Gost autor

Старо вино и нове боце: Где је нестала иновација

krkar RSS / 29.02.2016. u 14:40

 

GOST AUTOR: TASA DEBELI

Старо вино и нове боце: Где је нестала иновација

                                         (А. Армелини)

(Или:

Нови инструменти, песма стара? Уметници, где сте? Треба вас свећом тражити!)

 

„У граду Ераху, а затим у Супураку, Сипару, Уру, у слојевима датираним 3000, 2500 и 2000 година пре Христа нађене су многе глинене плочице које сведоче да су већ тада, с првом писменошћу, подизане и прве грађевине намењене обуци деце, дакле, школе. Скамије су биле од глине, за једнога до четири ученика. Већ тада је настао и позив професионалног учитеља. Основни циљ ових школа било је описмењавање будућих државних чиновника и свештеника. Текст из око 2000. Године пре Христа описује један ученички дан на следећи начин:

'Гласно сам понављао своју плочицу, појео ручак, приредио нову плочицу, исписао је, довршио; тада ми одредише усмени задатак, а после подне писмени. Кад се настава завршила, упутих се кући, униђох у у кућу и нађох оца где седи. Испричах оцу свој писмени задатак, потом му понових своју плочицу, а мој отац се развесели... Кад сам се рано ујутро расанио, сретох мајку и рекох јој: Дај ми ручак, морам у школу. У школи ме дежурни редар запита: Зашто си закаснио? Уплашен и ускуцана срца ступих пред учитеља и поклоних му се с поштовањем.'“

                             (из књиге Светомира Бојанина: „Школа као болест“)

 

У тој књизи професор Бојанин закључује, после овог примера, да се суштина образовања, педагошког процеса, а то је однос породица-дете-школа, није изменила читавих 5000 година. И ту мислим да је професор Бојанин у праву, без обзира на тај дугачки пут пут који смо као људска врста прешли од глинених плочица од пре 5000 година до компјутера, интернета и разних веб алата данас.

Често сам и на овом блогу могао да расправљам са блогоколегама који су уверени у потребу мењања саме суштине образовања јер то изискује технолошка (дигитална) револуција коју проживљавамо и која нас и нашу децу суштински мења (како они тврде). И често су ми блогоколеге при томе цитирале или качиле линкове на Кена Робинсона и остале ТЕД поп старс. Последњи пут сам се о томе дописивао, колико се сећам, са Радумилом поводом једног интервјуа енглеског лингвисте Дејвида Кристала.

И те наше расправе поводом тог питања (права вредност и место нових технологија у образовању?) и јесу мој мотив за објављивање овог поста на чему сам захвалан мом другару, Кркару.

Елем, Дебели, поклони се и почни!

Претпостављам да ће се се поводом догађаја који се одигравао у центру Бел Експо у протекла два дана (26. и 27 фебруара 2016.) огласити и UKinSerbia, па ће његов пост носити много више информација о самом овом догађају.

Наиме, ради се о међународној конференцији у организацији Британског савета у Србији под називом New Technologies in Education 2016.

 

http://www.britishcouncil.rs/en/new-technologies   (ЛИНК)

 

Ово није нешто ново у Србији, одиграва се трећу годину заредом, полако постаје традиција и сваке године (прошле године такође у Бел Експо центру) повећава се број учесника, па је тако ове године било око 5000 пријављених за учешће у овом догађају.

 

У организацији конференције (и додао бих и сајма технологије) у вези са образовањем, и ове године као и прошле, Британски савет је имао мноштво партнера почев од британске амбасаде, преко много фирми чије је ово поље делатности, па све до јавног медијског сервиса РТС који је медијски покривао ово догађање.

 

 

Конференцију су отворили британски амбасадор у Србији, господин О'Киф и српски министар просвете господин Вербић који је оба дана био присутан. Првога дана званично и као један од говорника са темом „Велико спремање куће: #opendata u obrazovanju“ које је било занимљиво и препоручио бих га новинарима (поготово онима у истраживачком новинарству) да не би и убудуће лупетали таблоидне наслове и текстове по својим листовима не знајући праве податке о ономе о чему пишу.

