Nauka

O teoriji evolucije i njenim tumačima

babmilos RSS / 22.05.2016. u 21:07

Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina "na mojoj strani", a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da "širim istinu" o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim - a pod uslovom da me pamćenje ne vara - tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.

Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.

 Naime, teorija evolucije predstavlja više od sopstvenog sadržaja, te strahovite ideje da se novonastale osobine jedinke, u konkretnom okruženju korisnije u borbi za opstanak, obavezno šire kroz populaciju menjajući je i stvarajući novu, uspešniju, u konkretnom okruženju dovoljno preživljiviju vrstu života (novu populaciju jedinki koje se mogu međusobno pariti i davati plodno potomstvo). Zaključci svake naučne discipline moraju biti homogeni jer proističu iz istih fundamentalnih pretpostavki, opisanih u naučnom metodu: jasna formulacija pitanja, ponovljivost rezultata opažanja, pretpostavka-objašnjenje koja sledi iz rezultata opažanja, proverljivost posledica objašnjenja. Stoga je teorija evolucije u isto vreme i jedna od nosećih greda naučnog pogleda na svet i prirodna posledica naučnog metoda. (°)

Naučni pogled na svet nije ništa drugo do razuman pogled na svet. Važi i obrnuto: nenaučni pogled na svet je obavezno nerazuman (ako je nekome ovaj izraz uvredljiv, neka se prvo zapita zašto mu je uvredljiv, pa tek onda neka čita: intuitivan) pogled na svet. Takođe, naučni pogled na svet je obavezno zajednički poduhvat, upravo zato što je nauka kolektivni napor, standardizovan i praktično svakome dostupan, kome doprinose generacije ljudi. Nenaučni pogled na svet je individualan, posledica ličnih iskustava i kao takav drugim ljudima teško prenosiv. Ova dva pogleda na svet nisu međusobno isključiva, naprotiv. U svakome od nas oni su pomešani u različitim odnosima, pa ih ispoljavamo po potrebi ili želji. Sasvim sam, recimo, siguran da Svetislav Basara ne priča svoje dnevne kolumne uredniku Petroviću na ulazu u pećinu, uz vatru i nagorelo parče srnetine, već ih svake večeri uredno šalje elektronskom poštom iz svog toplog doma. Na taj način pisac de facto priznaje uspešnost naučnog pogleda na svet koji mu je u stan doneo i grejanje i računar i Internet. A time, čak mnogo manje posredno nego što bi iko od nas i pomislio, priznaje i uspešnost teorije evolucije.

Pa zašto onda od, rekosmo prilično razumnog, pisca ka čitaocima stiže mišljenje kako je, eto, „evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli"? Priznajem da u slučaju Svetislava Basare želim da verujem kako je u pitanju jednostavno neznanje. Kratko i jasno, uncle Bas je jedna od više milijardi žrtava sposobnosti nekih ljudi - koje obično zovemo inženjeri - da jezivo komplikovane naučne zaključke (upravo one koji su dobrom delu populacije Homo Sapiensa temeljno omrzli školu) tako dobro uklope u ljudsku svakodnevnicu da ih uopšte ne moramo poznavati, dok ih bez ikakvih problema, čak trivijalno (na dugme), koristimo.

 cave.jpg

Jeste, teorija evolucije se mora naučiti (kao i sve drugo u životu, hvala na pitanju), a tako se stečeno znanje, za razliku od umeća korišćenja jezika, ne mora čitanjem često zanavljati, što je lep bonus. Takođe, teorija evolucije se ni na koji način ne bavi pitanjem postojanja izvanrednih bića. Najviše što se očekuje od učenika jeste da prihvati činjenicu da se evolucija dešava. U tu svrhu potrebno je pomeriti poziciju eventualnog stvoritelja iz biblijskih bukvalističkog stanja tipa„uklesao sva bića u kamenu" (i posebno u ljudskom smislu „po liku svojem") u status nadnaravnog oformitelja „početnih uslova" (fascinantnog stvorenja koje je, u svojoj beskonačnoj mudrosti, odlučilo da, na primer, jačina gravitacionog polja opada tačno sa drugim stepenom udaljenosti od centra polja: ne 1,98 niti 2,00012 već u dlaku dva). Katolička crkva je takvu proceduru zvanično završila i prašinu oko teorije evolucije ne diže... javno.

