Priznajem da najviše mrzim nepravdu. Ljudi oko mene to zovu "robihudovskim" i "aktivističkim" nagonom, kažu da se previše palim, da nije nešto baš tako strašno, pa dobro, ma prođi, zaboravi...a ja ne mogu da pobedim osećaj da su prolaženje pored, okretanje pogleda i žmurenje, samo mrvice od kojih će narasti lavina, koja će nas pregaziti, otvorenih očiju i bez griže savesti. Uostalom, to smo već videli. Ono što nismo videli, a izgleda nećemo ni videti je, da je ta lavina shvatila ili da namerava da shvati nesreću, tugu, sram i ljudski jad, koji je za sobom ostavila.

Bunt obično izgleda tako što neka vojska, najpreporučljivije na sabajle, savata ostatak vojske, koja se neobavešteno nije dovoljno brzo probudila, spotakne policiju, utrči u državne zgrade i na televiziji se pojavi neki pukovnik, sa čvarcima, u brejking dnevniku, usput se zauzme radio i objavi srećna Nova godina, a možda i dve.

Kod nas ovih predznaka nije bilo, ali je sinoćnji dnevnik tako čudno počeo, da sve nešto mislim da je neki alternativni bunt u toku...Spikerka jes' da nije imala epolete, brci su bili sveže obrijani, al' opet...odjednom je na ekranu, u obliku prve vesti, iskrsla neka grupacija civila, koji su se zarad upadljivosti mestimično uniformisali u fluorescentne prsluke,a koji su već neko vreme obavezni saobraćajnim propisima EU. Nepoznata organizacija je, na teritoriji zabiti Kočevska Reka, već pripremljenim kamionom blokirala put konvoju specijalne ovdašnje policije.

Dobro veče ukućani bloga. Hvala na pitanju, mi smo dobro, što i vama želimo. Kod nas je jesen, lišće žuti i opada...u stvari opada celo drveće.Sve na puteve pada, barikadi se i blokadiranjem ulepšava ovu jesen. Živalj ovdašnji se od sreće okuplja, što danju , što noću, malo pali šupe, malo vatre logorske, iskazuje društvene nagone i sve se u straže grupiše.

U Šleziji su poginula 23 rudara.Na 1000 metara ispod zemlje.Ponovo.U svetu kompjutera,satelita, letova u svemir i interneta, rudari rade i ginu u Zolinom "Žerminalu".Verujte da nema plate koja bi platila rad pod zemljom.Rad u podzemnom mraku u kom čuči zver - Metan.

U teškoj, svaki dan sve ljućoj bici koju bijem sa svima, koji bi da me usreće, preporode i podmlade svojim apsolutno neophodnim proizvodima, ponekad mi padne koncentracija. Oslabe mi poslednji redovi odbrane i kupim...nešto...a ono ne radi. Slagali mangupi, uvalili mi - čarobnu vanglu.

Za mene je čarobna vangla sve što ne radi. Odnosno radi, al' samo u reklami. Zato reklame preskačem, bacam one slike i 'artije što mi uguravaju u poštansko sanduče...Nedavno sam u pošti kupila nalepnicu protiv toga. Na njoj piše da je guranje reklama, u moje mi sanduče, teško krivično delo i da ga kažnjava preki potrošački sud ili nešto slično...na licu mesta.

Pre četiri veka rodjen je Harmenzsoon, zbog čega u ovoj godini možete uživati u brojnim izložbama dela, velikog Rembrandta van Rijna. Kad neko pomene gospodina van Rijna, ja pomislim na Noćnu stražu.Kad neko kaže "noćna straža", moja prva asocijacija je Rembrandt...

Kad ono međutim...

Ovih dana, u Sloveniji, često se pominje noćna straža.Ima i fotografija...okupljene oko vatre crne siluete noćnih stražara. Glava uvučenih među ramena povijena od hladnoće, sa maglenim dahom, mlečno belim u gustom mraku...Mraku gustom kao kod Caravaggia, koji nadahnuo Harmenzoona...

Kod nas su dežurni protesti. Romi državljani sede u Centru za strance. Niko ih neće. Domoroci transparentima, parolama i barikadama komuniciraju.Jedni za, drugi protiv Roma. Svako na svom kraju noći. A Oca nacije nema, prevazišao naše prizemne probleme u troskoku, ne možemo da ga stignemo...Jel' smo mi sad siročići?

Slažem se, podržavam i dodajem.Ne samo stid, treba da nas bude i strah.Mene je već. U Sloveniji je Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma proslavljen radno. Porodici slovenačkih Roma, preseljenoj u Centar za strance, neko je danas ukrao agregat za struju.Nedavno su im ukradena i prava,šta će im struja.

Dakle...konačno se je završio pomerisesmesta raspust u Sloveniji, a gotov je i božemesačuvajisakloni praznik, Dan mrtvih ,koji se neumoljivo razvlači već cele sedmice, k'o gladna godina.

Znam da će sad svi slatko da se nasmeju tome kako dugo sam izdržala bez Lajanja. Za sada nema ništa od flore, faune, Bohinja i Bleda, ali ovo pisanje bi trebalo da pomogne održavanju mog hroničnog gastritisa na pristojnom, izdržljivom nivou.

Sebi i bližnjima obećavam da ću se držati dijete, u pisanju bloga, izbegavajući političko lajanje.Naravno,postepeno...da ne padnem u apstinentsku krizu.