La Nuit américaine

klapa1973 godine Fransoa Trifo je snimio svoj genijalni film naslova, koji je u naslovu. Taj film za one koji ne znaju tretira temu snimanja jednog snimanja filma noseci u svom naslovu paradigmu nečega što se zove Američka Noć, tj način na koji se u toku dana može snimiti scena koja izgleda kao noć. Engleski naziv ovog filma je "day for night" iliti dan za noć, što jasno odaje tajnu snimanja takvih scena pod posebnim uslovima. Ovaj naslov još dublje zapravo otkriva da u prodaji DANA za NOĆ stoje još mnoge tajne vezane za izradu i snimanje filma koje se kriju iza slike koju obični gledalac u bioskopskoj dvorani gleda. Šta se sve događalo iza kamere jeste DAN koji se na filmu reperezentuje kao NOĆ.

Zašto ovo pišem? Snimao sam preko 50 filmova, Tv serija, Tv drama itd. Od toga bar dvadesetak filmova u kojima sa učestvovao od početka do kraja. Danas sam završio jedan od takvih. Žigosan,  Miše Radivojevića. Poslednji kadar pao je na sred mora, tj između Kamenara i Lepetana na trajektu ili ovde odomaćenoj CATI. I u tom času kada je moj prijatelj i prvi asisten reditelja Leman objavio da je snimanje filma ŽIGOSAN završeno, sve je odjednom počelo po ko zna koji put u  mojoj glavi da poprima obrise genijalnog Trifoovog dela. Slučaj je valjda u ovom času vezao Trifoa i Mišu Radivojevića kao dva genijalna reditelja koji slabije čuju ( jako su gluvi, tako obojica tvrde za sebe). Sve ostalo je bila nanovo slika koja mi već postaje deja vu. Iz paničnih napora, umetničke želje, produkcionih problema, nervoze, ludila, novih prijateljstava, tajnih ljubavi, skrivenih pogleda, neadekvatnih uslova, neprospavanih noći, zadovoljstva i nezadovoljstva, najednom se rađa uz radost kraja blažena tuga što se rastajemo i što se u ovom obliku sa ovim ljudima, na ovom mestu u ovim okolnostima više NIKADA nećemo sresti.

Ni sa našim predivnim domaćinima u gradu PERASTU, ni sa svakodnevnoim kišom koja nas čini skeptičnima, ni sa lepotom i naporom života koji prolazi. Umesto toga, ostavićemo trag koji će na celuloidnoj traci trepereći u mračnoj dvorani stvoriti umetničku sliku nekog sveta koji smo hteli da napravimo. I to će biti NOĆ, a dan će ostati samo u našim lepim i pokatkad tužnim sećanjima.

Nekako Američka Noć!!!

a sutra nas 27 koliko nas na večerašnjoj proslavi "zadnje klape" ima - svako na svoju stranu