Kućni ljubimci| Na današnji dan

Lajka - tužna priča o jednom psu

Saša Zorkić RSS / 03.11.2017. u 10:34

Na današnji dan, 3. novembra 1957. u svemir je poleteo prvi živi sisar, keruša Lajka. Bio je to velik korak na putu osvajanja svemira i tragičan kraj života jednog divnog psa. Danas bi takav događaj naišao na osudu čitave svetske javnosti, ali u ono vreme zahuktale trke u osvajanju svemira, prošao je gotovo nezapaženo.

 Laika_Soviet_dog.jpg

Sredinom prošlog veka malo se znalo kakve posledice po živi organizam može da ima boravak u svemiru. Neki naučnici su verovali da čovek nije u stanju da preživi ni samo lansiranje. Neki su smatrali da bi u kabini vasionskog broda putnik izgubio normalnu percepciju prostora i da, jednostavno, ne bi mogao da se održi u životu tamo gore. Zbog toga su vršeni eksperimenti na životinjama. Amerikanci su radili sa šimpanzama, Sovjeti sa psima.

Bilo je to vreme oštrih političkih sukoba između dva vojna bloka, dva društvena i politička uređenja, između SSSR-a i SAD-a i prvi koraci u osvajanju svemira bili su dominantno političko pitanje. U Sovjetskom savezu, na najvišem političkom nivou, donesena je odluka da SSSR načini spektakularan kosmonautski podvig i da u orbitu oko Zemlje pošalje prvog sisara. Važna vest je trebala da zapanji svet na veliku, 40. godišnjicu Boljševičke revolucije.

I tako, po Moskvi je pohvatano nekoliko uličnih pasa za budući veliki podvig kosmonautike. Smatralo se da su ti ulični psi, naučeni da prežive oštre zime i vruća leta, otporniji za ekstremne uslove tokom leta u svemir. Tako je i Lajka dospela u svemirski centar.

Trenirano je više pasa. Oni su obučavani da žive u skučenom prostoru, da se naviknu na želatinoznu hranu, prolazili su testove u centrifugalnoj mašini.

Za to vreme pripremana je letelica Sputnjik 2. Uređen je prostor za psa, sa sistemom za održavanje života koji se sastojao od generatora kiseonika i uređaja za apsorpciju ugljen dioksida. Instaliran je i ventilator, koji je programiran da se uključi svaki put kada temperatura u kabini premaši 15 °C. Obezbeđeno je i dovoljno hrane (u obliku želea) za sedmodnevni let psa. U kabini pas je bio ograničen na stajanje, sedenje i ležanje. Nije bilo prostora za njegovo okretanje. Elektrokardiogram je pratio otkucaje srca psa, a ostali instrumenti beležili su brzinu disanja, krvni pritisak i pokrete psa.

Konačno, nakon svih testiranja pasa donesena je odluka da u svemir poleti Lajka. Lajka je bila pas mešanac, delom verovatno haski. Američka štampa ju je nazvala Muttnik, što dolazi od reči mutt (mešanac) i nik (od sufiksa naziva letelice Sputnik). Lajka je izabrana jer je od svih drugih pasa bila najmirnija i najpitomija.

Uoči leta jedan od naučnika koji su bili zaduženi za čitav projekat slanja psa u orbitu, dr Vladimir Jazdovski, odveo je Lajku svojoj kući da se poigra sa njegovom decom. Kasnije je napisao: „Želeo sam da uradim nešto lepo za nju: Ostalo joj je još tako malo vremena da živi". Jer, taj let je bio let bez povratka. Letelica Sputnjik nije imala ugrađen sistem za povratak putnika na Zemlju. Ruski naučnici su zato predvideli se nad Lakom izvrši eutanazija poslednjim obrokom.

Prema raspoloživoj dokumentaciji Lajka je, iz tehničkih razloga, stavljena u satelit 31. oktobra, tri dana pre početka misije. Jedan od tehničara koji su pripremali kapsulu za lansiranje rekao je kasnije: „Stavili smo je u kabinu i pre nego što smo je zatvorili, poljubili smo je u njušku i poželeli srećan put, mada smo znali da ona neće preživeti let".

Tokom lansiranja precizno je praćeno njeno zdravstveno stanje. Njoj je u samom startu puls naglo skočio, a disanje se ubrzalo tri do četiri puta. Otkucaji srca su se povećali sa 103 na 240 u minuti tokom lansiranja....

Uskoro, svet je obišla vest da su sovjetski naučnici načinili nov podvig u osvajanju svemira i uspešno poslali psa u orbitu.

Dugo se nije znalo kako je Lajka okončala svoj život. U početku niko nije to pitanje ni postavljao, bar ne glasno. Važan je bio jedino osvojen politički poen. Jedno vreme se ponegde govorilo da je Lanka uspavana, zatim da je umrla od nedostatka kiseonika kada su se pokvarile neke baterije. Istina će se saznati tek oktobra 2002. Tada je Dmitrij Malašenkov, jedan od naučnika misije Sputnjik 2 otkrio da se rashladni uređaj u kabini pokvario i da je Lajka umrla u agoniji pet do sedam sati nakon lansiranja usled previsoke temperature i stresa.

Sputnjik 2 je obleteo planetu 2570 puta i zatim sagoreo u atmosferi, zajedno sa beživotnim telom Lajke.

***

Posta_Romana_-_1959_-_Laika_120_B.jpg
 

11. aprila 2008. u Moskvi, u blizini vojno-istraživačke ustanove u kojoj je Laka pripremana za let u svemir, podignut joj je spomenik. Lik Lajke se nalazi na više poštanskih maraka raznih zemalja sveta. NASA je deo Marsovog tla u blizini krater Vostok nazvala po Lajki tokom misije Mars Exploration Rover. Lik Lajke je isklesan u Komemoracionoj ploči koja se nalazi u Zvezdano gradu.

 Laika_ac_Laika_6982605741.jpg

***

Za mene je kraj priče o Lajki suviše tužan i zato rado verujem u priču Intervention, Džulijane Mej po kojoj je napredna vanzemaljska civilizacije Lajku spasla strašne smrti te je ona nastavila svoj život u jednom drugom, mnogo boljem svetu.

Tagovi



Komentari (85)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

apacherosepeacock apacherosepeacock 10:46 03.11.2017

Lajka

Nesrecna zivotinja, tuzno mi pa ne mogu ni da citam, sorry.

I posle kazu da je super to sto su psi privrzeni coveku..
Saša Zorkić Saša Zorkić 10:49 03.11.2017

Re: Lajka

Ali priča ima lep kraj - za one koji imaju maštu.
tyson tyson 11:16 03.11.2017

I sociologija i antropologija su nauke

tragičan kraj života jednog divnog psa. Danas bi takav događaj naišao na osudu čitave svetske javnosti

Tjah, tipično euro-centrično posmatranje sveta.

"Čitava svetska javnost" daleko prevazilazi zapadnog belog čoveka.

U muslimanskim zemljama pas je haram, prljava i praktično divlja, a ne domaća životinja i ne pušta se u kuću.

U Aziji pas je i dalje hrana.

Verujem da bi javnost u Africi, indijskom potkontinentu, Okeaniji, i u dobrom delu Južne Amerike ostala potpuno indiferentna.


Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:21 03.11.2017

Re: I sociologija i antropologija su nauke

Verujem da bi javnost u Africi, indijskom potkontinentu, Okeaniji, i u dobrom delu Južne Amerike ostala potpuno indiferentna.

Хтео је да каже -- у цивилизованом свету.
А како меримо да ли је свет цивилизован?
У овом случају, односом према псима.
(Ја сам, током бомбардавања, предлагао да узмемо псећи идентитет, па би нас неко енглеско куцо-чарити друштво узело у заштиту, да не страдамо.)

Како год. Леп текст. Знао сам да је било предвиђено да Лајка умре, али не и да се то одиграло раније због техничких отказа.
angie01 angie01 11:30 03.11.2017

jadan pas!

vcucko vcucko 11:36 03.11.2017

Re: I sociologija i antropologija su nauke

Većina ljudi najviše voli pse, samim tim je priča o Lajki najprisutnija. Više puta sam ovde postavljao slike Strelke i Belke i ostalih kosmičeskih sobak koji su se vratili i proživeli lep pseći vek.

Na stranu životinje koje se gaje za jelo, to ovde nije tema. Ali pri raznim istraživanjima i proizvodnji koječega koristi se mnogo drugih četveronožaca, najviše glodara. U Novosibirsku, u sklopu univerzitetsko-naučnog kompleksa, postoji spomenik laboratorijskim miševima i pacovima. Simpatičan glodar, onako diznijevski oblikovan, koji plete DNK kod (ili kako se to već zove, nisam stručan).

Simptomatično je, da bi mnogi (većina?) glodare, što reče Šurda, nogom. A ogroman broj ih je pao zarad napretka nauke, napose medicine i procedura/sredstava koje se uspešno koriste za lečenje ljudi. Od bolesti koje su vekovima značile neopozivu smrtnu presudu u najkraćem roku.
tyson tyson 19:18 04.11.2017

Re: I sociologija i antropologija su nauke

Хтео је да каже -- у цивилизованом свету.
А како меримо да ли је свет цивилизован?
У овом случају, односом према псима.

Tjah, opet zapadni, štaviše sada i lični ugao. Samo kažem.


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:26 06.11.2017

Re: I sociologija i antropologija su nauke

Ajd što Kinezi i Indijci glume ludilo, prirodnije je, al' kakve veze ima Srbin sa NBGD sa orijentom (osim biza)? Beograđani i moda, do pre 10 godina BG bio zapadniji od Berlina, Njujorka i Londona zajedno, a sada je moderno da se bude istočnjak.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 12:04 03.11.2017

.



Saša Zorkić Saša Zorkić 12:37 03.11.2017

Re: .

BebaOdLonchara



Divni su. Imaju lepa odelca.
vcucko vcucko 13:20 03.11.2017

Re: .

BebaOdLonchara



Lepa zajednička slika:

Levo je Strelka, u pozadini Zvjezdočka i Belka, desno Černuška. Sve su bile gore i vratile se, i doživele duboku i ugodnu pseću starost. Ostalo na slici su Strelkini štenci.
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:53 03.11.2017

Re: .

vcucko
BebaOdLonchara



Lepa zajednička slika:

Levo je Strelka, u pozadini Zvjezdočka i Belka, desno Černuška. Sve su bile gore i vratile se, i doživele duboku i ugodnu pseću starost. Ostalo na slici su Strelkini štenci.

Ovo je sjajno!
apostata apostata 22:49 03.11.2017

Re: .

vcucko
BebaOdLonchara



Lepa zajednička slika:

Levo je Strelka, u pozadini Zvjezdočka i Belka, desno Černuška. Sve su bile gore i vratile se, i doživele duboku i ugodnu pseću starost. Ostalo na slici su Strelkini štenci.




Belka i Strelka neposredno poslije prizemljenja.
Atomski mrav Atomski mrav 12:59 03.11.2017

Dao sam ti preporuku

Iako si me podsetio na dve najtužnije priče koje sam čuo u detinjstvu - priču o Lajci i bajku "Devojčica sa šibicama"...
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 14:53 03.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

Iako si me podsetio na dve najtužnije priče koje sam čuo u detinjstvu - priču o Lajci i bajku "Devojčica sa šibicama"...

a pesma o keruši?! užasi detinjstva. :(((((
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:54 03.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

Atomski mrav
Iako si me podsetio na dve najtužnije priče koje sam čuo u detinjstvu - priču o Lajci i bajku "Devojčica sa šibicama"...


Hvala. Ja se trudim da zabiravim tužne priče :)
Atomski mrav Atomski mrav 15:03 03.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

a pesma o keruši?! užasi detinjstva. :(((((

Nisam upoznat sa tom pesmom i nemoj sad da je neko kopirao ovde! Dosta su mi ove dve traume...
Saša Zorkić Saša Zorkić 16:41 03.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

nemoj sad da je neko kopirao ovde! Dosta su mi ove dve traume...


BebaOdLonchara BebaOdLonchara 17:58 03.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

Nisam upoznat sa tom pesmom i nemoj sad da je neko kopirao ovde! Dosta su mi ove dve traume...

ne znaš ti šta su traume, meni je baka nedeljama čitala devojčicu sa šibicama, pred spavanje. a pesmu o keruši sam morala napamet da učim za školu. a film o besnilu koji su nam prikazivali kad smo imali 7 godina? najstrašniji horor film koji sam gledala do danas. sine, taj komunistički diktejtoršip...
mirelarado mirelarado 21:39 03.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

BebaOdLonchara
Nisam upoznat sa tom pesmom i nemoj sad da je neko kopirao ovde! Dosta su mi ove dve traume...

ne znaš ti šta su traume, meni je baka nedeljama čitala devojčicu sa šibicama, pred spavanje. a pesmu o keruši sam morala napamet da učim za školu. a film o besnilu koji su nam prikazivali kad smo imali 7 godina? najstrašniji horor film koji sam gledala do danas. sine, taj komunistički diktejtoršip...


