Kućni ljubimci

24

bauer_ RSS / 08.01.2009. u 12:14

ili, kako smo izgubili, pa pronašli, našeg psića...

LasVegasApril2006089.jpg?t=1231413077Pisali smo juče kod nanje_de.manccini o mačkama, pa o psima, pa opet o mačkama, pa opet o psima...  Kada je počeo da se pominje bol i patnja usled gubljenja kućnih ljubimaca ja sam hteo da postavim komentar o našem iskustvu.  Počeo sam da ga pišem i shvatio da će biti predugačak.  Pa da ne bih postavljao tepih od komentara, odlučih da napišem post.  Ako se nekome učini da priča poprima sentiment iz "Lesi se vraća kući", žao mi je.  Oni koji me bolje poznaju znaju da to baš i nije moj sentiment.  Ali, bilo je onako, kako je bilo.

Naš kućni ljubimac Noodles je živahni mali maltežanin i status kućnog ljubimca deli sa  Pepperom, ćudljivim bengalskim mačorom, strogim, ali pravednim, što bi se reklo.  Njihov odnos bi se mogao opisati kao politika relativno miroljubie koegzistencije, ili kohabitacije.  Obično ne primećuju jedan drugog, ponekad se njuškaju (khm, khm), a ponekad besomučno jure jedan drugoga po dvorištu, bez vidljivog razloga ili rezultata.  Nudlica je kućni pas, na raspolaganju ima sasvim pristojno dvorište za njegovu veličinu i redovno je vođen u šetnju po komšiluku.  A i šire. Ali uvek na povodcu.

Tog popodneva smo bili kod rođaka na kafici a kod kuće je bio samo naš mlađi sin kome je svratio školski drugar. Da rade domaći... ili već tako nešto, što stariji tinejdžeri rade.  Kada je drugar ušao u kuću, od silne žurbe nisu dobro zatvorili vrata.  Kako je bio vetrovit dan, vrata su se ubrzo potpuno otvorila i našem malom ljubimcu se ukazala životna prilika...

Mi smo dosli kući petnestak minuta posle incidenta i kad smo videli otvorena ulazna vrata, bilo nam je jasno da nije dobro.  Odmah smo obišli neposredni komšiluk, sve zovući ga i šuškajući sa kesom sa njegovim omijenim slatkišima.  Nije ga bilo nigde.  Onda smo obišli maršrute kojima ga obično šetamo, opet bez uspeha.  Kada smo se posle par sati potrage vratili u kuću i shvatili šta se desilo, bili smo očajni.  Očajni. U kući muk, narušen samo princezinim nezaustavljivim jecajima.

Tada sam se setio da ljudi postavljaju oglase o izgubljenim kućnim ljubimcima na zajedničkim poštanskim sandučićima kojih u svakoj ulici ima jedan, dva ili više, u zavisnosti od dužine ulice.  Odmah odštampam tridesetak oglasa sa slikom i podatcima i izlepim ih po komšiluku, uz pomoć princeze koja i dalje rida.  To nam je uzelo dobar deo noći.  

Sledećeg jutra, umesto na posao, idem u lokalno sklonište za životinje.  Da vidim da li je u međuvremenu uhvaćen od strane lokalnih vlasti.  Tamo mi saopštavaju da mogu da okačim svoj oglas na njihovu oglasnu tablu i da ih povremeno zovem da vidim da li su ga oni našli.  Nadjeni ljubimci se zadrzavaju nedelju dana u skloništu, pa se premeštaju u susednu zgradu, gde se daju na usvajanje.  Pošto se sve dešavalo rano ujutro, pa nisu imali u kompjuteru podatke o svim uhvaćenim životinjama od predhodne noći, pustili su me da udjem u sklonište da sam pogledan da li mogu da ga prepoznam ako je tamo.

Nije ga bilo.  Ali sam pri obilasku skloništa po prvi put osetio izvesno olakšanje.  Sklonište je izgrađeno od čvrstih materijala, unutra je podeljeno na bokseve pregrađene žičanom ogradom, sa betonskim podom.  Popunjeno do, ne više od 30% kapaciteta.  Uređeno tako da se životinje povremeno premeštaju u nove boksove, da bi se ostatci od izmeta i hrane u starim isprali vodom iz creva .  Veterinari na dužnosti.  Pomislio sam, ako ovde završi, neće biti tako strašno.  Mada sam u očima svih pasa koje sam tamo video, video tugu.  Ili sam možda bio subjektivan.

Kada sam se tog popodneva vraćao sa posla svratio sam u lokalnu samišku, da kupim par potebština.  Zaustavio sam se na trenutak na Stop znaku, na jednom od ulaza na parking, i krajičkom oka ugledao parče kartona , zalepljeno na stub ispod samog  znaka, na kome je pisalo u gornjem levom uglu... White Dog...

Parkirao sam se odmah iza znaka i vratio da vidim šta piše na kartonu.  Neko je našao malog belog psa.  Prvo sam pozvao princezu da joj kažem dobru vest, pa onda ostale. Nije bilo sumnje da je to naš mali beli pas.
Kada smo kontaktirali poštene nalazače, porodicu Smith, i dokazali da je mali beli pas naš,  ispostavilo se da su oni kačili  oglase o nađenom psu već sledeće jutro posto smo mi kačili naše o izgubljenom.  Radi se o porodici kao što je naša, muž, žena, troje deca, mali pas i poneka baba. Nisu imali mačku.

Šta je bilo u medjuvremenu...

Negde pošto je nestao Noodles, gospođa Smith je vozila autoputem u našem nedalekom okruženju i ugledala nešto sto joj je izgledalo kao bela plastična kesa koju nosi vetar.  Kada se približila, videla je da se radi o psu i usporila koliko je mogla, i prešla Iznad njega.  Ni dodirnula ga nije.  Zaustavila se odmah sa strane puta, a on je pobegao u jarak pored.  Gospođa Smith, i par ljudi koji su se zaustavili kad su videli da se nešto dešava, su pokušali da mu priđu ali to nije bilo izvodljivo.  On je lajao, režao i kidisao na svakoga ko mu se približi.  

Gospođa Smith je tada pozvala gospodina Smith-a u pomoć.  Pošto oni žive, tek, sa one druge strane autoputa, gospodin Smith je dosao za desetak minuta sa nekom starom jaknom koju koristi kada radi u dvorištu.  Tu jaknu su nabacili na Nudlicu i tako ga savladali, te odneli svojoj kući.  Tamo isto niko nije mogao da mu pridje.  I pored zdravog okruženja, te noći i sledećeg dana je odbijao hranu i dobio retku stolicu.  Jedini put u njegovom životu.

Teorije zavere...

