A zašto ovo dete smrdi?

nedavno ste me dirnuli vašim komentarom u kom zaključujete nakon mnogo godina iskustva da deca nikada ne zaslužuju batine. Potpuno se slažem sa vama.:)
Sve najbolje.

mi tema! :-)

je jako DAROVITO dete za crtanje. Ne, bez sale krava je fenomenalna!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

profesionalci, slikari koji su ga upoznali.
I meni se čini, ali sve mislim, nisam realističan, moj je, pa mi sve što radi lepo.:-)

(Sta reci vise?)

samo što vi još i umete da upakujete!:)

takav tata?

ono s pčelicama i ptičicama - decu ne donose rode i taj rad? :-)

da si sjajan otac

iskreno, i ja isto mislim da sam posvecen otac. To je valjda sinonim za dobar. Deci treba samo posvetiti vremena.
a stariji je u nekom razredu napisao sastav na temu moj najbolji drugar gde je pisao o meni. ja se istopio od srece.
Inacem u ovoj tunguziji u kojoj zivim imam jako malo prijatelja, da bih imao kvalitetan prijateljski odnos moram da skocim do beograda, londona, amerike, lisabona. zato sebi gradim prijatelje od sinova.

kada bi svi ocevi bili tako friendly sa svojom decom i imali divne brakove , ne bi morali biti zabrinuti za buducnost planete

nije baš uvek ovako idilično. :-)

Cuo sam odnekud da se taj mali jednom sakrio iza automata za koka-kolu na nekom aerodromu...

završi priču, koga posle nisu mogli da nađu - malog, ili koka-kolu? :)))

nishta nije idealno, ali makar da je priblizno

naša kuća je trojezična. Majka s decom govori na portugalskom, ja na srpskom, a kad smo svi zajedno na engleskom.
Stariji lepo govori srpski (malo se frlja padežima, ali ne nardoski kao Karić, već kao stranac) a mali zabušava - ja sprski on portugalski. Al kad mu nešto treba progovori srpski kao bela lala.

i kod nas je slično; sin i ja srpski, sin i tata švajcarski nemački, a sinovljev tata i ja standardni nemački. samo, mali nema šanse da se provuče, jer svi sve razumemo i po potrebi sve i govorimo. :)
srpski je, međutim u svakoj prilici rezervisan za sadržaje poput "hoću da gledam još jednu pizodu", "tutanj, bako!", "to više nikad neću da čujem da mi kažeš!", "nisam ja prdnuo, nego moja guza" i, najnovije, "mama, jesi ti koštunica?" :)

Jelena, opet ce im maternji biti neki drugi a ne srpski. a meni je zao, mnogo lep jezik. ekspresivan, duhovit. od ovih drugih sto ih znam samo mi je brazilski portugalski tako lep.

tako beše? učila ja nešto malo, ne znam da beknem, ali uz rečnike pomalo može da se čita. :)

ne smem ustvari ni o maternjem jeziku sad da beknem, počnem da se nerviram čim neko (kao ti!) udari u sentimentalnu žicu... ali rekao si ono ključno: "meni je žao". i meni. a čini mi se da moj sin to lakše nosi...

bio je pozaboravljao dosta kad smo zimus išli u novi sad. po ceo dan je u vrtiću, ušao u fazu prepričavanja doživljaja, ne mogu da ga teram da mi u tim pričama nešto "prevodi", pa sam i sama njegovim pričama za ljubav malo upustila srpski. stigli u ns, a on, klinja od nepune 4 godine, upinje se da priča srpski, traži reči, preslišava me, trudi se, razumeš, iz petinih žila. i puče dete za večerom. pokrio lice rukama, glavu tresnuo u tanjir i zaurlao "hooooćuuu kućiii"! sutradan ja još šlogirana, spremna na otpor, uposlila unapred svu mentalnu energiju da mu pomognem da prebrodi krizu, a on - odmoran, nasmejan, progovorio srpski od ranog jutra i nije prestao naredne dve nedelje koliko smo bili. ko vodom odnešeno!

idite češće tamo, ako možete. znam, topla voda za tebe, al ipak još jednom da ti je otkrijem... :)

budu sami s dedom i babom po mesec dana. prvo u englesku pa u srbiju. i sto nauce od jezika, nauce leti, tokom godine je vise manje odrzavanje.