Tome bih dodala i Vajldovog "Slavuja i ružu". Neprebolno.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 22:21 03.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

Slavuja i ružu

jao, sećam se. :( pa užas!
tadejus tadejus 10:51 07.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku

BebaOdLonchara
Nisam upoznat sa tom pesmom i nemoj sad da je neko kopirao ovde! Dosta su mi ove dve traume...

ne znaš ti šta su traume, meni je baka nedeljama čitala devojčicu sa šibicama, pred spavanje. a pesmu o keruši sam morala napamet da učim za školu. a film o besnilu koji su nam prikazivali kad smo imali 7 godina? najstrašniji horor film koji sam gledala do danas. sine, taj komunistički diktejtoršip...


pih keruša, trice..
nas su vodili u Jasenovac u nižim razredima osnovne škole..
sav program da se odgleda, nema preskakanja..
pa ko pretekne normalan preteko je (ja nisam)..
predatortz predatortz 11:21 07.11.2017

Re: Dao sam ti preporuku


pih keruša, trice..
nas su vodili u Jasenovac u nižim razredima osnovne škole..
sav program da se odgleda, nema preskakanja..
pa ko pretekne normalan preteko je (ja nisam)..


Tačno!
Nekad imam osećaj da su učiteljice imale neku perverznu potrebu da naročito slikovito opisuju klanja, vađenja očiju, a da se niko ne poita kakav će to trag da ostavi na psihu nekog osmogodišnjaka.
predatortz predatortz 14:01 03.11.2017

Da li napredujemo?

Danas bi takav događaj naišao na osudu čitave svetske javnosti, ali u ono vreme zahuktale trke u osvajanju svemira, prošao je gotovo nezapaženo.


Tokom WWII, Sovjeti su koristili obučene pse za borbu protiv nemačkih tenkovskih jedinica. Dresirali bi ih, opasali eksplozivom i slali u sigurnu smrt, smrt koja je donosila veliku vojničku korist - a praktično bez ikakve štete. Tenk, sve sa obučenom posadom, uništi kuče.
Win-win situacija.

Danas, za takve stvari, neki koriste decu.

Da li, kao civilizacija, napredujemo?

Ne bih rekao!

Uzgred, lep tekst o slatkoj kuci.
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:56 03.11.2017

Re: Da li napredujemo?

Da li, kao civilizacija, napredujemo?

Da, ima manje nepravdi nego u prethodnim vekovima.
predatortz predatortz 14:58 03.11.2017

Re: Da li napredujemo?

Saša Zorkić
Da li, kao civilizacija, napredujemo?

Da, ima manje nepravdi nego u prethodnim vekovima.


Ma, jok!
Samo su uvijenije u oblande i manje surove. Nekad, a nekad i više...
Saša Zorkić Saša Zorkić 15:02 03.11.2017

Re: Da li napredujemo?

Samo su uvijenije u oblande i manje surove. Nekad, a nekad i više...

Bilo bolje u Kini za vreme Kulturne revolucije, u Rusiji u vreme Staljina, u Africi u prethodim vekovima? A to je ukupno preko milijardu ljudi.
49 41 49 41 17:59 03.11.2017

Re: Da li napredujemo?

Saša Zorkić
Da li, kao civilizacija, napredujemo?

Da, ima manje nepravdi nego u prethodnim vekovima.


Napredujemo, ponegde - ponekad.

http://www.domaci.de/viewtopic.php?t=16958

https://youtu.be/yxAjM9e3fdc

Ono što je Grcima Olimp, Bugarima Rila, Hrvatima Velebit, Slovencima Triglav, to je Makedoncima Šar-planina. U samoj Makedoniji ona je po mnogo čemu kultna. Istražili smo sve o šarplanincu – mitskom psu, koji je dobio ime po planini sa čijih obronaka vodi porijeklo. Zna li šarplaninac brojati i u čemu je tajna činjenice da ovi psi prepoznaju pojedinačno svaku od više stotina ovaca, otkriva nam profesor Muhić.



Na Šar-planini ima mnogo jezera, još više vrhova iznad 2000 metara nadmorske visine, prostranih pašnjaka... Sve ovo pokriva 1600 kilometara kvadratnih, čime je treća planina po površini na Balkanu. Šar-planina je duga 80, a široka blizu 30 kilometara.Na vrh se penjemo sa Ilinom Arsovom, prvom i za sada jedinom Makedonkom koja se popela na Mount Everest i time ušla u historiju tamošnjeg planinarstva. Ilina nam otkriva tajne Šar-planine i zašto se baš ovdje pripremala za uspon na Mount Everest.
apostata apostata 22:52 03.11.2017

Re: Da li napredujemo?

predatortz


Tokom WWII, Sovjeti su koristili obučene pse za borbu protiv nemačkih tenkovskih jedinica. Dresirali bi ih, opasali eksplozivom i slali u sigurnu smrt, smrt koja je donosila veliku vojničku korist - a praktično bez ikakve štete. Tenk, sve sa obučenom posadom, uništi kuče.
Win-win situacija.

Danas, za takve stvari, neki koriste decu.

Da li, kao civilizacija, napredujemo?

Ne bih rekao!

Uzgred, lep tekst o slatkoj kuci.




Vjeruje da nećeš imati problema sa prevodom.

predatortz predatortz 23:02 03.11.2017

Re: Da li napredujemo?


Vjeruje da nećeš imati problema sa prevodom.


Ruski govorim k'o da sam rođen tamo! Predavala mi Ruskinja. :)
49 41 49 41 15:25 04.11.2017

Re: Da li napredujemo?

predatortz

Vjeruje da nećeš imati problema sa prevodom.


Ruski govorim k'o da sam rođen tamo! Predavala mi Ruskinja. :)


Sprdas se po srpski, govoris pa ruski.

Ne kazem ja, ostalo u pamcenju od oca; kad sam bio klinac.
tasadebeli tasadebeli 14:30 03.11.2017

Ништа посебно

Само да се захвалим на овом сјајном низу текстова у којима заиста уживам.

Хвала, Саша!
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:59 03.11.2017

Re: Ништа посебно

Само да се захвалим

E a ja se zahvaljujem na zahvali. .
nikvet pn nikvet pn 19:07 03.11.2017

Re: Ништа посебно


да се захвалим на овом сјајном низу текстова у којима заиста уживам



Придружујем се. Али хоћу и да допринесем. Ево, из моје ветеринарске бележнице:



Gema


    Moj odličan drug bio je kafanski tip. Oženio se, dobio dva sina, kuću veliku napravio; sve uredno išlo da ne trpe ni porodica ni njegova boemska duša. U jednome druženju od šale mu predložim da kupi deci psa, da imaju druga kad već otac manjka. On se oduševi. Kroz par dana eto njih u ordinaciji doneli štene boksera. Dečaci presrećni, samo što me ne ljube jer sam im oca nagovorio. Naprotiv majka, moja školska iz gimnazije bila je ljuta jer sam joj uz neuredna tri muška još jedan izvor nereda u kući otvorio. 

