Daleko je Bioskop Slavica

zilikaka

Nego u poslednje vreme baš često pohodim taj kraj, kod tog bioskopa.

Tamo sam i stanovala za vreme studija, vrlo blizu, i taj nam bioskom služio zimi, nedeljom uveče, kad stignemo od kuće, da uključimo TA peć da se soba bar malo ugreje a mi to vreme da ipak provedemo u toplom. Ne sećam se nešto repertoara, valjda bilo ništa posebno al pamtim kad smo jednom gledale Seks, laži i video trake, da je bila gomila radnika, sezonaca, i nas dve. Kako su polako shvatali da to nije vrsta filma koju su očekivali, sala se praznila...ne znam da li nas je ostalo 5-6.

Danas, sasvim slučajno i podmladak treba da bude u tom kraju, istim poslom, al već sam pričala da meni Karaburma sasvim prija, i onda i sad. Živela sam i u Blokovima al nikako se nisam primila. Previše betona.

Nama, Krnjačancima, je ta Slavica bila sve, od kulture mislim. To se čekalo da neki film dođe u Slavicu pa da zapucamo preko okea.. Dunava i pančevca, bez nadzora roditelja ako je ikako moguće.

I Drina, tamo u dvaesdevetom, to su bile glavne destinacije. A pored Drine je bila neka radnja gde se prodavalo sve i svašta za hobije, ne mogu sad da se setim kako se zvala, tu sam kupio moje prve avione od plastike, onda i one neke za lansiranje, i rakete, mada je za motore moralo da se ide čak u onaj klub u Timočkoj 18(?), pa čak i par brodova, Kolumbovu Santa Mariju i onaj Konstitušn. I plašljivac sam tamo kupio, bez znanja roditelja. Sve je to, naravno, zatvoreno kad se Sloba popeo na vlast i sve ostalo otišlo dođavola.

Prošem i sad ponekad tuda kad se nađem u Beogradu, ali ne mogu više da prepoznam taj red zgrada.

srdjan.pajic

Nama, Krnjačancima, je ta Slavica bila sve, od kulture mislim.

da spremam maramice ako si pri insipraciji

Koliko ste bre vi svi matori, pa Slavica ne radi barem 30 godina (plus-minus)...

niccolo

Koliko ste bre vi svi matori, pa Slavica ne radi barem 30 godina (plus-minus)...

Pa taman je radila dok sam ja studirala. Posle sam tamo slabo odlazila, al mi bilo logično da ne radi. Ova fotka opisuje kako to danas izgleda.
Sve oronulo, jedan beskućnik napravio sebi "smešaj" pod nastrešnicom na bočnom ulazu a ostalo verovatno zvrji prazno.
Čudno da lokaciju nije niko prisvojio jer vidim da su okolo načičkali zgrade, al valjda je još imovinski komplikovano, dok neko i to ne preseče u svoju korist.

Ja u te bioskope Slavice, Partizane i slične kršine nisam nikada išla.

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

U Kinoteci sam kao dete gledala crtaće na matineu ili Tarzane i slično, kasnije kult filmove.

Kao mala se sećam unutrašnje dekoracije sale Kinoteke (Kosovska ulica) sa posterima iz raznih filmova ali poster koji pamtim i koji mi se urezao u sećanje je onaj sa rasečenim okom iz Bunjuelovog filma (to sam posle saznala koji je film i koji reziser).

Evo postera desno u sredini.

Čudno da lokaciju nije niko prisvojio jer vidim da su okolo načičkali zgrade, al valjda je još imovinski komplikovano, dok neko i to ne preseče u svoju korist.

Da znaš da sam i ja o tome razmišljao kad videh blog. I isto sam pretpostavio kao i ti.

Ja u te bioskope Slavice, Partizane i slične kršine nisam nikada išla.

A, ne, molimlepo, nisu uporedivi.
U Partizanu bio poseban repertoar, mislim drvene stolice, čak se pušilo.
Slavica bila pristojan lokalni bioskop sa trenutnim repertoarom koji se svugde vrti.
Solidna sedišta, čisto, i uvek prilučno prazno. Bar za moga vakta.

newimprovedtadejus

srdjan.pajic

Nama, Krnjačancima, je ta Slavica bila sve, od kulture mislim.

da spremam maramice ako si pri insipraciji

Ma, morao sam na posao, pa nisam stigao da se razmašem, priča je mnogo tužnija i potresnija od ovog.

zilikaka

Ja u te bioskope Slavice, Partizane i slične kršine nisam nikada išla.

A, ne, molimlepo, nisu uporedivi.
U Partizanu bio poseban repertoar, mislim drvene stolice, čak se pušilo.
Slavica bila pristojan lokalni bioskop sa trenutnim repertoarom koji se svugde vrti.
Solidna sedišta, čisto, i uvek prilučno prazno. Bar za moga vakta.

Da, pristojan bioskop, mada je umeo i da bude pun kad igra neki holivudski kit.

A i Partizan smo pohodili, ali one matine predstave, dakle Brus Li, Čak Noris, pornjava je bila uveče, na to nas nešto nisu puštali roditelji, jer su se tu skupljali svakakvi manijaci i pedofili da gledaju i da se samozadovoljavaju tokom projekcije, što nije bilo primereno za nas mlađe maloletnike.

I onda smo imali prilike da posle filma u onom parkiću gledamo pozorišne tuče Cigana ispred bioskopa, inspirisanih činodejtvovanjem druga Lija i Norisa Čaka koje su ovi upravo odgledali. Ko cirkus.

A sećam jednom kad je u Domu omladine bio prikazan film Gluvarenje, sa Al Paćinom. Matine predstava, u bioskop došla gomila majki sa decom osnovnoškolskog uzrasta, očigledno neinformisani o kakvom se ostvarenju tačno radi. Lele, kad je tamo negde oko polovine projekcije to krenulo masovno da ustaje i napušta bioskop, sa izbezumljenom decom pod miškama. Šta ćeš, kad u Jugi nije postojao ovaj rejting filmova, pa da ne možeš da vodiš decu ako je nešto rated X, nego si bio prepušten sam sebi, i mogao si lako da se zajebeš... pogotovu što ni interneta nije tad bilo da proveriš sadržinu filma i da li je baš za decu, ili možda nije.

apacherosepeacock

Ja u te bioskope Slavice, Partizane i slične kršine nisam nikada išla.

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

U Kinoteci sam kao dete gledala crtaće na matineu ili Tarzane i slično, kasnije kult filmove.

Kao mala se sećam unutrašnje dekoracije sale Kinoteke sa posterima iz raznih filmova ali poster koji pamtim i koji mi se urezao u sećanje je onaj sa rasečenim okom iz Bunjuelovog filma (to sam posle saznala koji je film i koji reziser).

20. oktobar.

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

Da, Odeon je bio na uglu Narodnog fronta i Kneza Miloša, iza one pedagoške akademije, a pre toga matematičke, mislim kad se ide iz pravca Tesle. Tu smo često išli kad je trebalo da se beži iz škole, da se ubije par sati na nešto interesantno. U tom bioskopu sam gledao Terminatora, svežeg posle Avorijaza gde je dobio nagradu, smrt film. I Alien-a, vodila nas moja keva, nas drugare iz ulice, mislim da je jadna premrla od straha, a bogami ni nama nije bilo svejedno.

j_grandson

apacherosepeacock

Ja u te bioskope Slavice, Partizane i slične kršine nisam nikada išla.

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

U Kinoteci sam kao dete gledala crtaće na matineu ili Tarzane i slično, kasnije kult filmove.

Kao mala se sećam unutrašnje dekoracije sale Kinoteke sa posterima iz raznih filmova ali poster koji pamtim i koji mi se urezao u sećanje je onaj sa rasečenim okom iz Bunjuelovog filma (to sam posle saznala koji je film i koji reziser).

20. oktobar.

Greška, mislila sam na bioskop Balkan a rekla bioskop u Balkanskoj ulici.

Na ovaj bioskop sam mislila



Istorijat

(Braće Jugovića 16)

Zgrada je podignuta između 1867. i 1870. i ima tri celine između Makedonske, Braće Jugovića i Bulevara despota Stefana. Prvobitno je zgrada radila kao hotel Balkan u čijoj sali je tri godine posle prve filmske projekcije prikazan je prvi film. Od 1909. do 1911. godine ovde je radila beogradska opera pod rukovodstvom Žarka Savića pa je tako i hotel postao poznat kao hotel „Opera“. 1912. godine je u hotelu počeo sa radom stalni bioskop pod nazivom „Grand bioskop porodice Gomon u hotelu Opera“, gde su se povremeno održavale i predstave pozorišta Brane Cvetkovića. U ovom objektu odigrali su se mnogi značajni događaji vezani za istoriju i kulturu Beograda i Srbije.

srdjan.pajic

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

Da, Odeon je bio na uglu Narodnog fronta i Kneza Miloša, iza one pedagoške akademije, a pre toga matematičke, mislim kad se ide iz pravca Tesle. Tu smo često išli kad je trebalo da se beži iz škole, da se ubije par sati na nešto interesantno. U tom bioskopu sam gledao Terminatora, svežeg posle Avorijaza gde je dobio nagradu, smrt film. I Alien-a, vodila nas moja keva, nas drugare iz ulice, mislim da je jadna premrla od straha, a bogami ni nama nije bilo svejedno.

Da. Evo još o beogradskim bioskopima i njihovoj žalosnoj sudbini.

Beogradski bioskopi kojih više nema

Stari, kultni beogradski bioskopi nisu menjali imena, kao ulice i trgovi. Oni su se jednostavno ugasili, nestali…

Istorija beleži da je prva filmska projekcija u Beogradu održana 6. juna 1896. godine, u gostionici „Zlatni krst“ na Terazijama, nepunih šest meseci posle svetske premijere kinematografa u Parizu.

Predstavnici kompanije „Braća Limijer“ boravili su u srpskoj prestonici 25 dana i prikazivali svoje filmove, koje je došlao da vidi i kralj Aleksandar Obrenović. Deset godina kasnije osnovan je prvi stalni bioskop, pa je jasno da prisustvo filma u kulturnoj ponudi grada predstavlja deo beogradskog nasleđa, tradicije, i osobenosti javnog života.

Popularnost bioskopa bila je posebno velika u posleratnim godinama, sve do poslednjih decenija dvadesetog veka kada interesovanje opada. To, međutim, nije opravdanje za ono što je usledilo.

Vredno kinematografsko nasleđe Beograda uništeno je jednim potezom, 2007. godine, privatizacijom „Beograd filma“ u čijem je vlasništvu bilo 14 bioskopskih sala. Bioskopi su zatvoreni, a najveći broj njih propada bez ikakve namene.

Podsetimo se beogradskih bioskopa kojih više nema, omiljenih sastajališta generacija Beograđana.

Katanac
U centru grada, na Terazijama, u prolazu Bezistan, nalazi se u potpunosti oronuo bioskop „Kozara„, teško oštećen u požaru 2012. godine. Otvoren je 1911. godine, kao dozidana sala u sastavu hotela „Kasina“ vlasnika Đorđa Bogdanovića, projektovana po svim propisima svog vremena sa samo jednom namenom – da se u njoj prikazuju filmovi.

