Ekologija| Nauka| Sport| Zabava| Životinjski svet

BROJKE

albicilla RSS / 19.04.2012. u 20:56

Sadašnji No.1 ptičar sveta, Tom Gullick, posmatrao je zapanjujućih 8935 vrsta ptica. No.2, Jon Hornbuckle, je sa 8846 – skoro 90 vrsta kraći. Da li je uopšte moguće smanjiti taj jaz? Obojica su proputovali planetu uzduž i popreko i, da bi videli još 90 vrsta, treba da preplove ivice poznatog sveta i survaju se u ambis s one strane mape.

birding2010.jpg 

Srećom, to je problem koji me nikada neće mučiti…

Ipak me buni, da li se služe istom listom vrsta? Šta ako se Gullick služi listom International Ornithologists' Union (nekada International Ornithological Congress – otuda skraćenica IOC), koja poznaje 10.474 vrsta, a Hornbuckle recimo Clements listom koja priznaje tek 10.161 vrsta – to je preko 300 spornih (pod)vrsta! Mnogo je “lakše” štiklirati ptice na listi IOC-a.

A koliko je ptica oko vas? Iako je u Evropi zabeleženo oko 1000 vrsta, tek nešto više od polovine – 525 (a i od toga, dve već izumrle, a možda i treća) biogeografski pripadaju Evropi i redovno provode bar deo godine u njoj. (One druge su se u Evropi obrele tako što su sledile neispravne kompase, pa preletele ivicu svog sveta.)

Broj vrsta ptica registrovanih u granicama ne tako davne SCG iznosio je 378 (Vasić, 1995), uz još četiri vrste koje su bile u najavi (zabeležene u susednim zemljama, pa očekivane i kod nas). No, kako nam se od tada domovina u više navrata smanjila, a vlada nije pokazala sklonost da angažuje stručnjake koji bi joj, ovako krnjoj, popisali biodiverzitet, mi se služimo nekim sasvim provizornim ciframa, koje se uglavnom kreću unutar raspona od sigurne 342 vrste, pa do pretpostavljenih 360 ili tako nešto…  

Kada već pokušavamo da prebrojimo ptice unutar nedefinisanih granica, uzmimo za primer Beograd i njegov diverzitet ptica, pa krenimo od šireg ka užem području. Puzović i saradnici (2009) za područje od međunarodnog značaja za ptice (IBA) pod nazivom “Ušće Save u Dunav” navode kako je do sada zabeleženo oko 210 vrsta, dok stvarno bogatstvo preocenjuju do 230 vrsta. Treba pri tom imati na umu granice i staništa tog područja. Naime, ono pokriva prvih 10 km toka Save i 39 km toka Dunava, a zahvata više ili manje očuvane delove plavne zone reka i, ma koliko to područje bilo najvećim delom utkano u urbano tkivo Beograda, ono na svom nizvodnom i uzvodnom delu praktično izlazi iz njega.

5RS017IBAUsceSaveuDunav500.jpg 

Srce tog IBA područja predstavljaju Veliko i Malo Ratno ostrvo, te plavni kompleks Kožara, koji su praktično sa svih strana okruženi izgrađenim područjima. Paunović (1991) za Ratna ostrva navodi 42 vrste močvarica, pretežno zimovalica, da kasnije (Paunović & Karapandža) objavi spisak 196 vrsta ptica istog područja. Marinković i saradnici za Ratna ostrva navode 163 zabeležene vrste i dalje kažu da se tom broju mogu dodati još 30 vrsta, koje su se pre izgradnje Novog Beograda mogle sresti na ovom prostoru, a koje “nisu konstatovane novijim istraživanjima”. Puhalo i saradnici (2010) za plavnu zonu Kožara, naspram Ratnog ostrva, navode 109 vrsta ptica, a za nedaleki ribnjak Mika Alas, u Krnjači, Dajović (2004) navodi 83 vrste.

No, iako se u svim ovim primerima nesumnjivo govori o pticama Beograda, i dalje se govori o plavnoj zoni Dunava i ostacima močvarnih staništa nekada po vodenim pticama čuvenog Pančevačkog rita, a ne o urbanoj sredini.

Dajović (1998) za “šire područje Beograda”, gde je najveći deo istraživanja vršen na Ušću i Novom Beogradu, navodi 116 zabeleženih vrsta. I ponovo, veći deo vrsta pripada prostranim vodenim površima Ušća i područjima koja su izložena redovnom plavljenju (peskoviti i muljeviti sprudovi i obalni plićaci, vodoplavne šume, plavne livade i stajaće vode rukavaca i bara, itd).

Postavlja se pitanje koliko je bogatstvo ptica urbanog tkiva grada? Stanimirović (1998) je u Banjičkoj šumi zabeležio 71 vrstu. Da li se Banjička šuma može smatrati delom urbanog tkiva, ili je ipak reč o prirodnom staništu? S obzirom na to da je sa svih strana okružena izgrađenom zonom (mada postoje zeleni koridori koji je povezuju sa Košutnjakom i Miljakovačkom šumom), te na podatak da se radi o sađenoj park-šumi sa neobičnim sastavom vrsta drveća u kome dominiraju one sa severa Evrope (što uslovljava atipičan sastav vrsta ptica u kome praktično odsustuju neke, kod nas, česte vrste), dakle, o vrlo neprirodnom staništu, držaću se stanovišta da se ta šuma, kao i manje parkovske površine okružene zgradama, uklapa u urbanu celinu i njena staništa.

Ptice Beograda je još od sredine XIX veka izučavalo više prirodnjaka, ali su ti podaci pretežno neobrađeni i nedostupni javnosti. Ipak, sistematska ornitološka istraživanja Beograda počinju tek u drugoj polovini XX veka. Vasić objavljuje “Ptice užeg područja Beograda”, gde navodi 90 vrsta (starog Beograda), a nešto kasnije i “Dopune spisku ptica užeg područja Beograda” (1970, 1975). Vasić i Stevanović daju broj od 96 vrsta za najuže gradsko jezgro, da Vasić potom proširi područje istraživanja i na Ušće, Novi Beograd, Zemun, Dedinje i Topčider, pa doda još 31 vrstu, stižući do 127 vrsta ptica Beograda. Međutim, tek kada se podaci Milice Dajović (1998) kombinuju sa Vasićevim (1970, 1975), dobijamo broj od 169 vrsta ptica Beograda, onako kako ga prostorno najčešće shvatamo (Zemun, Novi Beograd, Beograd, plus Ratna ostrva).

Vratimo se sada na (šire) IBA područje Ušće Save u Dunav sa procenjenih 230 vrsta u manje ili više očuvanim prirodnim staništima, potom na (uže) područje Beograda sa Novim Beogradom, Zemunom, Ušćem i Topčiderom sa oko 170 vrsta, te najuže gradsko jezgro sa oko 95 vrsta ptica. To možemo da uporedimo sa faunom ptica SCG (Vasić, 1995), kojoj je biogeografski pripadalo 333 vrste, ili sa ornitofaunom Evrope kojoj biogeografski pripada 525 vrsta (a redovno se beleži preko 600 vrsta). Tako dolazimo do podatka da se u užem području Beograda sreće 29% vrsta SCG, te da se u širem području BG sreće 51% vrsta SCG, odnosno 32% vrsta Evrope, a u beogradskom IBA podučju je do sada zabeleženo 40%, a stvaran diverzitet vrsta ptica procenjen na 44% vrsta Evrope.

posterCBfin.jpg 

Ne biste li šta od toga i vi uspeli da prepoznate, Liga za ornitološku akciju Srbije je objavila poster češćih vrsta ptica, za koji je fotografije ljubazno ustupio doskorašnji ambasador republike Poljske u Beogradu, Maciej Szymanski, a koji će biti promovisan u nedelju na štandu LOA na festivalu Supernatural na Adi Huji.