У четири сале (Спејс, Ентер, Инсерт и Алт) 120 предавача/говорника је заинтересованима преносило своје идеје, искуства, размишљања,... са обавезним питањима и расправама после излагања.

 (Извините, али упоран сам у томе да када год могу, енглеске речи преведем на српски јер ако наставимо да у оваквим и сличним случајевима употребљавамо изразе попут, рецимо, speakers, session или event уместо предавач/говорник, излагање и догађај, гомила преводилаца ће ускоро остати без свога посла, а српски језик ће ускоро постати само један од многобројних дијалеката енглеског језика у оквиру глобиша – global + english, језика.

Чувајмо српски језик као зеницу ока свога, да парафразирам једног много већег сина наших народа и народности од мене.  J )

И имало се на овогодишњем, као и на прошлогодишњем скупу, заиста шта и „чути, опипати, омирисати,...“ Од паметних табли, преко роботике, разних софтвера намењених образовању на штандовима, све до слушања искустава наставника, домаћих, из региона и широм света, о примени нових информационо-комуникационих технологија у настави.

 

Заиста је било право уживање присуствовати свему томе.

 

И свугде сте могли видети насмејана лица која са огромним ентузијазмом и потпуно уверена у своју мисију просветљења говоре о потреби да се образовање у потпуности прилагоди новој, трећој по реду, револуцији коју зовемо дигитална.

Ипак, док сам све то посматрао и слушао, и ове године као и прошле, у мени се појавио један црвић сумње (матора дртина, сумњало једно!) у толику ентузијастичку веру у нове технологије која нас убеђује да је све то нешто потпуно суштински ново у образовању. Некако ми је изгледало претерано толико одушевљење свим тим справама, интернет алатима, софтверима и осталим и предубеђење да та, толико помињана дигитална револуција, суштински мења школу какву познајемо, као и све нас учеснике у том процесу образовања.

А онда сам, другога дана конференције, у сали Инсерт намењеној предавачима за област високог образовања, схватио да нисам баш „прасе у Техерану“ на овој конференцији.

Присуствовао сам излагању Алехандра Армелинија под називом „Старо вино и нове боце: Где је нестала иновација“.

 

https://www.northampton.ac.uk/directories/people/ale-armellini  (ЛИНК)

 

Опа!!! Па ово је нешто ипак другачије од оног унисоног одушевљења технологијом којим сам био опкољен са свих страна до тог момента!

Професор Армелини је присутнима (нас око 30) задао пар задатака и поставио пар  питања на које смо одговоре давали образлагањем свог става или дизањем руку (за/против/уздржани).

Рецимо, питао нас је колико нас мисли да је MOOC (ЛИНК) нешто што бисмо могли назвати суштинском променом у образовању. Дигло се неколико руку.

Затим је питао колико нас мисли да је MOOC, у ствари, исто старо предавање какво слушате и у свакој слушаоници било ког факултета, само је окачено на интернет.

Опет се дигло неколико руку. Професор Армелини је закључио да, заправо, 90% присутних није сигурно у то шта мисли о MOOC, односно да, како је он рекао, већина присутних „are sitting on the fence”.

Да не дужим, схватили сте вероватно суштину излагања професора Армелинија. Његово основно питање је:

Колико је употреба нових технологија у образовању нешто заиста педагошки иновативно? И нагласићу још једном, ПЕДАГОШКИ ИНОВАТИВНО.

Или је то исто оно „старо вино“ што смо га имали и у образовању индустријске ере, па га данас само пресипавамо у „нове боце“ дигиталне револуције?

Навео је професор и пар примера за своје тврдње. Рецимо, ако студент пре предавања у градском превозу чита на таблету белешке (скрипта) од јучерашњег предавања (јер од фејсбука на којем виси када је код куће није стигао да те белешке погледа јуче после предавања натенане у свом простору за учење. – Тасина примедба J), колико се то онда заиста разликује од онога када тај исти студент чита те белешке у градском превозу са папира? Колико је тај таблет и доступност тих белешки на нету педагошки иновативно?