    Na revakcinu, na moje veliko iznenađenje, dovela je baš ona. Osvojila je mala bokserka, nazvali je Gema. Sad više nisam jedino žensko u kući, kaže, nisam sama. A ona mi dobra i čista ko beba. Zaista, to štene bilo je suvi šarm.

    Kad je došlo vreme dečaci rešili da joj kupiramo uši. To su bile pripreme vasionske, i najzad to uradimo. Osetljiva estetska operacija protekla je perfektno. Uskoro je Gema ponosno treptala novim ušima koje su štrčale kao antene.

    - Što ti je žensko; ogleda se u ogledalo da vidi kako joj stoje, kako je sad zgodna ženska.

    U to nisam nikad baš do kraja poverovao, ali dobro. Kao poluodrasla kuja videlo se da od nje neće biti neka lepotica, ali to nije imalo značaja. Ona je hodala gizdavo kao po manekenskoj pisti i šarmirala redom. Čak je i tata počeo ranije da se vraća iz kafane da bi se veselo boksovali i gnjavili po kući.

    U proleće počela je da izlazi po dvorištu, ali i dalje spavala u kući. Rekao sam dečacima da paze na kapiju, ulica je veoma prometna a ona ne shvata opasnost.

    Nažalost, baš to se i desilo. Poštar je bio neoprezan (nikad nije priznao) i niko nije video kako se to desilo, samo se jedva dovukla do kapije. Hitno su je doneli onesvešćenu kao krpu. Povratio sam je i pažljivo opipao. Osim par nebitnih oguljotina i posekotina imala je dva čista preloma - prednje desne i zadnje leve noge. Onako uzbuđene poslao sam ih kući i odmah krenuo na posao. Operacija sastavljanja prelomljene kosti ( osteosynthesis ) ima u osnovi jednostavan zahtev - u nameštenu kost treba ubaciti metalnu šipku da održi čvrstinu dok zaraste. Tako prost zahtev a tako komplikovan odgovor ... Tri i po sata sam radio dok sam obe kosti sastavio, namestio u prirodni položaj i postavio odgovarajući čelik. Veterinarska hirurgija ima dodatni problem koga kod ljudi nema - postoperativni tok nije pod kontrolom. Lako je čoveku posle operacije objasniti - nemoj hodati, kašljati ili slično. Kod životinja to je nemoguće; sigurno je da će proraditi iskonski nagoni lizanja,češanja, bola ... Pa kad su već tu onda valja iskoristiti ih i pretvoriti u prednost.

    Sve to sam uradio i skoro se srušio od umora. Pokupili su je i ujutro posle neprospavane noći javili da se razbudila, pila vode; da je sve u redu zasad. Očekivao nas je veliki problem - pas koji slomi jednu nogu može da se kreće na preostale tri, a kako sad ? Ovaj slučaj sa dve slomljene i to unakrsno nisam dosad ni video ni čuo anekmoli radio.

    Dečaci su bili divni. Napravili su platno kao šetalicu za bebe i izvodili je u šetnju po dvorištu na dve noge. Posle desetak dana intenzivne nege počela je da se naslanja na zadnju i sada je već bilo puno lakše. Sve bolje i bolje se kretala po dvorištu, i najzad počela da laje na svako vozilo koje bi prošlo. Taj njen lavež je ubrzo postao nesnosan pošto je ulica veoma prometna. Ali vremenom se primirila, stala i na prednju nogu, sve bolje kretala i sve manje lajala. Bilo mi je jako drago da se krajnje komplikovan udes kod ljubimca dragih ljudi tako lepo završio.
 
   Posle nekog vremena jedne večeri došli su dečaci u ordinaciju sa šeretskim osmehom.
    - Zdravo momci, kako Gema ?
    - Super, ne poznaju se noge lomljene od zdravih, nego ... našli smo krivca.
    - Kako ste našli kad niko nije video ?
    - Ma rekla nam Gema. Znaš ono kad je blesavo lajala na sve ?
    - Znam. Pa prestala.
    - E nije baš skroz. Prestala da laje na auta, ali nije na kamione i šlepere. Pa onda prestala na šlepere i lajala samo na kamione.
    - Pa šta s tim ?
    - I tu je ubrzo prestala da laje na sve, nego smo na FAP-ove.
    - A vi ste sve to pratili ?
    - Nego šta; posle više nije lajala na sve FAP-ove nego samo na one žute.
    - I to ste snimili !?
    - Pa da ... na kraju je i njih propuštala, ostao je samo jedan. Na njega jednoga ... pa baš pobesni kad prođe. Taj je nju zveknuo i nijedan drugi.
    - I vi ste našli čiji je ?
    - Jesmo. I rekli smo ćaletu.
    - Šta vam on rekao ?
    - Da poznaje tog čoveka, on vozi drva ... Izgleda malo brže vozio ... Desilo se pa šta, neće da se raspravlja s budalom. Eto Gema zdrava i vesela a to je najvažnije.
    - Pa lepo vam ćale rekao.
    - Ali mi nismo bili zadovoljni. Organizovali smo ekipu iz razreda, poneli alat ...
    - Niste valjda ... ?
    - Jesmo. Razvalili smo ga. Sve gume i stakla. Farove, žmigavce ... sve. Jedva smo mu auspuh odvalili. Da promeni zvuk da ne luduje Gema zbog kretena kad prođe. Pa nek razmišlja baraba kakva je sve sranja usput napravio.
 
Saša Zorkić Saša Zorkić 21:11 03.11.2017

Re: Ништа посебно

из моје ветеринарске бележнице:

Hvala na priči
49 41 49 41 15:58 04.11.2017

Re: Ништа посебно

tasadebeli
Само да се захвалим на овом сјајном низу текстова у којима заиста уживам.

Хвала, Саша!


Saljem zahvalnicu takodje.
Ali...

Ako nesto obecas, to moras da ispunis; narocito detetu.
To me ucila kcerka kao mala, jer je insistirala da joj kupim dvogled; sto sam-jer, sam bio zaboravio.

Tako i ja sada, kao ona.

Sasa nam "poturio" blog o univezalnosti u ishrani - "zemljaku" - krompiru.
Obeca da ce biti jednog lepog dana o pasuljAgi.
Nista od toga!

"Odlete u nebo", pa JirasekPark, pa...
Clan nebeskog naroda ne miruje.
Malo u buducnost, pa u daleku proslost; valjda cemo opet u zvezdano - univezalno nebo?!?

Saša Zorkić Saša Zorkić 17:32 04.11.2017

Re: Ништа посебно

Obeca da ce biti jednog lepog dana o pasulj

Obećao pasulj? Stvarno?! Hmm... evo smišljam opravdanje.... e da, imao sam kamen u žuči pa nisam smeo ni da mislim na pasulj, a datum za operaciju se odugaooooo. Jedno dve godine (pisao sam o tome).