Basara primećuje kako „tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet" i procenjuje da je razlog za ovo činjenica da je u pitanju „stvar ukusa". Svakako se ne slažem: u pitanju nije „stvar ukusa", već nedostatak potrebe. Teško da je ikome od nas danas životno, svakodnevno važan odgovor na pitanje da li smo evoluirali ili smo stvoreni. (Zapravo nije da nije: priznavanje postojanja evolucije jeste veoma važno jer bakterije i virusi sistematski evoluiraju, ali neka bude da se po kafanama retko kada razgovara o stvarima sitnijim od besomučno uvećanog muškog polnog organa.) I to je dobro. U našem društvu postoji tendencija da se stalno počinje iz početka; da se ponovo odgovara na već odgovorena pitanja; da svaka rasprava počinje od Adame, Eve, jabuke i zmije. No, ako je u ravni lične kolumne jednog pisca odnos prema teoriji evolucije i kreacionizmu savršeno nevažan, on postaje dramatično bitan kada dogura do nivoa celog društva, jer tada mišljenje o teoriji evolucije postaje etičko pitanje. A odgovori na etička pitanja određuju smer kretanja društva kao celine. Naše društvo se poigravalo sa zaključcima naučne discipline zvane istorija: zločinac je nenaučno, ali i pravno, opran od svojih grehova. Posledice ćemo tek osetiti.

jedan.gif 

Neznanje svakako nije i jedini motiv za postavljanje upitnika iza nauke. Poštovani Zlatko Paković, u svom tekstu povodom knjige Vladete Jerotića „Nedremano Božje oko u čudima prirode", inače zlog spisa (u kome se može pročitati i sledeće: „I pored dovoljnih dokaza prikupljenih do danas u nauci o postanku živih bića da se Darvinova teorija evolucije teško može da održi kao opštevažeća, zastupnici darvinizma i neodarvinizma ostaju pri svome ubeđenju"), priča sledeće:

Iz ovde citiranog teksta, napisanog sasvim u duhu savremenog humanizma, uviđamo da je etika tolerancije moguća bez obzira na lične preferencije i uverenja. Jerotić na ovom mestu apstrahuje svoje lične stavove i, nezavisno dakle od sopstvenog uverenja, demonstrira etičnost i toleranciju u slobodi volje za različitost mišljenja i delanja.

Paradoksalno, inače žestoki Paković upada u zamku viđenja teorije evolucije kao pitanja „lične pereferencije i uverenja". Ovo on čini valjda suočen sa, za svakodnevno hrišćanstvo neočekivano tolerantnim, Jerotićevim tonom koji poziva sve ljude „da najpre osveste svoj strah, a onda zbog straha i agresiju prema strancu". Borba protiv agresije, ta stalna intimna muka tokom koje nekako uvek viđamo više poraza no pobeda, nesumnjivo jeste valjana.

Ali: borba protiv teorije evolucije valjana naprosto ne može biti, upravo stoga jer je svaka borba protiv teorije evolucije zapravo borba protiv svake naučne discipline i naučnog metoda u celini.

Ponovo smo (i na žalost) suočeni sa pitanjem neznanja, ovog puta na strani Pakovića, inače izvrsnog branitelja zdravog razuma. Ovo posebno boli jer, za razliku od Basare koji priznaje „dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju", Jerotić nudi „dokaze" za nedovoljnost teorije evolucije. A to je potpuno sjajno! Sve što je dalje potrebno jeste da Jerotićeva knjiga prepozna u naučnim krugovima (a to je bar prosto, ‘ej bre, radi se o dokazu da postoji Bog!), da se njeni zaključci i predviđanja provere, posle čega sledi lepši deo, 900 hiljada američkih dolara Nobelove nagrade (Jerotić je gadljiv na novac i/ili društvena priznanja? Ma da, evo su mi se oči zasuzile.) Avaj, prošlo je već sedam godina od Pakovićeve recenzije, a ništa se dramatačno novo ne događa. O teoriji evolucije se i dalje govori u školama, dok je svoje „dokaze" verovatno i sam Vladeta zaboravio.

U pitanju je, dakle, druga, opasnija vrsta argumentacije protiv teorije evolucije koja ne slede iz neznanja već iz koristeologije. Vladeta Jerotić se svojom knjigom svrstao u redove onih opasnih ljudi koji, uvijeni u jagnjeću kožu i uz med koji lije sa usana, podmuklo zabadaju nož u rebra; oni su sposobni za velika dela koja ih uzdižu u društvenoj vizuri, dok stečenu potencijalnu energiju troše razornim neetičkim delovanjem; oni su (pre)nosioci svih mogućih teorija zavere - a kreacionizam nije ništa drugo do tanka teorija zavere zasnovana na korisnoj i grčevitoj potrebi da bog postoji. 

 ---

° Znamo da je brzina svetlosti ograničena jer smo izmerili brzinu njenog prostiranja - što je zaključak elektromagnetizma. Takođe znamo da je brzina svetlosti najveća moguća brzina - što je zaključak teorije relativnosti, za koju, opet, znamo da je dovoljno tačna, jer nam njeni drugi zaključci, između ostalog, omogućavaju efikasno postojanje GPS, što je zaključak automobilizma.

Pošto je brzina svetlosti ograničena, mi znamo da je galaksija Andromeda udaljena od Zemlje oko dva miliona svetlosnih godina - što je zaključak astrofizike. Zbog svih ovih zaključaka, koji nikako ne proističu iz teorije evolucije, kosmos mora biti stariji od čuvenih kreacionističkih šest hiljada godina - kako sada stvari stoje, kosmos je star oko 14 milijardi godina.

Zatim nam fizika pruža objašnjenje za nuklearne pojave koje pojedine hemijske elemente prikazuju u različitim izotopskim stanjima, a preko kojih smo odredili da je Zemlja stara oko četiri milijarde godina. I to je pravi početak za teoriju evolucije, ta nesumnjiva određenost vremenskog okvira u koji mora da se uklopi svako naše istraživanje porekla.

Vidimo da su praktično svi preduslovi za teoriju evolucije otkriveni tek pošto je ona postavljena. To je i glavni razlog zbog kojeg punog srca slavimo Čarlsa Darvina: početna usamljenost njegovih zaključaka naprosto obara sa nogu. 

I tako dalje i tako dalje.

 



Komentari (125)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

deset_slukom deset_slukom 18:37 26.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

dexter92

Takodje mislim da su 'mehanizmi' evolucije (prirodna selekcija, drift itd..) diskutabilni sa stanovista da ista mogu 'da proizvedu' jer u zavisnosti od konteksta gde ih primenjujete mogu da imaju i konstruktivno i destruktivno dejstvo


Mnogo je ovo kontradiktorno, ne čini ti se? Mislim - ako mogu da deluju konstruktivno/destruktivno, proizvešće nešto bolje/lošije, zar ne?

dexter92
Druga verovatnoca se odnosi na mogucnost nastanka slozenih molekula (koji su komponente zivog sveta i siroko rasprostranjeni medju zivim vrstama) iz nezive materije. Ta verovatnoca je takodje ekstremno mala


Tvoja druga verovatnoća se zaustavlja na mogućnosti nastanka složenih molekula iz nežive materije, dok kreacionisti idu sve do organa, naročito su im zapala za oko čula. Suštinski nema razlike.

Elem, složene amino-kiseline su već odavno sintetizovane, u uslovima koji imitiraju neko moguće okruženje u vreme posle nastanka planete.

http://en.wikipedia.org/wiki/Miller%E2%80%93Urey_experiment
dexter92 dexter92 20:06 26.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

Tvoja druga verovatnoća se zaustavlja na mogućnosti nastanka složenih molekula iz nežive materije, dok kreacionisti idu sve do organa, naročito su im zapala za oko čula. Suštinski nema razlike.

Elem, složene amino-kiseline su već odavno sintetizovane, u uslovima koji imitiraju neko moguće okruženje u vreme posle nastanka planete.

http://en.wikipedia.org/wiki/Miller%E2%80%93Urey_experiment


Ovo je najjednostavniji do sad kreirani zivi organizam. Nekoliko aminokiselina nastalih Miler-Urej-ovim eksperimentom su beskrajno daleko od bilo kakve odrzive zivotne forme to je valjda razumljivo. Verovatnoca vezivanja 100 amino kiselina u red bez posebnog molekularnog alata kao sto je ribozom je jedan naprema 'beskonacno' , a to je tek mali delic proteina koji grade zive organizme. Verovatnoca funkcionalnog povezivanja je jos daleko manja od toga...
deset_slukom deset_slukom 20:54 26.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

dexter92
Nekoliko aminokiselina


Ne treba biti toliko skeptičan.

Nekoliko aminokiselina, mnogo molekula udarom svake munje. Puta milijarde munja, na isto toliko mesta širom planete, tokom stotina miliona godina, uz najrazličitije atmosferske uslove, verovatno tople (na toplom se sve lakše odvija).

Povezivanje tih aminokiselina mi se, u momentu, učini sasvim verovatno. Prvo jednostavne veze, pa onda manje jednostavne.
dexter92 dexter92 21:08 26.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

Da bi vodili dalju smisaonu raspravu na temu da li je moguce ili nije trebalo bi da smo obojica (oboje?) debelo potkovani iz biohemije.
Ja sam citao neke radove i studije i u cesto autori odredjenih hipoteza naglasavaju da je verovatnoca desavanja nekih faza jako malo verovatna, pa onda ti jako malo verovatni molekuli, treba da se u moru molekula spoje sa podjednako malo verovatnim molekulima , a ne budu unisteni reakcijom sa drugim nepozeljnim molekulom itd...
Domazet Domazet 22:17 26.05.2016

Vidim da su se Dexter i 10 w/luk

...na kraju dogovorili da raspravljaju o verovatnocama pa da se ja vise ne mesam.

Tj, da se ne mesam previse. Pa cu samo jos ovo...

Ako teoriju Velikog praska uzmemo kao validnu mislim da iz nase perspektive mozemo da izvedemo 2 zakljucka, pri cemu je moguce da su oba potpuno pogresna:
- nas univerzum je kreiran, jer random univerzum je u ekstremno velikom broju slucajeva jedno veliko nista.
- od bezbroj kreiranih univerzuma mi zivimo u onom koji 'ima smisla'


Ako teoriju velikog praska uzmemo kao validnu mozemo samo zakljuciti da se nas univerzum desio kao posledica istog. Tu je vec pipavije govoriti o verovatnoci iz prostog razloga sto mi znamo i mozemo da znamo samo za jedan veliki prasak. Sta je bilo pre velikog praska ako je icega bilo ,nije predmet nauke, nauka se bavi proucavanjem zakona prirode koji vaze u ovom univerzumu a ti zakoni definitivno nisu mogli da vaze pre velikog praska. I nasa nauka se time 'pre praska' ne moze baviti. Barem za sada. A ako bude jos velikih praskova posle ovog naseg njima ce se baviti/nece se baviti neke druge nauke, ne ova nasa.

deset_slukom deset_slukom 22:56 26.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

dexter92
trebalo bi da smo obojica (oboje?) debelo potkovani iz biohemije.


Već sam i ja pomišljao na to, ali, ovo je (ipak) samo blog. Budući da sam, davno, ipak nešto učio o tome, samo kao podatak - pH vrednost vode u prirodi veoma varira. Bilo bi veoma čudno kada bi morska voda imala pH 5.5 (kiselo). U stvarnosti, to se kreće od 7.5 - 8.4 (bazno). Cela ta priča oko "fine podešenosti" bez koje života ne bi bilo je verovatno dobrim delom na mestu, a malo se s njom i preteruje. Da je nije bilo, verovatno bi se desila jedna od dve stvari - ili nas ne bi bilo, ili bi sve izgledalo nekako drugačije.

Nekako osećam da mnogi, s jedne strane, barataju ekstremno malim verovatnoćama da se nešto desi, a s druge strane broj pokušaja svode na retortu u nekoj laboratoriji i na po' litre eksperimentalnog rastvora. No, retorta je bila baš, baš ogromna, a broj pokušaja još veći.

narcis narcis 00:19 27.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

No, retorta je bila baš, baš ogromna, a broj pokušaja još veći.

e , razumeti veličinu te retorte je ovde problem.
dexter92 dexter92 00:49 27.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

No, retorta je bila baš, baš ogromna, a broj pokušaja još veći.