Или, ако видите да неко чита књигу са таблета у аутобусу, колико се то заиста разликује од читања папирног издања (хардкопи) те исте књиге у аутобусу?

Читање је читање, зар не? И знање је знање, зар не? И да би се овладало знањем, мора се учити и читати, зар не?

А технолошке иновације су ту само да нам помогну у учењу, али не и да одређују саму суштину учења, а то је стечено знање.

Да се разумемо, професор Армелини уопште не спори да су нове технологије у образовању свакако додата вредност образовању. Али понављам, ДОДАТА вредност. Не и СУШТИНСКА вредност како нам се исувише често представљају.

Такође, он поставља и питање колико су и да ли је уопште употреба нове технологије уједно и некакав нови оригинални педагошки пут, иновација у педагогији.

Професор Армелини још каже да та додата вредност коју нам дају нове технологије у образовању свакако јесте и демократизација образовања.

Али ни он, као ни ја, ту не видимо никакву педагошку иновацију.

Видимо технолошку иновацију, али педагошку не. (И где нестаде та креативност у образовном процесу, мајку му? Утопила се у мору копи/пејстова?)

Овде дођосмо и до самог наслова: Да нису нове технологије у образовању ипак само „нове боце“ у које ми пресипавамо „старо вино“?

Ово излагање професора Армелинија је тако добро „налегло“ на оно о чему и сам размишљам већ годинама користећи разноразне нове технолошке „чврчкове“ у сопственом послу професора. Врло често сам помишљао тада: „А да нисмо ми ипак мало превише заслепљени шареном вашарском светлуцавошћу свих тих нових справа, алата, софтвера? Да нисмо у свему томе заборавили да је образовање пре свега однос наставник-ученик, а не наставник-машина-ученик? Или, да кажем то овако:

Глинене плочице или компјутер, суштина педагошког процеса је иста. Само ми то не видимо од силних лампица и иконица које нам светлуцају са разноразних геџета.

Можда смо сви ми ипак превише заслепљени новим технологијама у образовању као што је Томас Долби својевремено био превише заслепљен науком?

 

 

Шта ви мислите?

 

 



Komentari (225)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

petargli petargli 17:43 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

ovaj nas je u odnosu na taj, francuska kuhinja.

milisav68 milisav68 17:55 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

alselone
Mi smo se dogovorili da deci necemo kupiti klopu u Meku dok sami ne zarade pare i sami je kupe. Ne kazem da ce operativno biti lako, al necemo popustati. :)

Greška, samo stvarate nepoverenje i frustraciju.

Ovako, odvedete ih u Mek, probaju šta tamo ima, pa ih sutra/prekosutra odvedete na najbolje ćevape/pljesak/kolače u gradu, pa ih pitate za razliku.
angie01 angie01 17:57 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

ovaj nas je u odnosu na taj, francuska kuhinja.


albezzahebavanja,

moja majka je radila u Genexu i kada se otvorio prvi Mek, ona je imala uvid u to gde se sta i kako nabavlja i stvarno je sve bilo vise nego ok,...ne znam da l se sada zadrzao taj standard,....al onaj tamo je- katastrofa,....mnogo bolji je Harvis,....sve zavisi ko kupi fransizu.
tasadebeli tasadebeli 19:03 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

petargli

Нисам хтео да доведем у сумњу истинитост приче, него ми је употреба речи „злостављање” изгледала као „карикирање” ...



О, да, у праву си, тај израз "злостављање" је овде врло субјективне природе и зато и изгледа као карикирање.
blogovatelj blogovatelj 19:03 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

ma zanimljivih viđenja na temu



tasadebeli tasadebeli 19:31 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

angie01
NIsi valjda?




pazi, mek nam bio na ulazu u sabvej- nema sanse da se ne oceses, a u izlogu igrackice iz crtaca- svake nedelje nove- pa sad ti zamisli prolaz do rampice za tokine- a mek zivo njesra- ovaj nas je u odnosu na taj, francuska kuhinja.



Водио моје седмаке из наше мале приградске школе у Народни музеј ономад када је било изложено Мирослављево јеванђеље у оквиру изложбе о Немањићима. И намолили ме да после музеја свратимо у Мек на Теразијама.