LITERATURA

Dajović, M. (1998) Rezultati posmatranja ptica šireg područja Beograda u periodu 1990-1997. Ciconia, Vol. 7: 39-54.

Dajović , M. (2004) Ptice ribnjaka Mika Alas i zaštita biodiverziteta. Diplomski rad, Biološki fakultet u Beogradu.

Marinković, S, Skorić, S, Karamata, O, Rakočević, B. (in press) Bird watching na Velikom Ratnom ostrvu. Beograd.

Paunović, M. (1989) Struktura i sezonska dinamika faune ptica beogradskog ušća i njegovih ostrva. Diplomski rad, Biološki fakultet u Beogradu.

Paunović, M. & Karapandža, B. (eds) (??) Prirodne vrednosti Ratnih ostrva i beogradskog ušća – stanje i perspektive. Mladi istraživači Beograda i Društvo za očuvanje divljih životinja “Mustela”, Beograd.

Puhalo, S, Dajović, M, Simić, D, Nikolić Antonijević, J. (2010) Pripremni elaborat o biodiverzitetu plavne zone “Kožara” i razmatranje mogućnosti i modaliteta njene zaštite. Liga za ornitološku akciju Srbije, Beograd.

Puzović, S, Sekulić, G, Stojnić, N, Grubač, B, Tucakov, M. (2009) Značajna područja za ptice u Srbiji. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.

Stanimirović, Ž. (1998) Dijagnoza naselja ptica Banjičke šume u Beogradu. Diplomski rad, Biološki fakultet u Beogradu.

Vasić, V. (1970) Ptice Beograda – faunistički spisak. Larus, Vol. 21-22:  130-136.

Vasić, V. (1995) Diverzitet ptica Jugoslavije s pregledom vrsta od međunarodnog značaja, p. 471-516. In: Stevanović, V. & Vasić, V. (ed) Biodiverzitet Jugoslavije, Beograd.

logo_n7.jpg 

Poster je štampan u okviru aktivnosti na projektu Wings Across the Balkans, koji na čitavom području zapadnog Balkana vodi BirdLife International, uz finansijsku podršku Evropske komisije.



Komentari (24)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Milutin Milošević Milutin Milošević 09:02 20.04.2012

Osmatranje

Dakle, isplatilo se ono tvoje osmatranje iz Promaje
albicilla albicilla 09:08 20.04.2012

Re: Osmatranje

Milutin Milošević
Dakle, isplatilo se ono tvoje osmatranje iz Promaje


pa nije to - to, tako sam samo petnaestak vrsta pratio i nijednu novu za beograd. a i tome se blizi kraj. samo jos jedan put.
Milutin Milošević Milutin Milošević 09:21 20.04.2012

Re: Osmatranje

Ma, šalim se ja. Hteo sam da kažem da mi je drago da postoje napori da se prate i očuvaju ptice i druge biljne i životinjske vrste
albicilla albicilla 09:38 20.04.2012

Re: Osmatranje

Milutin Milošević
Ma, šalim se ja. Hteo sam da kažem da mi je drago da postoje napori da se prate i očuvaju ptice i druge biljne i životinjske vrste


postoje. mene nervira sto je drzava duzna da stiti nas biodiverzitet, sto se na to i formalno obavezala, i sto misli da se to radi grejanjem stolica u ministarstvima i prepisivanjem nasih podataka, za koje nas ne placaju, niti ikako podrzavaju (na lokalu je malo bolje, no, na nivou drzave je katastrofa), pa se ne sete niti da nas referenciraju ili, ne dao bog, kada im napisemo pola studije (zato sto, eto, naivno smatramo da je uzasno vazna), navedu kao koautore (u zamenu, bar, za nedostajuce honorare). eto. postoje napori.

