Suočavanje s budućnošću II - alternative

... idem redom. Fisionim reaktorima ću se baviti kasnije, mada ni nuklearna energija nije obnovljiva, tako da ni prelazak na nuklearke neće rešiti problem, samo će ga odložiti.

Trenutno, svetske rezerve uranijuma se procenjuju na 2 miliona tona, što zadovoljava potrebe postojećih nuklearki za narednih pedesetak godina. Ako bi se broj nuklearki povećao, rezerve bi kraće trajale. Sve ovo važi za trenutne troškove eksploatacije od 80$ po kilogramu. Ako bi se išlo na troškove od 130$ po kilogramu, onda bi se moglo eksploatisati dodatnih 3 miliona tona uranijuma. Ukupne rezerve su procenjene na nekih 15 do 20 miliona tona, ali problem 5 J za 4 J energije i ovde važi (detaljnije).

A postoji i bezbednosni rizik, evo Iran hoće da pravi nuklearke, al' mu nešto ne daju.

Fuzija...

Pretpostavimo da ce se u budcnosti velike energetske kompanije prebaciti sa fosilnih goriva na nuklearnu energiju... i onda vishe nece biti bezbedonosnih rizika.

... van našeg domašaja. Ne bih želeo da se bavim pretpostavkama, voleo bih da fuzija postane realnost, ali još nije.

dole delimican odgovor...
Fuzija je realna, postoji, postoji eksperimentalno postrojenje iz kog se dobija energija a dok tehnologija fuzionih reaktora ne postane sigurna i svima dostupna postoje fosilna goriva, fisiona goriva i svi alternativni izvori energije...

obrađivao, turbine na vetar možeš slobodno da preskočiš (useless) ali ne i micro hydro.

elektaranama sa micro hydrom snabdeti megalopolise tipa NYC, London, Tokio?

Mislim da je ITER buducnost.

da je ova priča mnogo šira. U budućnosti će morati da se živi mnogo više sustainable (i self-sufficient, koncept nepoznat u današnjoj Srbiji). Opstanak NY/London/Šangaj/KL/Bangalore će moći da obezbede samo nukelarke, :))).

svako bi sebi trebao da obezbedi sto jeftiniji nacin snabdevanja energijom, gde ti mozes posadi jedan solarni panel ili vetrenjacu, a pride vodis rachuna i o ochuvanju zivotne sredine... samo sto to cesto (za sad) nema ekonomsku logiku, cesto je jeftinije natociti cisternu mazutom ili se prikachiti na 380V.

Jedan kolega gospodina Nsarskog (iz zemunskog instituta) godinama pokusava po Srbiji da proda svoje vetrenjace ali ako su one isplative tek za 12-15 godina ko ima interesa da ih kupi?

ja gore da su vetrenjače useless (osim, možda, u nekom offshore kontekstu, što bi kod nas predstavljao Dunav- uzgred, MIT ima projekte sa floating mega wind turbines). 3-5 (hajde da ga naguramo i na 7) MW peak snage/turbini sa prosečnom 35% iskorišćnošću tokom godine jednostavno nije dovoljno. Micro hydro je druga stvar i kod nas, ima šanse, pogotovu po Republici Srpskoj i Zapadnoj Srbiji.

micro hydro se kod nas trubi godinama, Juzna&Zapadna Morava, Ibar...

Ibar da dirate, tamo je prelepo + godinama idem na splavarenje!
:-((((

Doctor Wu kao Don Kihot: "Pa ne rekoh li ja gore da su vetrenjače useless..."

kao ti i Bojčić.

sto se tice tih turbina, i izgleda da smart money leti u tom pravcu. takodje se nesto se lobira kod evropskih vlada za neki European supergrid (meni bn $25 zvuci dosta jeftino)

ono, go green, get rich...pa videcemo. airtricity, anyone?

... da se ova plata teško može izračunati. Energetski fluks nije teško izračunati, ali je problem kako izračunati to pretvaranje sunčeve u razne druge oblike energije (recimo kolika je svetska snaga vetra?), kao i stepen iskorišćenja.