Dobro, evo zabeležio sam.
tasadebeli tasadebeli 00:49 05.11.2017

Re: Ништа посебно

nikvet pn

Veterinarska hirurgija ima dodatni problem koga kod ljudi nema - postoperativni tok nije pod kontrolom. Lako je čoveku posle operacije objasniti - nemoj hodati, kašljati ili slično. Kod životinja to je nemoguće; sigurno je da će proraditi iskonski nagoni lizanja,češanja, bola ... Pa kad su već tu onda valja iskoristiti ih i pretvoriti u prednost.



А да ли она пластика која се псу стави око врата, па се шири у круг у правцу њушке (као сателитска антена), да не би језиком лапкао ушивена места после операције, има неки стручни назив?

(На коњима на Хиподрому сам виђао другачије справе, као шупљи ваљак без поклопца и дна од повезаних дрвених летвица који се коњу натакне на врат због истог разлога.)

Моја Маза носила то 2-3 пута после неких операција, ту пластику око врата, па смо је сви у кући у тим данима звали Спутњик јер је подсећала на неки сателит.

Никада ме није тужније гледала него тада када бих је зезао називајући је Спутњик.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 01:19 05.11.2017

Re: Ништа посебно

Моја Маза носила то 2-3 пута после неких операција, ту пластику око врата, па смо је сви у кући у тим данима звали Спутњик јер је подсећала на неки сателит.

to se zove abažur!
tasadebeli tasadebeli 01:37 05.11.2017

Re: Ништа посебно

BebaOdLonchara
Моја Маза носила то 2-3 пута после неких операција, ту пластику око врата, па смо је сви у кући у тим данима звали Спутњик јер је подсећала на неки сателит.

to se zove abažur!


Као за лампу?

Па да, логично. И личи.

Хвала, Бебо!
Atomski mrav Atomski mrav 02:44 05.11.2017

Re: Ништа посебно

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:41 05.11.2017

Re: Ништа посебно

to se zove abažur!

Исту ствар су у старој Грчкој (Риму?) носили робови који су спремали колаче, како их не би јели.
nikvet pn nikvet pn 12:09 05.11.2017

Re: Ништа посебно

tasadebeli

А да ли она пластика која се псу стави око врата, па се шири у круг у правцу њушке (као сателитска антена), да не би језиком лапкао ушивена места после операције, има неки стручни назив?


Има назив, крагна

Него Тасо, хм, незгодно питање. Строго стручно објашњење тражи али ајде, ево. Када сам осамдесетих почео то да радим крагна се могла наћи само у Бг, из иностранства. У провинцији никако. И онда урадим операцију па крагну кројим, сецкам... Више ме зезала она него остало. Док нисам сконтао како може да се ради без крагне, да пустим лизање као део санације. Салива пса, као што знамо, има антибиотска својства па зашто то не искористити. Опасност је да покида конце. Али ако се шије специјалним, помало заборављеним шавом (Ламбертов повратни У-шав, латинично U, као усташа) онда нема шансе за кидање, чак ни мачка то не може де изведе. Па сам онда целу стратегију поставио у том смеру и отад крагну не користим, ево три деценије. Санација је бржа због лизања, дренажа природна, постоперативни ток је поезија.

А код коња је заштита као костобрани фудбалски, ту трикова нема.

(Пардон на досади, Таса је крив)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 12:31 05.11.2017

Re: Ништа посебно

(Пардон на досади, Таса је крив)

Јако занимљиво.

алива пса, као што знамо, има антибиотска својства па зашто то не искористити. Опасност је да покида конце. Али ако се шије специјалним, помало заборављеним шавом (Ламбертов повратни У-шав, латинично U, као усташа) онда нема шансе за кидање, чак ни мачка то не може де изведе. Па сам онда целу стратегију поставио у том смеру и отад крагну не користим, ево три деценије. Санација је бржа због лизања, дренажа природна, постоперативни ток је поезија.


Написао рад?
zilikaka zilikaka 12:47 05.11.2017

Re: Ништа посебно

алива пса, као што знамо, има антибиотска својства па зашто то не искористити.

Ja o materiji nemam pojma osim onog rekla kazala, al sam seljačkom logikom zaključila da i naša pljuvačka ima slična svojtva. Tako sam svojevremeno kad podmladak trči po parku, padne i ljušti kolena umela da mu to jednostavno oližem na licu mesta, na zgražavanje okoloprisutnih mama.

Nekako mi to bilo prirodno. To rade sve životinje.
Ne znam da li je pomagalo al nikad nije imao problem sa zarastanjem il gnojejem tih površinskih rana, tako "obrađenih".

A umela i kod sebe isti taj metod da primenjujem.

Jbg, ja sam neuki mašinac pa više verujem prirodi nego nama samima.
tasadebeli tasadebeli 14:21 05.11.2017

Re: Ништа посебно

nikvet pn

Салива пса, као што знамо, има антибиотска својства па зашто то не искористити.




То исто су мени говорили моји старији из породице, само не тако стручно као ти. И ја сам као клинац допуштао мојим керовима да ми повремено лизну ране које сам имао (најчешће по коленима од падова). И никада се ниједна није инфицирала.

(Пардон на досади, Таса је крив)


Јесам, признајем. И ја се извињавам, повукло ме...

П.С. - Више ми се свиђа Бебин абажур.

Ово крагна некако прозаично...

Да, да, то што сам виђао на коњским вратовима као фудбалерски костобрани.

Мал'не се нисам занесвестио када сам први пут то видео код мог омиљеног Сони Боја, некадашњег освајача Дербија на Хиподрому, како носи то око врата. Мислио сам да је, јадан, поломио врат... Па ме деда тешио док плачем...
apacherosepeacock apacherosepeacock 15:04 05.11.2017

Re: Ништа посебно

Салива пса, као што знамо, има антибиотска својства па зашто то не искористити. Опасност је да покида конце. Али ако се шије специјалним, помало заборављеним шавом (Ламбертов повратни У-шав, латинично U, као усташа) онда нема шансе за кидање, чак ни мачка то не може де изведе.


Da, ustepaju unutrasnji (takozvani) sav koji ne moze da se iscupa lizanjem rane. Kape/abazuri :) se vise ne koriste. A nema vise ni onih zaprasivaca protiv buva ko puder da ne sme da polize zivotinja vec ulje zavrat koje ne moze da dohvati makar kako okretali vrat i glavu za 360 stepeni ko u egzorcistu :)


U svemu tome pljuvacka kod zivotinje samo ubrzava zarastanje rane.

