Beograd na rukovodi

Преко слободе до воде. Већ виђена кандидатура за градоначелника Бг.  

А на бившег, одувек бившег, официјелно још увек важећег градоначелника Београда ваљда нико никада озбиљно није ни гледао. Па, тако савршено прозрачна форма... се и не види, зурили у њу или не. Ништа ту није било (пре 4 године) случајно намештено. Погађамо: није ни сада, на изборима 2022. Место градоначелника Бг је изузетно битно. Некад битније и од места премијера. У последњој деценији то важи више него икад. Што опет није ништа епохално, јер, последњих година, све су институције штимоване (жртвоване) зарад "општег великог циља".   

 

Узгред, скрљан је предузимљиви, малтене естрадни прегалац Горан В., заменик градоначелника. Ко се том скрљавању (упркос оноликим учинцима) изненадио, не треба да коментарише гласно (ни у себи) било шта у вези с политиком. Памтиће га по оним 3-4 пута окретаним коцкама (свако окретање су Београђани платили из свог џепа). Свеједно. Неке неће памтити ни по чему. Рецимо, бившег, одувек бившег, официјелно још увек важећег градоначелника, нико неће памтити, осим искрено сажаљивих колега из струке. 

 

Вратимо се теми... Шта каже наредни кандидат? Договор са (Бео)грађанима (отприлике тако гласи данашњи слоган)? Па, супер: то може да важи за неки моменат који би се десио, рецимо, пре неколико година. Али, тада није било ни помена о томе (о томе што говори овај слоган, фраза, шта ли је), тј. о томе да се грађани учине партнерима. Напротив: у међувремену се радило без договора, самостално, функционерски, без да се грађани позивају на некакав договор који је вероватно (из перспективе функционера НБг) нешто што је равно ометању у раду. Зкаснило се са овим условно речено слоганом. Сада је та дирљива порука упућена Београђанима непримењива, макар на људе са најминималнијом просечном интелигенцијом, као демагошки лепак, а тек у пракси... - никако. Треба видети шта се све урадило са Новим Београдом претходних неколико година, па причати о новим брзим београдским пругама, шведском стандарду у Београду и о овом евентуалном, предизборном љубавном шапату са грађанима. New deal? Смешно. Није успео ни стари дил. 

Елем, потпуно је небитно ко је кандидат Партије у било чему. Ни у контексту избора за Бг. Пливач то (да ли) не схвата, јер изнад свега воли да плива. Но, није ни битно. Партија има свој самоходни механизам. Појединачне иницијативе, осим ако нису масовне и једнодушне, не значе баш ништа. 

 

Овде је једино важан живот Партије. Ако она преживи, Србија баш и неће. Дакле, место градоначелника... Поставља се човек који неће бити баш тотални фикус. А то је већ велика опасност по врх Партије, јер први човек Бг има једну од најкраћих дистанци до првог човека свега (Партије). Ту ништа није случајно. Врх Партије је то укалкулисао. Да није, не би било таквог кандидата. Шта је калкулација? У ту калкулацију треба укључити, наравно, и шушкање од стране Партије да њен врх ускоро неће бити врх, него нека друга политичка (под)димензија. Да ли се то отвара простор за овог новог човека, или се рачуна да је тај добар само за краткорочну употребу, а да ће јастребови дубоке партије без проблема моћи да га ставе у други план (као што су војводу), када обави уговорени посао, или ако се наслути да би могао да наруши партијску хармонију и дуговечност?    

 

Дакле, Бг не смеш да изгубиш, иначе џемпер креће да се пара, незаустављиво. Зато мораш да имаш релативно прихватљивог кандидата, без обзира на медијско насиље, а и оно "сво остало". Стога, тај не сме да буде баш превише прихватљив, јер, ако стварно победи, ето га у све ближој близини... Како би се нежељени пољубац спречио, опет се мора рачунати још један потез унапред. Што је најгоре, ту су, у укупној калкулацији, и сви они неверни бирачи, као фактор који у тоталитаризму не значи пуно, али може да се протне кроз неку до тада неуочену пукотиницу и развали форму, како год је звали. 

 

Ови мали ребуси, да по Србију нису без икакве дилеме неописиво штетни (у крајњем збиру), били би још и занимљиви, онако, енигматски.