Bioskop „20. oktobar“ (I i II) u Balkanskoj ulici poznat je po popularnosti među ljubiteljima filma posle rata, ali i po nemilom događaju, dotada nepoznatom Beogradu. U terorističkom ustaškom aktu u punoj bioskopskoj sali 1968. godine jedna osoba je stradala, a jedna teško povređena sa trajnim posledicama.

Bioskopa „Drina“ u Ulici despota Stefana uskoro će se sećati samo malobrojni stari(ji) Beograđani – posle privatizacije objekat je promenio još jednom i vlasnika i namenu, pa je jasno da mu se funkcija bioskopske dvorane neće vraćati.

Dvadesetih godina dvadesetog veka Beograđani su protestovali što popularni bioskop nosi strani naziv „Odeon„. Danas je na mestu na kojem su uživali u najboljim svetskim filmskim ostvarenjima – katanac.

Za bioskop „Jadran“ na Trgu Republike dugo se verovalo da će „preživeti“, a zatim je voljom novog vlasnika pretvoren u – kafeteriju.

Za bioskope „Balkan“ i „Zvezda“ (možda) ima nade
Vraćanju starog izgleda i funkcije najbliži je bioskop „Balkan“ u Ulici braće Jugovića. Rekonstrukcija arhitektonski vrednog zdanja starog više od jednog veka je delimično završena, a vlasnik je najavio da će pored ugostiteljskih sadržaja prostor imati i platno za filmske projekcije. Da li će zaista biti tako, videće se po otvaranju… jednog dana.

Što se tiče bioskopa „Zvezda“ (Terazije 40), pokrenula ga je grupa entuzijasta, Pokret za okupaciju bioskopa, koja se nada da će spor oko vlasništva nad objektom uskoro biti završen. Kad god postoje uslovi (topla sala, lepo vreme za projekcije na otvorenom) ovi mladi ljudi održavaju projekcije starih, kultnih filmova koje uvek uvrstimo u bioskopske repertoare.

Ja sad shvatam da baš ni jedan od nekadašnjih ozbiljnih bioskopa nije preživeo, ajde manje više za one lokalne tipa Slavice, ali ni Balkan ni Kozara, ni Jadran.
Ispada da su sad jedini ovi po tržnim centrima, ako dobro razumem.
p.s.
Nego, da li se sećate da je postojao telefonski broj gde možeš da preslušaš dnevni reperatora bioskopa.
Neki ledeni, bezlični glas nasnimljen i slušaš dok ne čuješ ono što te zanima.

apacherosepeacock

j_grandson

apacherosepeacock

Ja u te bioskope Slavice, Partizane i slične kršine nisam nikada išla.

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

U Kinoteci sam kao dete gledala crtaće na matineu ili Tarzane i slično, kasnije kult filmove.

Kao mala se sećam unutrašnje dekoracije sale Kinoteke sa posterima iz raznih filmova ali poster koji pamtim i koji mi se urezao u sećanje je onaj sa rasečenim okom iz Bunjuelovog filma (to sam posle saznala koji je film i koji reziser).

20. oktobar.

Greška, mislila sam na bioskop Balkan a rekla bioskop u Balkanskoj ulici.

Na ovaj bioskop sam mislila



Istorijat

(Braće Jugovića 16)

Zgrada je podignuta između 1867. i 1870. i ima tri celine između Makedonske, Braće Jugovića i Bulevara despota Stefana. Prvobitno je zgrada radila kao hotel Balkan u čijoj sali je tri godine posle prve filmske projekcije prikazan je prvi film. Od 1909. do 1911. godine ovde je radila beogradska opera pod rukovodstvom Žarka Savića pa je tako i hotel postao poznat kao hotel „Opera“. 1912. godine je u hotelu počeo sa radom stalni bioskop pod nazivom „Grand bioskop porodice Gomon u hotelu Opera“, gde su se povremeno održavale i predstave pozorišta Brane Cvetkovića. U ovom objektu odigrali su se mnogi značajni događaji vezani za istoriju i kulturu Beograda i Srbije.

Ali tu pored je i dalje, koliko znam, pekara Čarli, koja je uvek bila baš dobra.

Ja sad shvatam da baš ni jedan od nekadašnjih ozbiljnih bioskopa nije preživeo, ajde manje više za one lokalne tipa Slavice, ali ni Balkan ni Kozara, ni Jadran.
Ispada da su sad jedini ovi po tržnim centrima, ako dobro razumem.
p.s.

Bukvalno nijedan, a bilo ih je tridesetak koliko se sećam, i to u onoj Tamnici naroda, kad ništa pod milim bogom nije valjalo. A da su četnici i nemci pobedili bilo bi bar trista bioskopa.

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

Ja sam išao u Kinoteku kasnije, i sećam se one neke iscrpljene smorene babe koja je radila kao simultana prevodilica (dobro, možda ih je bio više, ali sve su ličile jedna na drugu, svakoj je život dojadio). I, tako, ide film, neka drama, a narečena baba čita prevod onako sporim smorenim jednoličnim glasom, kao mašina. Mislio sam tad - bolje da ćuti, samo smeta i odvlači pažnju...

srdjan.pajic

Ja sad shvatam da baš ni jedan od nekadašnjih ozbiljnih bioskopa nije preživeo, ajde manje više za one lokalne tipa Slavice, ali ni Balkan ni Kozara, ni Jadran.
Ispada da su sad jedini ovi po tržnim centrima, ako dobro razumem.
p.s.

Bukvalno nijedan, a bilo ih je tridesetak koliko se sećam, i to u onoj Tamnici naroda, kad ništa pod milim bogom nije valjalo. A da su četnici i nemci pobedili bilo bi bar trista bioskopa.

Da, jebote!
A dok su sužnji u Engleskoj, Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj i Lihtenštajnu o bioskopima samo mogli da sanjaju, a ovde Tito izmislio bioskop.

apacherosepeacock

srdjan.pajic

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

Da, Odeon je bio na uglu Narodnog fronta i Kneza Miloša, iza one pedagoške akademije, a pre toga matematičke, mislim kad se ide iz pravca Tesle. Tu smo često išli kad je trebalo da se beži iz škole, da se ubije par sati na nešto interesantno. U tom bioskopu sam gledao Terminatora, svežeg posle Avorijaza gde je dobio nagradu, smrt film. I Alien-a, vodila nas moja keva, nas drugare iz ulice, mislim da je jadna premrla od straha, a bogami ni nama nije bilo svejedno.

Da. Evo još o beogradskim bioskopima i njihovoj žalosnoj sudbini.

Beogradski bioskopi kojih više nema

Stari, kultni beogradski bioskopi nisu menjali imena, kao ulice i trgovi. Oni su se jednostavno ugasili, nestali…

Istorija beleži da je prva filmska projekcija u Beogradu održana 6. juna 1896. godine, u gostionici „Zlatni krst“ na Terazijama, nepunih šest meseci posle svetske premijere kinematografa u Parizu.

Predstavnici kompanije „Braća Limijer“ boravili su u srpskoj prestonici 25 dana i prikazivali svoje filmove, koje je došlao da vidi i kralj Aleksandar Obrenović. Deset godina kasnije osnovan je prvi stalni bioskop, pa je jasno da prisustvo filma u kulturnoj ponudi grada predstavlja deo beogradskog nasleđa, tradicije, i osobenosti javnog života.

Popularnost bioskopa bila je posebno velika u posleratnim godinama, sve do poslednjih decenija dvadesetog veka kada interesovanje opada. To, međutim, nije opravdanje za ono što je usledilo.

Vredno kinematografsko nasleđe Beograda uništeno je jednim potezom, 2007. godine, privatizacijom „Beograd filma“ u čijem je vlasništvu bilo 14 bioskopskih sala. Bioskopi su zatvoreni, a najveći broj njih propada bez ikakve namene.

Podsetimo se beogradskih bioskopa kojih više nema, omiljenih sastajališta generacija Beograđana.

Katanac
U centru grada, na Terazijama, u prolazu Bezistan, nalazi se u potpunosti oronuo bioskop „Kozara„, teško oštećen u požaru 2012. godine. Otvoren je 1911. godine, kao dozidana sala u sastavu hotela „Kasina“ vlasnika Đorđa Bogdanovića, projektovana po svim propisima svog vremena sa samo jednom namenom – da se u njoj prikazuju filmovi.

Bioskop „20. oktobar“ (I i II) u Balkanskoj ulici poznat je po popularnosti među ljubiteljima filma posle rata, ali i po nemilom događaju, dotada nepoznatom Beogradu. U terorističkom ustaškom aktu u punoj bioskopskoj sali 1968. godine jedna osoba je stradala, a jedna teško povređena sa trajnim posledicama.

Bioskopa „Drina“ u Ulici despota Stefana uskoro će se sećati samo malobrojni stari(ji) Beograđani – posle privatizacije objekat je promenio još jednom i vlasnika i namenu, pa je jasno da mu se funkcija bioskopske dvorane neće vraćati.

Dvadesetih godina dvadesetog veka Beograđani su protestovali što popularni bioskop nosi strani naziv „Odeon„. Danas je na mestu na kojem su uživali u najboljim svetskim filmskim ostvarenjima – katanac.

Za bioskop „Jadran“ na Trgu Republike dugo se verovalo da će „preživeti“, a zatim je voljom novog vlasnika pretvoren u – kafeteriju.

Za bioskope „Balkan“ i „Zvezda“ (možda) ima nade
Vraćanju starog izgleda i funkcije najbliži je bioskop „Balkan“ u Ulici braće Jugovića. Rekonstrukcija arhitektonski vrednog zdanja starog više od jednog veka je delimično završena, a vlasnik je najavio da će pored ugostiteljskih sadržaja prostor imati i platno za filmske projekcije. Da li će zaista biti tako, videće se po otvaranju… jednog dana.

Što se tiče bioskopa „Zvezda“ (Terazije 40), pokrenula ga je grupa entuzijasta, Pokret za okupaciju bioskopa, koja se nada da će spor oko vlasništva nad objektom uskoro biti završen. Kad god postoje uslovi (topla sala, lepo vreme za projekcije na otvorenom) ovi mladi ljudi održavaju projekcije starih, kultnih filmova koje uvek uvrstimo u bioskopske repertoare.

Koliko ja znam, Slavicu i park ispred potrazuje SPC. Ne znam zasto, vec ima jedna parohija na 150 m od Slavice.

j_grandson

apacherosepeacock

Ja u te bioskope Slavice, Partizane i slične kršine nisam nikada išla.

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

U Kinoteci sam kao dete gledala crtaće na matineu ili Tarzane i slično, kasnije kult filmove.

Kao mala se sećam unutrašnje dekoracije sale Kinoteke sa posterima iz raznih filmova ali poster koji pamtim i koji mi se urezao u sećanje je onaj sa rasečenim okom iz Bunjuelovog filma (to sam posle saznala koji je film i koji reziser).

20. oktobar.

Pre WWII - bioskop Luksor u istoimenoj palati.

Koliko ja znam, Slavicu i park ispred potrazuje SPC. Ne znam zasto, vec ima jedna parohija na 150 m od Slavice.

E, to nema veze, moguće da je ta zemlja bila njihova, i ne znači da bi, i da je dobiju, tu gradili crkvu. Relno, stvarno je ova druga odmah tu blizu, al malo sklonjenija.
U krajnjoj liniji, Slavica je bolja lokacija a oni mogu da je prodaju ili izdaju.
...pare su uvak dobar motiv za akciju

srdjan.pajic

Bukvalno nijedan, a bilo ih je tridesetak koliko se sećam, i to u onoj Tamnici naroda, kad ništa pod milim bogom nije valjalo. A da su četnici i nemci pobedili bilo bi bar trista bioskopa.

