Peti park

i u potpunosti se slažem. No, pitanje korupcije i demokratizacije društva, mora jednom da počne i od samih stranaka, koje su njegov odraz (tu su još i evo konačno aktuelne prosvete, pa i policija i zdravstvo i sve sfere javnog delovanja države).
Ipak, ja mislim da je najozbiljniji problem partijska sujeta i odsustvo svesti o opštem boljitku svake vrste. Podseća me ovo, a i mnoga politička dešavanja na pokušaj ukidanja šumara u predlogu zakona o šumarstvu iz 1904 kada se htelo da se oni, budući suvišni i nepotrebni, zamene policajcima.
I danas Srbijom na našu žalost vlada shvatanje da je bolje ako je partijsko, nestručno i bez vizije nego što donosi svima korist. Međutim, samo buđenje i demokratizacija javnosti neće biti dovoljna protivteža ovim modernim antišumarima, mora i za političare da postoji, čini mi se, malo strožija zakonska kontrola i (ostadoh nedorečen) sudska sankcija...

Mi za tolike godine ne možemo da konačno uvedemo red u pitanje vlasništva nad zemljištem. Mislim da to generalno najviše koči jači razvoj društva. Da budu čisti računi. Da se sveže započne jedan novi period. Kome ovo haotično stanje odgovara, pokazuje se.
I ujdurma u sudstvu. Da li je moguće da nema kadrova, zgrada za sudove i njihovu veću nezavisnost od izvršne vlasti? Zna li iko koji je uopšte udeo davanja pravosudju iz budžeta? To je od najvišeg značaja.
A partijska svojina nad skupštinskim mandatima je neke stvari, bojim se, zacementirala.
No, bolje je no što je bilo, ali ni iz daleka kako je trebalo da bude.

Vlast, naročito demokratska, po pravilu je slika naroda. Slobodan Jovanović je pisao o tome da problem individualizma kod nas nije nedostatak pravde, već uverenje pojedinca da je upravo on sam najbolja mera pravednosti. Aktivno sam učestvovao u radu dve stranke, nisam želeo da za to primam platu niti da obavljam neku državnu dužnost. Želeo sam da branim i širim ideje demokratije, reformi, sopstvenog viđenja nacionalnih interesa... Broj ljudi koje sam upoznao, a da u politiku nisu stupili da bi popravili svoj materijalni položaj, bio je vrlo simboličan. Naravno, promene uvek dolaze odozgo, ali je potrebno prvo za njih stvoriti povoljnu atmosferu .

da promene dolaze "odozgo" jedino ukoliko su krenule "iznutra". Dobar pocetak za promene u Srbiji je svakodnevno moguc za svakog od nas koji ovde zivimo. Dobra strana ovakve propasti je sto ona ostavlja sve manje prostora za obmanu. Nisu zaista krivi politicari u Srbiji. Oni su samo manifestacija toga kakav smo narod. Promene o kojima se cesto govori i koje se kao zele su stvar individualne svesti i savesti, a ne cilj politickih programa. Prvo ide zivot, posle slede i ostale stvari koje se U zivotu desavaju. U Srbiji smo jos mrtvi. A, kao zivi smo. Na ledu.

...nalazimo se na vrlo skliskom terenu i na nečemu što se pred našim očima menja. Slobodan Jovanović je imao utemeljenu percepciju za svoje vreme i upotrebljava one katogerije koje se kod vrednovanja demokratskoga procesa koriste, opet,dominantno u tome vremenu. To je teorija narodnoga suvereniteta, gde postoji narodna volja izražena na izborima, a sakupljena u parlamentu i iznad nje je još samo bog. Danas tako stvari ne funkcionišu. Globalizam je dokinuo narodni suverenitet do mere da se najveći deo najznačjanih stvari ne događaju u parlamentu kao izrazu te narodne volje.Zato imamo kao globalni trend i sve manju zainteresovanost ljudi za politiku. Neminovno, ni javnost više ne funkcioniše kao javnost u demokratijama nacionalnog suvereniteta. Pojam pravde i pravednosti kao osnovnoga načela također nije ista. I u tome smislu nije prevaziđen samo Jovanović, u smislu shvatanja javnost kao demokratskog korektiva, prevaziđen je i Habermans.
Kako, glede javnosti, demokratskih načela i pravednosti, tumačite činjenicu da su u balkanskim državama ratni zločinci u matičnim narodima heroji? Svi u toj političkoj zajednici, manje više znaju da su ti ljudi napravili zločin u odnosu na zakonske i etičke norme, ali očito unutar nacije se to ne doživljava kao zločin. Šta je tu javnost, a šta je pravednost i čemu uopšte nacija ako nema pravde?
Ovo oko vašega političkoga angažmana ne bih komentarisao, osim što smatram da je potpuno u sferi demagogije priča o volonterskom radu u političkim vrhovima stranaka, i još to, da mnogo više poštovanja zaslužujete kad se društvenim pitanjima bavite van konkretnog stranačkog diskursa. Oprostite, ali tamo ostvaljate utisak politikanta, bar što se moje percepcije tiče. Nikada vi kao slobodan čovek i iz pozicije koju sada imate, ne bi branili čistotu G17 posto u smislu korupcije,njihove finansijere i favorite, opravdavali noćne sednice vlade i nelegalne odluke, destrukciju institucija,krađu poslasničkih mandata (setite se Čonjagića i one doktorice) i "logičke bravure" Peđe Markovića.

da li ste vi isti Drago Kovačević koji je napisao "Kavez"?

Ipak, ova Vasa misao me malo zbunila - "Kako, glede javnosti, demokratskih načela i pravednosti, tumačite činjenicu da su u balkanskim državama ratni zločinci u matičnim narodima heroji? Svi u toj političkoj zajednici, manje više znaju da su ti ljudi napravili zločin u odnosu na zakonske i etičke norme, ali očito unutar nacije se to ne doživljava kao zločin. Šta je tu javnost, a šta je pravednost i čemu uopšte nacija ako nema pravde?" Da li se ovo odnosi SAMO na balkanske zemlje ili i na sve druge zemlje na svetu, dakle i na ne-balkanske ? I jos nesto, zasto ta veza "nacija-pravda" ? Jedno ne povlaci nuzno i drugo. Ili se varam ?

mislim da se radi o nelinearnom poimanju vremena koje je očigledno ovde na Balkanu. Mi sasvim drugačije shvatamo vreme, prolaznost i posledice danas na sutra od zapadne Evrope.
Otuda i izveštaji (skoro sam čitao) o ljudima koji su tokom dana ratovali protiv Turaka a uveče sa Muslimanima pili i veselili se. To iznosi Mary Kaldor u New and Old Wars. I tu svakako ima neke istine.
A u prilog dokazivanja te tvrdnje o jednom sasvim suprotnom shvatanju vremena ide verovatno i ovo porodiljsko formiranje Vlade. Mnogi se nadaju abortusu ali će ipak biti nedonošče.