Gospođa Bauer veruje da Noodles nikako nije mogao da završi na nedalekom autoputu (gde nam nije ni padalo na pamet da ga tražimo) sam od sebe, jer je autoput ograđen sa svih strana žičanom ogradom.  Teoretski, on je mogao da stigne tamo preko ulazno-izlaznih rampi, onako slobodouman, kakav je, ali moja gospođa veruje da je on posle trenutka napuštanja kuće bio otet od strane nepoznatih otmičara (jer vredi bar $1000.00), te da su ga izbacili na autoput, pošto nisu mogli da ga savladaju.

Ja ne znam. Samo znam da volim kad mi se svakog dana umotava u pertle kada dođem sa posla i pokušavam da skinem cipele.



Komentari (129)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Unfuckable Unfuckable 12:16 08.01.2009

ooooooooooo

reinkarnacije !
bauer_ bauer_ 12:18 08.01.2009

Re: ooooooooooo

ne mogu da verujem
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:26 08.01.2009

Re: ooooooooooo

a sme li chovek da te i dalje zove jack ili je i to ukinuto?
bauer. bauer. 22:17 08.01.2009

Re: ooooooooooo

a sme li chovek da te i dalje zove jack ili je i to ukinuto?

za rodbinu i prijatelje sam i dalje jack, ali samo ako treba da se kokne neki terorista. salim se. OK je jack, samo ja nisam on.
Unfuckable Unfuckable 12:31 08.01.2009

srećan kraj je ok

ono što me impresionira, posle čitanja cele storije je odnos lokalne zajednice prema problemu koji je zadesio pojedinca, želja da se oglasi ili razmeni informacija, kao i navika da se ti oglasi - čitaju
bauer_ bauer_ 12:42 08.01.2009

Re: srećan kraj je ok

kao i navika da se ti oglasi - čitaju

Al, da vidiš, da ja nisam predhodnog dana izgubio psa, mislim da ne bih obratio pažnju na ono kartonče uopšte. Ali tačno, ono sto i mene imresionira je požrtvovanost gospođe i gospodina Smith (imena poznata redakciji :)))
Unfuckable Unfuckable 12:47 08.01.2009

Re: srećan kraj je ok

to je i meni privuklo pažnju, odgovorno ponašanje ili "obraćanje pažnje" iako oni sami nemaju problem, nego neko drugi
s druge strane : malo mi čudno što nisu odmah zvali to lokalno sklonište za životinje, predpsostavljam da je to prvi telefon koji treba okrenuti ako nađeš nekog ljubimca kako luta ulicama...
bauer_ bauer_ 12:55 08.01.2009

Re: srećan kraj je ok

s druge strane : malo mi čudno što nisu odmah zvali to lokalno sklonište za životinje, predpsostavljam da je to prvi telefon koji treba okrenuti ako nađeš nekog ljubimca kako luta ulicama...

Ne znam, možda su se i oni našli zatečeni. Ni njima se takve stvari ne dešavaju svaki dan. Ipak se sve desilo prilično brzo, a ni on nije izgledao baš kao lutalica. Možda bi sledeći korak bio zvanje authorities. Kako god, mali beli pas ni danas nema chip ugrađen, ali ima ogrlicu sa imenom i brojem telefona.
Daniela Stojkovic Daniela Stojkovic 12:56 08.01.2009

opasna pudla

Meni je mnogo smesno to sto je ovakva umiljata faca (barem na fotografiji ako je to Noodles) zahtevala citavu opreraciju hvatanja na autoputu od strane Smithovih.

Lepo je znati da ima jos uvek ljudi kao Mrs. & Mr. Smith.


bauer_ bauer_ 13:05 08.01.2009

Re: opasna pudla

Hvala Danijela.

I nije pudla nego maltese
Unfuckable Unfuckable 13:15 08.01.2009

Re: opasna pudla

ma Nudl je zaheban tip igrača, to se iz aviona vidi, mali - ali tehničar, taj ne grize nego - štepuje
Daniela Stojkovic Daniela Stojkovic 13:15 08.01.2009

Re: opasna pudla

Izvini, nije bilo namerno.
To samo pokazuje koliko je meni nebitno imaju li pedigree ili ne.

I nije DaniJela nego Daniela.
bauer_ bauer_ 14:39 08.01.2009

Re: opasna pudla

I nije DaniJela nego Daniela.

Ti izvini, to samo pokazuje koliki sam ja jedan muški dripac
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:29 08.01.2009

Re: opasna pudla

nema mnogo pasa lutalca, pa je interesovanje smith-ovih razumljivo (ali ipak svakako za pohvalu). kad vidite da pas luta ulicom to u 99,99% sluchajeva znachi da je nechiji i da se izgubio.
gordanac gordanac 13:27 08.01.2009

:)

bauer_ ?
nekad-bio-jack?
:)
sjajna priča!
bauer_ bauer_ 13:37 08.01.2009

Re: :)

nekad-bio-jack?

praise the lord

a imam još pitanja, ali, neka sad... :)))))
margos margos 13:53 08.01.2009

Re: :)

E, baš divno što ti se vratilo tvoje ime, iako vidim da je ostao noviji datum registracije:( Ali ok.

Za kučkare, svaka priča o psima je divna priča, pa čak nije nužan ni happy-end, što tvoja, na sreću, ima. Pas ti je presladak, kao da je ujak mom Malcu, baš liče. I samo ko ne zna kakvi su ovi mali, može da se čudi mukama savladavanja od strane nepoznatih ljudi. Toliko su živi, brzi i vižljasti, da kad neće da budu uhvaćeni - neće.
bauer_ bauer_ 13:58 08.01.2009

Re: :)

iako vidim da je ostao noviji datum registracije:( Ali ok.

to ćemo maksa i ja da hakujemo

a za zveri, znaš i sama, ko ih je jednom imao...
vladimir petrovic vladimir petrovic 12:24 09.01.2009

Re: :)

Margos
Za kučkare, svaka priča o psima je divna priča


I za - mačkare. Jer gde su kučkari, tu su i mačkari....
vladimir petrovic vladimir petrovic 12:33 09.01.2009

Re: :)

Lepa, topla prica.

Šteta sto nema Budimca, on bi je rado citao, jer je sam nedavno pisao, sa neskrivenom ljubavlju, o svojim pets (mačkama i psima, čini mi se da je taj redosled).
bauer. bauer. 16:59 09.01.2009

Re: :)

Hvala Vladimire. Kako sam razumeo, Budimac je bio na tim vasim prostorima za praznike. Pricalo se o nekim krkanlucima :)) Sigoran sam da mu gori u prstima da ponovo pocne da bloguje.
Krugolina Borup Krugolina Borup 13:31 08.01.2009

?

bauer_


Koji si sad pa ti?
bauer_ bauer_ 13:44 08.01.2009

Re: ?

Koji si sad pa ti?

ja sam onaj isti koji svesrdno podrzava tvoje napore. zovi me i lonče, samo me ne razbi

e, da, ne zovi me u religiozno astrološke rasprave, because I can still kill you
reanimator reanimator 13:49 08.01.2009

Re: ?

