Blog za poslanike skupstine Srbije

da li je pravo vreme za takvu inicijativu ili treba sacekati da se ova bagra skine sa vlasti. mucno ce biti slushati radikale i dss -ovce kako izgovaraju ime ovog mladog, hrabrog coveka u skupstini, i pricaju ogavstine, a da niko ne moze da ih spreci.

Ovom velikanu, jednom od rijetkih tokom prve polovine devedesetih, trebalo bi sacuvati ime od zaborava imenovanjem ulica i trgova, uvodjenjem price u skolske udzbenike, predanjima koje djedovi pricaju unucima, treba sve to uraditi uprkos budalama sto vladaju i sto su vladali. Svi gradovi i sve drzave u kojima su se desavali ratovi, progoni i ogromna ljudska nesreca trebaju naci prostor, mjesto i vrijeme da ovjekovjece ime Srdjana Aleksica.
Neven

NIKAD, Kapi, nije pravo vreme. Samo ti cekaj i GLEDAJ u nekog da to uradi.
Ti polticari na najprizemnijem nivou, a ljudi neka ginu bez politikanstva za tebe i takve. Neka ginu zato sto su LJUDI i HUMANI.
A ti polticari.
Nikad nista suvislo od tebe.

P.S.
Blago onom ko rano p....i,
vas mu zivot u veselju prodje.

zaboravio si ko ti je predsednik drzave. e taj, ladno cuti sto radikali vrsljaju u novom sadu. a, znamo da je cutanje znak odobravanja, zar ne?

Do daske si indoktrinirana, pa uopste ne znas da razmisljas razlozno. Ti i ja se NIKAD, ama bas NIKAD necemo sloziti, pa INSISTIRAM da mi ne piskaras. Tvoje floskulne refleksije vredjaju moj intelekt (Eto, vidis, sta napisah: pas s maslom nebi mogao da svari zadnju recenicu)..

"nebi" se pishe odvojeno, a sada ish!

..o ovom dogadjaju iz najruznijih vremena ali nisam znala mnoge detalje...Hvala vam na ovim linkovima..

šta reći na ovo?

Prema rečima očevidaca, Aleksića su pretukla četvorica muškaraca u uniformama. Dvojica od njih osudjena su na dvogodišnje zatvorske kazne, dok se ne zna šta je bilo s drugom dvojicom. (sa linka mostarska raja)

Rade Aleksić:
"Danas, godinama nakon moje tragedije, mnogi me pitaju kako nastavljam život kada sam izgubio dva sina, svoje potomstvo. Jedini odgovor je da čovjek mora biti spreman na sve nedaće u životu. One se ne mogu zaboraviti, tuga izbrisati, ali se može preko svega prekoračiti i krenuti dalje. Kao kod Maka Dizdara - valja nama preko rijeke. Moja je tuga duboko u meni i moram je nositi do kraja života, trudeći se da druge ne opterećujem njome, trudeći se čak i da budem veseo kad se drugi vesele."

Rade se, kaže, "Modre rijeke" koju treba prekoračiti prisjeća i kada razmišlja o mladićima koji su ubili njegovog sina. Jedan od njih je poginuo, ostala trojica su odavno odslužila kazne i na slobodi su, žive u Trebinju, prolaze trebinjskom pijacom.

"Nisu oni imali namjeru da ubiju Srđana, već se to jednostavno desilo. Ali, nije se moralo desiti da do te grubosti dođe, nisu morali nasred ulice napadati nezaštićene momke, ni onog preplašenog Bošnjaka, niti mog sina. Nije više bitno ni ko su oni bili, bitno je to da su oni tada udarili na čovjeka, želeći svojim čizmama i kundacima poništiti sve ono čovječno i plemenito što je predstavljalo najljepši dio Trebinja. To je možda ono što najviše boli", dodaje Rade, ne želeći dalje da govori o njima.

Mnogo ružnih uspomena iz tog vremena u sebi nosi, među kojima i rečenicu jednog od advokata, branilaca ovih mladića: "Tako mu i treba kada je branio muslimana."

a ovo http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/15/009879608.html?18 - ne bih da komentarišem...

Link koji si nam dala mi je stvarno prevrnuo stomak. Samo sam malo procitao. Nisam mogao dalje. Stvarno nije za komentarisanje, ali bih, ipak, ispricao ovo:
Kada je pocelo predratno ludilo, ziveo sam u BiH u delu gde je vecinsko muslimansko stanovnistvo (Ja nisam - bitno za pricu.) Kad sam mom najboljem prijatelju (poznati bh. knjizevnik - Bosnjak) rekao da moram da se iselim burno je reagovao. Iste veceri (tu pricu sam cuo iz drugih izvora), na korzou, u gradu, presreo je gradonacelnika (Bosnjak je i on) i pred svim prisutnim setacima i prolaznicima isposao ga govoreci:
"*ebem vam mater, terate ga zato sto je Vlah!" (Mislio je na mene, a upotrebio je njihov izraz za Nebosnjake).
To se ne zaboravlja. Nista me ne moze odvojiti od njega. Milion ratova i politika...
Oprostite mi. Emocije strasno naviru.
Ima on - taj moj jaran - knjigu napisanu o drugovanju u predratnoj BiH. Naslov joj je po kultnom, rekao bih, filmu "Samo jednom se ljubi".

Uz dozvolu Nikole Gurovića, zamoila sam tadašnjeg urednika Danas, a danas našeg ambasadora u Bosni i Hercegovoni, Grujicu Spasovića, da objavi ovaj intervju.

Poslala sam jedan primerak novine Srđanovom tati u Trebinje.

«Ja nisam ni znao koliko je toga Srđan sa svojim društvom uradio, već mi sad trebinjski muslimani, koji dolaze, pričaju šta je sve Srđan za svakoga od njih uradio. Malo je tužno, jer Srđana nema da sluša tu priču, a opet, kao roditelju, srce plače, ali ponos postoji. Jer, Srđan je radio ono što bi svaki normalan roditelj želio da mu sin i dijete radi.»

Ne mogu da se setim tačno kada, izašla je knjiga "Dobri ljudi u zlim vremenima" autorke Svjetlane Broz. U knjizi su priče anonimnih ali pravih heroja ovog užasnog rata. Delovi knjige su izlazili takođe u Danasu.

U Sarajevu se pravi "Park mira" posvećen "dobrim ljudima u vremenu zla"

Hag

Nekoliko svedočanstava i uvod iz knjige S. Broz mogu se (na engleskom) pročitati na ovom linku:
http://www.bu.edu/agni/miscellany/print/2001/54-broz.html

Knjiga je izlazila i na internetu (imam desetak nastavaka) i bila je neverovatno napadana. Sa svih strana.

Postaviti fotografije ili vec sta, ucesnika ubistva (ako ih ima) i objaviti njihova imena i generalije - pa neka se stide kada ih prepoznaju na ulici.

da li si ti ubedjen da ce inicijtiva proci bez problema u novosadskoj skupstini? mislim , da li smatrash i da su radikali tek pojedinci ?

da li spavate vi nekad??'ku noc..

Izgleda da na nju - Kapi - samo ti i ja obracamo paznju. Drugi je uspesno ignorisu.
A da kazem i ovo: nedavno je u Novom Sadu bila pokrenuta inicijativa da se trg, ulica... zaboravih sta, nazove po Srdjanu Aleksicu. Inicijativa nije prosla.
Batali Kapi. Badava gubimo zivce i ti i ja.
Pozdrav.

Al je zato predložena i ulica po nekom heroju iz Leve Supoderice, oni što su hrabro pobili preko 200 ljudi iz vukovarske bolnice.

Nadam se da ni to nije prošlo, ali užasava sama ideja da je neko uopšte predložio.

Hag

Ovo HRABRO trebalo je pod navodnike, jer znam da ne mislis da su heroji. Kao ni ja, uostalom.
Stvarno se ne bih zacudio da je prosla inicijativa za te "heroje" s obzirom ko im je gradonacelnik.
Jednom sam na jednom od ovih blogova bio zestoko napadnut kada sam rekao da je zalosno sto Srpska Atina (bez ironije ovo govorim) ima bagru na vlasti. Bio sam ispricao dogadjaj(na blogu) gde sam uspeo da eskiviram rukovanje sa gradonacelnicom - iako sam bio u nekakvoj zvanicnoj poseti _ posto sam video kakvog "konja" ima za saradnika (To je bilo netom posle Njegovog "legitimisanja" kao bahatog soviniste prema jednoj mladoj majci Romkinji.)

Srđanu Aleksiću

Slazem se, ali nadam se da do imenovanja ove druge ulice ne bi ni doslo. Mogu samo da zamislim kako bi se ijedna normalna osoba osecala da stanuje u ulici koja je dobila ime po njima. Stize vam posta na tu adresu i morate da upisujete naziv te ulice gde god vam zatraze adresu! Uzas.

Uz divljanje ovih mladih fasista, koji sve cesce daju sebi za pravo da odlucuju o tome ko je 'ispravan', a ko nije, mozda postajem i paranoicna, ali ipak mislim da je opravdan strah da bi spomenik podignut Srdjanu Aleksicu mogao biti oskrnavljen. Trebalo bi ga postaviti u vise gradova, trebalo bi pricati o ovom coveku, treba pamtiti njegov primer i svaki njemu slican. Samo se plasim da ima i onih umobolnika koji se zapravo gnusaju njegovog postupka i koji bi bili u stanju da izvrse zverstvo kakvo bi bilo skrnavljenje ovog spomenika.

Srdjanu Aleksicu - zahvalnost.

lentu postavlja Ivica Dacic. Fuj!. Ne bi im trebalo pruziti takvu priliku.

To bi valjda bio vrhunac licemerja.

Bolje je sto su "zauzeti" drugim bitnostima pa ne opterecuju svoje male ganglije u velikim glavama... katastroficni su.

Secam se price mog dede ciji je zivot spasao jedan neverovatan covek druge veroispovesti, zrtvujuci svoj i zivot svoje porodice. Ovakve ljude ne treba zaboraviti

Trebao bi postojati njegov spomenik u svakom gradu, da bi se ljudi redovno podsjecali sta znaci biti covjek. Svima bi trebala " sok terapija" koju je predlozila gospodja Jasna, da bi svi shvatili da se ne mozemo vise pravdati neznanjem.Dok se ne razbije mit o svakom zlocincu, necemo povratiti onaj dio duse koji smo izgubili svih ovih godina. I Srdjan jeste sve sto bi jedan normalan roditelj htio da mu dijete postane- bio je COVJEK