Jeste, pre rata nije bilo nicega, onda je dosao Tito i napravio sve :)

Posle njega dosao Milosevic i unistio sve :)

Bioskopi su, kao i mnoge druge delatnosti/profesije izgubile smisao zbog razvoja tehnologije.

Nadji statistiku, koliko je bilo bioskopa u USA osamdesetih, a koliko ih ima danas.

srdjan.pajic

Ja sad shvatam da baš ni jedan od nekadašnjih ozbiljnih bioskopa nije preživeo, ajde manje više za one lokalne tipa Slavice, ali ni Balkan ni Kozara, ni Jadran.
Ispada da su sad jedini ovi po tržnim centrima, ako dobro razumem.
p.s.

Bukvalno nijedan, a bilo ih je tridesetak koliko se sećam, i to u onoj Tamnici naroda, kad ništa pod milim bogom nije valjalo. A da su četnici i nemci pobedili bilo bi bar trista bioskopa.

Pajiću, te bioskope je tamnica naroda skoro sve nasledila od Kraljevine.

ephemeris

Pre WWII - bioskop Luksor u istoimenoj palati.

E, bravo za ovo. Kako niko ne otvara linkove kopiraću deo članka baš je interesantan istorijat zgrade i namena.



Gradnja ovakve zgrade u Balkanskoj 4 (nekada Balkanska 8-10) privukla je mnogo pažnje, pa čak i medija. Nekoliko meseci pre otvaranja, novine su pisale da su radovi na elegantnoj dvorani pri kraju, i da će dobiti ime koje priliči njenom enterijeru, klijenteli i repertoaru – "Luksor". Samo ime je bila jasna asocijacija na luksuz koji će ovaj prostor imati da ponudi.

Mediji i narod su bili veoma znatiželjni da promole glavu pre otvaranja, kako bi imali bar neke informacije kako će izgledati dvorana. Saznavali su da će postojati više dvorana, restoran, pozorišne sale, dvorane za balove, klub. Dakle, sve na jednom mestu. Svaka vrsta provoda, izlaska, noćnog života, nalazila bi se u jednoj jedinoj istoj zgradi. Tako da biste mogli u cipelicama na štiklu, bez oblačenja bunde, da iz pozorišne sale komotno pređete u suteren, na svečanu večeru. A nakon toga razdrmati se na spratu, na nekom od balova i "dansinga".

Kako bi baš ovaj bioskop, a ne neki drugi, privukao što više naroda u svoje sale, vlasnici, imućna porodica Gabaj, morali su u nju da ulože mnogo sredstava što se tiče higijene, udobnosti sedišta, pa tek onda da se odabere adekvatna muzika, ornamenti po zidovima itd.

A zapravo glavni specijalitet ovog bioskopa trebalo je da bude izbor filmova. Vlasnici su težili da to budu premijerna prikazivanja u gradu, kako bi Beograđani određeni film prvi put pogledali baš kod njih, u ovoj dvorani.

Bioskop "Luksor" svečano je bio otvoren 6. septembra 1924. godine. Na otvaranje mnogobrojnu beogradsku publiku uprava je privukla austrijskim šlagerom "Hotel Potemkin" tj. originalni naziv "Poslednji čas" (Die Letzte Stunde), tada naširoko poznatog scenariste Ernesta Vajte, a projekcija se odigrala u 16 časova.

Samo godinu dana nakon otvaranja, u palati počinju da se otvaraju i radnje, koje su bile galanterijske. Na ovaj način zgrada polako počinje da prerasta u nama danas poznatiju kao "shopping centar", sa svim mogućim sadržajima.

Na drugom spratu se nalazio Klub beogradskih advokata, koji se reklamirao kao elegantan, luksuzan i diskretan. U Luksoru se 1926. godine održavaju najveća takmičenja u gradu u igranju modernih plesova.

Život zgrade se odvijao po planu. Bioskop je radio bez prekida. U letnjem vremenu projekcije su bile ređe, ali čelnici bioskopa nisu dozvolili da građani i u to vreme budu uskraćeni za uživanje u palati. Bila je poprište kulturnih dešavanja, najmodernije tehnike, najlepših ukrasa i unutrašnjosti, i najprimamljivijeg repertoara, sadržaja. Čak je i samo Narodno pozorište davalo svoje predstave u drugoj sali Luksora, tj. sali koja je i načelno bila namenjena pozorišnim izvođenjima. Oni su svoj repertoar u ovoj palati izvodili u periodu 1931–1937. godine.



Foto: Digitalna NBS - Palata "Luksor" i čuvena pozornica na vrhu zgrade

srdjan.pajic

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

Ja sam išao u Kinoteku kasnije, i sećam se one neke iscrpljene smorene babe koja je radila kao simultana prevodilica (dobro, možda ih je bio više, ali sve su ličile jedna na drugu, svakoj je život dojadio). I, tako, ide film, neka drama, a narečena baba čita prevod onako sporim smorenim jednoličnim glasom, kao mašina. Mislio sam tad - bolje da ćuti, samo smeta i odvlači pažnju...

Ja se ne sećam nikakve babe ni čitanja(?)

apacherosepeacock

srdjan.pajic

Ja sad shvatam da baš ni jedan od nekadašnjih ozbiljnih bioskopa nije preživeo, ajde manje više za one lokalne tipa Slavice, ali ni Balkan ni Kozara, ni Jadran.
Ispada da su sad jedini ovi po tržnim centrima, ako dobro razumem.
p.s.

Bukvalno nijedan, a bilo ih je tridesetak koliko se sećam, i to u onoj Tamnici naroda, kad ništa pod milim bogom nije valjalo. A da su četnici i nemci pobedili bilo bi bar trista bioskopa.

Pajiću, te bioskope je tamnica naroda skoro sve nasledila od Kraljevine.

Pa eto, kad ih je srbočetnička bratija nasledila od tamnice, nije ostao nijedan. Sad imaš samo ove ugrađene, multiplekse, u okviru šoping centara, koliko znam. Nije da sad nešto plačem za prošlim vremenima, nego samo primećujem tu pravilnost koja se ponavlja u mnogim primerima.

apacherosepeacock

srdjan.pajic

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

Ja sam išao u Kinoteku kasnije, i sećam se one neke iscrpljene smorene babe koja je radila kao simultana prevodilica (dobro, možda ih je bio više, ali sve su ličile jedna na drugu, svakoj je život dojadio). I, tako, ide film, neka drama, a narečena baba čita prevod onako sporim smorenim jednoličnim glasom, kao mašina. Mislio sam tad - bolje da ćuti, samo smeta i odvlači pažnju...

Ja se ne sećam nikakve babe ni čitanja(?)

Pa ti onda nisi često išla u Kinoteku. Imali su gomilu filmova iz arhive koji nisu bili titlovani, i to su onda gledaocima u toku predstave čitale te babe simultanke.

srdjan.pajic

Pa eto, kad ih je srbočetnička bratija nasledila od tamnice, nije ostao nijedan. Sad imaš samo ove ugrađene, multiplekse, u okviru šoping centara, koliko znam. Nije da sad nešto plačem za prošlim vremenima, nego samo primećujem tu pravilnost koja se ponavlja u mnogim primerima.

хаха, јбт дечак, приметио си правилност, баш до јаја, бриљираш умом, просто прожимаш

није то никаква србочетничка братија, него комунистичка банда која је до јуче била на власти па добила прилику да приватизује, пардон, пљачка оно што је до јуче било у државном/друштвеном власништву

A da su četnici i nemci pobedili bilo bi bar trista bioskopa.

Jbte, ti si izgleda, gledajući silne partizanske filmove kao mali, fasovao PTSP.

Drugo objašnjenje zbog čega na svakoj temi pominješ četnike i Nemce nemam.

floki

srdjan.pajic

Pa eto, kad ih je srbočetnička bratija nasledila od tamnice, nije ostao nijedan. Sad imaš samo ove ugrađene, multiplekse, u okviru šoping centara, koliko znam. Nije da sad nešto plačem za prošlim vremenima, nego samo primećujem tu pravilnost koja se ponavlja u mnogim primerima.

хаха, јбт дечак, приметио си правилност, баш до јаја, бриљираш умом, просто прожимаш

није то никаква србочетничка братија, него комунистичка банда која је до јуче била на власти па добила прилику да приватизује, пардон, пљачка оно што је до јуче било у државном/друштвеном власништву

Aha, potekla iz SČP-a (Srbočetnički Pokret, ako si zaboravio), i tih velikosrpspkih bradatih naci preduzeća, koja su mahom popušila u svojim planovima za širenje granica, pa se, na konto lečenja duševnih boli, bacila na otimanje i monetizovanje svega u okviru postojećih granica. A i koji će im q bioskopi?

Drugo objašnjenje zbog čega na svakoj temi pominješ četnike i Nemce nemam.

Eh, sad na svakoj temi... nije, bre, nego samo kad su ovi vaši odigrali neku ključnu ulogu, mahom u upropaštavanju i unazađivanju zemlje. Kao eto sa tim bioskopima: za vreme komunjara, kad ništa nije valjalo i svi su bili po zatvorima i golim ototcima: 33 bioskopa. Sad za vreme ovog SČP nakota kad je rehabilitovan izdajnički kolaboracionistički pokret i sve krenulo nabolje: 0 bioskopa. Dobro, ima par sinepleksa za industrijsko gledanje filmova, eto, bar nešto...

рекох ја, прожимаш и бриљираш

него, јел имаш ти фрку да изађеш на улицу, сад је већини хипстера снег до браде, кад га има?

оно, пошто ти је вељко булајић успешно утерао павлов рефлекс, можда помислиш да си бошко буха, носиш ли ручне бомбе за самоодбрану?

eto sa tim bioskopima: za vreme komunjara, kad ništa nije valjalo i svi su bili po zatvorima i golim ototcima: 33 bioskopa.

Smešno!
Bioskopi su ispričana priča, ne samo kod nas.
Sad ja, sledeći tvoju logiku, kažem da je u mom najbližem komšiluku bilo tri šnajderske radnje, a u Tuzli sedamdesetih se tim poslom bavilo nekoliko desetina, možda i stotina, ljudi i da su ovi ili oni to upropastili.

A ove floskule iz 48. mi više i smešno da komentarišem.
Zvučiš k'o bilten UDB-e.
Ne bih dalje produbljivao priču.

него, јел имаш ти фрку да изађеш на улицу, сад је већини хипстера снег до браде, кад га има?

оно, пошто ти је вељко булајић успешно утерао павлов рефлекс, можда помислиш да си бошко буха, носиш ли ручне бомбе за самоодбрану?

Nečeg si se nagutao floki, ništa te ne razumem. Kakvi hipsteri, kakve brade i bombe za samoodbranu, pričamo o bioskopima kojih više nema.

A ove floskule iz 48. mi više i smešno da komentarišem.
Zvučiš k'o bilten UDB-e.
Ne bih dalje produbljivao priču.

Ali ipak si se javio da prokomentarišeš, ne vredi, jače je to od tebe...

srdjan.pajic

него, јел имаш ти фрку да изађеш на улицу, сад је већини хипстера снег до браде, кад га има?