Čekaj...ti svaki put kad se loguješ moraš da kucaš i donju crtu??
Ja ne znam koj mi je, ali godinama unazad imam opasnu averziju prema istoj. I uopšte me ne popušta :)
bauer_ bauer_ 13:52 08.01.2009

Re: ?

Čekaj...ti svaki put kad se loguješ moraš da kucaš i donju crtu??

vidi, ja sam hteo tačku, a ne crtu, ali neka, dobro je i ovako
gordanac gordanac 15:29 08.01.2009

Re: ?

vidi, ja sam hteo tačku, a ne crtu, ali neka, dobro je i ovako

pa, to ti je odlična ideja - umesto "92" (ili u maksinom slučaju "83" ili već...) mogli su svima da stave "tačku" ili "crtku", čini mi se da bi ljudima manje smetalo, ha?
cassiopeia cassiopeia 15:30 08.01.2009

Re: ?

reanimator
Ja ne znam koj mi je, ali godinama unazad imam opasnu averziju prema istoj. I uopšte me ne popušta :)


Ja znam koji mi je, imam averziju
Pazi mene muči i uglasta zagrada


Krugolina Borup Krugolina Borup 17:49 08.01.2009

Re: ?

e, da, ne zovi me u religiozno astrološke rasprave, because I can still kill you


Ih, ma ne se sekiraš.
Široko ovo blogopolje, ima mesta svako da si traži gde mu rasprave najbolje leže.

Ps: ma, znam da si ti, samo se zezam...
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:31 08.01.2009

Re: ?

vidi, ja sam hteo tačku, a ne crtu

a ja sam hteo dve tachke (ili dve crte ne secam se) i nije moglo. zato imam i tachku i crtu.
bauer. bauer. 22:29 08.01.2009

Re: ?

mogli su svima da stave "tačku" ili "crtku",

pa mozda. ali ja nisam slucaj 92. moj stari nalog postoji ali iz nekog razloga ne moze da se aktivira. probali smo i ja i urednistvo vise puta. pa smo onda pribegli ovom resenju. i ne zalim se.
Unfuckable Unfuckable 22:30 08.01.2009

Re: ?

ali iz nekog razloga ne moze da se aktivira.

hehehehebote IE ...
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:34 08.01.2009

Re: ?

probali smo i ja i urednistvo vise puta

a jel' probao admin?
bauer. bauer. 22:40 08.01.2009

Re: ?

sta IE? kod kuce FF i skripte i sve, pa opet nista.
Unfuckable Unfuckable 22:46 08.01.2009

Re: ?

malo te zeuzam, u nedostatku Jarila....
bauer. bauer. 22:50 08.01.2009

Re: ?

a jel' probao admin?

ma njemu sam se prvom obratio, jos s pocetka krize.
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:56 08.01.2009

Re: ?

e pa makso, evo vidimo da je softver definitivno slobodan. chak ni admin ne mozhe da mu stane nogom na vrat i da mu kazhe "ej, od danas prihvatash ovaj login!!! jel' jasno?". mozhda je ovo i moguce ako rade pod windowsom. u tom sluchaju, moje saucheshce admine.
vladimir petrovic vladimir petrovic 15:21 09.01.2009

Re: ?

Gordanac
...pa, to ti je odlična ideja - umesto "92" (ili u maksinom slučaju "83" ili već...)


A ja mislio da je Maksa sam tražio broj 83, kao godinu svog rodjenja, he, he, he....
niccolo niccolo 13:53 08.01.2009

Maltezeri

Noodles nikako nije mogao da završi na nedalekom autoputu (gde nam nije ni padalo na pamet da ga tražimo) sam od sebe, jer je autoput ograđen sa svih strana žičanom ogradom


Ima tome desetak godina, bili mi u selu odakle je deda po ocu, Tekiji (blizu brane na đerdapu), i gde imamo kuću. Naravno, sa nama i naša maltezerka, Iberija. E sad, imaš tamo i plažu gde možeš da se kupaš u Dunavu, koja je dijagonalno od naše kuće - što znači da je rastojanje između te dve tačne najveće moguće rastojanje između dve tačke u selu. Plus, između plaže i ostatka sela ide put (magistralni, ili kojoj god kategoriji da pripada) i moraš da pređeš jedno 50tak metara samim putem da bi došao do plaže.

Jedan dan na plaži se mi kupamo, a ona leži na ležaljkama našim (nikad nije volela vodu) i odjednom počne da skače i da nas doziva. Mi ne obratimo pažnju na to i ona se lepo pokupi i krene nazad kući. I ko zna kako lepo prođe tim putem, pređe celo selo - pričali nam razni ljudi iz sela, usput su je dozivali (pošto tamo već svi znaju sve, uključujući i kučiće) - od svih je bežala gledajući samo napred i idući svojim putem. I tako sve do kuće. Mi nismo primetili odmah, ali čim primetismo ja krenem nazad ka kući, pretpostavljajući (i nadajući se da sam u pravu) kuda je pošla.

Čim sam ja stigao do kuće napolju poče nevreme...
bauer_ bauer_ 14:08 08.01.2009

Re: Maltezeri

pa i ja verujem da bi se ovaj naš vratio kući jednog dana. znam sigurno da on nije pobegao, nego samo krenuo da istražuje. samo je okruženje malo surovo za kućno kuče
niccolo niccolo 14:21 08.01.2009

Re: Maltezeri

nego samo krenuo da istražuje


Naravno, da vidi čovek (tj. pas) čega sve ima na ovom svetu
ssvetlana92 ssvetlana92 14:40 08.01.2009

Re: Maltezeri

Čim sam ja stigao do kuće napolju poče nevreme...

Moj pas koji se plasi grmljavine i svega drugog, nas je za vreme bombardovanja obavestavao 15 minuta pre sirene da stize "drustvo". Valjda kad krenu iz Avijana, on pocne da se vrti u krug i trazi zaklon, dalje od prozora. Tu se zalepi i dok sve ne prodje, ne pomera se, sedi i trepce. Povremeno mi sedne u krilo, ali kad vidi da nisam svemocna i da napad traje i dalje, razocarano opet pronadje neki mrtvi ugao. Kad sve prodje, ponasa se kao da nista nije ni bilo. Igra se, trci..i sve tako u krug. Nevreme takodje namirise 15 minuta ranije. Strah mu je tacan kao sat.
Redovno mu pregledam srce, i sve je ok. Prosto neverovatno!
niccolo niccolo 14:45 08.01.2009

Re: Maltezeri

Moj pas koji se plasi grmljavine i svega drugog, nas je za vreme bombardovanja obavestavao 15 minuta pre sirene da stize "drustvo"


To da, i za grmljavinu i za bombardovanje, ova moja je ili počinjala da cvili ili pobegne ispod kreveta - zavisi koliko je blizu pala bomba. Obično bi bilo ona zacvili i posle sekund dve čuješ eksploziju. Ipak, po pravilu je za nju bila najgora nova godina i petarde, zbog njih je stalno drhtala i izgledala uplašeno, a onda te gleda pravo u oči, a ti ništa ne možeš da uradiš...
vladimir petrovic vladimir petrovic 12:31 09.01.2009

Re: Maltezeri

Bauer.
...samo je okruženje malo surovo za kućno kuče


A kako surovo je tek za - kućnog čoveka!
maksa83 maksa83 12:33 09.01.2009

Re: Maltezeri

A kako surovo je tek za - kućnog čoveka!