....ja znam da je ovaj moj pogled u teškoj manjini, ali ne marim za to.
Balkanske zemlje sam uzeo kao region koji kasni u globalnim procesima, koji je i kroz istoriju kasnio u drugim procesima, i gde je velika većina njih, praktično ista otvorena pitanja imala, kako krajem 19. veka, tako i krajem 20. veka. Danas je vreme za sve procese skraćeno i nerešena pitanja devtnaestoga veka više niko ne može ozbiljno tretirati, već se ona rešavaju na način na koji se donosiocima odluka čini najpraktičnije.
Zašto, pitate vi, u balkanskim zemljama..Pa jedino je tu, što se Evrope tiče, bilo rata u drugoj polovini,ili tačnije rečeno, krajem dvadesetoga veka. I to oko pitanja iz devetanestoga. I jedino je tu moguće proveriti ovo što pišem. I jedino je za ovaj prostor što se Evrope tiče ustanovljen sud za ratne zločine, jer drugde tih problema nije bilo. I uopšte, demokratije međusobno ne ratuju.

Zvuci kao presuda ! Nije jasno ko odredjuje BRZINU i RITAM tih procesa. Planetarni
(globalni) vladari ? Na osnovu kog autoriteta - moci ?Ako je tako, onda u svetu (pa i u Evropi, dakle i na Balkanu) vlada i dalje zakon jacega, ali sada u vidu demokratije i kompjuterske tehnologije primenjene u kontroli kako zivota pojedinca tako i drustva u celini. Ljudska rasa ostaje na kursu svoje predatorske sudbine. Ne samo u ovom delu Evrope. I ne samo zbog neresenih pitanja iz 19-og veka. Srbija je u svojoj raspolucenosti izmedju "ovih" i "onih" vrednosti ostala bez IKAKVIH vrednosti.

Nisu samo balkanske države podložne sindromu patrotizma već sve nacionalne države:

Nacionalna pripadnost definiše ljude na naše i njihove a konflikt koji se prevodi u duhu nacionalnog prava na postojanje
našeg i njihovog,
definiše ratni zločin kao herojstvo i patriotizm u granicama nacionalnog,sve što je van toga je terorizam za nas ali za protivnika koji to doživljava na svom nacionalnom nivou ratni zločin prdstavlja herojstvo i patriotizam.

Percepcija nacije koju ljudi doživljavaju kao pripadnost je kreirana krajem 18 veka prilikom stvaranja kapitalističke države kako bi se teritorijalno ograničilo područje delovanja nacionalnog kapitala a za bazu su u Evropi korišćeni istorijski i jezički princip kao definant prava na nacionalnu teritoriju.

Definisanje zakona kao nacionalnog prava nacionalna država nije bila u stanju da reši moralni konflikt kada je ratni žločin u pitanju i ovo je izuzeto iz kauzalnog principa prava.
U ovom slučaju moralni princip je popustio pred interesima nacionalne države a percepcija zločina sužena na primenu materijalnog prava nacionalnog bića na NEOTUDJIVOST vlastite teritorije kao elementarne egzistencijalne potrebe.

Kolonijane sile su ovo pravo (i danas) eksteritorijano povezala sa interesima vladajuće elite praveći tako temelje
razvoja sadašnjeg globalizma.

NWO = novi svetski poredak definisan je od strane (pokrštenog jevreina) Dr. Adam Weishaupt 1748-1830 prof.Kirchenrecht Uni.
Ingolstadt prilikom osnivanja Iluminatenorden i sadrži sledće:

-abschaffung jede ordentlichen Regirung.
-abschaffung des Privateigentums
-abschaffung des Erbrechts
-abschaffung des Patriotismus
-abschaffung aller Religionen
-abschaffung der Familie

Ovaj koncept koji je u direktnom sukobu sa svim onim što čini nacionalnu državu teži ka stvaranju svetske vlade i svetskog monopola vlasti u rukama nekoliko ODABRANIH a kao kraj vodi ka
dominaciji jedne svetske elite, se danas ubrzano sprovodi na planetarnom nivou.

Ovde se ne radi o konceptu UN kao svetske vlade već o konceptu
svetske vlade na nivou bankara kao političke elite koja već sada poseduje i kontroliše skoro sve funkcije nacionalne države.

Takodje treba primetiti da težište nije stavljeno na posedovanje u vidu vlasništva nad kapitalom već usmereno na kontrolu svih segmenata ljudskog društva.

Posebno mesto u planovima zauzima "školstvo" koje u mnogim zapadnim državama kontrolišu obskurni predstavnici NWO.

..globalizacije, mada tu ima nekih tačnih elemenata. Globalizacija nije pitanje nikakve svetske zavere, ni zavreničkog delovanja nekih grupa, nego potreba tehnološkog razvoja, informatičkoga buma i pojave najvažnijih pitanja koja se mogu rešavati samo globalno.
Ona nije proizvod težnje za tiranijom nego za slodom i kretanja ljudske civilizacije ka sve univerzalnijim principima. Onaj ko je u stanju tvrditi da će više slobode doneti neka lokalna vlast koja se zasniva na plemenskim principima i vrednostima, od one koja mora pratiti potrebe i zahteve razvoja, priča otprilike kao i ljudi iz nacionalnih akademija nauke. Zato što taj pogled danas ne znači ništa kad se makne iz nacionalnog okvira. On nema težinu na tržištu ideja, nema težinu u globalnim medijima, on prosto ne može da se takmiči nigde nego u svome dvorištu. I zato će uuvek insistirati nha globalnom kao zlom i zavereničkom.
Pitanje ljudske slobode je ključno pitanje od postanka civilizacije. Sloboda je najšire shvaćena kao odnos čoveka prema nužnosti. Nemojte mi samo reći kako više prostora za slobodu pruža neka nacioanlna oligarhija vojno- policijskoga tipa, od one gde su utvrđuju naširi principi ljudskih prava i sloboda. jedini je problem što sloboda traži odgovornost, a to onda znači znanje, rad, doživotno učenje i takmičenjue. To je za nekoga objektivno, nesloboda.

Nije slika nego istorijski prikaz početka, fundament na kome se počela graditi ideja globalizma.

Ja globalizam u okvirima u kojima ga vi definišete u potpunosti
podržavam ali ne kao neku potrebu u službi tehnologije ili nekih univerzalnih principa jer isti nisu ni definisani a i kada budu ostaju pitanja kojem delu ljudskog društva odgovaraju definicije.

Ja nisam tvrdio da lokalna vlast daje više sloboda nego li "usvojeni univerzalni principi" koji se samo parcijalno po vlastitom nahodjenju "pretaču" u nacionalno pravo koje se onda u ime nacionalnih interesa interpretira nužnost primene.

Pominjanje teorije zavere ovde je izlišno jer nema osnove u tekstu osim upotrebe reči Illuminatenorden koja je u mom tekstu informativno upotrebljena.

Što se tiče slobode civilizacijskog kretanja veliko je pitanje hoće li globalizam biti u stanj da prihvati ovaj izazov i koje norme i vrednosti će u tom slučaju biti primenjene a ponaosob koja politička snaga će stajati iza globalizma.

U teoriji postoje dva pravca budućeg razvoja:

-centar svetska vlada sa svim prerogativima vlasti na čelu sa svetskom oligarhijom uz pomoć vojno-policijskog kompleksa.
-svetska vlada sa izraženom lokalnom samoupravom tipa komune.
kao elementarne organizacijske jedinice u organizaciji
uprave.
U ovom prvom je svakako izražena ideja zavereništva kao težnja ka monopolu i uzurpaciji ljudskih sloboda i predstavlja prirodni produžetak integracije vlasti.