"Добро, ви уђите, ја вас чекам испред."

Са мном остао још један који је изјавио да то не једе.

После 10 минута уђемо и нас двојица у Мек да видимо шта се догађа.

Њих петнаестак стоји за једним од оних високих столова. Уста пуна, једва жваћу, а трпају у себе још као да нису јели ништа данима. Поред мене Пера, метар и пољски цвет и 20 кила са све патикама и његов другар Вук габарита као три Пере вичу пуних уста:"Разредни, ово ми је четврти!"

"Је ли, момци и принцезе, јесте ли ви приметили да око ових Мекова и продавница брзе хране уопште нема кучића луталица? А требало би по природи ствари да их буде, зар не?"

Побацаше клинци оне до пола поједене мекове на сточић испред себе са гадљивим изразом лица:"Јао, бре, разреднииии!!!!"





(Иначе, у том приградском/сеоском насељу у којем је наша школа у то време си могао да купиш прасе, уређено и испечено, за 2-3 хиљаде динара. Била пала цена меса те године...)







alselone alselone 20:05 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

andja

Kapiram sta kazes. Ja sam bio kontra primer. Davali su mi da klopam sta sam hteo, kod lokalnog Sipca sam tukao pljeske redovno. Ali Mek, Mek je otrovcina najgora. Nisam ja od onih koji bi sve da brane, naprotiv decu pustam da rade i lose stvari dok to ne postane pravilo, pustam ih da probaju.
Jednom sam bio na putu i ostao bez para. Cetiri pet dana sam ziveo na Meku, jeo sam ga za minimum jedan obrok a nekada i za dva. Sunce ti jebem kalaisano kako sam ja smrdeo posle ta cetiri dana. Izbija djubre iz tebe to je cudo jedno. Ne moz saprat.

Ovako, odvedete ih u Mek, probaju šta tamo ima, pa ih sutra/prekosutra odvedete na najbolje ćevape/pljesak/kolače u gradu, pa ih pitate za razliku.

Sumnjam. Mislim da ce reklama, igrackice i gluposti da imaju veci uticaj na deciji izbor od kvaliteta mesa. Oni su em sampioni potrosacke psihologije em napucavaju klopu vestackim ukusima i pojacavacima ukusa tako da neiskusno nepce ne moze da proceni. :)


angie01 angie01 22:45 03.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

Sumnjam. Mislim da ce reklama, igrackice i gluposti da imaju veci uticaj na deciji izbor od kvaliteta mesa. Oni su em sampioni potrosacke psihologije em napucavaju klopu vestackim ukusima i pojacavacima ukusa tako da neiskusno nepce ne moze da proceni. :)


al to ce da se promeni kada odrastu,...hebote, ti si sigurno s odusevljenjem jeo kao mali bareno povrce- narocito najzdraviji kelj,...jos danas imam tikove od njega-i sve sto je super kvalitetno i zdravo, ma nemoj,...sto bi rekao moj drug Stipe, sta sad, 'ocete da mi kazete da sve to sto mi je najsladje, sa sve emulgatorima, bojom, vestackim ukusima ne bi trebalo da jedem:).

pazi dokazano- moj stariji je kao mali grlio litrsku, (a i vece), flasu koka kole dok joj dno ne vidi, ne skida ruke- sad ni da pridje, a tada ga nisi mogao osoliti.

pusti ih povremeno, malo ce da vole i da zadovolje radoznalost i to sto ne smeju ih posebno lozi,...a tek kada budu vise sa drugom decu, imace osecaj uskracenosti.