On je mogao da bira.
vladimir petrovic vladimir petrovic 12:36 09.01.2009

Re: Maltezeri

On je mogao da bira.


Ovo je relativno. Čovek može da se oseća jezivo i kad ima šansu da - bira.
Unfuckable Unfuckable 12:44 09.01.2009

Re: Maltezeri

hehehe Pižone, opet ti o izborima .....
bauer. bauer. 17:03 09.01.2009

Re: Maltezeri

nemoj neko da je poceo o politici, sve cu ve pobrisem
gordanac gordanac 18:09 09.01.2009

:))

nemoj neko da je poceo o politici, sve cu ve pobrisem

a ja taman `tela nešto...

nisam, naravno, trenutno pokušavam da ispunim obećanje o Novosađankama i sam` sam `tela to da rečem
i da pitam - el smem da metem u антрфиле tebe i reanimatora i kako je do obećanja o tekstu došlo?
bauer. bauer. 18:54 09.01.2009

Re: :))

trenutno pokušavam da ispunim obećanje o Novosađankama i sam` sam `tela to da rečem

jeeee

el smem da metem u антрфиле tebe i reanimatora i kako je do obećanja o tekstu došlo?

svakako da da
maksa83 maksa83 22:11 09.01.2009

Re: :))

nisam, naravno, trenutno pokušavam da ispunim obećanje o Novosađankama i sam` sam `tela to da rečem

Two words for you lady:

Đura
Jakšić

Ja sam građanin Srbije, plaćam ovde porez, i (nekad) Džek (sada samo) Bauer plaća porez elsewhere, i meni je dosta izvrdanih obećanja struktura na vlasti. Hoću mog Đuru Jakšića (koji je dobio picajzle i sedeo u 'llllledddenoj Drini i o tome spevao pesmu), nećete da me prevarite. Imam tri sestre Novosađanke, tata mi je iz Novog Sada (bio đak generacije u J.J. Zmaj, btw), znam dovoljno o Novosađankama pa to može posle Đure Jakšića, što se tiče mene - građanina, poreskog obveznika, i glasača. Hvala unapred u nadi da ćete moj vapaj rešiti pozitivno.

:))))
bauer. bauer. 22:36 09.01.2009

Re: :))

hehe, makso, ne moze preko reda, take a number, znas li ti koliko sam ja cekao
gordanac gordanac 01:41 10.01.2009

Re: :))

Two words for you lady:

Đura
Jakšić

:))))))))))))

Evo ovde imaš "update" kod Vladimira Petrovića na postu "Čemu poezija II"
Neverovatno zanimljivo traganje ovo sa Djurom, moram kasti još jedared!
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 13:59 08.01.2009

e,

a šta kažeš kada dugodlakog nem. ovčara (koji zbog grive izgleda ko lavić) ukradu klinci i nabiju u podrum, prethodno ga vezavši lancem?

došli,
otvorili kapiju,
uzeli kuče
i
strpali u podrum.

jedino na šta nisu računali je da ću ga besomučno tražiti i pitati ljude, a čupavi vučjak ne ostaje tek tako neprimećen, te su nam ljudi poslužili kao odličan putokaz.

e,
sad, možeš da kažeš - kakav ti je to pas koji ide za klincima po ulici!
al' mi ga svesno puštali da se druži sa ljudima, da ne bi bilo opasnih situacija,
jer kad to skoči na tebe, a ti ne očekuješ: padaš iz odmaK.
bauer_ bauer_ 14:35 08.01.2009

Re: e,

snežana, sve te razumem.

A kad reče nemački ovčar... poslalo mene jednom davno na leto kod babe na selo, na mesec dana. I tamo, nema baš šta mnogo da se radi, nema nešto ni dece, samo jedan odmetnuti nemački ovčar od koga su svi zazirali. I ja poćnem da se družim intezivno s njim, pa i krpelje počeh da mu vadim iz kože. Posle nekih desetak dana ja dobijem zauške i padnem u postelju. Taj pas je legao ispod prozora sobe u kojo sam ja bolovao, i niko nije smeo da ga pomeri. Moja baba ga je pomalo hranila, a on se pomerao samo ako se ja malo izmigoljim na prozor od sobe, da ga pomazim. Nešto kasnije, mene je vratilo, odakle sam došao... a on je već bio jako star.

Šapoonja je bio zvan.
dragoljub92 dragoljub92 14:00 08.01.2009

da ja tebe znam

slučajno ili u prolazu
(nisam ništa još proćitao ,prvem da pitam)
bauer_ bauer_ 14:12 08.01.2009

Re: da ja tebe znam

znaš
dragoljub92 dragoljub92 14:21 08.01.2009

Re: da ja tebe znam

bauer_
znaš

njanja_de.manccini njanja_de.manccini 14:19 08.01.2009

baueru

dragi komshija bash se radujem shto si se vratio na staro.
a to sa oglasima je ovde veoma lepo shto ljudi imaju obzira prema izgubljenim kucnim ljubimcima i se u najvecem sluchaju nadju i vrate svojim vlasnicima. mene je to zaprepastilo na pozitivan nachin, jer sve se sami gubitnici i nalazachi organizuju.
juche na putu s posla na glavnoj aveniji u gradu ispade kuce jednoj devojci iz onih pick up track-ova pa kad je ispalo stalo da juri ko ludo ne obaziruci se na kola u 4 + 4 trake. strashna zbrka a svi stali sa kolima koji su videli shta se dogadja, a oni koji nisu videli trube normalno. onda vidish odjednom trchi ona devojka i plache i nakon jedno 5 minuta nadju se na sred avenije u zagrljaju. ja sam se smejala i plakala u isto vreme.
bauer_ bauer_ 14:51 08.01.2009

Re: baueru

ja sam se smejala i plakala u isto vreme.

eto, kad te razumem. a drago mi je da i ti mene razumeš glede povratka na staro
ssvetlana92 ssvetlana92 14:29 08.01.2009

Poucna prica

Svaka ideja za pronalazenje pasa je dobrodosla.Ja sam imala mnogo problema sa svojim psima, jednog nikada nisam pronasla..drugi je izleteo na ulicu direktno pod auto. Izdahnuo mi je na rukama. Bili su razmazeni i ja kenjkava prema njima. Kao oni su pametni, sve znaju pa i da se snadju. Na zalost nije tako, pa sam sada rigorozna u vaspitavanju pasa. Moja dva psa, napunise 13 i 14 godina i pravi su egzemplari za svoju rasu. Ne reaguju ni na otvorena vrata, jer ih cesto izvodim i sa mnom se lepo provedu. Ni jednog trenutka me ne ispustaju iz vida, a bogami ni ja njih.
Tvoja prica ima srecan kraj, sto mi je neobicno drago. Mislim da je sreca u pitanju. Ne treba je iskusavati, jer je tuga golema kada se pas izgubi ili mu se najgore dogodi.
Pozdrav :)

bauer_ bauer_ 14:46 08.01.2009

Re: Poucna prica

Tvoja prica ima srecan kraj, sto mi je neobicno drago. Mislim da je sreca u pitanju. Ne treba je iskusavati,

Znam, držimo ga iza sedam brava, jer on ništa nije naučio iz onoga što mu se desilo. Kao što rekoh gore, vratio bi se on sam, za jedno hiljadu godina

Pozz.
j.bre j.bre 16:55 08.01.2009

Re: Poucna prica

Sva se istopim kad citam ovakve price. Bas mi je drago da vam se Nudls vratio. Valjda je i on nesto naucio iz te avanture, pa se u buduce nece zaletati kroz otvorena vrata.

Kao osnovka imala sam malog zutog papagaja. Tri puta je bezao, tri puta smo ga bez vecih problema vracali. Bio je bas pitom i vezan za nas. Kada pobegne, jedini problem bio je locirati ga na nekom od okolnog drveca. Kad bi ga culi kako se dere (cvrkuce :)) pogledom bi ga ulovili kroz krosnju i na prvi poziv on bi mi doleteo na kaziprst i usao u prineti kavez.

Cetvrti put pobegao je ne svojom voljom. Mama je cisteci terasu slucajno zakacila i srusila kavez. Zuti je izleteo, a posto je vec poceo da pada mrak nije mogao da vidi i samo je nekuda nestao. Trazili smo ga dok se nije potpuno smrklo, a onda i oko 4, cim je pocelo da svice. Na zalost, nismo ga pronasli.

Nadam se da je, te veceri kada je odleteo, uspeo da se uvuce u neciji dom.
crossover crossover 19:32 08.01.2009

Re: Poucna prica

ssvetlana92
Moja dva psa, napunise 13 i 14 godina i pravi su egzemplari za svoju rasu. Ne reaguju ni na otvorena vrata, jer ih cesto izvodim i sa mnom se lepo provedu. Ni jednog trenutka me ne ispustaju iz vida, a bogami ni ja njih.

Лако је теби кад имаш Швајцарце.
Теже је човека васпитати него њих.
bauer. bauer. 23:23 08.01.2009

Re: Poucna prica

imala sam malog zutog papagaja.

sad ce zivi blam da me pojede. mi vec deset godina skoro imamo malor zutog papagaja, kikija, a ja ga gore u tekstu ni pomenuo nisam kao kucnog ljubimca. ko da ne postoji kiki izvini.

kad nam je prvi put izleteo iz kaveza, deca i ja se mobilisali da ga hvatamo a on sleteo na pod pa se zavukao ispod jedne komode, samo mu rep viri. i ja pametan, pridjem i uhvatim ga lagano prstima za rep. mogao bi da se zakunem da ga nisam puvukao nego je on krenuo da bezi, a meni ostade ceo rep u ruci. kad su deca pocela da placu i vicu, mama, mama, tata kikiju iscupao rep!!!! ja, da se ubijem.

srecom, rep mu je brzo izrastao, za par nedelja. jos ljepsi i stariji :)
reanimator reanimator 23:33 08.01.2009

Re: Poucna prica

bauer.

kad nam je prvi put izleteo iz kaveza,

Papagaj je keva. Ne znaš ti šta znači loviti zebu :)
Unfuckable Unfuckable 23:36 08.01.2009

Re: Poucna prica

loviti zebu :)


zar to nije neko rogato govedo ili tak' nekak' ?

reanimator reanimator 23:42 08.01.2009

Re: Poucna prica

Unfuckable
loviti zebu :)


zar to nije neko rogato govedo ili tak' nekak' ?


Jok...to je ovo :

I izgleda baš tako. A tek da čuješ tu trubicu kad se oglasi :)
Posedujem ih već 36 godina. Mislim, ne iste :)
Unfuckable Unfuckable 23:46 08.01.2009

Re: Poucna prica

slatke su....
i sada - ti želiš na sav taj džez da uzmeš - ptičara ?!?
bauer. bauer. 23:46 08.01.2009

Re: Poucna prica

sta ti je zeba?
reanimator reanimator 23:53 08.01.2009

Re: Poucna prica

Unfuckable
slatke su....
i sada - ti želiš na sav taj džez da uzmeš - ptičara ?!?

Pa da...Animal Planet Live :)
I da se pohvalim...ne ovaj poslednji par, nego prošli...e, ženka 'ladno dolazila do zida kaveza i dozvoljavala maženje po vratu. Ako je iko ikada imao zebu umeće da ceni ovaj podvig :)
ssvetlana92 ssvetlana92 00:25 09.01.2009

Re: Poucna prica

crossover
ssvetlana92
Moja dva psa, napunise 13 i 14 godina i pravi su egzemplari za svoju rasu. Ne reaguju ni na otvorena vrata, jer ih cesto izvodim i sa mnom se lepo provedu. Ni jednog trenutka me ne ispustaju iz vida, a bogami ni ja njih.

Лако је теби кад имаш Швајцарце.
Теже је човека васпитати него њих.

Šta bih ti rekla, nego da znam da Proberem!
ssvetlana92 ssvetlana92 00:44 09.01.2009

Re: Poucna prica

crossover
ssvetlana92
Moja dva psa, napunise 13 i 14 godina i pravi su egzemplari za svoju rasu. Ne reaguju ni na otvorena vrata, jer ih cesto izvodim i sa mnom se lepo provedu. Ni jednog trenutka me ne ispustaju iz vida, a bogami ni ja njih.

Лако је теби кад имаш Швајцарце.
Теже је човека васпитати него њих.

Moram još nešto da ti kažem, jače je od mene. Nije sve baš glatko išlo svih ovih godina. Često sam menjala maršrutu šetnje, pa su nas primali i po kafanama..sedeli redovno u "Franšu" kad bašta radi. Kod Dače na Karaburmi su dobijali odmah vedro vode i hranu po jelovniku. Na Adi su redovni zimski gosti..grejemo se pored ognjišta dok sneg pada. Primili se moji mezimci samo tako na kafane, pa je treba to isterati iz njihove glave. Sad se uzjogune, krenu ka nekom kafiću gde ih obožavaju pa moram zbog njih da sedim do iz ponoći. Nisu oni baš tako laki kao što se priča!
crossover crossover 01:12 09.01.2009

Re: Poucna prica

Primili se moji mezimci samo tako na kafane, pa je treba to isterati iz njihove glave.

Па шта ће кад су друштвена бића, не треба ништа да им избијаш из главе. Не дај им само да се напију много, како ћете после кући.
Сваки пут, а то је додуше ретко јер их је мало, кад сретнем неког бернског увек је цика и вриска од одушевљења око њих. Не знам како ти људи са бернским уопште шетају кад их спопадају толики обожаваоци на сваком кораку.
Како подносе лето у Београду? Вероватно без климе нема живота.
ssvetlana92 ssvetlana92 05:24 09.01.2009

Re: Poucna prica

crossover
Primili se moji mezimci samo tako na kafane, pa je treba to isterati iz njihove glave.

Па шта ће кад су друштвена бића, не треба ништа да им избијаш из главе. Не дај им само да се напију много, како ћете после кући.
Сваки пут, а то је додуше ретко јер их је мало, кад сретнем неког бернског увек је цика и вриска од одушевљења око њих. Не знам како ти људи са бернским уопште шетају кад их спопадају толики обожаваоци на сваком кораку.
Како подносе лето у Београду? Вероватно без климе нема живота.

Pošto patim od "nesanice", kad me probude (povremeno) da piške nocu..evo na brzaka da ti odgovorim. Izbijam im iz glave kafanu, jer nisu više mladi i ne smeju na betonu da leže, pa nosim ćebence. Tome se neobično raduju i kod svake kafane, stanu misleći da će svuda da nas prime. A nije tako. Pošto ja ne pijem a i vozim ja...oni piju koliko hoće. Tu sam liberalna.
Šetnja sa njima je uvek praćena cikom i vriskom, jer ljudi stanu i kolima, zaustave saobraćaj, okupe se i pitaju, a ja nisam uvek raspoložena za pitanja..pogotovo što me po dvaput pitaju za rasu a ja kao nezdrava, ponavljam. E, sada ih vodim inkognito..rano ujutru ili predveče tamo gde nema gužve. Izbegavam sva mesta gde može doći do kolapsa, masovnog maženja i ispitivanja...jer i ja sam postala namćor u medjuvremenu. Više volimo samoću.
Leta su podnosili odlično i kada nije bilo klime. Čak sam ih vodila i na Adu, ležali su pored mene na šljunku...pokriveni malim suncobranom. Kad naidje inspekcija naprave se da su "mrtvi", da nas ne oteraju sa plaže. Desilo se jednom da su došli da me opomenu. Adaptiraju se fenomenalno, kada su stabilni tj. kada se sve obavi, ništa im ne smeta. Ljubav im je najvažnija i imamo pola sata maženja svakog dana...ako se to ne obavi iz ne znam kojih razloga, probude me noću, za sledovanje. Sve u svemu, jedna blagorodna rasa, koja ni malo nije naivna kada je opasnost u pitanju.
Ali kao i svaki pas, može da se razmazi i da se time upropasti. Vidiš, kafana im je slaba tačka...:)))
bauer. bauer. 05:51 09.01.2009

Re: Poucna prica

ssvetlana, šibni nam neku sličku tih tvojih dasa...
ssvetlana92 ssvetlana92 06:42 09.01.2009

Re: Poucna prica

bauer.
ssvetlana, šibni nam neku sličku tih tvojih dasa...


a? šta kažeš, kakvi lepotani!? Nije što su moji...
bauer. bauer. 07:19 09.01.2009

Re: Poucna prica

fenomenalni su. fenomenalni.
bauer. bauer. 17:18 09.01.2009

Re: Poucna prica

hej RE, jel ovo zeba? samo sam to uspeo da kros-referencujem kada sam trazio kako se zove na engleskom. jel bi mogla ona da kohabitira sa papagajem
reanimator reanimator 22:02 09.01.2009

Re: Poucna prica

bauer.
hej RE, jel ovo zeba? samo sam to uspeo da kros-referencujem kada sam trazio kako se zove na engleskom. jel bi mogla ona da kohabitira sa papagajem

Jes bratić...to je zeba. Vrlo karakterističan kljunić (gledaš je sa 10 cm...i gledaš i gledaš i gledaš...i u fazonu si..ma ne, ovo ne može da bude pravo...ovo je plastika. A pravo :)
Dalje..vrlo karakteristični kružići na obrazima. determinišu pol, status, godine..
Dalje...krajnje...ali krajnje karakteristično oglašavanje...nekima smešno...nekima naporno...a meni beskrajno neodoljivo.
I ne..ne kohabitira sa papagajem. Vrlo su zajebane...čak i kada ih upariš...mužjaka i ženku...živ nisi pet dana da li će da se prihvate. Ako se ne prihvate, tj ako jedno ne pristane da bude beta, sledi fajt do istrebljenja.
Ali zato...ako se prihvate...onda ti je to ono...Paloma :) Ne odvajaju se :)
I da dodam...kada tako prihvaćeni odžive zajedno, pa se jednom nešto desi, par u rekordnom roku bukvalno umire od tuge. Jbg.
Unfuckable Unfuckable 22:13 09.01.2009

Re: Poucna prica

evo ovde nešto ima o zebama
bauer. bauer. 22:20 09.01.2009

Re: Poucna prica

I da dodam...kada tako prihvaćeni odžive zajedno, pa se jednom nešto desi, par u rekordnom roku bukvalno umire od tuge. Jbg.

Uf. Ne valja. Pre nekih sest godina, bas negde u ovo vreme radim pozadi, po dvoristu, kad u zbunju papagaj. Isti ko nas, samo plavo-zeleni. Promrzo, svo mu se perje nakostresilo. Nije imo snage da bezi i ja ga uzmem i unesem u kucu. Stavimo ga kod Kikija i izgledalo je da se dobro slazu, dok nam nije pre dve godine pobegao. Razmisljamo da mu nadjemo nekog drugara ponovo.. Ali je verovatno najbolje da uzmemo drugog papagaja.
Time Bandit Time Bandit 16:43 08.01.2009

Mozda nadje bolje gospodare

Pre par leta, jednog nedeljnog jutra spazih malog psica kako se smuca oko susedniih kuca. Nigde nikog u blizini, a i trapavi nacin na koji istrazuje nepoznati teren trenutno su me uverili da se pas izgubio. Malo je rezao dok sam ga lovio i pokusavao da procitam podatke sa ogrlice. Srecom pored imena - Sparky, bili su i ostali podaci vlasnika koje sam odmah pozvao i ostavio "radosnu" poruku da im je pas nadjen.
Izneo sam vodu i hranu za nesretno ostarelog i iznemoglog Sparkija, uplasen i usporen delovao je kao pseci penzioner. Popio je jedno 2 litra vode i odmah tu u hladovini zaspao. Vlasnici su ubrzo stigli, i bili vidno iznenadjeni "pronalaskom" njihovog starog psa, a i Sparky je mrdnuo repom dva do tri puta "Volim i ja Vas, i sta cemo sada?". Uplakana zena je gledala u muza vrlo upitno u stilu : "Zar nisi mogao da ga odnes negde dalje?", dok je on objasnjavao da su vrata ostala otvorena a radoznali Sparky pun neke unutrasnje energije, nesrazmerno svojim psecim godinama, izleteo napolje i nestao u nepoznatom pravcu.


Jelica Greganović Jelica Greganović 18:18 08.01.2009

Marica

je crna maca u potpunom vlasništvu Princeze. Ostatak kuće je zove Mango, zaradi njenog oblika kad sedne. Maricu je Princeza našla kao malo ostavljeno mače u dvorištu, donela je kući i proglasila svojim rođendanskim poklonom. Marica je jedared nestala iz kuće. Upravo pred Božić. Deca se instantno zarozala. Panika. Marice niodkuda...Deca plaču. Mene boli glava i srce. Po kući loptice i mišići za igranje. Deca ridaju i pišu Deda Mrazu da samo macu žele, ništa drugo. Žmu i ja lepimo flajere naokolo, šunjamo se ko gerila oko automobila po ulici, Marice nema. Susedno dvorište puno, prepuno crnih mačaka, ali ni jedna nije Marica. Deca prestaju da piške, jer svu vodu troše na suze.
Kroz par dana Deda Mraz je deci doneo prekrasnog ragdoll-a, plavookog ađela, medu umiljatog...svi oduševljeni novom mazom, sem Princeze, koja još uvek noću štuca za svojom Maricom.
Maricu su pronašla susedna deca, nekoliko dana kasnije, ispod automobila u blizini zgrade. Ispečene njuškice od auspuha. Uplašena, gladna i žedna. Dva dana je samo jela-spavala-pila-jela-jela. Uz suze radosnice Princezine. Onda je došla k sebi, registrovala u međuvremenu pristiglog kolegu, rasnog mačka. Uskoro su postali najbolji prijatelji. Meni to nikada nije oprostila. Velikodušno mi dozvoljava da je hranim i pomazim kad ona insistira na tome. Princeza je njena gazdarica. Plemeniti ragdoll, predugog imena zamenjenog jednostavnim - Budimir, je postao moja senka. Nešto malo manje crna od Marice.
Ostao nam je strah od otvorenih vrata.
Inače, knedličak vam je kao šećer.
ssvetlana92 ssvetlana92 18:22 08.01.2009

Re: Mozda nadje bolje gospodare

Eto, slično se i meni desilo. Jedne noći kad sam se vraćala od mojih, vidim izgubljenog zlatnog retrivera. Potpuno izbezumljenog i izgladnelog. Uvedem ga u dvorište kod mojih, rešena da sutradan potražim vlasnika. Odmah ujutru ga odvedem kod veterinara da proveri čip, ali ga nije imao. Prijatelj veterinara, koji se zatekao u ordinaciji prepozna psa i ja sva sretna pozovem ljude. Oni u šoku. Baš su ga se ratosiljali...odvezli daleko od kuće( desetak dana), a pre toga rešili i da ga uspavaju (bilo im skupo), jer deca kojima su ga kupili, nisu više zainteresovana. Pas je bio prilično zapušten, sav u ranama i užasno neurotičan. Zadržali smo ga naravno, i sad je prelep i veoma stabilan pas. Za nekoliko meseci se pretvorio u prelepog mužijaka, veoma traženog kod devojaka te rase. Veterinari mu izlaze u susret, svako malo...dovodeći mu cure, koje se automatski zaljubljuju do ušiju!
Time Bandit Time Bandit 18:57 08.01.2009

Re: Mozda nadje bolje gospodare

Tesko da bih povezao konce u prici o Sparkiju da nisam imao slicno iskustvo par meseci pre toga.

Tokom pauze za rucak naletim na ogromnog dzukca koji se smuca po parkingu i rovari po prljavstini i snegu. Vidim ima ogrlicu, sve podatke o pelcovanju kao i kucnu adresu sa sve telefonom. Uvedem ga u kancelariju da u medjuvremenu ne ispari, a koleginica sa dobrim srcem krene da ga hrani keksom i poji mineralnom vodom. Po broju telefona vidim da je pas iz susednog grada, a nagluva baba koja se javila odbija da prihvati da joj je pas nadjen 60km od kuce, i pokusava da me nagovori da kad sam ga vec nasao moze i da ostane kod mene.
Nedefinisana rasa (po velicini slican dogi, a krzno boje i izgleda starog ofucanog sivo/braon/crnog cebeta) i pozamasan broj godina nisu bili bas najbolja preporuka za usvajanje, tako da sam ljubazno odbio nenadani poklon. Posle vise uzastopnih poziva, baba na kraju posla nekog njenog rodjaka Shabana po psa, koji ga odvede uz reci: "Jeste li sigurni da ne zelite nagradu za pronalazenje naseg ljubimca?".
bauer. bauer. 04:14 09.01.2009

Re: Mozda nadje bolje gospodare

"Zar nisi mogao da ga odnes negde dalje?",

Ja znam za foru sa periferije Beograda, za nezeljene mačke, doduše. Ne znam da li bi radilo kod pasa. U svakom slučaju, odvezu ih što dalje od kuće ali paze da ih ostave iza neke kafane, pošto tu uvek ima otpadaka za hranu. Znam za slučajeve gde je ovo uspevalo.
bauer. bauer. 04:52 09.01.2009

Re: Marica

Inače, knedličak vam je kao šećer.

Hvala Jelice. Kad smo kod mačaka, mi smo u Beogradu imali jednu crnu mačku, a posle nje crnog mačora. Taj je sam otvarao vrata i ulazio u stan. i pamtim ih kao normalne mačke koje su volele da se maze. Nekad i previše. A ovaj bengal ovde, čim ga pipneš krene da se uvija, izvija i pobegne. Takva sorta valjda. Samo ponekad priđe i gura se uz jednog od dva ženska člana porodice i to ne da bi se mazio, nego samo da pokaže da je tu (tada malipsićkojisvevidi dobije napad ljubomore).

Sa praktične strane mi ne smeta to što ne voli da se mazi. Kad mi naiđe trenutak, ja ga zgrabim malo izgnjavim i pustim. I meni dosta. A volim ga i zato što je najlepši na svetu
Dr M Dr M 19:42 08.01.2009

Moj miraz

Prica iz klasicne starine

Moja devojka imala je malog zutog psa, jednu retku predstavnicu svoje rase u Beogradu.
Devojka je otisla u posetu majci, u Filadelfiju, a ja sam dobio cast da budem cuvar i zastitnik ljupke, neuroticne cetvoronozne princeze.
Mesec dana smo ziveli u perfektnom razumevanju i obostranoj saradnji, oboje smo nestrpljivo, ali dostojanstveno, cekali da nam se gazdarica vrati, sve do jedne srede u podne, dana predvidjenog za povratak. Ja sam otisao iz kuce na jedan sat, u kuci su ostali moji roditelji, sa kojima sam ziveo, neko je zazvonio, moj otac je otvorio vrata i nasa, mesec dana mazena i pazena princeza se, bez ikakve najave, pretvorila u metak i izletela iz kuce. Trazili smo je svuda okolo, kuca nam je bila u velikom parku, sav komsiluk se ukljucio u potragu, svi su je znali, ali nista.
Otisao sam na aerodrom potpuno unisten, sacekao devojku kao sto se sacekuje kovceg nekog bliskog, odevezao je do njenog stana, a na otiracu pred vratima, na trecem spratu, zatekli smo malog zutog pinca, izubijanog i prljavog, polumrtvog. Ona druga polovina je uspela da podigne glavu, malo, da zacvili, tiho, da lizne ruku, suvo...

Negovali smo je sledecih mesec dana, dok ponovo nije bila k`o nova. Imali smo i drugih tema za pricu, naravno, ali nam je glavna tema bila- kako je mali, zuti pinc, princeza iz bajke, presla 6 kilometara od Sumica do Mazestika za 4 sata, jedne srede popodne, kroz gradsku guzvu, relaciju koju je, do tada, prelazila samo kolima?

Moja majka je, kasnije, uvek pitala, uz "kako Ti je zena" i "kako Ti je miraz"( te svekrve...).
ssvetlana92 ssvetlana92 20:29 08.01.2009

Re: Moj miraz

Prekrasna priča. :)
bauer. bauer. 05:21 09.01.2009

Re: Moj miraz

Stvarno je prelepa priča Dr M. I jako mi je drago da vidim da ste navratili kod mene

Interesantno je kako nam se ta mala bića zavuku pod kožu. Mene je ovaj naš stalno nešto nervirao. Te laje ko lud kad zazvoni zvono na vratima, te piša po kući (i pored dvorišta i svakodnevnih šetnji, on ima par mesta koja povremeno overi, srećom tamo gde su tvrdi podovi), te ovo, te ono... dok ga nismo zamalo izgubili. Sada se uopšte ne trzam na te stvari.
Dr M Dr M 11:07 09.01.2009

Re: Moj miraz

Zadovoljstvo je obostrano:)

te piša po kući


Minitrol, al` `ocu da crknem da ispricam:

Iz onog sela, poznatog iz mog pisanija, doneli smo crnog macka, naviknutog na seosku sirinu u obavljanju nuznih potreba. U stanu , na cetvrtom spratu, morao je da se nauci na pesak u serpi- al` to nije to!

Posle nedelju dana muka i prilagodjavanja na uslove u urbanoj sredini, primetimo da je posuda sa peskom neupotrebljavana, jedan dan, drugi dan, macak veseo kao uvek, ni traga od ocekivanih nevolja sa zatvorom, mi pocnemo da uhodimo macka i, u jednom trenutku, kad se volsebno izgubio iz vida svih ukucana, zavirim u kupatilo- macak cuci u klozetskoj solji sa blazenim izrazom na licu. Posle toga smo izbacili pesak iz kuce i pazili da vrata kupatila budu uvek samo pritvorena.

Jedno vreme sam ovo pricao svakom ko je hteo da me slusa ali sam stalno nailazio na nevericu pa sam prestao da to pominjem, da ne narusavam svoj kredibilitet:))

Sve do sada.
bauer. bauer. 17:55 09.01.2009

Re: Moj miraz

Jedno vreme sam ovo pricao svakom ko je hteo da me slusa ali sam stalno nailazio na nevericu pa sam prestao da to pominjem, da ne narusavam svoj kredibilitet:))

Ja verujem. Svasta oni izmisle. Rekoh gore Jelici za naseg macka koji je sam otvarao vrata, skoci i obesi se o kvaku, spadne s nje, a vrata odskrinuta. Onda se samo ugura unutra. Ovaj sadasnji, kad ostane zatvoren u garazi, cacka sapom i lupka onom stopicom za zaustavljanje, na dnu vrata (door stop? srpski sam zaboravio, a endleski nikad naucio do kraja :((
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 17:57 09.01.2009

Re: Moj miraz

moja pokojna drugarica je imala macka koji je tako otvarao vrata. isti princip skochi na kvaku i lepo propusti sebe unutra. super macak bio.
j.bre j.bre 18:53 09.01.2009

Re: Moj miraz

skochi na kvaku i lepo propusti sebe unutra

E i moj to radi.


Nego Jack, u vezi tvog nicka...
Meni i dalje iznad naslova ovog bloga pise: B92 Blog > Članovi > bauer_ > 24
Oni tvoji stariji komentari su pod nickom 'bauer_', a tek neged od nekog doba juce menjaju se u 'bauer.'
Ali zato s kog god nicka odem na tvoj profil, pise lepo 'bauer.'

Meni ne smeta, nego reko' mozda bi tebe zanimalo
bauer. bauer. 22:30 09.01.2009

Re: Moj miraz

Meni ne smeta, nego reko' mozda bi tebe zanimalo

konto sam i ja, konto i mislim da ce od sad pa na dalje i ubuduce da bude sa tackom. ako pogledas, moj predhodni post se i dalje vodi da je autor jack_bauer (tako treba i da ostane :))
bauer. bauer. 22:12 08.01.2009

Narode,

Izvinjavam se sto sam bio odsutan, uvatili me da radim or rane zore i to na iznenada.

Pre svega, zelim da se zahvalim nasoj Tajanstvenoj Urednici i njenim Porucnicima sto su mi omogucili da imam svoj stari blog-identitet.

Jedino sto sam ja poceo da kapiram da se to desilo tek kad mi je gordanac rekla. A i onda sam mislio, opet gordanac prica nesto u formulama E, onda mi je margos lepo rekla, sa sve datumom registracije. To samo nas dvoje znamo o cemu se radi
Unfuckable Unfuckable 22:15 08.01.2009

Re: Narode,

a ja što prokomentarisah : reinkarnacija ,
nisi skapirao ?
bauer. bauer. 22:22 08.01.2009

Re: Narode,

nisi skapirao ?

nisam a zbununilo me je i sto si postavio komentar jedan sekund posto sam ja postavio post
marco_de.manccini marco_de.manccini 22:24 08.01.2009

Re: Narode,

ja nisam primetio kad sam kliknuo na tekst, ali onda videh unfov komentar. mene 1 sekund nije zbunio jer to nisam primetio pa sam mogao da primetim ovo drugo.
Unfuckable Unfuckable 22:27 08.01.2009

Re: Narode,

sto si postavio komentar jedan sekund

zovite me Munja

Arhiva