оно, пошто ти је вељко булајић успешно утерао павлов рефлекс, можда помислиш да си бошко буха, носиш ли ручне бомбе за самоодбрану?

Nečeg si se nagutao floki, ništa te ne razumem. Kakvi hipsteri, kakve brade i bombe za samoodbranu, pričamo o bioskopima kojih više nema.

ма нисам, него ти не копчаш и не знаш ни шта пишеш, но није ни чудо, није ти први пут :)

ти си горе поменуо којекаква брадата наци предузећа и глупости, па те зато питам да ли ти се од сваког брадатог хипстера привиђа четник са шубаром и кокардом, пошто ти је очигледно вељко булајић утерао мишљење

srdjan.pajic

A ove floskule iz 48. mi više i smešno da komentarišem.
Zvučiš k'o bilten UDB-e.
Ne bih dalje produbljivao priču.

Ali ipak si se javio da prokomentarišeš, ne vredi, jače je to od tebe...

Greška u koracima.
Rekao sam da mi je smešno da komentarišem ove floskule iz tog odgovora.

A moj prvi komentar je veoma ciljano postavljen. Ubacivanje četnika i Nemaca, uz propratni repertoar gluposti, sa ciljem da isprovociraš ljude, zadeneš nekakvu svađu i , valjda, uživaš u tome, to ti ne ide na čast.

а нисам, него ти не копчаш и не знаш ни шта пишеш, но није ни чудо, није ти први пут :)

ти си горе поменуо којекаква брадата наци предузећа и глупости, па те зато питам да ли ти се од сваког брадатог хипстера привиђа четник са шубаром и кокардом, пошто ти је очигледно вељко булајић утерао мишљење

Izvini, mislio sam da si hteo da kažeš nešto pametno ili bar duhovito, ali ti ne ide.

ма ти ионако не би разумео, видиш да морам и твоје баљезгарије да ти појашњавам

Rekao sam da mi je smešno da komentarišem ove floskule iz tog odgovora.

Sad će ovi sa, Srki dosadan si, garant.

Ili neće?
Možda im je dosadno samo kad neko četnike pomene u pozitivnom kontekstu, ovako, kad se po njima pljuje a partizani hvale, to nije dosadno, to tako treba.

srdjan.pajic

apacherosepeacock

srdjan.pajic

Kinoteka mi je bila blizu kuće, išla sam još i u onaj bioskop u Balkanskoj ulici - zaboravila sam kako se zove, i jedan blizu Kneza Miloša ulice (Odeon?).

Ja sam išao u Kinoteku kasnije, i sećam se one neke iscrpljene smorene babe koja je radila kao simultana prevodilica (dobro, možda ih je bio više, ali sve su ličile jedna na drugu, svakoj je život dojadio). I, tako, ide film, neka drama, a narečena baba čita prevod onako sporim smorenim jednoličnim glasom, kao mašina. Mislio sam tad - bolje da ćuti, samo smeta i odvlači pažnju...

Ja se ne sećam nikakve babe ni čitanja(?)

Pa ti onda nisi često išla u Kinoteku. Imali su gomilu filmova iz arhive koji nisu bili titlovani, i to su onda gledaocima u toku predstave čitale te babe simultanke.

Jes' bre, mora da sam sanjala Kinoteku. (sad kad je gledam na slici, salu, deluje onako malo Linčovski)
Bez zezanja, ne sećam se babe uopšte, eto, grešna mi duša.

Bez zezanja, ne sećam se babe uopšte, eto, grešna mi duša.

Hteo sam prvo da kažem da Paja halucinira pošto je kod njega gandža legalna i da nije bilo nikakve babe u Kinoteci, a onda sam se setio da je i kod tebe gandža legalna i reko' ok, važi, neka vam ga, baba u Kinoteci, deda u Kozari, ujak u Partizanu...

maksa83

Bez zezanja, ne sećam se babe uopšte, eto, grešna mi duša.

Hteo sam prvo da kažem da Paja halucinira pošto je kod njega gandža legalna i da nije bilo nikakve babe u Kinoteci, a onda sam se setio da je i kod tebe gandža legalna i reko' ok, važi, neka vam ga, baba u Kinoteci, deda u Kozari, ujak u Partizanu...

srdjan.pajic

Nečeg si se nagutao

E Pajicu, sad sam gledo satelitski snimak kako purnjate ko 8 miliona smederevaca :(

Jel stalo to ili i dalje traje?

hoochie coochie man

Rekao sam da mi je smešno da komentarišem ove floskule iz tog odgovora.

Sad će ovi sa, Srki dosadan si, garant.

Ili neće?
Možda im je dosadno samo kad neko četnike pomene u pozitivnom kontekstu, ovako, kad se po njima pljuje a partizani hvale, to nije dosadno, to tako treba.

Ali zanimljivo je kako se moje provokacije broje, a tvoje, kojih ima neuporedivo više, ne. Ne znam kako bih to protumačio, a da nikog ne uvredim.

A i ja sam četnike (i Nemce) pomenuo u pozitivnom kontekstu, rekavši kako bi verovatno u toj nekoj alternativnoj istoriji, sve bilo bolje, konkretno da bi broj bioskopa bi bio neuporedivo veći. To je valjda teza koju ti i tvoj kamp zastupate, ali, ne vredi, to je natjunovano da grize i da se svađa, a floki tiltovao sa nekim bombama i hipsterima.

maksa83

Bez zezanja, ne sećam se babe uopšte, eto, grešna mi duša.

Hteo sam prvo da kažem da Paja halucinira pošto je kod njega gandža legalna i da nije bilo nikakve babe u Kinoteci, a onda sam se setio da je i kod tebe gandža legalna i reko' ok, važi, neka vam ga, baba u Kinoteci, deda u Kozari, ujak u Partizanu...

Evo ga još jedan koji je samo šetao kuče pored Kinoteke.

Izgleda da smo u nju išli da gledamo filmove samo mi sa daleke periferije iz nehigijenskih naselja željni kulturnog uzdizanja.

milisav68

srdjan.pajic

Nečeg si se nagutao

E Pajicu, sad sam gledo satelitski snimak kako purnjate ko 8 miliona smederevaca :(

Jel stalo to ili i dalje traje?

Ma, kakvi, jebalo nam je majku, bilo je malo zatišje kad je pao onaj sneg, ali evo sad se ponovo zalaufalo.

Nego gledao ja tako jednom taj IQAir, po Evropi, i vidim crnu tačku, gde drugo nego u Srbiji, Kostolac, sve okolo tu oko 40, 50, a Kostolac, brate 470. Zaključio sam da mora da im se pokvarila merna stanica, inače bi valjda digli uzbunu. Kod nas je najgore za sada bilo oko 220 čini mi se, (Hazardous, ispod toga je Extremely Unhealthy), i to se i vidi i oseća miris paljevine i pada pepeo okolo na kola i ostalo. Ali onamo u Kaliforniji i Oregonu, ono, 350 i više. Izgorele cele palanke neke, jedna blizu naše neke ex tetke, koja je srećom (njenom) riknula prošle godine.

Uglavnom, ne puštamo decu napolje ako je iznad 200, mada ona to ne šljive, kašlju i igraju se.

A i ja sam četnike (i Nemce) pomenuo u pozitivnom kontekstu, rekavši kako bi verovatno u toj nekoj alternativnoj istoriji, sve bilo bolje

Sve osim sudbine bioskopa, to bi verovatno bilo slično.

Nego, pusti sad četnike, nije valjda da bi voleo da je i danas onako kako je bilo nekad, da film možeš da gledaš samo u bioskopu, pa da zato bioskopi budu puni?

Ili bi voleo da tako bude samo u Srbiji pa da možeš da pljuješ po njoj kako je zaostala pa još uvek ide u bioskope?
Ili, treća mogućnost, da tako bude u Srbiji da ti, kad navratiš, bude egzotično, da se tih par dana vratiš u mladost, a onda, kad ti dosadi, odeš u moderan svet, a Srbi nek ostanu u toj egzotici i prošlom veku?

Ili, ako već hoćeš o partizanima i filmu, osećaš li se makar malo tupavo što podržavaš one koji su nas lagali, da, svesno su te lagali, da je prvi film bio njihova Slavica?
Nemoj reći da ti to nisu pričali, svima su pričali, u školskom gradivu je bilo.
A notorna laž.

Izbrisali Karađorđa da bi ispred njega stavili neku Slavucu jebala vas Slavica.

maksa83

Hteo sam prvo da kažem da Paja halucinira pošto je kod njega gandža legalna i da nije bilo nikakve babe u Kinoteci, a onda sam se setio da je i kod tebe gandža legalna i reko' ok, važi, neka vam ga, baba u Kinoteci, deda u Kozari, ujak u Partizanu...

Ц. Ујак је био у 20. октобру: Миљенко Хркач.

Паја не кења за симултано превођење у Кинотеци, било га је али врло ретко, и ја сам тако гледао пар филмова. Али кења за краљевину. :)

crossover

maksa83

Hteo sam prvo da kažem da Paja halucinira pošto je kod njega gandža legalna i da nije bilo nikakve babe u Kinoteci, a onda sam se setio da je i kod tebe gandža legalna i reko' ok, važi, neka vam ga, baba u Kinoteci, deda u Kozari, ujak u Partizanu...

Ц. Ујак је био у 20. октобру: Миљенко Хркач.

Паја не кења за симултано превођење у Кинотеци, било га је али врло ретко, и ја сам тако гледао пар филмова. Али кења за краљевину. :)

Ja vreme kraljevine pominjao nisam, nego sam samo ukazao na tužnu činjenicu o izumiranju bioskopa nakon što smo se otarasili Tamnice naroda (i zapanjujuće saznanje da je u vreme Tamnice bioskopa uopšte bilo), i šta bi bilo da su pobedili, jelte, nacisti, a sa njima ovi naši heroji koji su im u toj pobedi pomagali, u koliko bismo biskopa gledali filmove koje je preporučio drug Gebels, ili neki njegov potomak.

i šta bi bilo da su pobedili, jelte, nacisti, a sa njima ovi naši heroji koji su im u toj pobedi pomagali, u koliko bismo biskopa gledali filmove koje je preporučio drug Gebels, ili neki njegov potomak.

Па гледали бисмо Лени Рифенштал и Зару Леандер у биоскопу Нова Европа... ух, чекај, то смо већ гледали у Кинотеци.

Ili, ako već hoćeš o partizanima i filmu, osećaš li se makar malo tupavo što podržavaš one koji su nas lagali, da, svesno su te lagali, da je prvi film bio njihova Slavica?

Huči, nije te niko lagao, niti izbacio Karađorđa iz kinematografije na pravdi boga, Slavica je bila prvi jugoslovenski film, misli se, naravno, na posleratnu, novu, Jugoslaviju koja je bila naša zemlja u kojoj smo, jelte, živeli, pa se o njenoj kinematografiji i učilo.

Zemlja bez bioskopa je dostojna žaljanja. Pazi, glavni grad je izgubio >30 bioskopa koji su radili punom parom, kad su nacionalisti došli na vlast i upropastili sve čega su se dohvatili. Ja sam skoro siguran da u tvom gradu nema sad nijedan bioskop, a po palankama i zaseocima da ne pominjem, nema ih bar 30 godina. I ti jedino film možeš da vidiš ako ga neko okači na youtube, ili ga ukradeš preko torenta. Ne verujem baš da plaćaš striming, a ni to nije to, ne može da se poredi sa iskustvom gledanja filma u pristojnom bioskopu. Zamisli, sad kad dovedu decu iz unutrašnjosti na ekskurziju u Beograd, vode ih u sinepleks da gledaju film. Tužno, zar ne?

crossover

i šta bi bilo da su pobedili, jelte, nacisti, a sa njima ovi naši heroji koji su im u toj pobedi pomagali, u koliko bismo biskopa gledali filmove koje je preporučio drug Gebels, ili neki njegov potomak.