? А требало би по природи ствари да их буде, зар не?"


jao bre taso, gde si ti video pse lutalice na Terazijama,...a priznaj da je zbog mrskog zapada,...da si pojeo jedan s decom, lakse bi ti bilo, a i nije bas tolka drama kako ste napravili,...evo, jos ste me naterali da branim mekdonald,...a ja sam KFC-jevac
tasadebeli tasadebeli 00:56 04.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

angie01

a priznaj da je zbog mrskog zapada



milisav68 milisav68 07:55 04.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

alselone

Sumnjam. Mislim da ce reklama, igrackice i gluposti da imaju veci uticaj na deciji izbor od kvaliteta mesa. Oni su em sampioni potrosacke psihologije em napucavaju klopu vestackim ukusima i pojacavacima ukusa tako da neiskusno nepce ne moze da proceni. :)

Ej, ono je bilo malo karikirano, to je dug proces.

I nisam mislio da to uradite momentalno, nego polako, kako vreme ide i kako odrastaju.

Prelomna tačka ti je polazak u školu, jer ih tamo čekaju lešinari sa džankfudom svudo oko i u školi, jer nije samo Mek problem, problem su i razne gricklalice, pa tako neki drugari moje dece "doručkuju" smoki i čips.

Zato ti i kažem da morate da ih "obrazujete" vođenjem u Mek, ali i pričom i objašnjavanjem.Ja sam recimo leto pred polazak u školu koristio svaki slobodan momenat da ih odvedem u pekaru (u blizini škole), kupovao kifle/perece/burek i jogurt, onda bi seli u obližnji park, i onako "s nogu" sedeći na klupi, svi zajedno doručkovali.Njima je to bilo baš onako interesantno i zabavno, tako da su posle to usvojili bez nekog velikog problema.

A nismo im ništa branili, jer smo paralelno sa nuđenjem "zdrave hrane", kupovali i gricklalice (smoki, čips, milku, kokakolu), da ne bi bili previše željni toga.

Danas (kada su malo porasli), nema tog čipsa koji će da "zameni" sarmu.
nikvet pn nikvet pn 09:25 04.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

milisav68
Danas (kada su malo porasli), nema tog čipsa koji će da "zameni" sarmu


Па да, мене моја госпоја оптужује да сам једини отац који децу учи да пију. Тачно је, уместо кокаколе и шећерних водица увек предложим добро вино.

Иначе родитељи не секирајте се, чим мало одлете од гнезда одмах им се приједе баш та права клопа коју су прескакали.
milisav68 milisav68 09:56 04.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

nikvet pn
мене моја госпоја оптужује да сам једини отац који децу учи да пију. Тачно је, уместо кокаколе и шећерних водица увек предложим добро вино.

Ma nisi, nego je to kao sramota/loše.

Mene su roditelji (i moji i od nekih drugara), kada smo "stasali" za to neko prvo piće, namerno terali da popijemo pred njima tu prvu čašu vina/piva.

Zašto, pa bolje da ti prvo "pijanstvo" bude tu ispred mene, nego da se prvi put "uroljaš" na nekoj tinedžerskoj žurci, i praviša "sranja".

I obično je bilo tako, deca/drugari čiji su roditelji to strogo zabranjivali su se "urnisali" na žurkama, dok smo mi koji smo imali kakvo-takvo "isustvo" bili umereniji, i vodili/nosili ih kući.



alselone alselone 09:58 04.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

Mozda ste u pravu, razmotricu vase stavove , ali poenta u mom razmisljanju nije da ne jede smece celog zivota nego dok je mali i dok se razvija. Meni je najgore kada vidim bas male klince, 5, 6, 7 godina kako jedu u Meku.
Jukie Jukie 10:18 04.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

alselone
andja

Kapiram sta kazes. Ja sam bio kontra primer. Davali su mi da klopam sta sam hteo, kod lokalnog Sipca sam tukao pljeske redovno. Ali Mek, Mek je otrovcina najgora. Nisam ja od onih koji bi sve da brane, naprotiv decu pustam da rade i lose stvari dok to ne postane pravilo, pustam ih da probaju.
Jednom sam bio na putu i ostao bez para. Cetiri pet dana sam ziveo na Meku, jeo sam ga za minimum jedan obrok a nekada i za dva. Sunce ti jebem kalaisano kako sam ja smrdeo posle ta cetiri dana. Izbija djubre iz tebe to je cudo jedno. Ne moz saprat.

