DRUŽE PLAVI NEMOJ PO GUZI

Plavi drug, najbolji drugAko niste znali (sram vas bio) jedan od najvećih gej fetiša jeste uniforma, naročito pandurska sa sve lisicama, pendrecima i ostalim privescima. Jeste da sam antimilitarista u dušu, ali uniforma ipak čini čuda. Super, vojsku i ostale militarističke institucije treba ukinuti, ali uniformu zadržati kao seksualno pomagalo koje se prodaje u seksi šopovima. E koliko sam love ostavio u dragstoru Mileta Dragića, više nego kod Verice Rakočević i Dragane Ognjenović zajedno.

Ali, Srbija kao homofobična zemlja uspela je da mi ogadi i taj seksualni fetiš. Sva moja maštanja mali nisi bio dobar, sad će da dobiješ po guzi, apsolutno su zagađena (osiromašenim uranijumom) i mislim da su zauvek nestala. Pitate se zašto? Pa, imao sam tu nesreću da imam bliski kontakt četrdeset treće vrste sa uniformisanim licem, koje iz milošte zovemo drot, pajkan, pandur, murkan... Ono što je još gore, sada pajkani dolaze u heteroseksualnom muško-ženskom paketu, gde su se moja crna predviđanja ostvarila, da su žene u tom paketu samo modni detalj (ali to je neka druga priča).

Iako sada imaju divna besna kola (hvala Dušanu Mihajloviću) i uključuju sirene kada primete neku zgodnu cicu u miniću u znak pozdrava, sve je džabe jer ipak ono što se u njima vozi nije privlačno ni za oko ni za dušu. U svim onim divno dosadnim kriminalističkim serijama, policajci su predstavljeni kao super hot mačići sa razvijenim telima, markantnim pogledima i uskim uniformama u kojima im se ocrtava onaj drugi pendrek. Pa što toga nema u Sorabiji, pitam se skroz tužan? Kad me neko maltretira neka makar bude sladak i zgodan, pa da mi ne bude teško, makar da imam neku satisfakciju.

Jednom, ne tako davno, na prelazu granice kod Zvornika imao sam jedno kinky iskustvo sa uniformisanim čikom. Ne znam zašto sam ja jedini bio sumnjiv u čitavom autobusu i zašto sam samo ja bio izdvojen i zašto sam samo ja dobio specijalni tretman. Specijalni tretman se ogledao u vršljanju po mojoj torbi, po mom intimnom svilenom rublju, halterima, podvezicama i čipkastim čarapicama (Nije to moje, ne znam kako je to dospelo u moju torbu, ništa ne znam, hoću svog advokata). Onda me je pipao i tražio skriveno oružje, koje je i našao. Nisam ja kriv što su mi džepovi na pantalonama bili pocepani. Fuj, vatao me je policajac pred penzijom, što je zahtevalo ozbiljnu dezinfekciju i deratizaciju uz pomoć Domestosa sa mirisom limuna (Note to myself: poslati profakturu Domestosu). Mislim, kao patrijarhalno-konzervativno vaspitan, navikao sam da me makar neko poljubi pre nego što me uhvati tamo dole. Strašno!

Nego da se ja vratim na ovaj kontakt četrdeset treće vrste. Nakon što sam prijavio nasilničko ponašanje, nedragi policajac je došao na uviđaj, posle više od nedelju dana od kako se slučaj desio (imaju ljudi preča posla jure Mladiće). Prvo što mi je palo na pamet jeste, kako dotični policajac uopšte može da uhvati nekog prestupnika, jer sumnjam da može da pretrči sto metara a da mu ne otkaže srčka. Njegove izjave ne raspravljam se sa ženama (upućeno mojoj mami) do i ja bih prvi tako reagovao (gde pokazuje razumevanje za nasilnika), pokazali su mi je koliko je sati.

Fetišu moj, bye bye. Fetiš o vojnicima je odavno uništen, ostali su samo još vatrogasci (molim vas ponizno, nemojte i taj fetiš da mi uništite, to već ne bih mogao da podnesem). U znak protesta uništio sam svu pornografiju koja sadrži uniformisana lica, koja mi je u prošlosti donosila velika zadovoljstva. Ukupna šteta procenjuje se na 36GB i ozbiljno razmišljam o tužbi zbog nanetog duševnog bola.

P. Azdejković for anti-Police State of Queeria