Па гледали бисмо Лени Рифенштал и Зару Леандер у биоскопу Нова Европа... ух, чекај, то смо већ гледали у Кинотеци.

Jel titlovano, ili sa nekom naci babom simultanom prevodilicom?

crossover

i šta bi bilo da su pobedili, jelte, nacisti, a sa njima ovi naši heroji koji su im u toj pobedi pomagali, u koliko bismo biskopa gledali filmove koje je preporučio drug Gebels, ili neki njegov potomak.

Па гледали бисмо Лени Рифенштал и Зару Леандер у биоскопу Нова Европа... ух, чекај, то смо већ гледали у Кинотеци.

Ја, ја, натирлих! Гледали...

Ал' нисмо гледали само режимске љубимце.






Ех, Кинотека...

Знате да је једна од три камере браће Лимијер данас у Музеју кинотеке у Београду? И штап Чарли Чаплина?

da je prvi film bio njihova Slavica?

Jebote mi smo snimili Full Karen jos cetrdeset sedme...

shmoo

crossover

i šta bi bilo da su pobedili, jelte, nacisti, a sa njima ovi naši heroji koji su im u toj pobedi pomagali, u koliko bismo biskopa gledali filmove koje je preporučio drug Gebels, ili neki njegov potomak.

Па гледали бисмо Лени Рифенштал и Зару Леандер у биоскопу Нова Европа... ух, чекај, то смо већ гледали у Кинотеци.

Ја, ја, натирлих!

Ал' нисмо гледали само режимске љубимце.


Ех, Кинотека...

Знате да је једна од три камере браће Лимијер данас у Музеју кинотеке у Београду? И штап Чарли Чаплина?

Znamo! (znamo kros i ja, za ove što su šetali pored nisam siguran).

Ta Kinoteka je stvarno čudo, institucija svetskog značaja, šteta samo što su je izgleda osnovale proklete komunjare iz najgorih namera, a ovi SČPovci posle nisu stigli da je upropaste, i ja se u to ime izvinjavam drugu hučiju i svakom ko se na suprotnoj strani ovog našeg ideološkog rova možda oseća loše zbog toga.

misli se, naravno, na posleratnu, novu, Jugoslaviju

Da, naravno da se na nju mislilo.
Pre nje ništa nije postojalo pa ni film, onda došli komunisti i sve doneli.
Eto šta je za vas naravno.

Ja sam skoro siguran da u tvom gradu nema sad nijedan bioskop,

. Bioskop, koji je samo bioskop, nema.
Sala za projekcije postoji, daju se nekad neki filmovi, i uglavnom je prazno, neće ljudi da idu u bioskop.
Ja sam poslednji put bio pre par godina, nije nas bilo više od dvadesetak (i pokajao se, bio loš film)
I što bi neko održavao bioskope kad posete nema, kad to ljude ne interesuje?

srdjan.pajic

Zemlja bez bioskopa je dostojna žaljanja. Pazi, glavni grad je izgubio >30 bioskopa koji su radili punom parom, kad su nacionalisti došli na vlast i upropastili sve čega su se dohvatili. Ja sam skoro siguran da u tvom gradu nema sad nijedan bioskop, a po palankama i zaseocima da ne pominjem, nema ih bar 30 godina. I ti jedino film možeš da vidiš ako ga neko okači na youtube, ili ga ukradeš preko torenta. Ne verujem baš da plaćaš striming, a ni to nije to, ne može da se poredi sa iskustvom gledanja filma u pristojnom bioskopu. Zamisli, sad kad dovedu decu iz unutrašnjosti na ekskurziju u Beograd, vode ih u sinepleks da gledaju film. Tužno, zar ne?

Пајо, који си хипстер, ти би и даље да гледаш филмове са 35мм траке. :) Мислим, капирам сентимент, и ја волим хипнотичко окретање винила на тањиру али зар не мислиш да те мало прејако цепа носталгија. А, и шта би гледао у биоскопу од ових кршева који се данас приказују? За траку и даље имаш Кинотеку, а за дигитално у синеплекс, јбг.

'Ебали вас партизани и четници!

Карађорђе - први српски играни филм.

Невиност без заштите - први српски играни тон филм.

Славица - први филм после Другог светског рата.

Какве везе све то има кад је све то наше културно благо. Све на гомили. И имамо један од три најбогатија, по богатству фундуса, музеја кинотеке у Европи.

Овај народ, бре, воли филм још од оне прве представе Уласка воза у станицу браће Лимијер јуна 1896. у кафани Код златног крста у Београду, само шест месеци после париске премијере.

И то је најважније у свему томе.

Da, naravno da se na nju mislilo.
Pre nje ništa nije postojalo pa ni film, onda došli komunisti i sve doneli.

Sad ti opet učitavaš neke svoje frustracije, i ja ne znam kako da ti odgovorim. Ja sam bio na kinosekciji, i takmičio se, pričao sam ovde, mi smo učili istoriju filma za onaj teorijski deo. Niko nikad nije rekao da pre komunjara nije ništa posotojalo i da su oni doneli prvu kameru na Balkan da snime Slavicu.

. Bioskop, koji je samo bioskop, nema.
Sala za projekcije postoji, daju se nekad neki filmovi, i uglavnom je prazno, neće ljudi da idu u bioskop.
Ja sam poslednji put bio pre par godina, nije nas bilo više od dvadesetak (i pokajao se, bio loš film)
I što bi neko održavao bioskope kad posete nema, kad to ljude ne interesuje?

To valjda govori o stanju nacije, kako smo došli do toga da filmovi ljude ne interesuju, čudi me da ti nisi zabrinut nad time. Isto je i sa muzejima i galerijama, valjda, koji će nam kurac, kad god sam bio u muzeju, nije bilo nikog.

shmoo

Ја, ја, натирлих! Гледали...

Ал' нисмо гледали само режимске љубимце.

Гледали смо и Драгољуба Алексића, човека од челика.

srdjan.pajic

shmoo

crossover

i šta bi bilo da su pobedili, jelte, nacisti, a sa njima ovi naši heroji koji su im u toj pobedi pomagali, u koliko bismo biskopa gledali filmove koje je preporučio drug Gebels, ili neki njegov potomak.

Па гледали бисмо Лени Рифенштал и Зару Леандер у биоскопу Нова Европа... ух, чекај, то смо већ гледали у Кинотеци.

Ја, ја, натирлих!

Ал' нисмо гледали само режимске љубимце.


Ех, Кинотека...

Знате да је једна од три камере браће Лимијер данас у Музеју кинотеке у Београду? И штап Чарли Чаплина?

Znamo! (znamo kros i ja, za ove što su šetali pored nisam siguran).

Ta Kinoteka je stvarno čudo, institucija svetskog značaja, šteta samo što su je izgleda osnovale proklete komunjare iz najgorih namera, a ovi SČPovci posle nisu stigli da je upropaste, i ja se u to ime izvinjavam drugu hučiju i svakom ko se na suprotnoj strani ovog našeg ideološkog rova možda oseća loše zbog toga.

Комуњаре, четници, удружење риболоваца, фризерска задруга,... Небитно.

Потпуно небитно.

За Музеј кинотеке небитно.

Али наставите ви и даље са тим што сте започели, видим да се баш лепо забављате.

Пајо, који си хипстер, ти би и даље да гледаш филмове са 35мм траке. :)

Meni je žao što sam propustio projekciju na 70mm, koju je organizovao Tarantino ovde po bioskopima u seljani (kao putujuću trupu) kad je snimio Hateful 8, koji baš i nije neki film, po meni, ali je kinematografija u njemu sjajna, kamera savršena. To ne možeš da vidiš kad ukradeš na torentu, ili platiš na strimu, u odsustvu bioskopa možda donekle ako nabaviš na blureju i imaš velik plazma TV. To je možda jedan od poslednjih filmova snimljenih u tom formatu.

Ne mora traka, može i digitalija, ali bre, na velikom platnu, da pukne pogled, da se biješ za najbolje mesto u bioskopu, dolaziš dva sata ranije da ga zauzmeš, zvuk oko tebe... malo samo da olade ovi sa mobilnim telefonima. A to ne može bez bioskopskih sala koje je maznuo neki nepismeni bilmez tokom nacionalističkog divljanja i posle, da proda i drmne pare nabrzaka.

crossover

shmoo

Ја, ја, натирлих! Гледали...

Ал' нисмо гледали само режимске љубимце.

Гледали смо и Драгољуба Алексића, човека од челика.

А сећаш се оне побожне тишине у Кинотеци када се гледа Ејзенштајн?

К'о у цркви.




EDIT: Причао ми мој матори... За приказивање Невиности без заштите у окупираном Београду за време рата ниси могао да дођеш до карте.

Пази, људи носе ципеле са дрвеним ђоновима (сва гума ишла за ратне потребе), једу проју од пиљевине, окупација, глад, болести, неимаштина,...

А стоје у реду испред биоскопске благајне по цичи зими да купе карте за први српски тон филм - Невиност без заштите.

Матори то добро запамтио јербо је тада тапкао карте испред биоскопа па га ухапсила нека црноберзијанска полиција под називом Дирис и држали га у затвору у леденој води до колена. И онда му целог живота после тога ноге од колена наниже биле модре боје и скроз ћосаве... Остала му успомена на премијеру Невиности без заштите у окупираном Београду.

Niko nikad nije rekao da pre komunjara nije ništa posotojalo i da su oni doneli prvu kameru na Balkan da snime Slavicu.

A jel neko nekad rekao da je prvi film bio Karađorđe?
Možda među nekim posvećenicima, među običnim narodom, đacima, studentima je vladalo uverenje (ma ne, nije namerno i ciljano to uverenje građeno) da je prvi igrani film bio ta jebena Slavica.

U školi se to učili, kao komunisti doneli kulturu, i čim su došli na vlast oni snimili film, pre njih ništa.
Nisu nas učili da je kod nas film stigao tako brzo, odmah posle Pariz to smo saznavali dosta kasnije.
Nisu, jer im nije išlo u prilog da kažu kako je za vreme kralja bilo ikakvog progresa, oni su pojam progres vezivali za sebe.
A sve što njima nije išlo u prilog bilo je ili zabranjeno ili ne baš uputno insistirati na tome.

valjda govori o stanju nacije

Ajd leba ti, kad si ti poslednji put bio u bioskopu?

srdjan.pajic

Пајо, који си хипстер, ти би и даље да гледаш филмове са 35мм траке. :)

Meni je žao što sam propustio projekciju na 70mm

Мош мислити колико је тек мени жао, кад сам студирао фотографију и филм нисам ни знао да постоји реч дигитално. Пајо, прегазило нас време, да се не бавимо овим хардверима и софтверима држали би нас у кавезу и деца би нас хранила кикирикијем.

Ne mora traka, može i digitalija, ali bre, na velikom platnu, da pukne pogled, da se biješ za najbolje mesto u bioskopu, dolaziš dva sata ranije da ga zauzmeš, zvuk oko tebe...