Ovako, odvedete ih u Mek, probaju šta tamo ima, pa ih sutra/prekosutra odvedete na najbolje ćevape/pljesak/kolače u gradu, pa ih pitate za razliku.

Sumnjam. Mislim da ce reklama, igrackice i gluposti da imaju veci uticaj na deciji izbor od kvaliteta mesa. Oni su em sampioni potrosacke psihologije em napucavaju klopu vestackim ukusima i pojacavacima ukusa tako da neiskusno nepce ne moze da proceni. :)




E da, problem je u tim pojačivačima ukusa (a ja sam u autobusu osetio kako isti bazde pa guše dok neki čovek jede naizgled normalnu pljeskavicu; dakle svuda stavljaju)
Možda bi bilo dobro dati im da nekoliko puta povraćaju kad jedu veštačku hranu (mala kombinacija mleko+krastavčići ili šta već pali) da se razvije Pavlovljev refleks mučnine
milisav68 milisav68 10:33 04.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

alselone
Mozda ste u pravu, razmotricu vase stavove , ali poenta u mom razmisljanju nije da ne jede smece celog zivota nego dok je mali i dok se razvija. Meni je najgore kada vidim bas male klince, 5, 6, 7 godina kako jedu u Meku.

Ma to je u redu, nego si ti pomenuo njihovu prvu platu, pa reko` da ti kažem da je tada već kasno.
emsiemsi emsiemsi 19:46 06.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

angie01
ovaj nas je u odnosu na taj, francuska kuhinja.


albezzahebavanja,

moja majka je radila u Genexu i kada se otvorio prvi Mek, ona je imala uvid u to gde se sta i kako nabavlja i stvarno je sve bilo vise nego ok,...ne znam da l se sada zadrzao taj standard,....al onaj tamo je- katastrofa,....mnogo bolji je Harvis,....sve zavisi ko kupi fransizu.

Мама радила у Генексу - ауууу.
У тој удбашкој фирми где су "радиле" тешке комуњаре и њихова деца.
angie01 angie01 23:30 06.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

Мама радила у Генексу - ауууу.
У тој удбашкој фирми где су "радиле" тешке комуњаре и њихова деца.


vidi, emsi, carli, - prijavicu te urednistvu, ovo sto radis je prevrsilo svaku meru- prvo sto ovde siris vrlo uvredljivo fasisticke parole, sovinisticke poklice i sva ta sranja- sto ti vec rekoh da je zabranjeno Ustavom Srbije....a izvini, moju pokojnu majku, koji niti si poznavao, niti bilo sta o njoj znas, niti ovde ucestvuje, da pominjes ovako ruzno i njoj da nadevas svoje umisljene budalastine kao najgori bednik je nesto najodvratnije sto je neko ovde ikada uradio, pored svih prilicno ruznih stvari koje su se desile.


to sto se ti ne slazes sa mojim misljenjem koje ovde iznosim ti ne daje za pravo da sebi dozvolis ovakve bedastoce.

taso, na tebi je takodje da reagujes.
tasadebeli tasadebeli 02:00 07.03.2016

Re: ima zanimljivih viđenja na temu

angie01

taso, na tebi je takodje da reagujes.



Мислим да Емси није имао намеру да увреди твоју маму нити тебе, него је више гађао Генекс као заиста такву фирму.

Могао је то и мало пажљивије да каже.

Могу да замолим Емсија да убудуће не помиње било чије чланове породице у таквом контексту.

Ако баш инсистираш, замолићу Кркара да брише тај коментар (немам ауторску, па немам ни ту моћ).

Не бих сад овде даље... Наставак на ПП...
satinelle satinelle 21:44 02.03.2016

...

Dragi Taso

Nema starog i mladog, ima samo dobrog i loseg vina. Ostalo je marketing.
blogovatelj blogovatelj 20:24 03.03.2016

Pre deset minuta

Dijalog između mog starijeg sina i mene od pre deset minuta. Istog onog sina kome sam nekada pokazivao Never Mind The Bollocks album, samo sad ima skoro dvadesetjednu godinu. Razmena mišljenja kao stvorena da je prenesem, vezana je za temu bloga...
Ja zevam u kompjuter, on jede. Naletim na Fejsbuku na stranicu Turističke organizacije Srbije, pa pročitah da je između Golupca i Kladova Dunav najširi, najuži i najdublji na celom svom toku.
Reših da mu proverim neka opšta znanja...