Cao, tek sad sam videla ovaj najnoviji blog, super je! Ista situacija je i kod tvoje "komsinice", samo sto je detence jos malo i cini mi se da jos ne razume treci jezik - engleski, al´ nadamo se da ce i njega jednom da prihvati. Pozdrav iz Paredesa.

jurim po blogu, u potrazi za novim Dejanovim tekstovima.

Apsolutno savrseno, najbolje sto sam u prethodnih 30 godina procitao su ovi Dejanovi tekstovi koji koliko god da su savrseni, uvek deluju kao da su tako lako nastali. Napokon kvalitetni citalac ima kvalitetnog pisca.

Dejane, bez obzira na sve prethodno receno, mislim da nije lepo da nam dajete ovako male doze ove savrsene "navlake". Voleo bih da na momenat prestanete, pa odjednom objavite 5,000 strana, pa dok to citamo, Vi jos po 5,000 i tako stalno. Moze?

leba ti, ja sam laka roba. nego, samo vi mene ložikajte, pa posle kad izdam knjigu, pa kad s eproda u 2000 primeraka, ima ja da se crvenim a ne vi.

Knjiga? Zasto da ne?

Evo primerka brocken srpskog od mog sina Amero-Srbina: Umesto da pita, "Kakvi...kakvi bakraci," on kaze: "Price za bakrace." Umesto : "Koj ti je andrak?" on kaze: "Sviras andraku." Baska sto mu je srpski bio sprcki dok nije naucio.

ja na telefonu, a dolazi stariji i ka~e: "Tata, Andre je napravio govno na sred sobe" Ja kazem: "ne kaze se tako sine, to nije lepo, kaze se pokakio se".
A moj sagovornik suvislo pita: "Jesi li ti svestan da ti se dete posralo u sobi a ti se bavis jesickim pitanjima?"

Ovo je super? Fenomenalno:))))

ti je ovo odlicno. i evocira uspomene iz srecnog i bezbriznog detinjstva..
Tata i brat su bili bumbari , mama i ja pcelice...i sta god da smo igrali, pcelice su bile bolje:) dobro, skoro sve:)
retko smo ostajala sami sa caletom, cesce sa mamom...
mada su fore bolje sa caletom: zvoni telefon, cale u kupatilu, ja se javljam, zovu iz bolnice, cale dezuran, pitaju da li je doktor kod kuce, a ja , naucena da se sve kazem onako kako je odgovorim : tata kaki. a tatin kolega sa kojim pricam kaze pa dobro, reci tati kad obrise guzu da se javi. i ja tako prenesem.
onda su me naucili da se ne kaze bas sve onako kako je, nesto se i precuti.

čekam jelicu da se nadoveže :), a u međuvremenu još jedna pizoda s mojim sinom. neki dan nam njegov stric bio u poseti i u jednom trenutku čovek ustane i kaže da mora u wc. posle pola minuta i naš sin ispari iz dnevnog boravka. muž i ja nekako u istom trenutku zovnemo "gde si?", a on, smirenim i pristojnim tonom odgovori s drugog kraja stana "evo, tu sam, gledam kroz ključaonicu kako filip piški!"