Па то ти је синеплекс бре против ког се буниш; још ти и тресу столицу да се боље уживиш у фабулу радње.

shmoo

А сећаш се оне побожне тишине у Кинотеци када се гледа Ејзенштајн?

К'о у цркви.

"Пусти тон!"

А у публици само студенти фду, и све их знам по имену. Баш као код Горана Марковића, чист документаризам.

Пази, људи носе ципеле са дрвеним ђоновима (сва гума ишла за ратне потребе), једу проју од пиљевине, окупација, глад, болести, неимаштина,...

Једу гершлу и краду угаљ на Дунав станици, ови моји били мали за биоскоп.

crossover

shmoo

А сећаш се оне побожне тишине у Кинотеци када се гледа Ејзенштајн?

К'о у цркви.

"Пусти тон!"

А у публици само студенти фду, и све их знам по имену. Баш као код Горана Марковића, чист документаризам.

И ми који смо то намеравали да будемо али нас одвело на неке друге стране.

Пробао мој Кум на ФДУ, камеру (ћале му био камерман на ТВ Београд). Није прошао пријемни. Ишао ја са њим када је за пријемни сликао београдске хаусторе. До тада нисам ни знао каквих све уметничких дела, гелендери, статуе, бисте, мозаици,... има по тим старим предратним београдским улазима. Фотке к'о из Трећег човека оне слике старе Вијене са све светлошћу и сенком.

Остале нам те успомене и љубав према филму до данас.

Једу гершлу и краду угаљ на Дунав станици, ови моји били мали за биоскоп.

Овај мој 1926. годиште. Увелико у пубертету те '42. И поносан када год би му џеп био напуњен дебелом бутком Недићевих динара.

Јесу безвредни, али бутка је бутка.

shmoo

Пробао мој Кум на ФДУ, камеру (ћале му био камерман на ТВ Београд). Није прошао пријемни.

Нисам ни ја, и захвалан сам им због тога. :)

Evo ga još jedan koji je samo šetao kuče pored Kinoteke.

Izgleda da smo u nju išli da gledamo filmove samo mi sa daleke periferije iz nehigijenskih naselja željni kulturnog uzdizanja.

Tu si pola u pravu, pošto a) nisam imao kuče, i b) stvarno nisam bio nešto kulturno osvešćen u tim formativnim godinama, u Kinoteci sam bio možda 3 puta u životu i to po svoj prilici u vreme kada je baba već bila obsolete da ne kažem tehnološki višak.

srdjan.pajic

maksa83

Bez zezanja, ne sećam se babe uopšte, eto, grešna mi duša.

Hteo sam prvo da kažem da Paja halucinira pošto je kod njega gandža legalna i da nije bilo nikakve babe u Kinoteci, a onda sam se setio da je i kod tebe gandža legalna i reko' ok, važi, neka vam ga, baba u Kinoteci, deda u Kozari, ujak u Partizanu...

Evo ga još jedan koji je samo šetao kuče pored Kinoteke.

Izgleda da smo u nju išli da gledamo filmove samo mi sa daleke periferije iz nehigijenskih naselja željni kulturnog uzdizanja.

hehe nice try, but no cigar.

Znači bio si ta 2x kad je bila baba da ti čita. Kad su babu zagubili Kinoteku video više nisi.. ni u prolazu.

A i ja sam četnike (i Nemce) pomenuo u pozitivnom kontekstu, rekavši kako bi verovatno u toj nekoj alternativnoj istoriji, sve bilo bolje, konkretno da bi broj bioskopa bi bio neuporedivo veći

Aha, a onda je mrmot zavio čokoladu u staniol. Priznaj da ti je dosadno pa si rešio da baciš udicu pa ko se upeca (znajući da će se Huči sigurno upecati svaki put).

A što se propasti bioskopa tiče - nisu propali, ovi u tržnim centrima su sasvim dobro popunjeni a to što narod ide u te bioskope a te Slavice, Kozare, Odeoni i ostalo je otišlo u ropotarnicu povijesti je zasluga Amerike - tamo je taj koncept osmišljen i popularizovan.

Atomski mrav

Priznaj da ti je dosadno pa si rešio da baciš udicu pa ko se upeca...

link

newimprovedtadejus

Atomski mrav

Priznaj da ti je dosadno pa si rešio da baciš udicu pa ko se upeca...

link

Š-t-t-t-a?

Koliko drogiran majmun treba da budeš da napraviš i pustiš u pogon ATS koji sluša reddit sub i trejduje opcije na osnovu tamo pročitanog? Pa čemu se jebote nadaš?!

ALOEEEE...

maksa83

newimprovedtadejus

Atomski mrav

Priznaj da ti je dosadno pa si rešio da baciš udicu pa ko se upeca...

link

Š-t-t-t-a?

Koliko drogiran majmun treba da budeš da napraviš i pustiš u pogon ATS koji sluša reddit sub i trejduje opcije na osnovu tamo pročitanog? Pa čemu se jebote nadaš?!

ALOEEEE...

jes proćito do kraja

jes proćito do kraja

Jesam, ali ne razumem da li je cela stvar zaebancia ili je neko to stvarno uradio. Mislim, zvuči suludo, ali u svetu u kome National Security Council tapše Vulina po guzovima i citira ga u originalu na ćirilici ništa ne treba isključiti kao nemoguće.

Edit: aaaaah slijepi slijepče, vidim sad naknadno dole u gomili tagova i SATIRE.

maksa83

jes proćito do kraja

Jesam, ali ne razumem da li je cela stvar zaebancia ili je neko to stvarno uradio. Mislim, zvuči suludo, ali u svetu u kome National Security Council tapše Vulina po guzovima i citira ga u originalu na ćirilici ništa ne treba isključiti kao nemoguće.

Edit: aaaaah slijepi slijepče, vidim sad naknadno dole u gomili tagova i SATIRE.

ali ali

Before being discontinued, the algo posted a screenshot of its billions in losses to the forum and spent the next day suggesting that other users’ wives had boyfriends.

cijeli sat je satira, mada priznajem da sam se i sama upecala..

srdjan.pajic
A i ja sam četnike (i Nemce) pomenuo u pozitivnom kontekstu, rekavši kako bi verovatno u toj nekoj alternativnoj istoriji

od 2:10 do 2:50


'General Aleksandar koji je bio komandant svih snaga u Bliski istok je dao naređenje Mihailoviću da radi sve moguće da zaustavi snabdevanje afričkog korpusa preko Beograda. Tokom zime 42. na 43. oni su stalno napadali vozove, železnice i po našim podacima mi znademo da oni su jednu trećinu svih vozova stavili van potrebe i nešto oko 50 posto vagona za vozove, ali problem je bio da oni to izvrše da ne bi zbog toga nemci napali srpsko stanovništvo. i zato so oni morali to mudro da radu'
'po našim podacima' misli se na britanske podatke.
zbog aktivnosti JuVO u to vreme general Miln koji je bio komandant britanskih snaga na solunskom frontu je zaista lično poslao izveštaj Mihailoviću i spomenut kakav su doprinos doneli u smislu te aktivnosti. Apsolutno su oni pomagali'

Izložbi alternativne istorije kako ti kažeš je prisustvovala ambasadorka Velike Britanije.

Svako ko poseti izložbu moći će da vidi fotografiju britanskog oficira, koja se ne bi razlikovala od stotine hiljada drugih, da to nije osoba koja je bila mnogo opasnija od Kima Filbija – koji je ostao upamćen kao čovek koji je izdao Britaniju i zapadne saveznike svojim agenturnim delovanjem. Za razliku od Filbija, koji je skrivao da je komunista, major Džejms Klugman to nije krio. Naprotiv, o tome je otvoreno govorio i propagirao komunističke ideje.

Klugman je radio na pripremi izveštaja koje su agenti SOE i vojne misije slale u Kairu da se dalje pošalju u London. Prava istina otkrivena je 1996. godine, znači 51 godinu od završetka Drugog svetskog rata, kada su otvorene arhive i kad su neki preživeli agenti SOE otišli da pogledaju dokumente i izveštaje koje su sa terena slali.

Tad su otkrili da nijedan izveštaj koji su oni poslali nije bio pravi. Naime, Klugman je, kako je kasnije otkrio, sve te izveštaje priređivao u korist partizana i komunističkog pokreta.

tekst istoričara Roderika Bejlija koji je napisao zanimljiv tekst o tome kako je Klugmanov plan bio da prikaže da se partizani jedini bore protiv Nemaca, dok Mihailović sarađuje sa njima.

The SOE refused to comply with this, on the grounds that Klugmann's knowledge of the political situation in the Balkans, including his access to the communist partisan leader Marshall Tito, was invaluable. It is now clear that Klugmann played a major part in moving SOE strategy away from support for the royalist General Mihajlovic’s Chetniks in favour of Tito’s partisans. It is not the case, as some later sensationalist accounts have maintained, that this was done on orders from Moscow; the evidence does suggest, however, that Klugmann manipulated reports to give a more encouraging view of partisan strength. He later admitted to Stewart that securing support for the partisans was an objective of what he called "concerted political work".

srdjan.pajic

Пајо, који си хипстер, ти би и даље да гледаш филмове са 35мм траке. :)

Meni je žao što sam propustio projekciju na 70mm, koju je organizovao Tarantino ovde po bioskopima u seljani (kao putujuću trupu) kad je snimio Hateful 8, koji baš i nije neki film, po meni, ali je kinematografija u njemu sjajna, kamera savršena. To ne možeš da vidiš kad ukradeš na torentu, ili platiš na strimu, u odsustvu bioskopa možda donekle ako nabaviš na blureju i imaš velik plazma TV. To je možda jedan od poslednjih filmova snimljenih u tom formatu.

Ne mora traka, može i digitalija, ali bre, na velikom platnu, da pukne pogled, da se biješ za najbolje mesto u bioskopu, dolaziš dva sata ranije da ga zauzmeš, zvuk oko tebe... malo samo da olade ovi sa mobilnim telefonima. A to ne može bez bioskopskih sala koje je maznuo neki nepismeni bilmez tokom nacionalističkog divljanja i posle, da proda i drmne pare nabrzaka.

Cool tema, i ja sam odrastao na bioskopu - Prigrevica, selendra, imala jedan bioskop samo, al zato lep, plus svaki dan drugi film.

Prvih godina faksa - 3x nedeljno u bioskop, bar.

KAd smo drugar i ja došli u London 1986. da tražimo posao u 3 meseca smo odgledali više od jednog filma dnevno, u proseku - nismo išli svaki dan, al smo dole u Southbank (onomad, nemam pojma kako se sad zove) u jednoj ovdašnjoj "kinboteci" gledali double-bills i tripple-bills.

Plazma, imho, skupo-loša tehnologija, plus stara a i ne možeš da postigneš širinu platna - Vidim ima Samsung 2.5m QLED (ovo nije OLED; oni su marketinški foliranti pomalo), al jezivo skupo, trebaju te 3 kondenzatora za to

Šala, nego sam ja zetu i starijoj ćerci kupio projektor kao poklon za useljenje u njihov stan - kažu da je odličan, a samo HD (oni su isto ludi za bioskopom).

4K bio preskup tada, al sada je verovatno cena opala.

A ovo za sale, možda neko zna priču, ja sam je zaboravio: došao tada jedan naš mlad čovek iz Francuske sa lovom, valjda da kupuje bioskope. Mislim da su mu namere bile ok, ali da nije uspeo, nego izgubio lovu.

Bio fin mladić, sećam ga se uživo pošto je u nekoj našoj firmici bukirao hotele (mi imali neki berzanski softver pa ga uposlili tako, ortak nam doneo nekoliko desetina hiljada hotela).

I taj čovek je uopšte bio napaljen na zaštitu zaostavštine, znam da je (co)finansirao onaj časopis, kako li se zvaše, Lepa Srbija (tako nekako), pa onu monografiju o Beogradu - baš je sve bilo kvalitetno, poklanjao mi primerke ...

Aha, a onda je mrmot zavio čokoladu u staniol. Priznaj da ti je dosadno pa si rešio da baciš udicu pa ko se upeca (znajući da će se Huči sigurno upecati svaki put).

Guilty as charged! (mada sam se zabrinuo da se glavna riba neće javiti, nego samo ovi pomoćnici, ali na njegov detektor antisrpstva čovek može uvek da računa). A hteo sam i da vidim da li možda kolege sa ove druge (kolaboracionističke) strane ideološkog spektra imaju neka nova saznanja, da rasvetlimo problem nestanaka većine bioskopa nakon što smo se oslobodili iz Tamnice u kojoj ih je iznenađujuće previše bilo.

edit: evo i gedžoslav se javio, nisam odmah video, dakle svi su živi i zdravi, da kucnem u drvo.

Izložbi alternativne istorije kako ti kažeš je prisustvovala ambasadorka Velike Britanije.

Alternativna, u smislu da su u ratu pobedili Nemci, a onda i četnici koji su im pomagali u izvojevanju pobede, i šta bi posle bilo (sa bioskopima, kulturom i životom uopšte). Imaš čitav pravac u SF-u koji se tako zove (alternativna istorija).

Tu si pola u pravu, pošto a) nisam imao kuče, i b) stvarno nisam bio nešto kulturno osvešćen u tim formativnim godinama, u Kinoteci sam bio možda 3 puta u životu i to po svoj prilici u vreme kada je baba već bila obsolete da ne kažem tehnološki višak.

Dobro, nisam ni ja nešto spavao u kinoteci, nego sam izgleda bio baksuz, kad god dođem ono simultana baba... samo je još orkestar falio da svira iza platna kad idu nemi filmovi, a baba ode da popije kafu.

(mada sam se zabrinuo da se glavna riba neće javiti, nego samo ovi pomoćnici, ali na njegov detektor antisrpstva čovek može uvek da računa

Glupa ti je vađevina, a gluplja potreba da se vadiš.
Kome i zašto se pravdaš?
Voliš komunističko vreme, nisi uspeo da shvatiš prednosti slobode i demokratije, to tebi ne treba, i to je u redu, nemaš razloga da se pravdaš.

A ja nisam ni reagovao na tvoju partizanštinu, nego na licemerje onih kojima je kao ta tema dosadna, ali uvek, baš uvek, to kažu onima koji kritikuju to totalitarno vreme, vama koji ga hvalite nikad, ali baš nikad.

KAd smo drugar i ja došli u London 1986. da tražimo posao u 3 meseca smo odgledali više od jednog filma dnevno, u proseku - nismo išli svaki dan, al smo dole u Southbank (onomad, nemam pojma kako se sad zove) u jednoj ovdašnjoj "kinboteci" gledali double-bills i tripple-bills.

Jel to ono kad kupiš jednu kartu pa ideš sa predstave na predstavu dok ne odgledaš sve što se daje u sinepleksu, prvo ozbiljna ostvarenja, pa ona malo manje ozbiljna, i na kraju ljubiće i crtaće? Ja sam to prvi put ovde video, braća Kinezi su to redovno praktikovali, ko bi drugi, onda sam i ja probao jednom, ali mi posle glava bila kao lubenica, nemam mojma ni gde sam bio ni šta sam gledao, nisam mogao da se smirim celu noć. Za to industrijsko gledanje filmova valjda treba kondicija.

A ja nisam ni reagovao na tvoju partizanštinu, nego na licemerje onih kojima je kao ta tema dosadna, ali uvek, baš uvek, to kažu onima koji kritikuju to totalitarno vreme, vama koji ga hvalite nikad, ali baš nikad.

Jadničak...

srdjan.pajic

A ja nisam ni reagovao na tvoju partizanštinu, nego na licemerje onih kojima je kao ta tema dosadna, ali uvek, baš uvek, to kažu onima koji kritikuju to totalitarno vreme, vama koji ga hvalite nikad, ali baš nikad.

Jadničak...

Na ovo si spao?

srdjan.pajic

KAd smo drugar i ja došli u London 1986. da tražimo posao u 3 meseca smo odgledali više od jednog filma dnevno, u proseku - nismo išli svaki dan, al smo dole u Southbank (onomad, nemam pojma kako se sad zove) u jednoj ovdašnjoj "kinboteci" gledali double-bills i tripple-bills.

Jel to ono kad kupiš jednu kartu pa ideš sa predstave na predstavu dok ne odgledaš sve što se daje u sinepleksu, prvo ozbiljna ostvarenja, pa ona malo manje ozbiljna, i na kraju ljubiće i crtaće? Ja sam to prvi put ovde video, braća Kinezi su to redovno praktikovali, ko bi drugi, onda sam i ja probao jednom, ali mi posle glava bila kao lubenica, nemam mojma ni gde sam bio ni šta sam gledao, nisam mogao da se smirim celu noć. Za to industrijsko gledanje filmova valjda treba kondicija.

Ma ne bre, ovo je, sad proverio, BFI - British Film Institute, samo dobri filmovi, bilo 1986 i tad smo zanli samo za njihov Southbank outlet - odemo i odgledamo 3 dobra filma.

Ovo ti je kao naša Kinoteka, samo najveće na svetu:

"... The BFI maintains the world's largest film archive, the BFI National Archive, previously called National Film Library (1935–1955), National Film Archive (1955–1992), and National Film and Television Archive (1993–2006). The archive contains more than 50,000 fiction films, over 100,000 non-fiction titles, and around 625,000 television programmes. The majority of the collection is British material but it also features internationally significant holdings from around the world. The Archive also collects films which feature key British actors and the work of British directors..."

hoochie coochie man

srdjan.pajic

A ja nisam ni reagovao na tvoju partizanštinu, nego na licemerje onih kojima je kao ta tema dosadna, ali uvek, baš uvek, to kažu onima koji kritikuju to totalitarno vreme, vama koji ga hvalite nikad, ali baš nikad.

Jadničak...

Na ovo si spao?

Nisam "spao", nego si izazvao takvu emociju.

Nisam "spao", nego si izazvao takvu emociju.

Jesi, jesi, spao si.

Vratiš se, pogledaš kako sam se uključio, videćeš da ti i tvoje oduševljavanja tiranijom, tvoja nesposobnost i da pojmiš koliko su te unakazili, nisu bili važni, da se komentar na druge, a ne na tebe, odnosi.
Evo pokazaću ti, ponoviću

Sad će ovi sa, Srki dosadan si, garant.

Ili neće?
Možda im je dosadno samo kad neko četnike pomene u pozitivnom kontekstu, ovako, kad se po njima pljuje a partizani hvale, to nije dosadno, to tako treba.

Ovde se o tebi govori u trećem licu, ti si samo primer, a ceo komentar je namenjen drugima i odnosi se na druge.
A onda ti kao, ja pecam.

Ne Srki, nisi ti sposoban za to, ti jednostavno ne razumeš stvari, ti nikad nisi uspeo da skineš taj oglav koji su ti komunisti turili.

A da je to tako, evo ti par primera.

Sećaš se kad si za argument naveo "narodni heroj" mislio si da to komunističko titulusanje obara i ućutkuje sve, kao što je nekad bilo i kao što je kod tebe još uvek.
Ne razumeš da nekoga boli klinac krasni koju je titulu kome Tita dodelio, da li narodnog heroja ili čega god.

Status sveca koji crkva dodeli je u tvom sistemu vrednosti ništa u odnosu na status tog heroja.
Tačno onako kako su ti komunisti utuvili.

A taj tvoj heroj je bio mamlaz, vucibatina, ološ i švercer, ali Tita rekao heroj, i ti ne uspevaš da to razumeš.

Ili sa ovog bloga

Kažeš naravno da računaju samo na filmove od njihovog vakta, što bi računali pre njih.
Ni ne kapiraš koliku si budalaštinu odvalio i koliko si indoktriniran.

Pokušaću da ti to pokažem.

Da li bi bilo "naravno" da sad kad ste vi komunisti pukli, kad ste prošlost, da sve vaše bude sklonjeno kao što ste vi sklanjali ono pre vas?

Ovako ubiše boga sa kojekakvim Sutjeskama, Otpisanima, klincimapalcima po televizijama, a vi ste sve pre vas brisali.
A ti kažeš naravno.

Ili, TI pominješ Gebelsa, a ono što ste vi radili je tipična gebelsivština, ali prepisana do zareza.

Jer šta je Slavica, Otpisani, Sutjeske, Drvari i svo to smeće nego propaganda kroz zabavu?

A to je, Srki, esencija gebelsovštine.

Ti to, NARAVNO, ne razumeš pa mrtav ladan drugome pripisuješ ono što je tebi lična karta.

I ovako može dugo, ali znam da ti to ne možeš da razumeš, oštetio te komunizam.

srdjan.pajic

Ili, ako već hoćeš o partizanima i filmu, osećaš li se makar malo tupavo što podržavaš one koji su nas lagali, da, svesno su te lagali, da je prvi film bio njihova Slavica?

Huči, nije te niko lagao, niti izbacio Karađorđa iz kinematografije na pravdi boga, Slavica je bila prvi jugoslovenski film, misli se, naravno, na posleratnu, novu, Jugoslaviju koja je bila naša zemlja u kojoj smo, jelte, živeli, pa se o njenoj kinematografiji i učilo.

Pa to i jeste problem, sto su komunjare izbrisale sve ono pre njih. Slavica je tako postala prvi jugoslovenski film, jer pre te komunjarske jugoslavije nije postojalo nista. Bijase tama nad bezdanom. I rece Tito Da budjet Jajce! I bi jajce. I vidje Tito da je jajce dobro. I dade Tito jajcu ime Avnoj.

hoochie coochie man

Jer šta je Slavica, Otpisani, Sutjeske, Drvari i svo to smeće

E, Otpisani su nesto sasvim drugacije :)

Nesto kao Monti Pajton.

Trebao im i taj "urbani" deo revolucije, pa su izabrali pogresne ljude da to sprovedu u delo, i napravljena je sprdnja, naravno ne na prvi pogled.

A kulminiralo je sa filmom - Povratak otpisanih.

Neko provalio i pokupio vagone i sklonio ih negde na Tasmajdanu (ako se ne varam). Ostalo je zvanična istorija.

Мисија Кинотеке је да прикупља, сређује, обрађује, чува, али и да приказује филмове, као и пратећу филмску грађу, предмете и друге материјале из историје седме уметности. Архив Кинотеке у Кошутњаку започео је рад са свега две стотине несређених кутија нитратних филмова пронађених у бункерима у Ташмајданској пећини.

Највећу вредност Кинотеке представљају нитратни фонд и колекција српских филмова. Укупни фонд броји више од 100.000 копија.

Нитратна колекција има више од 10.000 копија насталих од 1896. до 1953. када се снимало на запаљивој траци. Неке од њих су уникати који су дуго сматрани изгубљеним.

Пре неколико година у нитратном фонду пронађена је једина на свету копија италијанског филма „Тровачица” из 1916. У припреми нове копије Кинотека је сарађивала с архивима у Болоњи и Торину.

Најстарији сачувани филм сниман у Србији јесте документарни „Крунисање краља Петра Првог Карађорђевића” из 1904. године.

Први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” снимљен је у Београду 1911. године, а пронађен 2003. у Аустријском филмском архиву у Бечу.

Драгоценост овог фонда јесу документарни филмови српских продуцената Ђоке Богдановића и Светозара Боторића из друге деценије XX века.

Фонд страних филмова чува играна, документарна и анимирана остварења и филмске журнале, анимиране филмове из више од 130 националних кинематографија.

Фототека садржи 270.000 идентификованих (и још толико необрађених) фотографија из 18.000 домаћих и страних филмова, као и портрета филмских стваралаца. Ту је и вредна колекција од 7.500 филмских наслова, унутар које се налази више од 15.000 архивираних плаката.

Збирку предмета чини 3.200 експоната из историје, али и предисторије филма.

У сталној музејској поставци могу се видети Царска панорама, која и даље функционише, оригинална камера браће Лимијер из 1896. године, магика латерна – претеча свих уређаја за пројектовање, глава Едисоновог кинематоскопа, прва студијска филмска камера – Лифкина камера, Едисонов фонограф, фото-апарати из збирке Угљеше Рајчевића и многи други.

Богатство Кинотеке чине и легати филмских уметника: Милене Дравић и Драгана Николића, Павла Вуисића, Ружице Сокић, Љубише Самарџића, Вељка Деспотовића, Миомира Денића, Жоржа Скригина, Карла Малдена и других.

У Библиотеци Кинотеке налази се 22.000 књига, часописа, филмских каталога, као и 10.000 сценарија, књига снимања и дијалог листа.

За Дан Кинотеке одабран је 6. јун као дан када је одржана прва филмска пројекција у Београду и на Балкану – 1896. године у кафани „Златан крст” на Теразијама.

srdjan.pajic

Alternativna, u smislu da su u ratu pobedili Nemci, a onda i četnici koji su im pomagali u izvojevanju pobede, i šta bi posle bilo (sa bioskopima, kulturom i životom uopšte). Imaš čitav pravac u SF-u koji se tako zove (alternativna istorija).

Zato si ti otiso u USA, a ne u SSSR :)

A u Kostolcu bi bio ispravan merac zagadjenja :)

Vratiš se, pogledaš kako sam se uključio, videćeš da ti i tvoje oduševljavanja tiranijom, tvoja nesposobnost i da pojmiš koliko su te unakazili, nisu bili važni, da se komentar na druge, a ne na tebe, odnosi.
Evo pokazaću ti, ponoviću

Aha, al' kad bi se gađali četničkim bradama. Prvo, evo ti ga drug Mrav, koji mene redovno kritikuje kad zapodenem kavgu na ovu temu, a nekad čak i kad se samo odazovem na tvoje provokacije i lupetanja, jer mi dođe žao kad vidim koliko se trudiš da neko to primeti. A, drugo, to što imaš osećaj da samo tebi ljudi večito vade džigericu je možda i zato što je 95% tvoji komentara na blogu neko pljuvanje po komunistima, koji ti se priviđaju svuda, iskaču iza svakog ćoška i prete da te upropaste. Dakle, nije lepo da lažeš huči, nisi se ti zbog toga javio, nego upravo zbog ovog detalja koji te je opekao kao petokraka na čelu: da je za vreme Tiranije, samo u glavnom gradu postojalo i radilo preko trideset bioskopa, sa sasvim solidnim repertoarom koji je pratio ondašnje svetske trendove u toj umetnosti.

Sećaš se kad si za argument naveo "narodni heroj" mislio si da to komunističko titulusanje obara i ućutkuje sve, kao što je nekad bilo i kao što je kod tebe još uvek.
Ne razumeš da nekoga boli klinac krasni koju je titulu kome Tita dodelio, da li narodnog heroja ili čega god.

Opet lažeš i to masno, iako smo ovo već raspravili nekoliko puta i mislio sam da si zapamtio. Ali evo još jednom: titulu Narodnog heroja sam pomenuo da te podsetim da je čovek, za razliku od ovih tvojih izdajnika, časno poginuo, u borbi sa okupatorom. I da je za to odlikovan od vlasti posle rata, kao što se radi i kao što se radilo u svakoj normalnoj zemlji odvajkada. Ovi tvoji bi ga za to isto zaklali u šljiviku, Nemci streljali. Usput, zato je meni nejasno kako bi izgledala filmska umetnost, kultura, život uopšte da su takvi kao ovi tvoji nedajbože pobedili u ratu, mislim, mogu samo da zamislim.

Kažeš naravno da računaju samo na filmove od njihovog vakta, što bi računali pre njih. Ni ne kapiraš koliku si budalaštinu odvalio i koliko si indoktriniran.

Pokušaću da ti to pokažem. Da li bi bilo "naravno" da sad kad ste vi komunisti pukli, kad ste prošlost, da sve vaše bude sklonjeno kao što ste vi sklanjali ono pre vas?

Znači, ustanovili smo da si i ovde slagao, ili ajde, možda nisi išao u školu redovno, pa si propusto, ili si samo izlapeo: Slavica je fakat bila prvi igrani film snimljen u Jugoslaviji, i kao takav se pominjao, i danas se pominje. Niko nije obrisao ništa, niti ikad tvrdio da filmova pre rata nije bilo, niti da su komunisti doneli prvu kameru na Balkan i sminili Slavicu. Da te podsetim, pošto verovatno ne znaš, Kinoteka je jedan od najznačajnih muzeja (arhiva) filmske umetnosti na svetu, a osnovan je u vreme tih mrskih komunjara o kojima pljuješ neprekidno. Zar nije onda malo glupo da sad tvrdiš da su oni nešto brisali, falksifikovali, sklanjali? Da ti pomognem: izrazito je glupo.

Da li bi bilo "naravno" da sad kad ste vi komunisti pukli, kad ste prošlost, da sve vaše bude sklonjeno kao što ste vi sklanjali ono pre vas?

Misliš, kao što ti ovde radiš od početka, i na svakom živom blogu, pokušavaš da podmetneš neku svoju bednu reviziju istorije? A jako se jediš kad neko pomene, da si, gle, u ono vreme Tiranije, kad je nejasno kako su ljudi uopšte živeli, imao >30 bioskopa samo u glavnom gradu, u svakom selu po jedan, makar i u zadružnom domu, kultura cvetala, ulagalo se u to, razvijalo, negovalo, itd, a od kad su se nacionalisti domogli vlasti, nemaš skoro ništa, par sinepleksa u koje niko ne ide, oronula dva i po pozorišta, muzeje od kojih pola ne radi već 20 godina, u drugu polovinu niko ne ide, kultura praktično na nuli, ljudi se tuku i lome ruke jedni drugima ispred kladionica. Ne da se jediš, nego skačeš kao oparen.

I ovako može dugo,

Ma znam ja da ti možeš dugo, beskonačno ako treba, da muljaš i spinuješ. I što manje imaš da kažeš, komentari su te sve duži. Ali, šta ćeš, ja sam navikao, izdržim nekako.

upravo zbog ovog detalja koji te je opekao kao petokraka na čelu: da je za vreme Tiranije, samo u glavnom gradu postojalo i radilo preko trideset bioskopa

Detalj da se do glavnog grada (ili do još par njih koji su imali bioskope) dolazilo po šumama i gorama jer decantralizacija i izgradnja puteva nisu pratili 'ondašnje svetske trendove' je daleko važniji od proleterske želje da komunisti žive plemićki i lezilebovićki.

I da su van tih nekoliko nazovi gradova živeli ljudi koji su bili uskraćeni za mnoge osnovne stvari pa je bioskop bio negde na dnu liste prioriteta.

svakom selu po jedan, makar i u zadružnom domu, kultura cvetala, ulagalo se u to, razvijalo, negovalo

naravno. tako je jedan kragujevački (u Kragujevcu u kome je prvi film prikazan dve godine nakon istorijske Limijer premijere) gradski bioskop 'kulturno' imao repertoar sa pornićima. I to zgrada koju gle čuda su sagradili zli, predratni velikosprski nacinalisti. Drugi bioskop koji je postojao u centru kragujevca (jedan su otvorila dva brata čeha i to u vreme kad je bioskopa bilo još uvek malo u celom svetu a zvali su se bašta i kragujevac) su srušili komunisti nakon rata.

Inače da me ne držiš za reč osim što su preimenovali bioskope u Pionire, Radnike i slične TitoVolimote mislim da su u ukupnom skoru komunisti na nuli. Dva predratna srušili, dva napravili (jedan za poslušnu, skupu a beskorisnu vojničkooficirsku kastu, drugi za narod) tri predratna nacionalizovali što je dovelo do zakonskog tamnog vilajeta dvehiljaditih pa su direktori nastali iz komunističkog sistema učestvovali u krađi (to im valjda u krvi) i pretvaranju državne u privatnu svojinu

godine 1909. otvoren je u hotelu "Pariz" u Beogradu prvi stalni kinematograf, a ubrzo je usledilo i otvaranje drugih stalnih bioskopa u prestonici i drugim gradovima. Uoči Prvog svetskog rata u Kraljevini Srbiji bilo je oko 30 stalnih kinematografa, uz koje su delovali i mnogi putujući. Repertoarom su dominirali francuski filmovi ("Pathé" i "Gaumont), a kopije su stizale do Beograda iz Srbije veoma brzo, često svega desetak dana posle premijere u Parizu.

proizvodnjom filmova otpočeli su se baviti i vlasnici beogradskog "Modernog bioskopa" braća Savić. Za njih je radio kao snimatelj Karl Frojnd, kasnije poznati nemački i holivudski filmski stvaralac, dobitnik "Oskara" za kameru.

među kojima treba istaći film o biciklističkoj trci kroz Srbiju Put džinova (1939, "Artistik film", snimio Mihailo Ivanjikov)

Pravi procvat bioskopi doživljavaju dvadesetih godina 20. veka, kada filmovi postaju vrlo popularan vid zabave u Kraljevu.

Filmovi su prikazivani u bioskopu „Uranija” i u hotelima „Jugoslavija” i „Pariz”, kao i u Klubu aerodromaca. Neme filmove, uglanom komične i ljubavne tematike, u Kraljevu od 1933. smenjuju tonski filmovi. Prikazivani su filmovi američke, nemačke, italijanske i francuske produkcije: Ben Hur, Ana Karenjina, Kozaci, Legija stranaca, Dama s kamelijama, Tragedija Šangaja, Romeo i Julija, filmovi Čarlija Čaplina, Tantolinija, Širli Templ itd. Od domaćih ostvarenja prikazivani su nemi dokumentarni filmovi: Plava grobnica, Izlet na more, Orlovi Jadrana, Kajak na Drini itd. Uoči Drugog svetskog rata među mladima su sve popularniji akcioni filmovi, američki vesterni i filmovi o Tarzanu. Filmovi su izazivali različite reakcije. Kod mnogih je ova novotarija postala jedan od omiljenih vidova zabave.