Fijasko

Manifestacija: blog, akcija, knjiga ili izložba "Fijasko" zamišljena je kao mesto, vreme i prostor gde bi svako od svoje glave i svoje volje mogao da napiše, nacrta, snimi, ispriča ... jednom rečju donese nekakav dokaz ili svoju ispovest o tome kako je pukao, od kad je u bedaku, kako je digao ruke od svega, ili jednostavno kako se više ničemu ne nada... čak ni tome da o svome ličnom fijasku može nešto suvislo da kaže. Ovde bi mogli da dodju i oni koji su pukli sa svojim poslovima, očekivanjima, oni koji se osećaju totalno prevarenim ili izneverenim, ili samo depresivni i očajni.

Umetnici, od pisaca do muzičara i slikara, mogli bi da izlože svoja dela koja su ostala nezapažena ili bila uništena od strane kritike. Isto bi mogli da urade i mali preduzetnici kojima je propao posao, u formi finansijskih izveštaja, fotografija ili video zapisa. To, nesumnjivo, zahteva i odredjenu distancu i autoironiju što celoj manifestaciji «Fijasko» može uliti i nekakav ohrabrujući duh i nadu da već samom iskrenošću o sopstvenom porazu otvaramo put iz ćorsokaka.

Insistirajući na ličnom, neponovljivom, doživljaju poraza ne bežimo od onog kolektivnog osećanja da je fijasko stanje duha zemlje u kojoj živimo, bilo da je reč o politici i ekonomiji, pravdi i pravu, socijalnoj sigurnosti, najzad o perspektivama života ovde. Ipak je lični doživljaj nešto čime sve počinje i sve se završava. Nećemo se zbog toga baviti uzročno-posledičnim vezama, geostrateškim interesima ili istorijskom pozadinom. Da je čak, poslednjih dvadesetak godina sve bilo idealno i sjajno, neko bi s pravom mogao samo da izloži svoju fotografiju od pre dvadeset godina sa potpisom: «ja pre 20 godina» i fijasko bi lako mogao da se prepozna. Da je život često veoma porazna pojava i da se epizode poraza nekada nižu bez prekida godinama nije nikakva tajna. Mi se sa tim osećanjem ne samo budimo svakog jutra nego se sa njim i radjamo. Ako, medjutim, prikupimo dovoljno slika, zvukova i opisa poraza, ako se natopimo tudjim osećanjima poraza, možda ćemo u njihovoj raznovrsnosti i subjektivnosti shvatiti koliko su ona različita i koliko je njihov teret relativan. Možda ćemo tada uhvatiti i nit vremena u kojem živimo i prepoznati jednostavniji put do zadovoljstva i ispunjenja.

Ne postoji, naravno, fizički dovoljno veliki prostor gde bi bila izložena sva dela-dokumenti posvećeni odredjenom ličnom porazu. Jedini stvarni prostor u kojem se sve može izložiti jeste onaj na sajtu. Zbog toga će nam sajt B92 pružiti mogućnost da se svi zajedno suočimo sa opštim i pojedinačnim fijaskom. Izabrani primeri – dokumenti i ilustracije biće naknadno predstavljeni javnosti u Kulturnom centru Rex. Na kraju, ukoliko "Fijasko" ispadne fijasko i to bi bio svojevrsni uspeh. Ovde nema propasti osim nas samih, a o tome se upravo i radi.

Pravila:

1. Ovo nije takmičenje!
2. Prilozi: Ispovest pisana u prvom licu jednine. Poželjne ilustracije: fotografije, video zapis, tonski snimak, pisma... Priča o porazu ne sme biti starija od 20 godina. Svako ima pravo da predstavi više sopstvenih poraza osim u slučaju kada se ceo dotadašnji život predstavlja kao jedan jedinstven poraz.
3. Nije propisan obim i vrsta materijala kojima se pojedinac predstavlja.
4. Autori mogu da zadrže svoju anonimnost pred javnošću ali moraju da daju podatke o sebi organizatorima eventualne izložbe.
5. Učesnici mogu samo da šalju priloge o sopstvenom a ne o tudjem fijasku.
6. Mrtvi ne učestvuju u ovoj manifestaciji.
7. Ne pričaju se priče o opštem, kolektivnom, fijasku već isključivo o sopstvenom.
8. Fijasko nije blam!