Vreme za prelazak na druge izvore je ključno, ali nam izmiče. Ne pripremamo se za doba nakon nafte. Zato postoji opasnost da dođe do energetske, a samim tim i ekonomske krize.

Što se upotrebe raznih izvora energije tiče, mi jesmo na početku. Mi i dalje energiju dobijamo uglavnom sagorevanjem, što je veoma primitivno. Pitanje je da li možemo u narednih nekoliko decenija da recimo savladamo fuziju. Voleo bih, ali plašim se da vreme curi.

To je možda i rešenje Fermijevog paradoksa: niko nam se nije javio, jer su svi propali kad su istrošili fosilna goriva.

Zelim da dodam nesto sto se ne vidi u prvom postu. Gledano na duze staze, ekonomski je NEOPRAVDANO trositi neobnovljiva goriva, ako se ogromni deo zarade od trgovine istim ne ulaze u tehnologije koje nas stavljaju u poziciju da mozemo na pravi nacin koristiti obnovljiva goriva koja su u izobilju. Pravi paradoks je da ce nas nestanak fosilnih goriva kostati neceg sto nikakve pare ne mogu nadoknaditi. Na duge staze, skuplje je koristiti naftu i trositi vreme, nego ulagati basnoslovne cifre u tehnologije koje nas izvlace iz krize.

Izmedju prve eksperimentalne eksplozije i prvog ekonomskog koriscenja fisionih goriva je proslo 11-12godina, sa fuzionim reaktorima se eksperimentise vec godinama tako da dodje do vece zainteresovanosti za koriscenje tog vida dobijanja energije pretpostavljam da bi se relativno brzo doslo do tog nivoa, nisu potrebne decenije... a mozda je stvarni problem u velikim svetskim energetskim kompanijama (opet omiljene teorije zavere) koje idu na maksimalno iskoriscenje postojecih energetskih rezervi fosilnih goriva.

Bila bi sjajna fuzija, to niko ne porice. Ali bojim se da je prema sadasnjim saznanjima sasvim nerealno ocekivati ili na bilo koji nacin racunati na fuziju (u periodu kada znamo da nafte nece biti). Velike kompanije ili ne, takva stvar je daleka od prakticne ili komercijalne primene i to je surova realnost. Zataskavanje ili smirivanje ozbiljnosti situacije verovanjem u nesto sto jos ne postoji, niti je na pragu prakticne primene, je, po meni, losa strategija.

opticaju su neke konkretne godine... ako i to ne lazu :)

... fuzija za sada troši više energije nego što proizvodi, ali nisam siguran, ovo sam negde čitao. Kako god, pitanje je kada ćemo imati fuzioni reaktor koji proizvodi energiju. Šta će se prvo desiti - energetska kriza ili ekonomski isplativa fuzija?

Nema potrebe za zaverom energetskih kompanija, ekonomska logika kaže da dokle god imamo na raspolaganju naftu, ne isplati se koristiti skuplje i kompleksnije načine za dobijanje energije. Energetske kompanije su konkurentne, nema potrebe da sprečavaju ništa. Problem je u vladama koje moraju da subvencionišu istraživanje fuzije, jer ona još nije konkurentna.

To je temelj resenja problema. Ne samo za istrazivanje fuzije, vec svih ostalih potencijalnih izvora energije. Ali svest o problemu je minimalna, zato mi i trosimo najdragoceniji resurs, tj. vreme. Verujem da ce se panika pojacavati kako vreme protice, ali mi se, nazalost, cini i da smo malo (vise) okasnili i to upravo zbog profita.

a kad se potrose fosilna goriva ostaju nam fisiona, mrzi me da googlam za "rok upotrebe" ali mi se cini da na zemlji imamo rezerve za par stotina godina... pretpostavimo da ce do tad da se problem ekonomski isplativog koriscenja fuzije savlada. Ipak je to previse godina za taj "problemcic"...

Btw.
Da li ste videli ponudu radnih mesta na sajtu Itera?

Meni se svidja rad unutar Plant Engineering Division-a, Cooling Water System. Samo ne postoji radno mesto za mene, oduvek sam zeleo da budem cooler! :-)))

Procesna ili HVAC?

:-)

... eno napisah gore, fisionog materijala ima za nekoliko decenija, i to pri trenutnom broju nuklearki. Što se fuzije tiče, uskoro će nam se pridružiti i Šarski, a on će imati svašta da doda o fuziji. Evo šta je pisao jesenas, kada se poveo razgovor o testiranju fuzionog reaktora u Kini:

"Osnovni problem kod fuzije je da se plazma odrzi u svom "plazmenom" stanju dovoljno dugo da bi se reakcija, "fuzija", desila. Sta je dovoljno dugo? Pa, toliko da energija koju utrosis na proizvodnju plazme bude manja od energije koju dobijes reakcijom (fuzijom). Tada si stavio unutra manje, a dobio vise = generises energiju. I to je sada, i bio je do sada, osnovni tehnoloski problem. Kako odrzati plazmu (u sustini gomilu naelektrisanih cestica) u tom stanju "plazme", da se ne raspline? Pazi, njihovo termodinamicko stanje je ekvivalentno temperaturi od nekoliko desetina miliona stepeni (kao u centru Sunca). Kako odrzati na malom prostoru nesto sto je ekstremno vrelo u okolini koja nije? Resenje - stavi je u (mnogo, mnogo!)jako magnetno polje (da te cestice budu sto vise konfinirane - Lorencovom silom, ako te zanima) pa je vozi u krug. Tada dobijes struju (tok) naelektrisanih cestica u magnetnom polju, ili magnetni tok. A masinu koja to radi zoves Tokamak (opste prihvaceni rusizam).

Osnovna razlika izmedju postojecih (fisionih) reaktora i fuzionih reaktora, Tokamaka, je u tome sto su fisioni reaktori bomba koju stalno gasis (i kad dodje do sranja - onda dodje do sranja), a fuzioni reaktori su bomba koju stalno kreses da upalis, a ona se ne da. I na auspuh izbacuje helijum (divota -inertan gas, ako ga udahnes pricas ko Paja Patak par minuta, to je cela steta).

E, dugo se nije znalo, i jos se ne zna pouzdano, da li je za razvoj fuzione tehnologije potrebno samo inzenjerski usavrsiti Tokamak (da ima jace polje - a ima i tu brdo problema, ektremno jaka polja generisu nelinearne efekte nad kojima vise nemas kontrolu, pa dal' cemo djevrek ili osmicu), ili je potreban radikalno novi prilaz. Uglavnom, svi se slazu: sto duze odrzis plazmu u "zivotu" time imas vecu sansu da si blizi resenju problema. Ali to je jos uvek daleko od resenja.

Zato ti kazem: tri sekunde? OK, to je lepo, i sta cemo sad?

30,000 istrazivaca je zastrasujuci broj, i impresivan. Ali, ako ih sve stavis da samo masu rukama, nikad nece poleteti. Potreban je radikalno drugaciji prilaz, sve zajedno.

P.S. Da ne mislis da pricam napamet, samo da ti kazem da imam godinu dana istrazivackog staza u Julich-u gde radi taj Finken. Moj centar se, istina, zvao Hoechstsleistungsrechenzetrum der Institut fuer Festkoerperforchung der Kernforchungsanlage, Juelich, Deutschland. (Skraceno, HLRZ der IFF der KFA). Na pola puta izmedju Ahena i Kelna.

Uglavnom sam tu godinu proveo uceci ime mesta na kome radim. (Da mogu da pisem razglednice kuci)."

Confinement plazme je trenutno kljucni problem (mozda ce novi da se jave usput). Secam se da sam pre desetak godina procitao negde da je dostignuta "break even" tacka - tj. da je energija koju utrosis na "paljenje" reaktora jednaka onoj koju dobijes iz njega, ali posle toga se nije mnogo o tome culo. Fazon je da plazmu drzis dovoljno dugo u tom stanju da bi se sto vise reakcija ostvarilo. Ako je ne drzis - ugasi se. (Verovatno znate da je "upaljac", kresivo, za hidrogensku bombu - koja radi na fuziju - zapravo mala atomska bomba (koja radi na fisiju))
U principu, rekao bih da je problem resiv, ali da li je u pitanju nedostatak novca, ili neki drugi razlog, tek na ovom polju se nekako tapka u mestu (neko gore pomenu da nam dragoceno vreme protice).

urana nisu znaci toliko dugotrajne...

Ali opet ima sasvim dovoljno vremena da se razviju novi izvori... i da ne zaboravimo i sekundarne izvore uranijuma (vojne).

PS.
I neki od nas znaju principe rada fisionih i fuzionih reaktora, a ponekad nesto i procitamo o desavanjima u toj oblasti :)

Kraj radne nedelje za mene ljudi, aufiderzen...

To su verovatno mislili i Asteci, kada su unistavali sumu za ogrev i spremanje klope, i sadili muruz misleci da ce im zemlja beskonacno vracati prinose. Sume su nestale, zemlja je postala jalova, pa su i neki veliki njihovi gradovi nestali sa lica zemlje. Ne smemo se uljuljkivati u verovanje da ce se to verovatno dogoditi (rodice grana novu tehnologiju do tada, samo treba pokupiti, ima se vremena), mislim da se stvari moraju uzasno promeniti sto pre, ulagati sredstva, mobilisati ljude da pokrenu stvari. Ako stvari tapkaju u mestu, mora se vise ulagati svega, da bi se stvari pokrenule, ma koliko to kostalo.
P.S. Ugodan vikend!!! :-)

ne znam zasto bas mene po ovom pitanju pomenuste. Siguran sam da ima ljudi koji su strucniji i bolje informisani o fuziji - ja to samo pratim kao, npr., obrazovani citalac.

Zasto je kompjuterska tehnologija usko grlo? Pa to je medju najmladjim granama tehnike i jedna od najbrze razvijanih u istoriji covecanstva. Mi jesmo jos na pocetku, i prostora za unapredjenje ima beskonacno, ali sve to ide veoma brzim tokom.

Zbog jos uvek malog broja operacija koje moze da izvrsi u jedinici vremena-flops.

To je glavni razlog sto jos uvek nije mapravljena mapa genoma coveka, napravljena je samo za oko 1000 organizama, dok cemo se nacekati da se napravi za sve organizme, prvenstveno mislim na viruse i bakterije. O nekoj kompjuterskoj simulaciji zivota na planeti zemlji nema ni govora sa trenutnom kompjuterskom tehnologijom.

Sadasnja arhitektura procesora izvlaci maksimum, manje od 65nanom tehnologije tesko da ce postici te stoga pribegavaju dual ili quad procesorima i paralelizovanju rada procesora.

...ali mi i dalje nije jasno zasto je komp. tehnologija usko grlo nauke/tehnologije koju nasa civilizacija poznaje. Tera flopsovi nece resiti energetsku krizu, niti ce super comp da ti izmisli novu teoriju, npr. Mislim da je kontra, upravo su compovi osvezili ostale grane nauke, te ubrzavaju stvari, ali to je alat, mozak koji misli je u nama i dalje :-).
A pitanja su sledeca: kolika je bila brzina racunara pre 20 godina? Kolika pre 10, 5, a kolika pre 2 i po?

Brzina je rasla ali je tehnologija ista, i brzina dostize svoj maksimum, poslednjih 20 godina je bila evolucija, sada je potrebna revolucija.

Komp je osnovno orudje coveka, pored ljudskog mozga. Moje mishljenje je da je razvoj kompletne nauke usko povezan sa razvojem kompjuterske tehnologije, i da ce revolucija u arhitekturi procesora drasticno smanjiti vreme potrebno za resavanje problema ENERGETSKIH izvora, lecenje neizlecivih bolesti, lek za virus, putovanje brzinom vecom od brzine svetlosti i stalo. To je bila poenta mog posta.Da nam novi racionalni oblici energije jos uvek nisu na vidiku.

...vec moze, tj. sada sam shvatio na sta ste mislili. Naravno da je to vazno, slazem se.
P.S. Mada se najvise slazem sa naslovom komentara, sto ce reci Ivane izvin'te na udaljavanju od teme! :-)

da cemo za par eona, ako uopste bude postojala nasa planeta, upravo mi biti fosilno gorivo.

Jednom je Fejman rekao nesto ovako: neverovatno je koliko malo znamo, a koliko mnogo smo u stanju to da iskoristimo. Ako pomislis: malo znanja obicne Njutnove mehanike i mehanike fluida ti je dovoljno da napravis avion (naravno ovde je od presudnog znacaja tehnologija).
Nanotehnologija, manipulisanje pojedinacnim atomima, itd., su razvoji koji obecavaju i ja verujem da ce nam doneti mnogo koristi. Medjutim, ne znam koliko moze covek da se pouzda u prostu ekstrapolaciju kad je u pitanju nesto radikalno novo. Recimo, za pojavu TV-a nije bila porebna samo elektro-inzenjerija (koja je pocetkom XX veka bila prilicno razvijena), vec i razumevanje foto-efekta - dakle kvantna mehanika. A to je radikalno novo.

...bezim sa bloga, malo znanja obicne Njutnove mehanike i mehanike fluida da napravis avion!!!! (ne racunajuci u stvari SVE zivo sto je inkorporirano u avion, svu poznatu fiziku, elektrotehniku, elektroniku, hemiju, ergonomiju, psihologiju, prava, organizaciju, kontrolu, cega god se setite cime se ljudi bave - imate to u avijaciji) :-)))))))) Pa da je ta mehanika fluida razvijenija, pravljenje aviona bi bila sitnica. Medjutim, posto to nije slucaj, avion je jedna od najkopmleksnijih masina koje postoje.
P.S. Ko tebe kamenom, ti njega - kamencinom! Ma kakva nanotehnologija, 'ajte molim Vas, atomi su plod maste!
:-))) (uvredjeni propali avijaticar ;-P)

Ali, sta je trebalo braci Wright da polete? Mislim, koje to ekstra fundamentalno znanje prirodnih zakona? Ja sam govorio o principu.

Naravno da je avion komplikobana naprava, i sve te discipline koje si pomenuo su neophodne da bi stvar funkcionisala ovako kako sada funkcionise. Ali, da bi se tek odrzao u vazduhu, koji ti je to nov zakon fizike potreban osim klasicne?

Izvini ako sam ti uvredio nesudjeno zanimanje :)))

P.S. Evo, Gossamer Albatross koji je preleteo Lamans:

ja tu ne vidim nikakvu elektroniku, osim jednog koji tera bicikl sa krilima :)))

se ne prihvata, jer nije bilo ni uvrede! Salim se, ne treba uvek biti ozbiljan, treba se malo i blesaviti. :-))))

Apropo slicice: sto braca Wright nisu preleteli lamans na bajsu? Da nije mozda mehanika fluida uznapredovala u medjuvremenu, ili je inzinjerija (industrija bicikla) preuzela stvar u svoje ruke? :-)))

nije daleko odmakao - tehnologija lepljenja perja voskom je u ono vreme bila slabo razvijena:)

Holandjanin"

u mom vecherashnjem slucaju je izgledala ovako: cipelom br.44 sam odredio raynoldsov broj fluida dok sam dzarao dno skrivene bare ispod tekucine koja je bila meshavina kishe i raznoraznih taloga na chuburskim ulicama... rezultat: mokra cipela i jos vlaznija charapa. Nagli napredak tehnologije u mom sluchaju ne pomaze...

Btw. U Beogradu odvatno, ljigavo vreme, propadoshe svi planovi za vecheras pa 'ajde da se blogujemo.

Ja sam mislio da je više. A ovo 1.1:1 je pretpostavljam bez uračunatog ljudskog rada (proizvodnja, monataža, održavanje, remont). 300 stranica nema šanse da pročitam u skorijoj budućnosti :(

To je cisto energija ulozena u proizvodnju same celije. Znaci, bez ljudskog faktora. Mada, to su samo "komercijalne" solarne celije. Ima na jednom australijskom sajtu slika gde je oznacena povrsina Australije potrebna za zadovoljenje njihovih energetskih potreba - 40 km2. Samo jedan kvadratic usred australijske pustinje. Ali, to je idealna situacija. Znaci, maksimalna osuncanost,... A i svaka zemlja bi htela da ima energetsku nezavisnost. U realnosti, ovo bi verovatno bilo 10 puta vise.

Vec su u laboratorijama napravljene jeftinije solarne celije, ali nisu za komercijalnu upotrebu. Mada, za oko 10 godina, danasnja tehnologija ce verovatno biti prevazidjena.

ali to je onda ipak obecavajuce.

Jeste obecavajuce. Ali ima vrlo malo vremena. Kada se uzme u obzir ocekivani porast potrosnje energije, sledecih 10-15 godina je kljucno. Ako do tada ne budemo imali siroko rasprostranjenu novu tehnologiju za solarnu energiju, ja sumnjam da cemo uspeti da izbegnemo negativne posledice iscrpljivanja izvora nafte. Bice foto-finis.

Heh, pa nije ni cudo sto je pisalo u Galaksiji :). Neke moje bivse kolege iz istrazivacke grupe su radile na sintezi i optickoj karakterizaciji ugljenicnih nanocevi i svaki put kad cujemo reci "space elevator", umremo od smeha, posto je citav poduhvat jedna od onih stvari koju ljudi koriste da bi dobili pare za istrazivanje ugljenicnih nanocevi. Trenutno je nemoguce proceniti da li ce ikada tako nesto biti moguce. Tehnologija potrebna za to trenutno ne postoji, cak je vrlo tesko zamisliti da ce postojati cak u daljoj buducnosti.

Galaksija je bila casopis za popularizaciju nauke, a ne casopis namenjen SF knjizevnosti.

Nisam upucen u problematiku fabrikacije nanocevi, ali ne bih smeo da se zakunem da je proizvodnja makroobjekata nanotehnologijom neostvariv poduhvat.

Recenica: Trenutno je nemoguce proceniti da li ce ikada tako nesto biti moguce.
je kontradiktorna izjavi:
Tehnologija potrebna za to trenutno ne postoji, cak je vrlo tesko zamisliti da ce postojati cak u daljoj buducnosti.

Vi sami sebi protivurecite u dve uzastopne recenice. Prvo izjavljujete da je nesto nemoguce uraditi (proceniti), a zatim to sami radite (procenjujete).

problem nase (i ne samo nase) sredine jeste sto se termin "naucna fantastika" shvata u pezorativnom smislu (posebno kad ga prisvajaju idioti poput politickih analiticara: "tvrditi da ce stranka X preci cenzus je naucna fantastika" itd.), a to nije ni istorijski, ni knjizevnoteorijski, ni epistemoloski opravdano. To je siroka prica, ali bi se moglo tvrditi da nema prakticno nijedne jedine tekovine tzv. savremene civilizacije koja nije bila u jednom ili drugom trenutku/obliku predmet diskursa koji se lakomisleno odbacivao kao "naucnofantastican".

Ok, mozda sam malo preostar prema Galaksiji, ali citao sam je kad sam bio mnogo mladji i taj casopis se tada svodio na "naucni senzacionalizam". Znaci, jedna vrlo nekriticna interpretacija nauke, koja je, po meni, naucna fantastika, posto je dobar deo spekulacija koje objavljuju neutemeljen u bilo kakvom istrazivanju.

"Svemirski lift" je bio na naslovnoj strani Nature-a, pretpostavljam da su odatle uzeli informacije. Ali, u Nature je to bilo u drugacijem kontekstu - kao jedna od zamislivih, trenutno neostvarivih primena, a ne kao nesto sto je sada ostvarivo.

Sto se procena tice, ja pokusavam da dam svoje misljenje o ostvarivosti tehnologije. Znaci, ne znam da li ce ova tehnologija ikada zaziveti (100 ili 500 godina od sada), a mislim da u sledecih 50 nece biti ostvarena.

"da li ce ikada biti moguce"? Jer, ako to znaci da je veca verovatnoca da covecanstvo izumre iz nekog razloga (koji mogu biti izmedju ostalog povezani i sa energijom) pre nego sto nam postane dostupna takva tehnologija, onda je to u redu. Ako to znaci da postoje sustinske prepreke realizaciji koje ce onemoguciti da se stvar postigne i u milion godina, onda je potrebno ili potpuno rasvetlili u cemu se one sastoje (recimo kao oni zadaci iz teorije racunanja koji su konceptualno jednostavni, ali se ne mogu resiti u polinomnom vremenu) ili je u pitanju tek necije skepticko misljenje. Ovo potonje je visestruko bilo demantovano tokom istorije nauke. Ove godine ce verovatno biti obelezen vek od smrti najveceg naucnika viktorijanske ere, Lorda Kelvina, koji je pocetkom XX veka pompezno izjavio da je nauka prakticno okoncana prica, buduce generacije nece imati nicim fundamentalnim da se bave, ostaje samo da tehnicari prave razne gadgete na bazi za sva vremena otkrivenih zakona i principa... A taj covek svakako nije bio budala ili neobrazovan, naprotiv; tesko da danas bilo ko moze da tvrdi, posebno na samom frontu kakva je nanotehnologija, da razume sta se sve moze, a POGOTOVO sta se sve ne moze napraviti (jer tu nema simetrije).

Uzgred, podizanje solarnih energetskih stanica u orbitu (o cemu je ponesto mastao i Nikola Tesla, kao i otprilike u isto vreme Konstantin Ciolkovski) je mozda danas naucna fantastika, ali cini mi se jedna od "bliskih" naucnofantasticnih (u najpozitivnijem smislu) ideja. Ona naravno ne moze trajno resiti problem energije, jer (1) nista ne moze *trajno* resiti problem energije, sto ne treba ni ocekivati, vec naprotiv, biti stalno fleksibilan i stalno traziti nove varijante, te (2) jedino ozbiljno resenje energetskog problema bilo bi smanjenje broja ljudi na planeti (to bi ujedno resilo i gomilu drugih problema sa kojima se suocavamo), jedino je problem sto nije sasvim jasno kako to izvesti, a da ne dodje u sukob sa izvesnim, ahem, etickim nacelima...

Problem sa predvidjanjem da li je nesto moguce ostvariti je u predvidjanju prepreka koje treba prevazici da bi se nesto ostvarilo. Ako govorimo o "svemirskom liftu" prepreke su sledece:

1) proizvodnja ugljenicnih vlakana doraslih zadatku u smisli dimenzija (120km dugacke), kvaliteta (moraju biti savrsene, bez defekata koji su trenutno normalna pojava) i cene (trenutno su prilicno skupe)

2) njihovo postavljanje u orbitu

3) njihovo odrzavanje

Problem br. 1 nije resen, postoje neke indicije da bi mogao biti resen u daljoj buducnosti (>50 godina). Problem br. 2 bi se verovatno mogao resiti, mozda bi bilo komplikovano, ali resivo. Problem br 3. se odnosi prvenstveno na sposobnost nanovlakana da ostanu neostecene tokom upotrebe. Tu sam ja najvise skeptican, posto, iako se kaze da su ta vlakna inertna, to nije potpuno tacno. Pod odredjenim uslovima, ugljenicna nanovlakna ce reagovati - u prisustvu radikala kiseonika, cak i u prisustvu "singletnog" kiseonika (energetski bogata forma molekula O2 koja je uobicajena kada se kiseonik izlozi UV radijaciji). Ovakva reakcija bi dovela do postepene oksidacije ugljenicnih vlakana (rezultat CO ili CO2) i njihove degradacije.

Sto se pojma naucna fantastika tice, ja ga definisem kao nesto sto nije rezultat rigoroznog naucnog prosudjivanja, zasnovanog na eksperimentima,... Znaci, neko vidi potencijalnu primenu nekog izuma, bez razmisljanja o problemima koji moraju biti reseni da bi se do toga stiglo. Samim tim, i bez razmisljanja o tome kako i da li se ti problemi mogu resiti. Mozda neki ljudi koriste pojam u pezorativnom smislu, ali ja samo hocu da kazem da treba razdvojiti nauku (potkrepljenu eksperimentalnim rezultatima) i naucnu fantastiku (vrlo kreativnu ekstrapolaciju napretka nauke, ali neutemeljenu u relanoj nauci).