, da li možda poznaješ Jonathana Richmana?

DL: Da, naravno, znamo se.

GFM: Da li ste možda nekada svirali zajedno ili se družili?

DL: Gledao sam par njegivoh koncerata, posle jednog smo se i raspričali za šankom, ali nikada nismo svirali zajedno.

GFM: Između ostalog, pevaš o događajima sa raznoraznih žurki i koncerata, o smorenom Lenny Kravitzu na aerodromu u Lisabonu, ili o pisanju pesama na farmerkama – zanima me koliko je to istina a koliko fikcija?

DL: Većina tekstova su autobiografski. Nekad nešto izmenim tek da bi rima lepše zvučala, ali ne mnogo. Sve to što si pomenuo je istina, posebno to o Lennyju na lisabonskom aerodromu.

GFM: Čime se baviš u životu pored muzike?

DL: Volim da čitam, viđam se sa prijateljima, izlazim često, pokušavam da zaradim kintu na razne načine..Manje više radim isto što i velika većina ljudi.

GFM: Da li možda planiraš neku skorašnju turneju po Evropi?

DL: Ne mogu ti reći ništa konkretno povodom evropske turneje, osim da definitivno planiram da ponovo dođem tu. Pre par godina sam svirao koncerte po Skandinaviji i Nemačkoj koji su prošli sjajno, i jedva čekam opet da dođem. Nadam se da ću ovoga puta posetiti i neke zemlje koje smo propustili na prošloj turneji.

GFM: Da li si do sada imao kontakt sa nekom većom diskografskom kućom, i ima li šanse da u nekoj doglednoj budućnosti potpišeš ugovor za neku major etiketu npr?

DL: To isključivo zavisi od njih. Za sada me niko nije kontaktirao, ali nije nemoguće da će se u budućnosti nešto tako desiti. Ako se desi, razmotriću sve opcije, jer ugovor sa velikom kućom nosi mnogo više odgovornosti nego što je sada imam.

GFM: Pitam te to, jer zadnjih par meseci konstantno slušam sva tvoja četiri albuma, i prosto ne mogu da verujem da nisi poznatiji..Pesme su ti pure pop, neviđeno melodične, na Downtownu orkestrirane, tj sve što je neophodno za veliki uspeh je tu.

DL: Istina da nisam poznat kao Coldplay npr (smeh) ali imam fanove na raznim mestima planete, tako da me to za sada skroz zadovoljava. Ako se u budućnosti poveća broj ljudi koji vole moju muziku – super, ako ne – opet super, i sa ovim sada sam prilično zadovoljan.

GFM: Možeš li nabrojati par novih albuma koje slušaš u poslednje vreme?

DL: Hmmm...nisam kupio nov album baš dugo..

GFM: Onda neki koji si skinuo sa neta

DL: (smeh) Da...Ali ne mogu se setiti nijednog..Znam da je to odvratan odgovor, ali ništa mi trenutno ne pada na pamet.

GFM: Još jedno pitanje vezano za Boston – Pixies ponovo sviraju zajedno, pa me zanima šta misliš o njihovom okpuljanju?

DL: Nisam ih gledao od kada su se ponovo okupili, ali mi je drago da se to desilo. Prvenstveno zbog toga što mislim da krajem osamdesetih nisu dobijali pažnju koju su zasluživali s obzirom na kvalitet njihovih tadašnjih albuma, i drago mi je da će sada naplatiti svoj rad i talenat. Mada, moj najbolji prijatelj ih je gledao baš pre neki dan, i nije bio preterano oduševljen – njemu je sve to izgledalo kao tezga, kao da sviraju samo za kintu. Ne znam, možda moj prijatelj greši, a i možda su samo na tom koncertu bili neinspirisani.

GFM: Možeš li nam za kraj razgovora preporučiti neki mlad i nepoznat bend iz Bostona, za kog misliš da ne dobija pažnju srazmernu njihovom kvalitetu?

DL: Hmm..Mogu da preporučim bend koji nije na početku karijere, i nisu iz Bostona, ali iz nekog razloga nisu preterano poznati – zovu se M.O.T.O. (što znači Masters of the Obvious), sviraju garžni punk preko dvadeset godina, i njihove albume baš vrtim zadnjih par meseci.