Nije poenta u velicini i vremenu vec u nacinu na koji nesto moze da nastane.
Ako ti dam komad silicijuma, cekic i 100 miliona godina i kazem ti da ako budes dovoljno dugo lupao po njemu u jednom trenutku ce ispod cekica da se pojavi Intel Core i7 sa 1.4 milijarde integrisanih I logicki povezanih tranzistora sigurno ces s pravom reci da te zajebavam.
To sto nesto postoji danas samo po sebi nije dokaz da je to nesto moglo da nastane spontano u prirodi. Eto, mozda cudno zvuci ali tako je.
'Redosled poteza' u nastanku organizama iz nezive materije bi vec vise licio na dokaz, makar principijelan, vreme i prostor bez nacina nemaju posebnu tezinu.

deset_slukom deset_slukom 07:57 27.05.2016

Re: Znam da nema smisla ali ajde...

dexter92
u jednom trenutku ce ispod cekica da se pojavi Intel Core i7
To bi bilo kao kada bi pravo iz "primordijalne supe" isplivavali dinosaurusi, žirafe, ljudi... "redosled poteza" je svakako nešto na čemu se radi, a biće posla i ubuduće.
kosta.babic kosta.babic 14:12 24.05.2016

O teoriji evolucije i njenim tumačima

Što se kreacionistička teorije tiče,neki ljudi su odavno izmislili floskulu-da nema čoveka,nebi bilo ni Boga.Naravno misleći na bradatog sedog starca koji sedi na oblačiću. Sa druge strane evolucionisti pokušavaju da dokažu da je sve nastalo stalnim promenama koje su jednom trasirane i konstantne.
Mislim da su obe teorije podjednako netačne.Niti je sve u jednom trenutku zauvek dato,Niti je evolucija-evolucija.Ume ona povremeno da bude burna,kao revolucija.
Stvar je samo u shvatanju protoka vremena i razdaljine sa koje se posmatra.
Ne mogu ni da pretpostavim šta je bilo pre velikog praska ali je gotovo sigurno da su sa njim postale i sve fizičke sile koje danas poznajemo i nepoznajemo.Njihova interakcija stvarala je i danas stvara kosmos, svetove, zemaljsku biologiju ali i mnogo više.Ta interakcija nije konstantna, nije linearna,pre bih rekao da je ona ciklična.To je slično i sa razvitkom ljudske vrste.Ja bih to pretstavio kao jednu uzlaznu spiralu koja polako napreduje bližeći se svom klimaksu,a onda se naglo stropoštava na polaznu tačku da bi ciklus krenuo od početka.
docsumann docsumann 15:18 24.05.2016

Re: O teoriji evolucije i njenim tumačima

Mislim da su obe teorije podjednako netačne.Niti je sve u jednom trenutku zauvek dato,Niti je evolucija-evolucija.Ume ona povremeno da bude burna,kao revolucija.


pogledaj video koji sam okačio u prvom komentaru.

ne moraš čak ni čitav. vjeruj mi mnogo češ naučiti i mnoge stvari će ti biti jasnije.
plus učesnici u emisiji su veoma pametni i širokoobrazovani ljudi. milina ih je slušati.

poslije odgledavanje, ne vjerujem da ćeš imati namjeru da pišeš ovakve komentare.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 15:27 24.05.2016

Dr Milan M. Ćirković

docsumann

pogledaj video koji sam okačio u prvom komentaru.



Marital status: single -

kakva šteta za ove gene.
kosta.babic kosta.babic 16:11 24.05.2016

Re: O teoriji evolucije i njenim tumačima

poslije odgledavanje, ne vjerujem da ćeš imati namjeru da pišeš ovakve komentare.