Kod ljudi doktori isto kazu da se npr. krv ne uklanja, brise, sa rane jer je prirodni hanzaplast (patch) za ranu..
49 41 49 41 23:39 05.11.2017

Re: Ништа посебно

Saša Zorkić
Obeca da ce biti jednog lepog dana o pasulj

Obećao pasulj? Stvarno?! Hmm... evo smišljam opravdanje.... e da, imao sam kamen u žuči pa nisam smeo ni da mislim na pasulj, a datum za operaciju se odugaooooo. Jedno dve godine (pisao sam o tome).

Dobro, evo zabeležio sam.


Iako nemam veze sa medicinom, znam da se kamen u bubregu razbija laserom do najsitnijih velicina; kako bi se kasnije "ispopiskili" prirodnim putem bez operacije.
Kako se to sada radi i gde; drugi par opanaka.
Saša Zorkić Saša Zorkić 23:52 05.11.2017

Re: Ништа посебно

znam da se kamen u bubregu razbija laserom

Ja sam ga zapatio u žuči. Moralo nožem. Pa pisao sam o tom iskusvtu već :)
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 19:10 03.11.2017

Bigl radosni službenik KLM

Saša Zorkić Saša Zorkić 21:24 03.11.2017

Re: Bigl radosni službenik KLM

Vojislav Stojković

Черевићан Черевићан 00:02 04.11.2017

судбине зов

mada smo znali da ona neće preživeti let

да остаде ......на улици
за Лајку се чуло не би
несвесно се жртвовала
те подиже белег себи

свемир маами, жртава ће бити,
ал' ће име њено ....се славити
Saša Zorkić Saša Zorkić 11:06 04.11.2017

Re: судбине зов

свемир маами, жртава ће бити,
ал' ће име њено ....се славити

Jasno, postala je u nekom smislu besmrtna.... mada bi ona sigurno izabrala drukčiju sudbinu da su je pitali.
zemljanin zemljanin 13:51 04.11.2017

Re: судбине зов

Saša Zorkić
свемир маами, жртава ће бити,
ал' ће име њено ....се славити

Jasno, postala je u nekom smislu besmrtna.... mada bi ona sigurno izabrala drukčiju sudbinu da su je pitali.

izbor podrazumeva inteligenciju ... intelegencija je ponekad i altruisticna pa bi mozda bas to, bio i njen izbor ...
zilikaka zilikaka 15:14 04.11.2017

Re: судбине зов

mada bi ona sigurno izabrala drukčiju sudbinu da su je pitali.

Pas baš ima tu karakteristiku da je u stanju da žrtvuje sebe da bi gazdi udovoljio.

Od kad znam za sebe obožavam pse, imam pse al mislim da malo zastranjujemo.
Taj pas je bio na ulici i mogao je iste zime uginuti gladan i smrznut, kao hiljade pre njega, i to ne bi nikoga potreslo.

Bar je neko vreme imao osećaj da je nekom do njega stalo. Bez obzira na motiv.
apacherosepeacock apacherosepeacock 15:20 05.11.2017

Re: судбине зов

intelegencija je ponekad i altruisticna pa bi mozda bas to, bio i njen izbor ...


Da, al malo sutra.

Pas je socijalna zivotinja i voli drustvo. Zrtvovanje za nekog kome je privrzena - to je pas kadar svakako, zrtvovanje za 'nauku', kosmos i slicna dostignuca je najobicnije ljudsko narcisoidno bulsitiranje.

Ko hoce da se zrtvuje za nauku neka se zrtvuje, sedi u kapislu (probaj hemiju na sebi) i vozi..
Sta pas ima s tim i od toga? (retoricko)

(neke druge vrste zivotinja su soleri, opet, cisto sumnjam da ceznu da ih neko katapultira u svemir bez hrane i vode da tako umru).
49 41 49 41 23:03 04.11.2017

Prijatelji

u mnogim situacijama su mi se prikljucili xy psi neciji, iciji il' niciji.

Hodali samnom 4-5 sati po snegu, galopirali uzbrdo; sjurivali se na mene da me obore u sneg
u besomucnoj igri.

Samo sam jednom otkrio vlasnike jednog zaseoka po povratku.

Samnom je proveo 5-6 planinarenja po sneznim strmim padinama.
Na povratku kroz zaseok sacekali su nas 10-tak ljudi, zena, dece.

Zaurlali su uglas na njega.

Gde si ti bio danas, gde te sve nismo trazili.
Usetao je medju njih podvijena repa i pravio se kao da se to njega ne tice.
tasadebeli tasadebeli 00:36 05.11.2017

Уличари

I tako, po Moskvi je pohvatano nekoliko uličnih pasa za budući veliki podvig kosmonautike. Smatralo se da su ti ulični psi, naučeni da prežive oštre zime i vruća leta, otporniji za ekstremne uslove tokom leta u svemir. Tako je i Lajka dospela u svemirski centar.


Konačno, nakon svih testiranja pasa donesena je odluka da u svemir poleti Lajka. Lajka je bila pas mešanac, delom verovatno haski. Američka štampa ju je nazvala Muttnik, što dolazi od reči mutt (mešanac) i nik (od sufiksa naziva letelice Sputnik). Lajka je izabrana jer je od svih drugih pasa bila najmirnija i najpitomija.



Па да! Кад год је тешко, дај неку Лајку!

Нико тада и не спомиње никакве Хорације или Аполоније Бирнбумбрекере Треће, Четврте, Пете,... са родословима из швајцарских плавокрвних лоза.*

Него, кад треба да се гине за напредак човечанства, дај Лајку!


Za mene je kraj priče o Lajki suviše tužan i zato rado verujem u priču Intervention, Džulijane Mej po kojoj je napredna vanzemaljska civilizacije Lajku spasla strašne smrti te je ona nastavila svoj život u jednom drugom, mnogo boljem svetu.



Сви ми доџови, варпаси (ВАРошки ПАС), бановобрдски поентери, жарковачки гоничи и остале племените плавокрвне расе знамо да је ово једина права истина. Са великим И - Истина.


______________________________________________________________________________

* - Моја жена имала чиваву којег смо сви звали Бобика.

Али право име по "крштеници" му стварно било Хорације.

И стварно је вукао лозу из Швајцарске.

Зато ме је и нервирао све време.

Што он да буде бољи од мене?
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 01:15 05.11.2017

Re: Уличари

чиваву

mešanci su najbolji psi.
nsarski nsarski 08:03 05.11.2017

Re: Уличари

Сви ми доџови, варпаси (ВАРошки ПАС), бановобрдски поентери, жарковачки гоничи и остале племените плавокрвне расе знамо да је ово једина права истина.