Pitanje ljudskih sloboda je kao što i sami kažete ključno od postojanja ljudskog društva:

Citat: sloboda je najšire shvaćeno,odnos čoveka prema nužnosti.

Ovde se i nalazi ključ koji ste vrsno definisali u samoj reči NUŽNOST.
Tokom pisane???,istorije (koju su pisali pobednici) veličajuči svoja nedela kao buduće standarde i promovisali najveće zločine kao moralna dostignuća i pobedu pravde ili vere????,
naša sadašnja percepcija dobra i zla nije ništa drugo do prihvatanje nužnosti kreiranog zločina prema slobodama u ime
crkvene ,vojne ili političke diktature koja je uvek pravdana
višim (za običan svet nejasnim)ciljevima.

Sa ovim hoću reći da je sloboda ljudske ličnosti definisana
kao odnos prema nužnosti nedovoljna da bi se na njoj gradilo
i da je moralni pristup nužnosti jedan od najkorumpiranijih
principa pristupa u istoriji razvoja lj.društva

Tek kada nužnost bude definisana kao svesna sloboda izbora ljudske jedinke možemo pričati o nekoj nadgradnji.
Do tada ostajemo u domenu diktata lokalnog,nacionalnog ili globalnog i nemožemo govoriti o slobodi zbog slobode već o
slobodi nužnosti diktiranoj okvirima režima u kome živimo.

Ovo se može???,postići kroz prihvatanje odgovornostii stalne edukacije svake ljudske jedinke ali ne u školama već slobodnom edukacijom kao svesnim izborom svake ljudske jedinke.

ovo o chemu govorish je vrlo interesantno.
Naime novi svetski poredak je neshto na shto se mora skrenuti pazhnja, odnosno jasno pokazati shta se iza svega toga krije.
Upravo ta svetska elita od nekoliko odabranih svetskih korporacija tezhi da napravi monopol vlasti u svetu i da ne birajuci sredstva napravi jednu globalnu dominaciju.

Ako te interesuje 28 februara treba da izadje nova knjiga Robina de Ruitera :"Ontsluierd",o protokolima sionskih mudraca, ustvari evo link;)
Mozhda bi ipak trebala jedna tema da se napishe o novom svetskom poredku. Evo predlog za domacina bloga:-)))

Pisanje R.de Ruiter-a kao i ova knjiga su mi poznate i on je jedan od retkih koji se dotiču ove teme u Nl.

Kolaps zainteresovanosti holandskog društva za realnost u kojoj živimo i svetska dešavanja nije od juče i valjda će ova knjiga probuditi nekoga.

Video sam TV intervju sa njim i prikaz sadržaja po kojem se da zaključiti da je dobar deo tematike aktuelan na engleskom jezičkom području.

Ako govorite engleski potražite na web-u ima mnogo toga.Uzgred budi rečeno verodostojnost i izvor sionskog protokola su pod velikim znakom pitanja i prvi put su se u javnosti,ako se ne varam pojavili u Rusiji.

U svakom slučaju hvala.

Slobodana Jovanovića sam citirao vrlo precizno. Pitanje individualnog i kolektivnog je i danas aktuelno u Srbiji i njenom društvu. Zato smatram da je u tom pogledu njegov stav i danas zanimljiv. I kada je reč o naciji i globalizaciji, smaram da je potrebno prihvatiti činjenicu da živimo u svetu u kom niti predvodimo procese promena, niti je Balkan posebno gori, kad je reč o modernizaciji, od svetskog proseka. Možda je nevolja u tome što smo decenijama živeli u jednom sistemu koji je za sebe tvrdio da je bolji od ostalih, Miloševićev režim samo je produžetak takve filozofije. Država nije odumrla u svetu onako kako su očekivali marksisti, sve su prilike da ni nacija neće odumreti onako kako danas poneko očekuje. U svakom slučaju Srbija i Balkan mogu samo da slede velike evropske i svetske uzore, besmisleno je očekivati da oni trasiraju put velikim i razvijenim državama.
Što se tiče G 17 , pitanja koja navodite vrlo su sporna. Gospodin Čonjagić je najavio da će glasati protiv budžeta za 2006. iako protiv budžeta nije istupio ni na poslaničkom klubu, čiji je bio član, ni na Glavnom odboru sranke. Pritom je prihvatio da u napred potpiše ostavku, kao preduslov da stupi u parlament. Optužbe da je podmićen od Karića niti je demantovao, niti je tužio one koji su ih iznosili...
Što se tiče volontiranja, moj život i rad svedoče sami za sebe. I danas postoje brojni ljudi u strankama koji se nisu ogrešili o zakone i moralne norme. Sa strankama je tako, ako u njih ne stupite i ne pokušate da date sopstveni doprinos ne možete sa punim pravom da ih kritikujete. Promene na bolje su postepene i treba ih sprovoditi dok god Vas ne oteraju. Taj sistem nije mnogo dobar, ali ja ne znam za bolji. Da, bio sam solidaran sa strankom u svemu što sam smatrao za ispravno, a ponekad sam davao kredit ljudima za koje se posle ispostavilo da nisu bili toga dostojni. Ipak, kad se tako nešto pokazalo prvi sam ustao protiv njih i to javno.

..ja lično visoko vrednujem vaša nastojanja da otvarate bitne teme i poštujem vaše stavove. Međutim,puno je stvari za raspravu,mesta za neslaganja,nijansi, drugačijih ideoloških pozicija, pa ovo tome i služi.
Naravno, ne mogu a da ne primetim veoma civilizovan, gospodski ton kojim razgovarate, i to dodatno cenim.
U ovom postu ne mogu, a da ne primetim proizvoljnost tipa, da Balkan ne zaostaje u globalnim procesima iza "svetskoga proseka". To je vrlo neobična kategorija u onome o čemu mi pričamo. Reper za Balkan nije nikakv "svetski prosek", nego mesto u Evropi i vi kao istoričar jako dobro znate, da se već više od 150 godina velike nevolje naše zemlje sastoje upravo u tome kako se uključiti u te tokove. Upravo, odnos prema smeru kojim se tražila ta pozicija bila je i odnos prema modernizaciji Srbije. Oni što su tražili zagrljaj majčice Rusije, redovno su bile antimodernističke snage, dok oni koji su Srbiju videli na zapadu, redovnbo su imali i modernističke ideje. I uvek, su modernizatori bili žrtve tih antimodernizatora, od knjaza Mihaila do Zorana Đinđića. Pečat na ovu dijagnozu možete naći u govoru vladika Amfilohija na sprovodu Zoranu Đinđiću.
I komunizam je došao sa ruske strane, iako on nije najgore što se Srbiji događalo.
Dakle, mesto u Evropi, je mera kad govorimo o Srbiji. I gde smo tu...Poslednji i na Balkanu.
Naravno da ja ne očekujem nestanak nacija, ali to nema veze sa trendovima o kojima smo razgovarali.
I sasvim na kraju. Raditi nešto džaba,a da je ozbiljan posao, znači po difoltu raditi neobavezno i raditi amaterski.
Nije to način da se nešto menja.

Cini mi se da mi imamo veliku sansu bas u ovom trenutku da se uklucimo aktivno u svetske procese. Razvoj informacionih tehnologija, pre svega interneta, daje sansu da komunicirate na pre svega regionalnom i svetskom nivou. Na to nazadne struje ne mogu da daju odgovor, jer su to procesi koji nisu rezervisani za nejuticajnije u drustvu kao nekad, vec u njima moze da ucestvuje svaki pojedinac. Pogledajte samo razmenu ideja i misljenja na ovom BLOG-u.

Uvaženi gospodine Kovačeviću,

Težiti evropskim vrednostima i ostvariti ih nije ista stvar. Sposobnost jednog društva da se modernizuje nije samo pitanje odgovornosti i volje njegovih elita. Postoje tu i uticaji sa strane i ekonomski preduslovi.
Kad kažete da smo poslednji na Balkanu, Vi ne precizirate da to nije slučaj u pogledu brzine refomi. Mi smo poslednji, zbog prepreke koju predstavlja činjenica da smo označeni kao država koja ne sarađuje sa Tribunalom u Hagu. Mislim da grešite kad je reč o reformskoj vertikali srpske istorije. O Zoranu Đinđiću će istorija dati svoj sud, šteta je što svi što danas za njim „plaču“ nisu bili njegovi politički saveznici recimo 1998. ili 1993. godine. Što se tiče Kneza Mihaila, protiv njega su bili upavo liberali i Omladina. On je sudije Velikog suda poslao na robiju zato što nisu presudili kako je želeo, nikako nije državi davao demokratski ustav, a na vlasti je držao konzervativnog Garašanina. Njegove ubice (braća Radovanovići), koje su bile motivisane ličnom mržnjom i možda podstaknute od prognanih Karađorđevića, čak su se branile na sudu tvrdnjom da su bili motivisani liberalnim idejama. Iskreno, uvek se nasmejem kad čujem tvrdnje kako je Knez Mihailo „nesrećni refomator kog su nazadni Srbi ubili“, dok je njegov višegdišnji (skoro da su se vladavina i mandat poklapali) Garašanin, nekakav „mračni nacionalista i konzervativac“.
Naravno da oni koji se profesionalno bave politikom treba da za to primaju platu. Ipak, mislim da je u državi koju tek gradimo, naročito s obzirom na činjenicu da do 2004. finansiranje stranaka nije bilo uređeno zakonom, potrebno da što više građana pruži svoj doprinos bez novčane naknade.
Nego, verujem da mi nećete zameriti što ću Vam postaviti jedno pitanje. Jedan od učesnika u diskusiji Vas je pitao, a nisam naišao na Vaš odgovor. Da li ste Vi Drago Kovačević autor knjige Kavez. Ili da budem još precizniji: da li ste Vi Drago Kovačević, nekadašnji ministar u vladi Republike Srpske Krajine?

Citat:mi smo poslednji ...ne sarađuje sa sudom u Hagu.
Sa ovim se ne slažem jer:

Haški sud i pored svoje deklarativnosti internacionalnog suda nema sve potrebne prorogative da bi bio onošto on pretenduje.

Bez da se stavim u odbranu i polemiku o tome ko je a ko nije kriv jer to je stvar suda hoću da istaknem da je ovaj sudski organ ispolitizovan i stavljen u službu velikih sila kako bi bio pretnja za neposlušne.

Ako je internacionalani, sud za ratne zločine onda je trebao da sudi i S.Huseinu a postoje i drugi kandidati.
Odluke o istrazi i saradnji spadaju u jurisdikcione poslove i NE MOGU biti politički ili diplomatski razlog za donošenje bilo kakvih odluka.

Otvaranje istrage prema nekom nije osuda i sve dok se ne dokaže krivica okrivljeni je samo okrivljeni a nikako i krivac.

Uslovljavanje političke saradnje na integracijama država ili bilo kog drugog segmenta saradnje je
je neprihvatljivo i spada u anahronizam politike i diplomatije i direktno suprostavljeno legalitetu same politike koja opravdanost traži
u sudskim organima kako bi sama izbegla odgovornost i stvorila pogodnost odugovlačenja političkih odluka.

Na drugoj strani izbegavanje političke odgovornosti svih aktera u ovom slučaju je više proizvod njihovih političkih interesa koji su pronađeni u status quo situaciji u kojoj svi dobijaju a samo narod izolacijom gubi.

U nekoj drugoj budućnosti će Haški sud možda i biti internacionalni, ali on to sada svakako nije
niti će to u skoroj budućnosti biti.

Svakako da je sud inkvizicije nepogodan za poređenje ali kada su u pitanju odbrane kanona
on je svakako jedno istorijsko iskustvo koje pokazuje dokle se može ići.

Proizvoljno optuživanje Srbije za ne saradnju
prilikom isporuke STRANIH DRŽAVLJANA nije i nemože biti razlog drupalnu političku tehnologiju
koja se sad primenjuje od strane EU kada je u pitanju prijem Srbije.
Pitanje nije sudske prirode već čisto politički paravan koji do sada ima samo jedan sličan primer (Turska) i gde je političko nečinjenje rezultat političke volje a ne relevantnih faktora zasnovanih na međunarodnom pravu.

Kažnjavanje naroda Srbije zbog nesaradnje sa ISH
nije ničim opravdano jer je proizvod političkog kontraproduktiviteta a ne pravnih normativa.

Za bolje razumevanje materije videti:
-pripreme, legislativa i problemi Nirnberškog Tribunala
-Robert H.Jackon glavni tužilac Nirnberškog Tribunala uvodna reč i završni pledoaje.
-Lord Lawrence glavni sudija Nirnberškog Tribunala.

Nažalost, u realnoj politici pravdu i pravedno određuju Velike sile. Kada sam spomenuo pitanje saradnje sa Tribunalom u Hagu, govorio sam o formalnim razlozima za prekid Pregovora o stabilizaciji i priduživanju sa EU. Naša država je pre pet godina donela Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu, i sada je rasprava o pravednosti suda ponovo na pravnim sručnjacima. Jedan moj bivši političk prijatelj, koji danas vatreno zastupa Deklaraciju o Srebrenici, jednom je davno, pred pad Miloševića, u privatnom razgovoru rekao: „Haški tribunal može biti izraz međunarodne pravde, ipak za Srbiju on je i odraz činjenice da je izgubila rat. U prošlosti vođe poraženih naroda u vešane ili streljane, danas ih vode u Hag.“ Dobro, on je vremenom promenio mišljenje, ali stoji činjenica da je na slučajevima Ljimaj, Haradinaj, Orić... Haški tribunal dokazao da nije instrument pravde. Ipak, to ne menja našu poziciju. Mi najbolje znamo da su u ratovima činjeni zločini i da su političke vođe koje su u Hagu daleko od nevinosti. Takođe, jasno je da prkos i nepristajanje nije jedini, a u ovom slučaju svakako ni dobar način odbrane pravde i narodnih interesa.

Slažem se da u "realnoj"politici pravdu određuju velike sile sa pravom jačega (prisile),ali to isto tako implicira da nesaradnja
sa Haškim Tribunali nije i ne može biti razlog čak ni formalni
za nesaradnju sa Srbijom na priključenju EU dok se o ucenama
poput prekida pregovora postiže samo politička pat pozicija i prebacuje politička odgovornost za budućnost u tudje dvorište.

Na jednoj strani imamo politiku Srbije i svakodnevno opominjanje gradjana (evropska Srbija) da se mi nalazimo u Evropi (kao da niko od nas nije išao u školu) što je najveća glupost koju su režimski mediji lansirali i što je još gore svaki dan ponavljaju
pa se svaki normalan čovek mora da upita čemu služi ova nesuvislost.Ili je možda tupavost glavnih redaktora i njihovih nadredjenih (direktora) tolika da smatraju da gradjane treba poistovetiti sa govedima kojima se uvek mora reći levo,desno ili pravo.

Na drugoj strani imamo EU koja je više konfederacija nego federacija bez ustava i sa parlamentom koji za Srbiju nema vremena već dnevnu politiku vode komesarčići kojima je vlast udarila u glavu i koje godinama gledamo sa obešenom šargarepom ispred nosa,i koji troše i svoje i naše vreme i imensna novčana sredstva pokušavajući da nam prodaju prazne polit slogane poput "još malo pa...
Haški sud niti je razlog niti može biti za donošenje političkih odluka jer je to brkanje baba i žaba a ne realna politika.

EU koja je nastala kao ekonomska saradnja regionalnog tipa i čija su politička opredeljenja regionalni ekonomski razvoj zahvaljujući negativnom imidžu i interesima političkih intriganata vodi politiku suprotnu svom fundamentalnom razlogu
osnivanja i postojanja. EU definisana kao regionalna ekonomska saradnja ne dozvoljava kroz svoje vlastite akte
bilo kakvo ucenjivanje saradnjom sa bilo kojom sudskom instancom uključujući tu i ICT u Hagu.

Srbija kao država bi imala više koristi od priključenja Evropskom Ekonomskom Prostoru (EER) nego li od priključenja EU jer bi sačuvala odredjene slobode a na privrednom i socijalnom planu dobila više nego ulaskom u EU.

Ne postoji dakle nijedan realan razlog da Srpski političari blenu do izemoglosti u EU i čekaju "sudnji dan" koji će verovatno kao i kad je Turska (40 godina) u pitanju dočekati naši praunuci.
Treba dodati da EU nije jedina postojeća integracija privreda ona nam je samo teritorijalno blizu,već postoje i druge koje naši političari svojom zaslepljenošću nisu u stanju da vide.

Pošto je država Srbija implementirala u zakonodavstvo saradnju sa Hagom tim je cela priča za politiku završena i prelazi u domen sudskih organa izlazeći iz domena politike.
Samo potpuno pravno nepismen čovek na pozicijama raznih komesara može se baviti intrigašenjem iz svojih vlastitih interesa (ili interesa matičnih država) i iste poturati kao "realnu politiku".

Menjanje naše pozicije (kako vi to kažete) je u potpunosti ostvarivo vodjenjem jedne druge politike konsekventne u odnosu na EU (koja nije država) a rešenja se ne
nalaze u Briselu već u Beogradu.
Ako Beograd (kao što je to sada) vidi sva rešenja nacionalnih problema u Briselu (deus ex machina) onda se to jedino može podvesti pod politički naivitet ili neznanje.

Na kraju: setite se priče o Davidu i Golijatu.

Винстон Черчил:

"Демократија је најлошија форма државе ако изузмемо све остале"

I pored toga što se u mnogim stvarima slažem sa vama ponaosob iznešenim na panelu Kuda ide Srbija,
Nezavisna Srbija u Evropskoj uniji:Nova Srpska politička misao, ipak ne mogu a da ne primetim da pojedine vaše misli odudaraju (ili se meni čini) ili su previše vezane za komunističku ideologiju ???
kada je odumiranje države u pitanju i stavovi prema globalizmu.

Naime,ako vi polazite od premise da je nestanak nacionalne države nešto što je svojstveno kom.ideologiji onda je to pogrešno jer kada su formirane ideje o globalizaciji isti je bio u povojima,a sama ideja odumiranja nacionalne države (pa i srpske)treba da bude sagledana u kontekstu stvaranja blokova moći i vezana je više za pojam ekonomskih integracija nacionalnih elita
u veće ili velike ekonomske celine iz kojih samom nadgradnjom sledi i globalizacija.

Kroz istoriju su srpske elite bile orjentisane u raznim prevcima (rusofili,germanofili itd) ali po meni nikada samostalne i usmerene ka dobrobiti vlastitog naroda.Drugim rečima S.elite su tražile potvrdu svoga postojanja i opravdanosti uvek na strani nikad smogavši ideju da samostalno deluju.

Ista stvar je i sa sadšnjom elitom koja je po meni više jugoslovenska nego li Srpska i čiji delovi već po orjentaciji traže žaštitu od stranih a zarad opravdanja zašto baš one treba da budu na vlasti u Srbiji.

U Beogradu se nemože govoriti o Srpskoj eliti već o kopiji bivše Jugoslovenske elite u kojoj smo svi još uvek braća a nacionalna pripadnost je osnovno merilo vlasti sa potpunom negacijom državljanstva kao uslova za obavljanje državnih funkcija.Salonski elitarizam nacionalnog tipa koji se već godinama importuje iz bivših nam bratskih država a sama deklarativnost elite da je srpska predstavlja garant ispravnosti borbe za neko "dobro Srpskog naroda" u samoj državi Srbiji.

Na strani 4 pomenute debate vi kažete:"...cilj Srbije bilo je oslobađanje i ujedinjenje srpskog naroda"...."pri tome političke i naročito privredne elite srpskog naroda,osećale su se stešnjene...

Pri svemu ovome ja smatram da nije dovoljno obrađena kolonizacija Srbije kako bi bila data slika državne pripadnosti članova Srpske elite.
Srpske elite tada XIX vek su bile vodjene drugim idejama prilikom pokušaja ujedinjenja Srba u jednu državu dok je današnja elita koja državu Srbiju vodi u propast sastavljena od potomaka bivših kadrovika (čast izuzetcima) čija veliko Srpska orjentacija (S.M.) služi za prikrivanje pravih namera.

Nezainteresovanost i nesposobnost za rukovodjenje
državom nije odlika elita,već sasvim suprotno elita uredjue do tančina svoj posed=država čak i kada su u pitanju takvi NEVAŽNI DETALJI poput pasoša ličnih dokumenata ili fiskalnog broja koji su nacionalnoj eliti najvažnija poluga u vladanju nad njenom "pastvom".Na ovom pitanju (ličnih dokumenata) se vidi da vlasti nije ni važno državljanstvo njenih građana već je sama činjenica da ih ima sama po sebi dovoljna.
Ovo doprinosi ograničavanju sloboda (u praksi)
čoveka i zadržavanju stada u oboru kako ne bi pobeglo u tudju njivu.

Političke partije u Srbiji su PRIVATNA PREDUZEĆA
njihovih vlasnika (predsednika-ideologa deklarativnog demokrate) a bezvredni programi i slogani zvuče kao i novokomponovani rok-folk.
Kanonizacija demokratije koja ništa ne govori i "frljanje"pojmovima dostigla je nivo u kojima bi Nušić a i R.Domanović bili kao kod kuće.

Srbija o svom stanovništvu u inostranstvu brine jedino kada su u pitanju novčana sredstva u pitanju,pošto su joj ta veliki izvor prihoda bez kojih bi se država našla na rubu bankrotstva.

Miloševićev režim je samo deklarativno prestao da postoji a srednji kadar koji u stvari vlada državom je ostao isti (ljudi rade svoj posao).

Vi ispravno primećujete da Balkan i Srbija ne mogu da trasiraju put velikim državama ali pri tom propustate priliku da kažete da integracija Srbje zavisi od volje elite da se integriše ne samo deklarativno već da aktivno radi na integraciji.Pri tome propuštate sjajnu priliku da
ukažete na odgovornost elite i da dublje objasnite razloge ovakvog ponašanja.
Ako ste to negde uradili onda moje izvinjenje.

Saglasan sam sa Vašim mišljenjem. Razumljivo da teorija o odumiranju države nije isključivo marksistička. Ipak, spomenuo sam je u kontekstu našeg razumevanja ideje državnosti toko pedesetih i šezdesetih godina 20. vek. Kao i u svim nerazvijenim zemljama i kod nas deo političke elite uvek nastoji da učini državu modernijom od njenih uzora. To je prirodan „ekstremizam“. Moja teza je da je Srbiji više nevolja donela pogrešno sprovedena modernizacija, nego otpori modernizaciji.
O samostalnosti elita jednog siromašnog i mladog društva, kakvo je bilo srpsko u 19. veku, teško je govoriti. U vreme Kneza Mihaila svega 6,7% stanovništva Srbije bilo je pismeno. U tome se naši preci nisu razlikovali od drugih balkanskih naroda, ali su uslovi za razvoj Srbije, pre svega oni objektivni, bili daleko nepovoljniji nego u slučaju Bugarske ili Grčke.
U 19. veku ideja stvaranja velike države bila je vrlo moderna. Srpske elite imale su upravo one motive koje sam naveo. Pitanje je da li su srpske elite 1990. želele ujedinjenje srpskog naroda. Za većinu građana Srbije opstanak Jugoslavije bio je u stvari opstanak jedne države blagostanja (recimo, Miloševićeva parola 1990. nije bila „Velika Srbija“, već tvrdnja da sa SPS-om na vlasti „nema neizvesnosti“).
Što se tiče elite, mislim da sam u tekstu koji spominjete pisao o krizi elita (elita kao deo komunističke nomenklature koju je sticaj okolnosti podelio na „liberalnu“ i „nacionalističku“). Elita međutim, potiče iz naroda, trebaće vremena da jedna samonikla „elita“, nastala u predkapitalitičkom društvu, prevaziđe teškoće u kojima se nalazi. Recimo, Srbija je od 1839. do 1904. poslala više od dvestotine stipendista na školovanje u inostranstvo. Zahvaljujući tome većina političara bili su školovani na velikim svetskim univerzitetima. U vreme stvaranja Beogradskog univerziteta (1904) svega nekoliko procenata profesora nije bilo školovano u inostranstvu. Savremena Srbija počela je, posle višedecenijskog prekida, ponovo organizovano finansira stipendiste u inostranstvu tek pre dve godine.

Prvo moram da istaknem da ja nisam baš veliki ljubitelj upotrebe
pojms "elite" i "elitarizma" koji smatram kompromitovanim i pored toga što je u upotrebi od 1935 god.Kao kontribucija političkoj nauci uveden u istu od strane pukovnika Walery Slawek-a,kasnije obradjen od strane APSA (American Political Science Association) i APSReview
http://links.jstor.org
koji ni do danas nije tačno sadržajno preciziran a u mnogim krugovima se upotrebljava kako bi se označila grupa pojedinaca na čelu nečega i sa velikom konotacijom vrhunskog u pozitivnom smislu sa čim se ja ni u kom slučaju ne slažem.

Isto važi i za pojam nomenklature koji ima veoma negativnu političku konotaciju čemu treba da zahvalimo tkzv.gradjanskim političkim ekonomistima anglo-saksonskog jezičkog područja.

Kod nas je odomaćeni izraz klasa koji je u teoriji još uvek najprecizniji i u naučnim krugovima (ozbiljnim) na zapadu još uvek u upotrebi.

Sa ove pozicije gledano je mnogo lakše teorijski shvatiti i definisati dogadjaje i njihove aktere na mnogo razumljiviji način.Pokondireni kvazi naučnici u zemljama bivšeg socijalizma
koji u svojoj odanosti novom poretku pokušavaju da negiraju postojanje klasa čine istu grešku kanonizacije teorije koju su i njihove kolege za vreme socijalizma činile.Za potvrdu ovoga treba pogledati J.M.Keyns ili Milton Fridman i dr.

Mi ovde pričamo dakle o obogaćenom sloju Srpskog društva iz perioda pred industrijalizaciju Evrope u kom sklopu Srbiju i njenu privredu karakterišu kako ističete velika nepismenost (?) faktora proizvodnje (radne snage) i porast kapitala kod vladajuće klase (elite).
Nepostojanje dovoljnog broja aktera u (mahom razvijenom) agraru vodilo je kolonizaciji Srbije u tri maha.
Da je tadašnja klasa na vlasti (elita) imala "poštene namere"
svi tadašnji srbi iz dijaspore mogli su tada već biti naseljeni u Srbiji kaoja je bila skoro prazna.
Znači kad kažete da je elita bila moderna to stoji samo u kontekstu ekonomskih zahteva elite a nikako u nekoj socijalno-bratskoj nameri.Jednostavno za rad su potrebni ljudi i oni su dovedeni iz pasivnih krajeva kako bi se klasa na vlasti nesmetano mogla da dalje bogati
Ideja stvaranja velike države je sredinom devetnaestog veka bila "moderna" kod evroburžoazije pa je ista prirodno zahvatila i Srbiju.Daljom industrijalizacijom Srbije apetiti Srpske buržoazije su porasli a raspored svetske političke moći je ovome išao na ruku.
Nepotreban ulazak u rat, (WW I) Srpska politika je (ovaj mogla da izbegne) pukim slučajem ili dobrom spoljnom politikom???,
se Srbija našla na pobedničkoj strani a prilikom završetka
WW I. je panslavizam poslužio srpskoj buržoaziji za proširenje teritorije.
Jedna od najboljih knjiga koje sam do sada pročitao o ovome je
Magnum Crimen raz.autori.Pod maskom nacionalnog sindroma mase su angažovane a rat opravdan.Cena ove operacije smrt jedne trećine muškog stanovništva Srbije jad,čemer i beda.
Stavite u odnos (brojčani) poginulih Slovenaca,Hrvata ili Bosanaca.

"Sloboda Kraljevine" žestoko plaćena srpskim glavama je neminovno vodila u novu kolonizaciju Srbije i agrarne reforme
(nisu komunisti prvi počeli sa agrarnim reformama već su nastavili dotadašnju praksu).
Za razliku od Američke buržoazije (kolonizacija stihijska i liberalna) u Srbiji je kolonizacija pod maskom nacionalnog bratstva i jedinstva,sprovedena posle WW I. u okvirima vlastite države (nedostatak stanovništva) uz svestrano prihvatanje germanskog stanovništva što samo po sebi govori u prilog činjenici da sada već Jugoslovensku buržoaziju nije
interesovala nacionalna pripadnost već kapital koji je u tadašnjim pravno ekonomskim odnosima bio zagarantovan privatnom svojinom.

Treća etapa razvoja Yu. radikalno menja odnose u društvu prvo negiranjem a zatim parcijalnim ukidanjem privatne svojine i uvodjenjem društvene svojine.
U ovim uslovima je nadjeno pravno rešenje za progon germanskog
stanovništva (oko 400.000) a poslednja kolonizacija Srbija (do sada) je predstavljena kao nagrada postradaloj Srpskoj braći.

Federalizacijom države (republike i pokrajine) "avangardna"
snaga uvela je pod pritiskom nacionalističih krugova,Hrvatske,Slovenije a manje BiH i nesposobnošću kadrova da vide čemu to vodi,kreirana je mogućnost raspada ustavotvornim putem.
U Kraljevini su administrativne jedinice bile Banovine koje je
"avangarda" uzvisila na pijedestal samostalne države (samo opredeljenje do odcepljenja.

Takozvani demokratski pokreti na teritoriji bivše Jugoslavije
a i ratovi u koje su (elite)bez ikakve potrebe odvele narod nisu po meni (kada je Srbija u pitanju) proizvod nacionalnih težnji ka integraciji već rezultat bremenitih istorijskih odnosa u Evropi uzrokovanih
novom preraspodelom vlasništva nad nacionalnim bogatstvom
pod maskom nacionalizma i demokratije.

Što se tiče "modernizacije" ja smatram da je ista uvek u službi kapitala a ne u službi naroda.
Moderne tehnologije pružaju mogućnost komunikacije brzinom svetlosti te za učenje nije više potrebno ići u daleki Pariz pošto vam ga je Internet doveo u radnu sobu.
Čak šta više odlazak i školovanje u druge zemlje je kontraproduktivno gubljenje dragocenog vremena.

Činjenica da su pojedini naši političari školovani u centru programa Kokalis Grčka (stoji na internetu) ili drugim govori više o njihovom političkom opredeljenju nego o kvalitetu programa.

Citat:svet se ne menja na izborima.

Odlična primedba,mada bih ja dodao: svet se menja u kabinetima
onih koji kontrolišu sva svetska zbivanja.

nisam usmerila komentar "metastazi" i stavila ga iza njegovog poredjanja nemira u Kopenhagenu sa nasom situazijom

na svoj način, uostalom, koji je motiv masovnog okupljanja i jednih i drugih? A koji je i način na koji se njima izašlo u susret? Droge ima, naravno, ali ne vidim kakvu ona ulogu igra, valjda aktivisti širom Evrope dolaze da bi podržali Dance u konzumiranju?
;)

moze da gleda na svoj nacin... ipak kako se moze porediti zatvaranje domova koji su sluzili za rasturanje droge ( iako nisam pristalica sredjivanje nemira po ulicama, i ne svidja mi se sto im se nije ponudila alternativa- bar ne da se zna) i unistavanje zelenih povrsina kojih je tako malo kod nas???!!!
sve se moze relativizovati ali ne znaci da je to ok.

nisam ja relativizirao nego Vi. U oba slučaja se radi o odnosu gradske vlasti prema svojim građanima i dobijenom profitu, samo što se u prvom slučaju stavljate na stranu grada a u drugom na stranu naroda. Ja verujem da su se u toj zgradi dešavale i druge stvari sem rasturanja droge, za koje nije potrebna zgrada, a toga verujem ima i u dotičnom parkiću, pošto je to u nas nepisano pravilo.
Ja to tako vidim.

ste neuporedivo. Mada za ovu diskusiju to nije ni toliko bitno. Bitno je kojem je mamlazu palo na pamet da je gotivno izbrisati zelenu povrsinu sa mape i ko ce profitirati u celoj situaciji. Pretpostavljam da niko nema nista protiv gradjanskih reakcija.

da je ipak uporedivo cim sam to i uradio...

Neko je kupio zemlju?
Neko ce da izgradi Nesto?
Neko ce Nekako na tome da profitira?
I ko je taj Neko uopste?

Baratanje zemljistem u gradovima, dobijanje dozvola izgradnju, izgradnja i posedovanje nekretnina ove ili one vrste je jedna od najunosnijih delatnosti svuda na svetu a posebno u razvijenijim sredinama.

Olga

Potpuno sam saglasan. Ipak, priča o 5. parkiću je nešto složenija. Stanovnici okolnih zgrada, koji organizovano brane park tvrde da su prekršeni zakon, propisi i urbanistički plan. Čini se da je problem u tome što nadležne ustanove ne reaguju na žalbe građana. Kao i pre desetak godina, preostao je samo javni protest.

pa čistimo ga, jkp "zelenilo" je to prestalo da radi pre dve 20 meseci!

ali...

i u komšiluku ima ljudi koji bi više voleli zgradu nego da im deca galame pod prozorom i da im lupa košarkaška lopta po ceo dan i do duboko u noć...

Podzemni parking na vise spratova, ulica sa 4 trake kao prilaz parkingu, i poslovni prostor iznad zemlje. Tu bi valjda trebao da se zadrzi deo automobila koji dolaze sa Smederevskog puta, Juznog bulevara i Cvijiceve ulice. Znaci gust saobracaj, a jedna od najvecih osnovnih skola u okolini nalazi se na 50m od parka.

Posle čitanja vašeg posta čoveka uhvati muka i poželi da nikad
ne pročita ovako nešto.

Ispada da gradske vlasti a i država (koja je gluva) niti imaju pojma šta su građani niti ih to interesuje a da gradonačelnik koji je na web-u poznat po zlu treba da bude milostiv prema građanima koji su ga nota bene izabrali???, kao da zaštita zelenila i /ili građana predstavlja njegovu milost a ne dužnost
na koju ga funkcija obavezuje.

E.U. ima definisane (zakonski) zelene površine i način na koji se ova veoma važna stambena politika sprovodi.
Mere (površinske) zelenih prostora oko zgrada su propisane zakonom i nisu podložne promenama osim u slučajevima opšteg interesa koji podleže protokolu glasanja u vezi sa bilo kakvim menjanjima namene ponaosob zelenih površina.
Ovi propisi su na web-u pod nazivom www.eur lex i nalaze se na jezicima Unije.

Građani mogu da traže zaštitu evropskog suda (čudno je da do sada ova opcija nije korišćena) ili mišljenje kako srpskog tako i evropskog ombudsmana.
Ovaj zadnji služi upravo za ovakve slučajeve u kojima administracija nanosi nepravdu građanima,što je ovde slučaj.

Moljakanje raznih "odgovornih" u Srbiji je ĆORAV posao i kontraproduktivan.

Zakone donose ljudi i oni ih menjaju i nisu od Boga dati a svakako nisu produkt nepismenih službenika koji su tu da poštuju i izvršavaju zakon a ne da beže od odgovornosti zbog mišljenja svog predpostavljenog.

Volja građana je osnovni zakon pa je obraćanje ovom ili onom gradonačelniku ili ministru glupost i ne poznavanje vlastitih prava. Mnogo uspeha u odbrani parka.

U pravu ste. Problem treba imenovati. Međutim, da li ste razmišljali o tome da je korupcija - jedan od korena naših teškoća - posledica jednog nesređnog društva u kom se ne zna šta je čije i gde krivci prolaze nekažnjeno. Koliko god bolna i nepoštena privatizacija će smanjiniti prostor za ovakve zloupotrebe. Slično je i sa monopolima: kad budu postojale prave privatne škole, recimo, u državnim će, pored tako ozbiljne konkurencije, biti teže sprovesti zloupotrebe sa, recimo, užinama ili ekskurzijama. Spominjete političke sranke. Do 2004. i donošenja Zakona o finansiranju stranaka, celokupno finanisranje stranaka bilo je nekontrolisano, sada znamo za 50% finansiranja... jednog dana, uz mnogo truda, možda ćemo znati za 80-90%, kakav je slučaj u zapadnim državama. Da li ste znali da je prošle godine prvi put posle mnogo godina, troje građana osuđeno na vremensku kaznu zatvora zbog utaje poreza. Pored svih mana, od 2000. nastaje jedno sređeno društvo. Kakvo će ono biti zavisi od nas. S obzirom na zakašnjenje, moć nekoliko oligarha, neraspoloženje pojedinih krugova u SAD i EU i opštu korupciju, razloga za brigu ima mnogo. Ipak, ima i razloga za nadu.

Razvijena (?) društva su još korumpiranija nego što je naše.
Korupcija kao društvena pojava postoji od početka hijerarhijske organizacije drštva čiji je ista imanentan pratilac i po tome se mi ne razlikujemo od drugih.

Podjimo od pojma korupcija koji ni do sada nije strogo definisan
a u našem jezičkom području je bolje (ponekad)koristiti pojam podmićivanje koji se ne da porediti sa pojmom korupcija koji je širi i u primeni i u pozitivnom kao i u negativnom smislu u teoriji.Pod pojmom korupcija se podrazumeva mnogo šire područje u drštvu nego što je podmićivanje.
Pojam korupcija izveden je iz latinskog a svoje moderne karakteristike stekao na anglo-saksonskom jezičkom području.

Ne slažem se sa vašom tezom da će privatizacija smanjiti korupciju niti mito ili podplaćivanje jer za istu ne postoje
nikakvi relevantni razlozi.
Nasuprot očekujem da će korupcija evaluirati na viši stepen
jer njen uzrok nije svojinski odnos već hijerarhijska (nadredjena)struktura drštva.Pri tome treba imati u vidu da korupcija nije iskorenjiva sve dok ne bude postojao egalitarizam u ljudskom drštvu a ovo spada u futurologiju.

Gigantska korupcija u školstvu US je najbolji dokaz za ovu tvrdnju a koja potresa američko visoko školstvo već od 30 ih godina prošlog veka i još se ne vidi kraj.
Jedan od boljih sajtova na web-u koji obradjuje ovu temu je tkzv.Rockefeler file- Carnegy itd.
http://educate-yourself.org/ga/RFcontents.shtml

Kod nas je pojam korporativne korupcije skoro nepoznat ali će privatizacijom postati zlom buduće Srbije upravo zbog privatizacije.
Ova vrsta korupcije tek sada u Srbiji pokazuje svoje ralje i vidljiva je kao što ste sami spomenuli u finansiranju upravo političkih stranaka koje i jesu prvi izvor zla.
U tkzv.liberalnim demokratskim društvima je korporativna korupcija ala protiv koje su poreznici (i pored visokih fiskalnih standarda) potpuno nemoćni i mada su i kazne drakonske one ostaju bez efekta.

Kod nas (ima ih i na ovom blog-u) postoje ljudi koji zahvaljujući svom neznanju i naivitetu zagovaraju ideje liberalnog drštva bez i trunke znanja koja problematika
korporativnosti stoji u nastavku i razvoju jednog od najvećeg zla današnjeg čovečansta korporacije.
Obično su to naši ljudi koji su koju godinu proveli u anglo-sakskonskim državama ali i u EU i noseći slike spoljnog sjaja postaju vatreni zagovarači potpuno im stranog i nepoznatog liberalnog korporativizma.
Naravno tu su i političari koji dobro poznaju moć i zlo korporativnog liberalnog društva.

Možda je lakše shvatiti ovu materiju kroz ponašanje i organizaciju naših političkih partija koje su sve od reda korporacije nerazvijenog tipa (u povoju) nasilne po tipu i nesposobne za sklapanje koalicija radi rukovodjenja državom
Ova gornja tvrdnja je vidljiva prilikom izučavanja istorije i uloge korporacija vezanog za političko delovanje.
Na čelu partije = korporacije je uvek osnivač,čak i posle njegove fizičke smrti koji je ujedno i (za javnost)glavni ideolog stranke.U upravljanju mu pomaže (odabrani) odbor pomoćnika ili potpredsednika koji svoje mišljenje (zdravu pamet) imaju samo u minornim pitanjima dok se o svemu ostalom pita "gazda".Članstvo služi za glasanje i to je sve.
Kongresi stranaka umesto izglasavanja na realnim postulatima donešenih programa,služe za veličanje herojskog lika i dela vodje=gazde=osnivača i promociju veličanstvene budućnosti
uvek demokratske.Nastavite hijerarhijskom linijom do najnižih
administrativnih organizacija - opšita, mesna zajednica itd.

Korporacija-nastala krajem 19 veka voljom krupnog kapitala na putu ka imperijalizaciji društva,davanjem pravnih prerogativa
ljudkog bića pravnoj formi mrtvom slovu na papiru.
Ono što po svim ljudskim normama nije moguće, se pravnim aktom
stvaranja prve korporacije desilo mrtva stvar na papiru dobila je prava živog ljudskog bića.
Dakle korumpiranjem prava i stvaranjem korporacije ista je dobila moć koju do tada imali samo živi ljudi:
Pravo da nasledjuje
Pravo na imovinu
Pravo da se prema ljudima odnosi kao ravnopravnim itd.

Korporacija je nastala korupcijom prava i svak onaj ko zagovara korporativni oblik svojine je već po definiciji korumpiran iliće to postati.U drugom slučaju je ili neznalica ili naivan.

Može se sa pravom tvrditi da je korporacija u privrednom smislu da sada najveći domet korupcije jer korumpira najveće privrede sveta i čitave države nanoseći do sada ne vidjenu štetu svetskoj ekonomiji i pravima čoveka.

Za razliku od podmićivanja davanja mita ili pdplaćivanja oblike korupcije kakve imamo sada u Srbiji (nerazvijen tip)
korporativna korupcija (političke partije i drugi) daleko razvijenji.Isti ljudi koji neće da kažu kako finansiraju stranke u stvari ne žele da pričaju (i niko im ništa) o najvišem obliku korupcije koji je do sada skriven a narodu se baca prašina u oči demokratskim dernjanjem o borbi protiv mita koje se onda promoviše u korupciju kako bi prava korupcija ostala dalje od javnosti.

korumpirano, a manje podmiceno. Pa da i nama svane !!!
p.s. mnogo demagogije, brate

Svak ima pravo na svoje mišljenje.

ps.koju definiciju demagogije primenjuješ Srpsku ili Englesku.
Ja ,obično Englesku pošto Srpsku ne vidoh na Wikipedia

svako se obrazuje kako moze. Wikipedia nije ni losa kad treba da se napise neki post, samo nije dovoljna da se to isto i mudro primeni

Ima i taraba koja služi kao sradstvo javnog informisanja.
Zidne novine u skraćenom izdanju (compact)

Najvažnije je ipak da smo veseli zar ne.

boze kako ruzno o sebi pricas. Ma samo da si ti nama veseo, ali...ipak... omanji