mala deca, mali problemi...ja sam ostarila prilikom sledece anegdote...naime moj stariji sin je pre par godina bio predsednik dečijeg nacionalnog parlamenta Slovenije...pa bila svecana sednica u velikom, pravom slovenačkom parlamentu, sa sve zastavama EU i Slo i ministrima i evropskim poslanicima, a moja beba vodi sednicu i sedi na mestu predsednika parlamenta, ja se istopila...e, a veče pre toga, moj žmu održao kraći kurs sinu o ulozi predsednika parlamenta (jer zaduženi za to, to nisu učinili), dakle "Ti si kao saobraćajac, moraš da pratiš ko traži reč, da daješ istu po redosledu javljanja, a ne ti da držiš banku ili da ti upadaju oni koji se nisu ni javili..." Dete sve shvatilo...Teče, dakle, sednica i u jednom trenutku slovenački ministar prosvete (koji sedi u redu ispod mog sina) bez pitanja i najave počne da odgovara nekom klinji poslaniku. Tu moj sin 'ladno prekine ministra rečima "Molim stanite!" Ministar ućuti i sa nevericom pogleda iza ledja i uvis, a moj sin najozbiljnije na svetu kaže ministru "Drugi put se prethodno javite za reč. Ovaj put možete da nastavite sa odgovorom." Znam ja demokratija i sve to je lepo, ali tada mi se po glavi vrtelo "Bože, samo da završimo osnovnu školu..."

daleko ce on da dogura.
svaka cast!

samo ja to treba da sve preživim...a one kreme protiv bora sve skuplje i skuplje.

znaš šta? umesto što sinu već kupuješ kreme protiv političkih bora (ili sam ipak nešto pogrešno shvatila?...), evo da ti citiram kiša (pošto sam još na kišovskom spidu sa ćirkovićevog bloga), a ti prenesi pametnom sinu:

“Neka se stotinu zastava vije, ni jedna moja nije”

i ne nerviraj se, ipak nije zabrljao predajući štafetu! :)

su za moje bore...njemu bih mogla malo jezik njima da namažem.

..gde to ima krema za jezik..plaćam ne pitam..o)))

nema za jezik, nego ja mislila ovim za bore da ga podmažem. Da ima za jezik, ja bih odavno ćutala.

..onda je dobro što nema..o)))

Naša je još gora što se tiče virenja kroz ključaonicu. Dolazim ja jednom po nju u vrtić, u 5 do 5, tj 5 minuta pre kraja radnog vremena vrtića, i vidim, prazna dežurna soba. Shvatim da se vaspitačica verovatno već oblači u garderobi i čeka još samo mene da ode kući. Uputim seka garderobi, i sve mi nešto žao, kad začujem poznati glasić: "vidim te!" i ugledam svoje dete kako viri kroz ključaonicu u WC u kom je vaspitačica!

A naša je jedno vreme jezik koji mi govorimo zvala srvatski.
Slovenci uglavnom ne prave razliku između srpskog i hrvatskog, i zovu ga hrvaški, poneko stariji i srbohrvaški. Dodatno, kad krenemo kod baka i deda, pređemo granicu i uđemo u Hrvatsku, a onda ona uvek zaspi i probudi se u Srbiji - i tako dete zaključi da bake i dede žive u Srvatskoj.

A na pitanje gde joj je lepše odgovara da je lepo i tamo i ovde, razlika je samo u tome da tamo ima mnogo više prostora (tu me je zapanjila) i da su ovde lepše prodavnice (žene!).

nema niceg vulgarnog, niti nevaspitanosti opste prakse, pa publika mozda ne bi bas na prvu loptu kupovala. ALI, moze se i tome doskociti!

Na primer, da se krene sa dvojezicnim izdanjima; jedno srpsko-engleski, a drugo srpsko-francuski, pa bi se time ta buduca (prva u dugom nizu) knjiga mogla nematnuti kao savrsen poklon prijatljima u zemlji i u svetu i nezaobilazna "uspomena iz Beograda".

Evo, samo za hitne intervencije ubrizgavanja lepote u zivote dragih ljudi, bilo bi mi potrebno sledece:

1) srpsko-englesko izdanje, 40 primeraka
2) srpsko-francusko izdanje, 25 primeraka

Ovo, ako je moguce, kol'ko sutra.