Ako odeš na Banjicu, tamo živi jedini primerak rase Bagot (Banjički gonič tramvaja) - sjajan mešanac koji kidiše na tramvaje i pokušava da ih ujede za točak. Svi ga vole i hrane.
nsarski nsarski 08:15 05.11.2017

Re: Уличари

Inače, u Tokiju postoji metro stanica Shibuya i na njoj spomenik jednom od najčuvenijih pasa koji se zvao Hachiko.


On je simbol vernosti i držanja reči i kod tog spomenika se standardno sastaju Japanci kada ugovaraju viđenje.
A legenda kaže ovako: Neki stari profesor sa tokijskog univerziteta imao je ovog psa, zvanog Haciko, koji ga je svakog dana pratio do stanice i tu ga čekao popodne kad se profesor vraća kući sa posla. Jednog dana profesor na poslu doživi srčani udar, umre, i ne vrati se više na stanicu da ga Hachiko sačeka.
Bez obzira, Hachiko je svakog dana dolazio na stanicu, oko 3 popodne da profesora dočeka - međutim, naravno, profesora nije bilo. Učenici starog profesora su mu donosili hranu, brinuli se o njemu, i Hachiko je narednih 10 godina tu živeo, hranio se, i čekao svog gazdu. Kada je umro, studenti su mu podigli spomenik koji i danas tu stoji.
O ovom događaju je snimljen film:

tasadebeli tasadebeli 08:20 05.11.2017

Re: Уличари

nsarski
Сви ми доџови, варпаси (ВАРошки ПАС), бановобрдски поентери, жарковачки гоничи и остале племените плавокрвне расе знамо да је ово једина права истина.

Ako odeš na Banjicu, tamo živi jedini primerak rase Bagot (Banjički gonič tramvaja) - sjajan mešanac koji kidiše na tramvaje i pokušava da ih ujede za točak. Svi ga vole i hrane.



Е, то ја зовем храбар пас!

Одличан багот!

Из тих редова је била и Лајка.

Надам се само да ће у правом тренутку овај багот схватити да треба да престане да изиграва трамвајског Дон Кихота када се годинице буду нагомилале, а брзина покрета смањила.

Уосталом, и ја сам у том тренутку престао да се кешам на трамваје. На време сам схватио поруке природе.

Трамвајем се ионако не може стићи у свемир. Само на Баново брдо. Или Бањицу. Мада, када мало боље размислим, ни ту не недостаје ванземаљаца...



Иначе, озбиљно сада, негде сам прочитао податак да је просечни животни век тих наших уличних паса које виђамо свакога дана око нас само 2-3 године...
tasadebeli tasadebeli 08:44 05.11.2017

Re: Уличари

nsarski

Hachiko



Да, та њихова верност је просто невероватна.

Олд Рилајаблс.

У мојој старој улици, поред наше породичне куће и дворишта, у суседном дворишту, живела је сама једна бака са својих 20-25 мачака (број који је стално варирао, али је бака за све њих знала ко је ту коме мама, тата, ујка, стрина,...) и једним псом који је ту обитавао у гомили мачака у мирној коегзистенцији и сарадњи.

Пса смо сви звали Шмуца (погоди ко му је дао име када је дошао у улицу), сви смо га помало хранили, ишао је од једног до другог дворишта, ја сам га често пуштао и код мене у собу када напољу загуди неки минус, а он закасни из свог шмуцања около и не стигне да уђе код баке пре него она закључа своја врата и оде на спавање.

И тако годинама.

Шмуца је, иначе, могао да буде немачки овчар, али су га заменили у породилишту, па је тако од њега испао мали кратконоги смеђе-црни пас са главом која подсећа на вучјака, али много мања, и тежине не више од 7-8 кг.

Бака се упокојила негде крајем деведесетих. Сестрићи су је сахранили на Топчидерском гробљу где и иначе своје вечно пребивалиште има већина становника те моје старе улице. Кућа је остала празна.

Мачке су се ускоро разишле по другим кућама, а Шмуца је остао веран том истом дворишту у којем је проводио своје срећне дане.

И, Шарски, свакога дана Шмуца је редовно, иако и сам већ пас у годинама, из те наше уличице одлазио пењући се узбрдо до гробља. Свакога дана смо га виђали када пролази тим улицама према гробљу. Неки пут, када сам ја ишао да обиђем моје који су тамо сахрањени, Шмуца и ја смо ишли заједно. Он тада легне на бакин гроб и остане тако дуго, дуго, неки пут по читав дан и врати се у своје опустело старо двориште тек предвече.

Шмуца је угинуо природном смрћу у већ дубоким годинама неких две године пошто се упокојила његова газдарица.

(Условно речено "газдарица" јер ја дубоко верујем да је Шмуца био сам свој газда као уосталом што су то и сви пси који живе са нама и да смо ми, људи, као њихове "газде" у ствари њихов избор, а не да су они наш избор).

И ту ми се још једном потврдило оно што сам знао и од раније:

Пси се везују за људе, а мачке се везују за пребивалиште које саме пронађу.

То је основна разлика између њих.

За мог другара Шмуцу...



Saša Zorkić Saša Zorkić 10:00 05.11.2017

Re: Уличари

mešanci su najbolji psi.

Pa naravno. I najprirodniji. I najlepši. I ostalo naj.



predatortz predatortz 10:09 05.11.2017

Re: Уличари

Saša Zorkić
mešanci su najbolji psi.

Pa naravno. I najprirodniji. I najlepši. I ostalo naj.





I imaju dušu, božemiprosti, veću nego većina insana...
Saša Zorkić Saša Zorkić 11:14 05.11.2017

Re: Уличари

I imaju dušu, božemiprosti, veću nego većina insana...

Ah, zar ko sumnja u to?
apacherosepeacock apacherosepeacock 15:26 05.11.2017

Re: Уличари

Haciko


Isplakah se ja na ovaj film.

Neko je pomenuo i traume iz detinjstva (+ ja) na devojcicu sa sibicama, jesenjina, slavuja i ruzu..

koji zlotvor to uvrsti u price za decu, da mi je znati
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 21:29 05.11.2017

Re: Уличари

Znam sijaset prica o psima, tuznih , duhovitih, emotivnih...potraalo bi..

Divan i u isto vreme potresan blog Sasa. Ne postoji opravdanje sto je Lajka uginula u najgorim mukama.Punktum.

Tasina prica o Smuci podseca na Marksevu pricu o dami koja je prodavala ljubav a kad je napustila svet, psa jw vec naucila gde ce biti grob da bi imao ko da je obidje.

Lutalice ponekad i dugo zive mozda uz nasu pomoc. Jedan takav ima ove godine 19 godina(!!) tako svi kazu. Sad vec tesko hoda. Zime je proveo u kucici koju su mu napravili . Cuvaju ga i paze lokalni ispijaci piva i poneka brizna komsinica.
Saša Zorkić Saša Zorkić 22:34 05.11.2017

Re: Уличари

Znam sijaset prica o psima, tuznih , duhovitih, emotivnih...potraalo bi..

Hvala.

Sjajno! Hajde da čujemo (pročitamo) još neku.

Ma ja jako volim keriće. Mnogi od njih su divni, čak i kad su nevaljali :)
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 22:48 05.11.2017

Re: Уличари

Saša Zorkić
Znam sijaset prica o psima, tuznih , duhovitih, emotivnih...potraalo bi..

Hvala.

Sjajno! Hajde da čujemo (pročitamo) još neku.

Ma ja jako volim keriće. Mnogi od njih su divni, čak i kad su nevaljali :)



Beograd, kasne pedesete. Sve se desava u kraju Nsarskog.

Teska zima, sneg, vetar i led. Zuca, tip nemackog ovcara, u sustini rasa - Grupa autora, je u dvoristu. Nekako uspeva da povredi shapu, shepa. Kuca se greje i ukucani ga puste da bude unutra da se oporavi,sto ubrzo i bi. Hoda lepo, sve ok.I nista, Zuca opet vracen u dvoriste i kucicu.

Prodje neko vreme, tako su mi isprricali a ja pricam vama... Zuca trci,laje...rasteruje lokalne macke a kad vidi ukucane...iz topa opet savijee shapicu, hramlje


Lepse u toplom ipak

Saša Zorkić Saša Zorkić 23:52 05.11.2017

Re: Уличари

Zuca trci,laje...rasteruje lokalne macke a kad vidi ukucane...iz topa opet savijee shapicu, hramlje

Ha, sjajno
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 01:26 06.11.2017

Re: Уличари

Saša Zorkić
Zuca trci,laje...rasteruje lokalne macke a kad vidi ukucane...iz topa opet savijee shapicu, hramlje

Ha, sjajno





Oduvek mnogo volim pse, pisala sam jednom blog o rasama u Beogradu, to mi je bila zanimacija od detinjstva, koje sve postoje plus kad vidim mesanca da probam da pogodim da li ima delic neke poznate rase u krvi.
Saša Zorkić Saša Zorkić 08:54 06.11.2017

Re: Уличари

pisala sam jednom blog o rasama u Beogradu,

I sad ja moram da rijem po Internetu da bih taj blog našao
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 18:21 07.11.2017

Re: Уличари

Saša Zorkić
pisala sam jednom blog o rasama u Beogradu,

I sad ja moram da rijem po Internetu da bih taj blog našao



Evo Sasa, tu je ------>


http://blog.b92.net/text/27490/Beogradske-price-o-psima---mali-osvrt-na-rase/
Saša Zorkić Saša Zorkić 23:49 07.11.2017

Re: Уличари

Evo Sasa, tu je ------>

falaaa, saću.
Saša Zorkić Saša Zorkić 13:06 08.11.2017

Re: Уличари

Evo Sasa, tu je ------>


http://blog.b92.net/text/27490/Beogradske-price-o-psima---mali-osvrt-na-rase/

Pročitao, prava mala studija, hvala!
49 41 49 41 23:00 05.11.2017

Skrcasmo pare, sta sad ?!?

Snimao se davno film.
Glavni junak, pas dresiran, "rasan", "plave krvi".
Potrosili vise od 2 milki dolara; a tek na pola filma.
Kao i ljude njega "srcka". Otisao u vecna lovista.

Svi su zabrinuli tek na "pola puta".
Reziser, scenarista, kamermani...
Da ne ode mast u propast, donesu odluku da nadju bilo kakvog psa; pa da se vade montazom, makazama, efektima...

Nadju s licnog besprizornog, nicijeg, ulicara...
Nastave snimanje njime.

Ulicar, bez objasnjenja shvatio ozbiljno "zadatak".
U studiu nastao urnebesan smeh cele ekipe.
Hocete da ponovim kretanje - snimanje scene 3-5 ?!?
Nema problema, s hvatam ja vas; iako razgovaramo "razlicitim" jezikom.
Saša Zorkić Saša Zorkić 23:54 05.11.2017

Re: Skrcasmo pare, sta sad ?!?

Pa talentovan pasić, nema šta.
zilikaka zilikaka 13:17 06.11.2017

Re: Skrcasmo pare, sta sad ?!?

To da pas laže i nije tako retko.
Mi u kući gotovo redovno imamo slično.
Terijerka voli da bude unutra a takodje je svesna da je sklanjamo od zime.Sad kad god joj se prohte sačeka kod vrata, sedne i počne da drhti, bez obzira koja je napolju temperatura.
I to drhtanje traje samo dok se pogadjamo da li treba da udje.
Jednostavno, ne ume da govori al tako komunicira.
I pri tom laže.
apacherosepeacock apacherosepeacock 14:20 06.11.2017

Re: Skrcasmo pare, sta sad ?!?

Psa mojih prijatelja oveci sarplaninac (prilicno nepredvidljive naravi) izvodili su napolje sa korpom na njusci.

Onda on krene da sepa - kao boli ga sapa, spusti glavu, ufce, mnogo mu tesko..
Cim mu maknu korpu, tamo gde nema prolaznika ili drugih pasa, istom sepanje nestane ko rukom odneto.
Saša Zorkić Saša Zorkić 16:55 06.11.2017

Re: Skrcasmo pare, sta sad ?!?

sedne i počne da drhti, bez obzira koja je napolju temperatura.

Pa to je sjajno,
Saša Zorkić Saša Zorkić 16:55 06.11.2017

Re: Skrcasmo pare, sta sad ?!?

Onda on krene da sepa - kao boli ga sapa, spusti glavu, ufce, mnogo mu tesko..

Sve su to divni mufljuzi
49 41 49 41 19:23 06.11.2017

Tvrdoglavost

pseca.

Ljudi sta je vama?
Necemo mi kuci ili da se kupamo; kad se vama hoce
Nasi prohtevi su drugaciji od vasih.

https://youtu.be/BIicBYDmHnI

P.S.
Nasao sliku zlatnog vucjaka, mislio da je izgubljena zasvagda.
Lokacija: Crno jezero, ispod Djokinog Tornja (za Predatora, koji zna gde je to).
Da se g-dja;g-djica jednarecfonmoi uveri da ima i takvih. Psi nisu zene, da se farbaju sad smo plave-pa crnke.

Otom potom,
Zajebava vreme, elektronika (scaner, transphering pic's to HD photo... i ostalo)
Saša Zorkić Saša Zorkić 21:36 06.11.2017

Re: Tvrdoglavost

49 41 49 41 23:18 06.11.2017

Prva ljubav zaborava nema

https://youtu.be/EZ-da0AZcRU

a, ona je prenosiva naokolo.


Arhiva