- Jel znaš koje su najveće reke na svim kontinentima?
- Ne znam.
- Pa šta su te učili u toj tvojoj školi?
- Što da me uče kad mogu da izguglam?!
- Ja kad sam bio kao ti nisam imao Gugl.
- Zato su te i učili.
alselone alselone 20:31 03.03.2016

Re: Pre deset minuta

- Ja kad sam bio kao ti nisam imao Gugl.
- Zato su te i učili.


tasadebeli tasadebeli 00:43 04.03.2016

Re: Pre deset minuta

blogovatelj

- Što da me uče kad mogu da izguglam?!



А да му ти мало одврнеш осигураче у соби, па да почне да учи?

Крајње му је време...




EDIT: Замисли твог сина да се затекне на Дунаву између Кладова и Голупца, а тамо често уме да нестане струје...

Онда може да изгугла оне бабе и деде по селима уз Дунав. Они то знају и без гугла.

Узгред, а јел' Белодедић ту негде препливао Дунав ономад због трансфера из Стеауе у Звезду?

Кад на Јутјубу укуцаш belodedic red star, испод снимака текме са Марсејом у финалу Купа шампиона на првој страници изађе и ово:


blogovatelj blogovatelj 02:04 04.03.2016

Re: Pre deset minuta

А да му ти мало одврнеш осигураче у соби, па да почне да учи?


Ne da uci, nego me strah koliko uci. Za takve su nase babe pricale da mogu da polude od ucenja.
tasadebeli tasadebeli 08:14 04.03.2016

Re: Pre deset minuta

blogovatelj
А да му ти мало одврнеш осигураче у соби, па да почне да учи?


Ne da uci, nego me strah koliko uci. Za takve su nase babe pricale da mogu da polude od ucenja.






Е па, Блоги, било би добро да се сви угледамо на њега. Видиш да живимо у времену и у људском друштву у којем учење не престаје са школовањем.

Ја то ионако радим читав живот и видиш да ни са мојом 51 годином не престајем. Отуд и овај мој текст поводом ИКТ конференције и излагања поменутог профора Армелинија.

(Lifelong learning -ЛИНК)

Што је мени драго јер мислим да је то, тај концепт (Lifelong learning), један од кључних корака ка идеалној људској заједници у којој би већина нас желела да живимо. Или да макар тежимо ка њој, што такође има велики значај.

Можда, када погледаш овај свет око нас, то изгледа као неки сан и звучи утопистички, али човек без сна и човечанство без визије и не може никада да напредује. А простора за напредовање има. О, итекако га има...

И у том смислу онда употреба технологија у образовању на прави начин и са свешћу о могућностима и ограничењима тих технологија заиста и добија своју пуну вредност.

(А крај историје о којем смо слушали последњих четврт века је само једна пука опсена трговаца којима је идеално људско друштво оно у којем су људи потрошачке јединке са бројевима и бар кодовима на себи уместо имена и чији је једини мотив живљења жеља за конзумирањем материјалних добара и ништа више.)


nikvet pn nikvet pn 10:21 04.03.2016

Re: Pre deset minuta

blogovatelj
Dijalog između mog starijeg sina i mene


После једног тромесечја у гимназији моја госпоја оспе тешку паљбу на децу, а богами и на мене како сам их тако распустио у учењу. Добро, да видимо; децо-о-о-о, донесите ми Вујаклију. Седнем, они предамном. Насумице отворим, убодем прстом и питам да ми преведу термин. Од по десет питања добијем по седам, невероватних седам тачних одговора и од сина и од ћерке. Свечано залупим књигу и саопштим јој да не брине, паметна јој деца, нису глупсони, биће од њих људи.

И јесу, завршили обоје државне факултете у року, поносан сам на њих.

(Јуче смо се много лепо провели у Бањи Ждрело, као кад су били маљи деца)

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana