Ekologija| Ekonomija| Hobi| Putovanja| Životinjski svet

Beogradsko Podunavlje – 5 najboljih mesta za ptičarenje

albicilla RSS / 26.08.2014. u 14:29

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke.

Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije).

IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između reka i nasipa. Jedina područja unutar IBA, a preko nasipa, jesu makiške šume, bare Veliko Blato i Reva, kao i Gradska šuma kod Pančeva (između starog i novog puta). Do sada je zaštićen sasvim mali deo IBA, Veliko Ratno ostrvo i zimovalište malih vranaca na Savi, ni 200 ha, ali se u najskorije vreme očekuje zaštita dunavskog forlanda od Pančevačkog mosta pa do naspram Kovilova (što uključuje i Kožaru), kao i bare Veliko Blato.

mapafinal_zps75040ef6.jpgPet najboljih mesta za posmatranje ptica duž Dunava

Sledi izbor pet najboljih mesta za posmatranje ptica duž Dunava, a da pri tom ne izlazite iz grada.

 

DORĆOLSKI KEJ

Kej majora Gavrilovića, obično nazivan Dorćolski kej ili, po sportskom centru, 25. maj (44°49'50.68"N, 20°27'16.01"E), nesumnjivo je jedno od najboljih mesta za ptičarenje u glavnom gradu (pristup: do tamo voze autobusi 79 i 24). Sudaranjem dve moćne rečne struje, Save sa prosečnih 1685 m3 vode u sekundi sa Dunavom sa 5476 m3/sec, dolazi do usporavanja toka i taloženja nanosa, čemu dugujemo i postojanje ostrva na ušću, kao i plićaka oko njih. A sve to privlači ptice vodenih staništa, posebno gnjurce i kormorane, patke i labudove, ponekad i guske. Ako izuzmemo manja jata uz obalu, ptice se pretežno grupišu u plićoj i usporenoj vodi uz Veliko Ratno ostrvo, pa su kojih 400 i više metara udaljene, što zahteva malo snažniju optiku.

Najbolji period za ptičarenje ovde je od pozne jeseni pa do kraja zime. Kada prostrana močvarna područja na severu Evrope počne da okiva led, ptice koje se u vodi i hrane prisiljene su da krenu ka jugu. A srpski potez Dunava se retko ledi, pružajući tako odlične uslove za zimovanje u više sektora, među njima i na vodama beogradskog ušća. 

Na samom Ratnom ostrvu i okolnoj akvatoriji zabeleženo je oko 170 vrsta, od čega je sa ovog keja posmatrano preko 90 vrsta ptica. U zimskim mesecima se oko Ratnog ostrva okupi i desetak hiljada gluvara, riđoglavih pataka i liski, iako je za toplijih zima taj broj obično tek par hiljada. A među tolikim hiljadama ptica uvek su prisutne i neke ređe vrste, koje zahtevaju pažljivo osmatranje i oštro oko da bi u masi bile uočene.

Ptice: Zimi su redovni sivi galeb, patka dupljašica, patka njorka, a česte su i plovke zviždara i šiljkan, dok u ređe vrste spadaju veliki ronac (povremeno i srednji), prevez, morska crnka, baršunasti turpan, patka ledenjarka, kao i crnogrli morski gnjurac. Tokom zime redovni, mali vranci se ne gnezde u bližoj okolini, pa u proleće i leto odsustvuju iz grada. Od februara i u martu javlja se plovka grogotovac, a krajem marta se sa seobe vraća i nad obalom viđa crna roda (i ponovo na jesenjoj seobi krajem septembra i tokom oktobra). Na Ratnom ostrvu se i gnezdi par orlova belorepana koji se viđaju cele godine, a najlakše zimi, kada love patke oko ostrva. Tokom marta i novembra mogu se videti i ždralovi, a u jesen je posmatran je i retki mali galeb (sep-nov), kao i velika čigra (sep-okt).

Taktika: Ista kao i za Adu Huju (naredno mesto).

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta

Patkarenje na Dorćolskom keju

http://blog.b92.net/text/13831/Prevez/

http://blog.b92.net/text/13937/15-minuta-Dunava/

 

ADA HUJA

pentagram1_zpsec18f45e.pngSledeća zimska tačka nalazi se kojih 4,5 km nizvodnije – ozidani kej na Adi Huji (44°49'23.87"N, 20°30'35.54"E). Ovde je Dunav dvostruko širi pa, iako je ornitološki teleskop poželjan i na dorćolskom keju (ali tamo možete i bez njega), na Adi Huji praktično ne možete bez snažnijeg uvećanja. Jedini plićaci koji mame ptice nalaze se uz suprotnu obalu, 1000 metara od vas, ali oni privlače znatno manji broj i vrsta i jedinki. Pa zašto onda uopšte dolaziti ovde? Zbog galebova koji ujutru i popodne plivaju na sred reke, kao i jata u letu, posebno prisutnih u pozno podne, kada se desetine hiljada ptica vraćaju s komunalne deponije u Vinči ka svojim (još uvek nedovoljno poznatim) spavalištima. Najbolji period za ptičarenje je od pozne jeseni pa do kraja zime.

Pristup: do Ade Huje idu 25P, 32, 32E, 35, 35L, 74, 202; izađite na četvrtoj stanici posle Pančevačkog mosta. Postoje dva pristupna puta do keja, oba markirana žutim putokazima za prodavnicu "Uradi sam".

Ptice: Ovde se sreću desetine hiljada običnih galebova, te hiljade morskih i nešto manje sinjih, kao i sivih galebova (koliko se slično zovu, podjednako slično i izgledaju i potrebna je umešnost i iskustvo da bi se uzajamno razlikovali). U svoj toj masi naći će se poneki mrki galeb, u proseku nekoliko puta svake zime. Ipak, prave retkosti Ade Huje su četvrti crni galeb (zima 2013-14) i šesti veliki crnoglavi galeb (februar 2012) ikada posmatrani u Srbiji. Redovno se viđaju i mali vranci, povremeno i orao belorepan, a tokom hladnijih perioda zime ovde su beleženi i veliki ronci. (U proleće se na Milićevom brdu, iznad Ade Huje, mogu sresti i živopisne pčelarice, koje se tu gnezde u rupama u kopovima ilovače. Iz Afrike se vraćaju početkom maja, da se u drugoj polovini jula počnu okupljati u manja jata i već od sredine avgusta seliti u Afriku.)

Taktika: Za oba ova keja važi, nemojte raniti izjutra - nad vodom je često magla. Dešavalo mi se da u gradu nema ni traga magli, pa siđem do reke – koju potom uopšte ne vidim, o pticama da i ne govorim. Oblačite se u više tankih slojeva, biće vam toplije, a po potrebi ćete se i lakše raskopčati. Nad rekom uvek ima nekog strujanja vazduha koje je zimi vrlo neprijatno - ne zaboravite toplu kapu i rukavice. Planirajte obilazak tako da ptičarenje završite čajem ili kuvanim vinom u nekom kafeu. 

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta

Galebarenje na Adi Huji

 

KOŽARA

S dolaskom proleća, preporučljivo je istražiti levu obalu Dunava. Jedno od najbližih područja jeste plavna zona Kožara (44°51'15.97"N, 20°26'0.02"E), između reke i nasipa, a naspram Velikog Ratnog ostrva. Najbolji period za ptičarenje je april/maj i odmakli avgust/septembar.

Pristup: Ako idete automobilom, nakon Pančevačkog mosta sledite Zrenjaninski put do četvorokrake raskrsnice (44°52'42.83"N, 20°27'59.96"E) na kojoj skrećete levo, pa pratite put, da nakon trećeg pređenog kanala skrenete polulevo i uđete makadamom na područje Kožare. Ako idete autobusom, uzmite 104, idete istom rutom, a sidjite posle rasadnika Flore Expres, pa pešice preko nasipa. Jednom unutar Kožare, sa puta možete pešice i levo i desno, a ako krenete levo, čeka vas veće prostranstvo za istraživanje.

Staništa: Iako ćete se najviše kretati rubom plantaža klonske topole, nailazićete i na manje autohtone sastojine hrasta i jasena, a što dalje nizvodno odmičete, na pojaseve autohtonih vrba i topola. Vlažne livade su pretežno zarasle u šibljake invazivnog američkog bagremca.

Ptice: na samoj Kožari poslednjih godina zabeleženo je oko 110 vrsta - labud grbac, plovka grogotovac (obe su gnezdarice Kožare), crna roda, mali vranac, žuta čaplja, gak, kobac, lastavičar, crvenonogi i sprudnik pijukavac, retka siva žuna (novembar), mali detlić, vodomar, vuga, gavran, žuti voljić, obični i šumski zviždak, dugorepa senica.

Taktika: S toplijim vremenom menja se i dnevni raspored aktivnosti ptica, pa s njim – i ptičara. U proleće se ide rano ujutru, od izlaska sunca, pa još 3-4 sata, jer kasnije uglavnom opada aktivnost ptica; i potom ponovo popodne, nekoliko poslednjih sati obdanice (ali su ptice tada ipak manje aktivne nego ujutru). U zavisnosti od vodostaja, razmotrite nošenje gumenih čizama, a od početka maja nosite i insekt repelent.

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta

Dunav, Beograd, maja

 

 

REVA

pentagram2_zpsf2fa2003.pngSledeće mesto, zanimljivo u proleće (sezona gnežđenja tokom maja i juna) i pozno leto (jesenja seoba tokom avgusta i septembra), jeste bara Reva (44°50'51.73"N, 20°31'59.39"E) u Krnjači. Toponim “reva” označava rukavac koji odvodnjava rit, a Reva je u prošlosti odvodnjavala svih 400 km2 Pančevačkog rita, pre nego što je isušen u prvoj polovini XX veka.

Pristup je preko Pančevačkog mosta i dalje za Pančevo. Za samu baru se skreće nakon MOL-ove benzinske pumpe desno, a naspram velikog žutog znaka za “Pevec”. Ako idete autobusom, uzmite 108 kod Omladinskog stadiona (ide na svakih pola sata) i siđite kod Rafinerije Beograd. Dalje vas iza MOL-ove pumpe i pored Jeep Commerce-a vodi makadam koji ide sve do Dunava. Zaustavite se kod mosta preko bare i osmatrajte s trotoara (posle možete da istražite i nasip duž Dunava).

Staništa: otvorena voda, lokvanji i pojas trske uz baru, autohtone vrbe i topole sa severne i plantaža klonske topole s južne strane Reve. Naspram bare, a duž Dunava, pružaju se kubici, niz bazena nastalih kopanjem zemlje za izgradnju nasipa, koji u sezoni gnežđenja pružaju uvid u to šta se sve gnezdi u plavnoj zoni reke. 

DSCF0716-Copy_zpsec1a59fc.jpgSkretanje s Pančevačkog puta

Ptice (samo bara): labud grbac, plovka grogotovac, patka njorka, mali gnjurac, čapljica (lako se viđa), žuta čaplja, gak, orao belorepan, žalar slepić, polojka, sprudnici pijukavac i migavac, belobrka čigra, kukavica, soko lastavičar, rusi i sivi svračak, senica vuga, veliki trstenjak.

DSCF0712-Copy_zps665bd1af.jpgMost preko bare Reve - mesto za ptičarenje

Taktika: Po sunčanom vremenu izbegavajte da dođete neposredno po izlasku sunca, jer se veći deo bare pruža ka istoku, pa će vas zaslepiti refleksije sunca sa površine vode.

DSCF0708-Copy_zpsbecba45f.jpgPogled ka istoku - tu je uvek više ptica

Mimo ptica, Reva je i značajno stanište odonata (vilinskih konjica). Dok je u Vojvodini zabeleženo 37 vrsta, sa ove bare je poznato čak 30.

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta

 

VELIKO BLATO

pentagram3_zpsc4f7b9cd.pngVeliko Blato (44°52'11.50"N, 20°29'27.73"E) je jedan od poslednjih močvarnih ostataka nekada po lovu na barske ptice nadaleko čuvenog Pančevačkog rita.

Pristup Zrenjaninskim putem do kanala Sebeš, pa pred samim mostom desno. Autobusi 95, 96 i 104 staju odmah nakon mosta. Na Velikom Blatu se danas nalazi ribnjak Mika Alas,  koji je privatno vlasništvo, pa je pre posete potrebno pitati telefonom upravu za dozvolu za oblizak (do sada su uvek bili naklonjeni posetiocima s dvogledom).

Period: Veliko Blato je zimovalište, odmorište tokom seobe i gnezdilište ptica, pa je područje zanimljivo za posete tokom čitave godine. Zimi se ovde okupljaju brojni galebovi, čaplje i patke, uključujući šarenu utvu koja se kod Ratnog ostrva retko viđa. U februaru kreće seoba močvarica koja će u martu dostići vrhunac. U aprilu je izražena seoba ptica pevačica, dok na površini ribnjaka ćubasti gnjurci izvode svoje ritualno udvaranje. Na Velikom Blatu je i gnezdilišna kolonija gaka, te crvene i žute čaplje. Nakon gnežđenja počinje malo zatišje, da se sa odmicanjem leta po muljevitim rubovima jezera pojave šljukarice. Najizraženija seoba pataka je tokom novembra i decembra, a u januaru se ribnjak prazni, pa se prostrano jezero pretvara u nekoliko manjih bara.

Staništa: otvorena voda, muljeviti plićaci mladičnjaka i, po nižem vodostaju, glavnog jezera, pojas trske oko jezera (najširi sa istočne strane).

DSCF8463-Copy_zps20f38b57.jpgJanuarski sumrak na ribnjaku, 2014.

Ptice: ovde je zabeleženo oko 90 vrsta, što ni približno nije kompletan broj – divlja guska, šarena utva, plovke kašikara i grogotovac, patka njorka, čapljica, crvena i žuta čaplja, gak, bela i crna roda, eja močvarica, zimi i poljska eja, orao belorepan (lako se viđa, posebno u pozno proleće), vivak, crna čigra (na seobi), belobrka i obična čigra, senica vuga, brkata senica, obični cvrčić i cvrčić trščar, livadska trepteljka, barska strnadica.

Taktika: Ribnjak je moguće obići pešice, u krug (oko 6 km), a možete i samo trećinu tog kruga, pa se vratite (u tom slućaju krenite na zapad, pojas trske je uži, pa se više vidi), ali nemojte zaboraviti ni mladičnjake, istočno od upravne zgrade. U zavisnosti od vremenskih prilika prethodnih dana, razmotrite nošenje gumenih čizama, a od početka maja nosite i insekt repelent.

Internet resursi: Spisak zabeleženih vrsta

 

DODATNI LINKOVI

O IBA području UšćeSave u Dunav

Ptičarenje za početnike u 7 koraka

Imena ptica Evrope (latinski/engleski/srpski)

 

Ovaj vodič je razvijen tokom evaluiranja potencijala Dunava za razvoj ekoturizma, a u okviru projekta NVO Supernatural “Birdwatching Beograd i NP Đerdap” koji je finansirao DCC (Dunavski centar za kompetenciju), s ciljem da se domaćim i stranim gostima ponudi birdwatching kao ekoturistički proizvod Podunavlja.

Atačmenti



Komentari (14)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

NNN NNN 15:08 26.08.2014

Ich habe eine "patchka"

Za vikend u selu, sam video gavranove, na bukvalno istom mestu gde sam video i rodu (belu, je l' te)

U subotu sam video dve korvide, oglašavale su se sa kra kra (ali još uvek numem da razlikujem prtice po zvuku) bile su dovoljno crne da pomislim da nisu vrane, ali nisam imao s čim da ih uporedim, a ipak sam mislio da nisu gačci koji se često viđaju, po letu (nisu mahali krilima) i po glasu su delovali kao krupnije ptice, pa sam se ponadao da su gavranovi, ali nisam imao dokaz, a prepoznavanje ptica u letu je stepen više u odnosu na prepoznavanje statičnih...

Onda sam u nedelju otišao ponovo
(ne zato što sam neki ludi ptičar, nego zato što je tu izvor vode )
i ponovo slična priča (ovog puta tri tice)
i onda sam čekao nekoliko minuta, ali je ptica proletela prilično nisko da bih uočio siluetu, onda sam sišao 10-ak metara niže (na sam izvor) a bukvalno iznad mesta gde sam prethodno čekao je u letu pozirao gavran sa prefektom suluetom klinastog repa, baš sam se nekako obradovao, ali nisam uspeo da napravim fotografiju...
ima dana...
albicilla albicilla 15:53 26.08.2014

Re: Ich habe eine "patchka"

Još samo da nađeš mesto bliže kući, koje možeš nedeljno da obilaziš...
albicilla albicilla 16:04 26.08.2014

SUPERNATURAL

nisam siguran da onaj gornji link do supernaturala radi, pa evo jos jednog

SUPERNATURAL

www.supernaturalfest.com

www.supernatural.rs

ephemeris ephemeris 08:32 27.08.2014

Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

NNN NNN 08:43 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

bilo je gomila Pere Detlića na YT odlična slika, naša sinhronizacija i onda su uklonjeni zbog autorskih prava
alselone alselone 08:46 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

naša sinhronizacija i onda su uklonjeni zbog autorskih prava


Ne znam sto nema vise tih starih crtaca? Bila je prica kako su izgoreli petog oktobra kad je zapaljen RTS, ne znam da li je istina...
NNN NNN 09:07 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

ili za vreme bombardovanja...
uglavnom sramota je ako je bilo šta od ta dva tačno,
mogli su da (ponovo) angažuju Đuzu, Nikolu Simića...
Jukie Jukie 09:32 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

NNN
mogli su da (ponovo) angažuju Đuzu, Nikolu Simića...

(pa umrli su)

Ili bilo koga drugoga ko lepo sinhronizuje. Meni se jako dopada "Benovo i Holino malo kraljevstvo", baš se po glasu oseća da izražajno glume, nije da samo čitaju tekst
NNN NNN 09:59 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

daleko bilo, još su živi (zato sam baš njih i pomenuo, a ne npr. legendarnog Miću Tatića)

Malo kraljevstvo jeste lepo sinhronizovano.

Sve sinhronizacije bi trebalo da rade glumci, jer i crtani likovi imaju karakter, a ne samo da neko pročita tekst što jeftinije.

Ne čujem kakva je ovde sinhronizacija (ne radi mi mi zvuk u YT na poslu


Baš lep trol
albicilla albicilla 12:10 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

jeste li nekad pokušali da tražite i posmatrate baš detliće?

što oni umeju da zezaju....
NNN NNN 12:16 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

Imam (bar) par na drvetu preko puta u selu, stalno se svađaju i nemoguće ih je fotografisati!

Mi laici kad kažemo detlić mislimo na detliće,
a ornitolozi razlikuju malog i srednjeg sa par stotina metara (bar mi je tako delovalo na Avali), ja ih ne bih razlikovao ni da mi skakuću po radnom stolu...
albicilla albicilla 12:39 27.08.2014

Re: Ovako to rade Amerikanci (i Rusi)

a ornitolozi razlikuju malog i srednjeg sa par stotina metara (bar mi je tako delovalo na Avali),


Malog možeš lako da razlikuješ od drugih - mali je, ali na toj Avali ih ima šest različitih vrsta, koje se sve obično skrivaju baš sa suprotne strane debla...
albicilla albicilla 12:48 27.08.2014

Retke tice beogradske

Moguća siva čiopa Apus pallidus na Bulevaru Revolucije, BGD, viđa se nisko nad krovom broja 97.

Gledao sam danas jednu pticu spram oblačnog, ali svetlog neba, ali prebrzo nesta iza zgrade. Delovala je malo svetlije od crne čiope A. apus, ali ne toliko da bih je po tome i odredio, a grlo joj ne videh.

Ali, kada 25, pa 27. avgusta svaki put nisko, nad istim krovom, posmatrate čiope u BG, to bi lako moglo da sugeriše gnežđenje sive čiope (pošto su se crne odselile pre par nedelja), ali nije nemoguće i da je neka crna izgubila kalendar...

Siva čiopa


Crna čiopa


..pa vi sad budite pametni...
albicilla albicilla 23:03 27.08.2014

nestale slike

...ce se, kaze bezobrazna foto-kanta, vratiti 28-og u mesecu, jer sam se tog dana kod njih uclanio. iako sam ispunio samo 4% tog silnog besplatnog skladisnog prostora kod njih, valjda je poseta mojim blogovima narasla toliko (ako ih dobro razumem) da je u poslednjih mesec dana dostignut (verovatno neki novouvedeni) 10GB bandwidth limit???

moji postovi unutar poslednjih mesec dana imaju preko 5000 citanja, sto mi je mozda rekord za pisanija iskljucivo o pticarenju, ali sam taj nivo prometa sigurno visestruko prevazilazio kada sam pisao o drvoseku, pa imao po 200-300 komentara po postu.

ne znam sta dalje, mrzi me da prelazim na placenu opciju, ne volim da na netu ista placam, osim opipljive 3D robe. (edit: evo, vratile su se sve slike), ali - sta rade drugi blogeri, placaju li ili sta? da li da otvaram novi besplatni nalog u nekom ljubaznijem skladistu? sta predlazete?

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana