Koliko košta krv?

KrvŽivimo u vremenu kada se sve plaća ili će se sve plaćati. Kao što je jednom prilikom izjavio poznati ekonomski ekspert i nobelovac profesor Milton Friedman: "There's no such thing as a free lunch."

Kada sam bio klinac, bilo mi je čudno kako na Malti ljudi kupuju vodu, neki su se setili da prodaju vazduh u konzervi, a najodvratnije od svega je kad čitam da se prodaje krv. U stvari nije to najodvratnije, nego činjenica da krvi nema dovoljno ali ima ako se plati.

Kako Novosti pišu u izdanju od srede 19. jula nekoliko privatnih klinika ima redovan cenovnik kada je reč i o transfuziji krvi.

Bel medik - 14 000 dinara, a ako njihova ekipa dolazi u stan 20 000 dinara

Mililitar krvi košta 8,13 dinara.

Poliklinika "Ristić" - dve doze krvi i troškovi transfuzije 12 000 dinara

Poliklinika Endotop - bolnički dan sa terapijom i zahtevom za krv je oko 100 eura

Kao što i u tekstu u Novostima piše nije protivzakonito da neke klinike imaju ugovore sa Institutom za transfuziju ali se postavlja pitanje kako i u sezoni nestašice koje je tipično za letnju sezonu privatnici dobijaju krv kada Institut apeluje da ljudi daju krv jer imaju samo za hitne slučajeva, što je sigurno tačno.

Na pitanje novinara da li može da se desi da privatna klinika ne uspe da nabavi krv iz Instituta dobio je sledeći odgovor: "Kada se plaća, uvek ima."

Nije problem što privatne klinike prodaju krv iako bih voleo da živimo u svetu gde se krv ne prodaje. Voleo bih da ima dovoljno krvi. Moj predlog je da kada neko ode da da krv dobije i detaljan rezultat o svojoj krvi pa će verovatno i više ljudi odlučiti da daju krv. Takođe, sve firme bi trebale da podstiču da zaposleni daju krv tako što će imati barem jedan slobodan dan. Svima treba da postane praksa da jednom godišnje damo krv.

Problem je što je došlo vreme da se drugačije doktori odnose prema pacijentima kada dođu kod njih privatno nego kada dođu u njihove državne ordinacije. Takođe, problem je što dok se nisu plaćale stomatološke usluge državni zubari nisu hteli da rade i govorili da nema pokvarenih zuba ili da "ne treba to jos popravljati". Sada, kada se plaća i u državni poliklinikama, ti isti zubari su vrlo temeljni u pregledu.

Da li je došlo vreme da samo bogati mogu da se leče?