Od ovih, voleo bih polovinu u dzepnom formatu za citalacke intervencije na terenu, zaboravljanje na sedistu aviona i slucajno izlaganje suncu, vetru i moru na (belo)svetskim plazama, a drugu polovinu u coffee-table varijanti za manje mobilne, ali svejedno nezaobilazne, popodnevne posete, zimske veceri i - svakako - arhiviranje i cuvanje na onim vaznijim policama biblioteke.

a koliko juče sam pisao o samoći.

pa to je bio pluskvamperfekt! :)

jedna mitologška krava. :-)

andrej

puno Ti hvala na odgovoru. Oprosti mi na neznanju.
Fenomenalno crtaš. Samo napred.
Moje izvinjenje i kravi, što je nisam prepoznala. Eh, ta mitologija, uvek mi je slabo išla. :)

Dejane, predlog, ako/kada se odlučite za knjigu, ilustrujte je Andrejevim crtežima. I komentarima.
I (da možda) ostavite neki primerak za (unapred zahvalne) blogere. Platićemo, ne pitamo šta košta.

i tebi.

andrej

mada su moji još mali pa taj problem još nemam, kada prestanu da ih interesuju mama i tata. Onda nama bude malo tužno. i žao što smo kada je bilo vreme za druženje bili preterano zauzeti

to mi je domet? :-)

To je i jedino pisanje od kojeg se može pristojno živeti. Vidi Rolongovu!

Ozbiljno. Ma znaš ti to. A još možeš i da živiš pristojno od toga.
Nemoj da filozofiraš nego sedi i piši.

sve vreme, kevo!

i obično, kao i kad se vratim kući s puta, tako i sada...ceo dan ripam po gradu, jurcam jedno drugo, u školu na otvorena vrata, sve po propisu....vraćam se četvoronoške kući i kuhinji i kod tebe na blogu zatičem pomenuti standard "kad mačke nema..."
Mnogo slatko :)Naročito ako to ne doživljavaš uživo.

Odlicna pricica (taman da navucete nas koji jos nismo roditelji! =D), a klinac prelep i zaista nadaren za crtanje. =)
Nisam vizuelni umetnik, ali sam pasionirani kolekcionar decjih crteza, ponosni vlasnik ogromne arhive. =)
Moze jos neki crtez u nekom od narednih blogova? Naravno, uz odobrenje mladog gospodina.

sto nisam okacio neke prasice i neku ribu na koju je osobitoo ponosan. Sad se malo uobrazio, hoce jos publiciteta, ali ne moze da nadje crteze, pa se malo zivcira. :-)

Ono gore bese molba mog decka u moje ime (hteo covek da me iznenadi), pa je ispalo da sam "vlasnik", umesto "vlasnica". =D Uglavnom, sacekacemo tu ribu i/ili prasice, ili neki treci crtez, pod uslovom da se dete ne predomisli i odustane od publiciteta. =) Valjda nece. Crtez krave je genijalan.

to "kad mačke nema..." izjavi uvek moja mama kad nam dođe u posetu, i isprati zeta na vrata... :)))

To mi pricas?

samo dodaj slici još jedno dete od dva metra -3cm i to je to...

Ma, i on je u kuci, samo se ne vidi. Otis'o do frizidera:)

prijatelju!

ovo je već nojevo jaje.

živ bio majci! :))

da ti nije sestra Jelena Karleusha?

od brace.
Zar ne znas, jado, da se muskarac ne meri po svojoj lepoti vec po lepoti materemu, sestremu i zenemu jerbo zene u 90% slucajeva ne daju pet para na musku lepotu vec na lepotu ratovanja (lepsa sam mu od svih mu drugih mu) i mozda jos par stvarcica....
DakleM, bolje hvali svoju sestru i pumpaj ljubomoru.
Ne kazem da su svi takvi, ali za svaki slucaj.
Ovo ti k'o rod rodjeni savetujem.
Rekli mi moj muz i tata.

Olga

PS samo se salim Chero, znas.

E svaka čast lepom selu Čereviću i Čerevićanima, pogotovo za "lapatopa" i za "sporcki auto"!

audrey, ima, kako sam kaze, u svojoj "psisi". Cer je car.

kažem da je još bolja od "onomad" verzija "onomadne".

A ima i mnogo dobar izraz za "tek" ("samo što") i glasi "jakom". Naglasak na o.

E, to jakom, koje zvuci kao jako' me uvek zbunjivalo. Moj deda je cesto koristio tu rec, a da ja pojma nisam imao sta znaci. Jelice, hvala :)))

ima dva mozga, kaze jedna moja drugarica. Evo i jedna anegdota vezana za tu njenu tvrdnju:
Doshao seljak kod zubara (tachnije kod zubarke moje drugarice) jer ga je bash jako boleo zub. Recheno mu je da mora da se vadi, naravno sa lokalnom anestezijom i da ista koshta, ne znam sad koliko je to tada bilo, ali je bilo neshto mizerno. Pristane on, daju mu inekciju i ostave ga da cheka dok ne pochne da deluje. Nakon nekog vremena prozovu oni njega - nishta ... Pogledaju u chekaonicu - nema ga! Nestao. Kontaju oni da se on uplashio. Stim shto im je ostao duzan lokalnu, ali ajd' ... Posle nekog vremena sretne ta zubarka svog kolegu zubara koji joj usput ispricha kako mu je jedan dan uleteo seljak u ordinaciju sa rechima: "Vadi prijatelju ne treba inekcija!"

:)

kucna pomocnica. :-) otkud sam ja znao kako to ide: toliko ga je razmazila (zaljubljena je u njega). Radnim danima, kako je bila slobodna od kuvanja, ga je mazila i titrala mu, punila mu kadu sve sa penom. dodjem kuci, a on sav skockan, samo ceka me da idemo u zezanje. a onda dodje vikend, ja neupucen...
dva dana nije strasno. da si bila u vojsci, znala bi. al majka je mnogo zahtevna. :-)

pod prozorom svaki dan, izgledaju vrlo uglancani.
Samo im se konji svi u glas po***u tacno pod mojim prozorom.

Olga

inspirisala lana, sestra moga prijatelja dusana. rekla mi je: "nista uzbudljivije mi se nikada nije dogodilo" i ja sam odmah pozeloe da budem otac. :-)

jes', uzbudljivo bez prestanka.

naporno bre, nemojmo da lažemo ljude koji nisu upućeni.

lažemo, nek' i oni malo vide kako je to. Dakle, uzbudljivo, nemojte to slučajno da propustite.

popeti se na HIMALAJE, ali treba snage volje, sreće, strpljenja, cini mi se isto kao i sa decom.

kondicije.

mnogo mi je lepo legao ovaj tvoj komentar. Opravdava neke zivotne odluke koje sam uz veliki napor doneo, a nikada necu biti siguran da li sam se prevario. A deci je najvaznije posvetiti vreme. a vreme i meni nedostaje. I sve ga manje ima. To je strasno.

PS - najgopre je sto je glavni glumac vvis enego svestan da je kao lutka pa to zolupotrebljava i munta sve zivo majstorski.

...samo da bas ne zloupotrebljava...Verujem da i vama nedostaje vreme ali mislim da je to drugacije u uredjenim sistemima nego u ovom nasem haosu gde su svi nervozni...Evo, sad se zavrsila neka emisija na tv...kao neki okrugli sto...svi se deru...niko nikoga nema zivce da saslusa...takvo okruzenje sigurno ima negativan uticaj na decu...pa tek siromastvo....ma, uzivajte tamo....Pozdrav

je stigla do Pacifika! more mi je do kolena. gde mi je kraj? i'm in awe :-)

with yourself?!

the size of the world!

kraj bi bio na havajima, pa onda novi pocetak u japanu...
a sve nas nosi isti val:
fado, alfama, madredeus, bossa nova, more (neka bleda kopija jadranskog), deca tamnije boje koze i tako, sve u tom smislu.
jos jedan pozdrav i dobar vetar u ledja!
P.S. ima na ovom sajtu raznoraznog umisljenog sveta i smaracha-drago mi je da ne pripadate toj sorti.