Ako sam dobro razumeo?
Prvo: odgledam emisiju
Drugo: složim se sa svim izrečenim
Teće: više ne pišem ovakve glupe komentare
???
Pa dozvoli da i ja imam svoje mišljenje makar i glupo.
S druge strane ne znam da li si primetio da sam ja malo proširio temu :dakle ne samo zemaljska evolucija u koju smo se začaurili kao inkvizicija. Držimo samo do svog mišljenja,usput spalimo po nekog jeretika na lomači.Ne tema je mnogo šira.Moje pitanje za tebe je ima li "života" na drugim planetama gde ne postoje Darvinovski uslovi za život? Da li postoji komunikacija između rude bakra i kvarcnog peska u atmosferi metana?
Svi su čitali da je u okeansku supu upalo nekoliko jedinjenja uglenika pa se vremenom transformisalo u organska jedinjenja od kojih je nastalo sve živo.Samo nam nisu objasnili odakle tolika voda.Ako su je donele rode zašto je nisu donele na hiljade planeta koje imaju slične položaje u svojim zvezdanim sistemima.
Da bi sve ovo razumeli neophodno je da otvorimo um.Da ponovo definišemo reč život.
Da se zapitamo u kom su odnosu;AKCIJA,REAKCIJA i CIVILIZACIJA.I konačno da shvatimo da nismo ni jedini ni najpametniji.
docsumann docsumann 16:52 24.05.2016

Re: O teoriji evolucije i njenim tumačima


velike riječi u pogrešnom smjeru.

prvo, da bi se davalo kompetentno mišljenje o nečemu, pa čak i laičko, treba se dobro upoznati sa problematikom o kojoj je riječ.
vidim da mnogi imaju namjeru da koriguju bteoriju evolucije a malo šta o njoj znaju. imaju neke opskurne predodžbe, paušalna znanja o elementarnim postavkama, a donose kruciojalne zalljučke na osnovu njih.

pogledaj prilog pa da pričamo.

slobodno zadrži svoja ubjeđenja, ali vjerujem da ti to poslije odgledavanja neće baš biti ugodno.

ne postoje Darvinovski uslovi za život. postoje mehanizmi putem kojih se organizmi prilagođavaju uslovima životne sredine.
i nije ih Darvin izmislio već otkrio.

opet mješamo teoriju abiogeneze sa teorijom evolucije. to su dvije potpuno različite stvari, različite naučne teorije. od kojih je teorije evolucije daleko teoretski podrobnija, i potkrepljenija nalazima sa terena, pa čak i iz labaratorije (uzgoj bakterija).

Samo nam nisu objasnili odakle tolika voda


postoje naravno i više hipoteza o porjeklu vode na zemlji, od onih da su glavni donosioci vode na Zemlji komete, pa do kombinacije udara meteorita i kometa. naravno može se automatski postaviti pitanje a odkud voda (led) na kometama.
postoji hipoteza i za to - LINK

nego mislim da ovo samo odvlači raspravu o glavnoj temi bloga.

Da bi sve ovo razumeli neophodno je da otvorimo um.Da ponovo definišemo reč život.


vjerovo ti ili ne moj um je poprilično otvoren čak i za mnogo opičenije teorije, ali uvijek konsultujem nauku pri njihovom iznošenju.
olako prelaziti preko znanja do kojeg su sistematskim radom, dugogodišnjim učenjem, kritičkim promatranjem, eksperimentima i analizana došli neki od najblistavih umova koje je čovječanstvo ikad imalo, je šibicatsko, palanačko poricanje upravo blistavosti ljudskog uma.
kosta.babic kosta.babic 17:33 24.05.2016

Re: O teoriji evolucije i njenim tumačima

docsumann

velike riječi u pogrešnom smjeru.

prvo, da bi se davalo kompetentno mišljenje o nečemu, pa čak i laičko, treba se dobro upoznati sa problematikom o kojoj je riječ.
vidim da mnogi imaju namjeru da koriguju bteoriju evolucije a malo šta o njoj znaju. imaju neke opskurne predodžbe, paušalna znanja o elementarnim postavkama, a donose kruciojalne zalljučke na osnovu njih.

pogledaj prilog pa da pričamo.

slobodno zadrži svoja ubjeđenja, ali vjerujem da ti to poslije odgledavanja neće baš biti ugodno.

ne postoje Darvinovski uslovi za život. postoje mehanizmi putem kojih se organizmi prilagođavaju uslovima životne sredine.
i nije ih Darvin izmislio već otkrio.

opet mješamo teoriju abiogeneze sa teorijom evolucije. to su dvije potpuno različite stvari, različiteb naučne teorije. od kojih je teorije evolucije daleko teoretski podrobnija, i poterepljenija nalazima sa terena, pa čak i iz labaratorije (uzgoj bakterija).

Samo nam nisu objasnili odakle tolika voda


postoje naravno i više hipoteza o porjeklu vode na zemlji, od onih da si gčlavni donosioci vode na Zemlji komete. naravno može se automatski postaviti pitanje a odkud voda (led) na kometama.
postoji hipoteza i za to - LINK

nego mislim da ovo samo odvlači raspravu o glavnoj temi bloga.

Da bi sve ovo razumeli neophodno je da otvorimo um.Da ponovo definišemo reč život.


vjerovo ti ili ne moj um je poprilično otvoren čak i za mnogo opičenije teorije, ali uvijek konsultujem nauku pri njihovom iznošenju.
olako prelaziti preko znanja do kojeg su sistematskim radom, dugogodišnjim učenjem, kritičkim promatranjem, eksperimentima i analizana došli neki od najblistavih umova koje je čovječanstvo ikad imalo, je šibicatsko, palanačko poricanje upravo blistavosti ljudskog uma.

Odgledao prvih desetak minuta emisije i ništa novo na kugli zemaljskoj.Pristalica sam Darvinove teorije i mislim da je valjana ali samo u zemaljskim uslovima.Kao što mislim da je krecionistička teorija donekle OK.Samo pitam da li postoji "život na drugim planetama koji nije ni nalik na ovo što mi zovemo život.
zemljanin zemljanin 21:09 24.05.2016

Re: O teoriji evolucije i njenim tumačima

Naravno, svako može da ima svoje mišljenje ... ali to mišljenje apsolutno nema težinu kada se sukobi sa argumentima toliko dokazane teorije kao što je "prirodna selekcija" ili način na koji se razvijao živi svet tokom evolucije ... obzirom da nema ništa specijalno u vezi planete Zemlje, ta metodologija je primenljiva na bilo kom objektu u svemiru na kome postoje elementarni uslovi za razvoj živog ili složenog organskog sistema ... specifičnosti Zemlje mogu imati uticaja, i imaju, na tokove razvitka ali ništa više od toga ... ugljenik, voda itd. nisu specifični za našu planetu već su sveprisutni ... o kreacionizmu i zagovornicima istog - šta reći?! ... isto što i za institucionu religiju -ne postoji pogrešni trenutak, mesto ili prilika u kojoj se sme prećutati pogubnost i manipulativnost istih ...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 02:52 25.05.2016

Re: O teoriji evolucije i njenim tumačima

zemljanin
... isto što i za institucionu religiju - ne postoji pogrešni trenutak, mesto ili prilika u kojoj se sme prećutati pogubnost i manipulativnost istih ...


Друже Бабићу, истурено одељење Коминтерне се јавља на дужнос'!

Брате Земс, из авиона се чује, по акценту, да си стари commie!
zemljanin zemljanin 15:27 25.05.2016

Re: O teoriji evolucije i njenim tumačima

Srđan Fuchs
Брате Земс, из авиона се чује, по акценту, да си стари commie!

e bre Srki ... pa kako bre odmah etikete ... daj nešto oko čega možemo da se "svađamo"
nsarski nsarski 07:01 26.05.2016

Predavanje Milana Cirkovica u SANU

Ovih dana se održava ciklus predavanja "Od Sunčevog sistema do granica vasione"

Шесто предавање одржаће се у среду 1. јуна 2016. године у 12:00 часова, у Свечаној сали на другом спрату Палате САНУ.

Тема предавања је Астробиологија и еволуција – пола века након Симпсона и Кардашева, др Милана Ћирковића, научног саветника.

Сажетак

У светлу драматичне експанзије астробиологије, као мултидисциплинарне области која се бави животом у његовом најширем космичком контексту, од великог когнитивног и историјског интереса је размотрити значај неодарвинистичке еволуционе синтезе за савремене астробиолошке истраживачке програме. Пре око пола века, велики еволуциониста и палеонтолог Џорџ Гејлорд Симпсон и истакнути астрофизичар Николај Семјонович Кардашев су, сваки са своје стране и из специфичне перспективе, објавили епохалне радове на тему потраге за животом и разумом ван Земље. Њихови закључци, мада дијаметрално супротни, одиграли су огромну историјску улогу у развитку онога што ће постати астробиологија и SETI студије, као и у самом начину размишљања о овим епохалним цивилизацијским питањима са којима се човечанство суочава. Кључна заједничка тачка и за Симпсона и за Кардашева је биолошка еволуција и проблем универзалности еволуционих механизама посматраних у контексту земаљске биосфере. У овом предавању скицираћу у којој мери развитак астробиологије у последњих десетак година баца сасвим ново светло на класичне аргументе Симпсона и Кардашева и на који начин њихови аргументи, правилно протумачени, пружају разлог за оптимизам у погледу одговора на квинтесенцијално питање: јесмо ли сами у свемиру?

Koga zanima, može da ode i nešto pametno sazna.
babmilos babmilos 07:51 26.05.2016

Re: Predavanje Milana Cirkovica u SANU

у среду 1. јуна 2016. године у 12:00 часова

Stvarno? Sreda, radni dan, tačno u administrativno podne? Ma daj.
nsarski nsarski 08:02 26.05.2016

Re: Predavanje Milana Cirkovica u SANU

Stvarno? Sreda, radni dan, tačno u administrativno podne? Ma daj.

Ovo je zvanicna informacija koju sam dobio iz SANU. U cemu je problem? I ja sam vise puta drzao predavanja tamo tokom dana.


Поштовани,





У прилогу вам достављам програм циклусног пројекта „Од Сунчевог система до граница васионе“



Шесто предавање одржаће се у среду 1. јуна 2016. године у 12:00 часова, у Свечаној сали на другом спрату Палате САНУ.



Тема предавања је Астробиологија и еволуција – пола века након Симпсона и Кардашева, др Милана Ћирковића, научног саветника.







Срдачана поздрав,

Биљана




Биљана Грозданић

Сектор за међународну сарадњу

Српска академија наука и уметности

Кнез Михаилова 35, 11000 Београд
babmilos babmilos 08:07 26.05.2016

Re: Predavanje Milana Cirkovica u SANU

U cemu je problem?

Znam za predavanje, Politika uredno izveštava građanstvo. A u čemu je problem, nemam ti pojma. Valjda nije problem u radnom vremenu SANU nego u mom radnom vremenu. Ili je obratno?
nsarski nsarski 08:13 26.05.2016

Re: Predavanje Milana Cirkovica u SANU

Valjda nije problem u radnom vremenu SANU nego u mom radnom vremenu. Ili je obratno?


U pitanju je naucni skup, a takvi skupovi se obicno odrzavaju danju. Naucnicima je to "posao" (da posecuju predavanja), kao sto je i tebi tvoj. Taj skup nije predvidjen za najsiru publiku (mada je ulaz slobodan) pa da se prilagodi radnom vremenu svih mogucih slusalaca.
babmilos babmilos 08:23 26.05.2016

Re: Predavanje Milana Cirkovica u SANU

Taj skup nije predvidjen za najsiru publiku

Razumem.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:58 26.05.2016

Re: Predavanje Milana Cirkovica u SANU

opusteno, pravoslavna teologija (jal judejska jal hristijanska) se ne bavi, poput americke ideologizacijom kosmosa, vec se bavi coekom, vise ili manje uspesno. ako uporedite, masa zlocina protiv coeka je zapadnohriscanska. ako nauka ima uvide, molim vas, dobrodosli ste, divno. kreacionisticke budalastine nemaju uporiste u istocnoj duhovnosti bilo koje vrste. ko insistira na tome, najobicniji je fejker. svi mi zelimo bolji kosmos, i bolje ljudsko bice u njemu, sve drugo stanje je smeca. svaki pronalazak ce uvek vratiti kosmos zeni i coveku, i obratno. ostalo je samo puka subjekcija ljudskog bica kontroli.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana