kamen za razmišljanje

dobar deo prošle godine sam pokušavao da pronađem novi posao. veliki trud koji sam morao da uložim se na kraju isplatio. duže vreme sam posećivao sajtove za traženje posla i blogove ljudi koji svakodnevno odlučuju o primanju novih ljudi na posao.

pored uobičajenih zahteva o zdravlju, obrazovanju i sposobnostima kandidata pažnju mi je privukla fraza 'get things done'. kod nas je ona poznatija u formi imperativa: završi to što si počeo. jedan prijatelj koji je radio kao ceremonijal majstor na sednicama vrhovnog saveta odbrane pre pedeset godina mi je pričao da su u sfrj jedino slovenci bili sasvim svesni principa da sve što se započne treba i završiti.

to uopšte nije lako, naročito nije lako završiti posao koji nije ni započet. izgleda nelogično -- završi to što si počeo, a nisi ni počeo da ga radiš. u toj prilici se obično kaže 'najteže je početi'. jeste. a zašto?

šta se dešava sa poslovima za koje smo formalno ili sami sa sobom preuzeli odgovornost da ćemo da ih uradimo? ne znam kako je vama, ali meni bude neprijatno kad se setim da nešto što mi je palo na pamet nisam uradio iako je prošlo toliko vremena. postoje i ljudi koji se ne brinu oko takvih stvari. kako postižu to? nekako se čini da oni uvek rade ono što je za njih najbitnije u tom trenutku. lako održavaju listu prioriteta i ne troše vreme na nebitne stvari.

imati listu prioriteta je jako važno i korisno. problem je što su te liste toliko dugačke da je teško držati ih u glavi što skoro svi od reda pokušavamo. kada se zadaci koji nam se nameću ili ih sami preuzimamo toliko namnože obično ih delimo u grupe. tzv todo list za posao, za porodicu, kuću, prijatelje, liste knjiga za čitanje, filmova za gledanje, putovanja. sve to držati u glavi nije ni najmanje lako. nismo ni sposobni za to. efektivno u istom trenutku u glavi možemo da držimo četiri, eventualno pet stvari.

ok. odgovornost svakog od nas za svoj život je lična. šta raditi kada je potrebno više ljudi organizovati tako da se zna ko šta radi, kojim redosledom i najbitnije koji su kriterijumi za pravljenje prioriteta. ljudi su baš zbog toga izmislili pismo. bez njega je uspostavljanje bilo kakvog sistema organizacije jednostavno nemoguća.

da bi neka firma dobila recimo sertifikat ISO9001 o kvalitetu potrebno je da ima razvijen sistem kojim se jasno definiše proces planiranja projekata, dodeljivanja zadataka ljudima, praćenje izvršavanja i kasnije podrške gotovim proizvodima ili uslugama. obično se koriste kompleksni i skupi informacioni sistemi. preko njih se evidentiraju događaji od interesa, prate se tokovi dokumenata, roba i usluga. na vrhu piramide odlučivanja se gledaju izveštaji na osnovu kojih mogu da se donose racionalne odluke o pravcu i smeru kretanja cele organizacije.

uh, daleko sam otišao. počeo sam sa traženjem posla, a stigao do organizacije i upravljanja firmama. ovde bi mogli da se vratimo na početak. postoje načini kako da se metodi organizacije koji se primenjuju u organizacijama sa više stotina i hiljada ljudi primene u svakodnevnom životu svakog od nas.

jedan od najpopularnijih i trenutno najsexy je metod 'getting things done' ili GTD. formalizovao ga je, a ko će drugi -- jedan baja amerikanac -- david allen. sve o metodu možete pročitati u njegovoj knjizi, a sasvim dovoljno da biste je usvojili se može pokupiti iz članaka na wikipeadeji i tekstova čije linkove možete naći na dnu članka na wikipeadeji.

pored papirne evidencije koja se u knjizi preporučuje u poslednjih nekoliko godina je niklo na desetine sajtova koji daju rešenja za implementaciju metoda. ja sam probao nekoliko i odlučio se za vrlo dobar besplatni program thinking rock. uz njega dobijate i veoma dobar help koji olakšava ionako lako korišćenje programa. autori su na sajt postavili i četiri demo filma koji vas provode kroz faze korišćenja programa.

thinkingRock ima mogućnost da se akcije čiju ste realizaciju zakazali u nekom trenutku u budućnosti eksportuju u fajl. isti fajl je zatim moguće importovati u google calendar. kalendar je moguće podesiti da vam za svaki događaj u budućnosti šalje mejl sa obaveštenjem. ja sam ga za sada podesio da mi svakog dana pošalje mejl sa zadacima za taj dan.

mobilni telefon podešavam da svira kada nešto treba da uradim u određeno vreme dana. ni ovo rešenje mi nije tražilo neku investiciju. čak i najjevtinije nokije kao što je moja imaju funkciju 'remainder'. telefon je zgodan i kada je potrebno nešto zapisati, a nije vam pri ruci računar. naknadno se ideja može uneti u thinkingRock.

šta se desi kada se ovako organizujete? pre svega se rasteretite. kada je potrebno da se skoncentrišete na nešto što radite ne ometaju vas nezavršene obaveze koje vam iskaču iz podsvesti kao popup reklame u internet exploreru.

kada želite da se opustite ne trzate se zbog toga što se setite da nešto niste obavili. u tom trenutku se odmarate zato što je vreme za odmor, a ne za nešto drugo. vi i vaša podsvest ste sigurni da radite pravu stvar jer ste sagledali sve svoje obaveze i svesno odlučili da se treba odmarati.

ne znam za vas, ali za mene su devedesete prošlost. ne moram više da pratim vesti, politiku, da se nerviram zbog nesposobnih i korumpiranih na vlasti. najzad postoji šansa da se nešto uradi pošteno svojim trudom. neophodno je samo organizovati se, jer, svaki se trud isplati (pa i ovaj -- pisanja bloga)