EDIT: budi siguran da ce se i ovaj blog naci prepisan u neki drzavni dokument. nereferenciran. i za to ce neki cata dobiti platu.
kakapo kakapo 10:23 20.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

tako sam samo petnaestak vrsta pratio

Očekivalo bi se više za Promaju. Ja sam s prozora u centru grada, koliko mogu da rekonstruišem (pošto nisam sve beležio), video nekih 17 vrsta.
albicilla albicilla 10:56 20.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

kakapo
tako sam samo petnaestak vrsta pratio

Očekivalo bi se više za Promaju. Ja sam s prozora u centru grada, koliko mogu da rekonstruišem (pošto nisam sve beležio), video nekih 17 vrsta.


moze vise, ali sam ja odatle ciljano pratio male vrance, plus druge vodene 'tice, pa mi te neke dodatne nisu radile pos'o
Jelica Greganović Jelica Greganović 22:47 20.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Kad smo već kod prozorskog osmatranja, ja Pticolože imam kulminaciju onog problema sa galebovima...dakle, da li kad ujutru otvoriš prozor u centru grada i ugledaš dva galeba koja urličući, iznad zgrada, proganjaju omanjeg sivkastog ždrala, treba da se vratiš u krevet...ili nešto treće?
Jukie Jukie 23:13 20.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Jelica Greganović
Kad smo već kod prozorskog osmatranja, ja Pticolože imam kulminaciju onog problema sa galebovima...dakle, da li kad ujutru otvoriš prozor u centru grada i ugledaš dva galeba koja urličući, iznad zgrada, proganjaju omanjeg sivkastog ždrala, treba da se vratiš u krevet...ili nešto treće?

Uzmeš i slikaš
albicilla albicilla 06:41 21.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

ugledaš dva galeba koja urličući, iznad zgrada, proganjaju omanjeg sivkastog ždrala, t


auch.... sledeci put pazi sta prethodne noci konzumiras... to vec postaje opasno, znas, neki ljudi vide i ruzicaste slonove... otvorilo mi je oci sto vise ne zivis u istom gradu, a u nebu nad tobom je i dalje ista slika... ili isti simptom....
Jelica Greganović Jelica Greganović 08:05 21.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Ne, ne...to je isti grad, došla sam na vikend...i još nešto, shvatila sam da ono sivo, progonjeno je možda čapljica, a ne ždral, tebi je razlika ogromna, a meni se desi da pogrešim. Nego, da ti batališ te divljine, tamo je dosadno, dođi kod mene na terasu da vidiš spektakel nebeski.
kakapo kakapo 08:15 21.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Jelica Greganović
Kad smo već kod prozorskog osmatranja, ja Pticolože imam kulminaciju onog problema sa galebovima...dakle, da li kad ujutru otvoriš prozor u centru grada i ugledaš dva galeba koja urličući, iznad zgrada, proganjaju omanjeg sivkastog ždrala, treba da se vratiš u krevet...ili nešto treće?

Larusofobija? (a nema veze s enciklopedijom)
albicilla albicilla 08:24 21.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Jelica Greganović
Ne, ne...to je isti grad, došla sam na vikend...i još nešto, shvatila sam da ono sivo, progonjeno je možda čapljica, a ne ždral, tebi je razlika ogromna, a meni se desi da pogrešim. Nego, da ti batališ te divljine, tamo je dosadno, dođi kod mene na terasu da vidiš spektakel nebeski.


hmmm... mozda nycticorax nycticorax (nisam ucio latinski, ali meni to zvuci kao nocnigavran nocnigavran, mada se u stvari zove gak)?
Jelica Greganović Jelica Greganović 21:15 21.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Nije gak, znam kako izgleda gak...
Jelica Greganović Jelica Greganović 21:15 21.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Potkume, Hičkok bi krepao od zavisti, već dve godine gledam avijacijske obračune i slušam galebove kako se deru u letu po centru grada. I to u pozne noćne sate...
albicilla albicilla 21:37 21.04.2012

Re: prozorsko osmatranje

Jelica Greganović
Potkume, Hičkok bi krepao od zavisti, već dve godine gledam avijacijske obračune i slušam galebove kako se deru u letu po centru grada. I to u pozne noćne sate...


aj' kad velis. gledao sam danas tekunice i konopljarke po fruskoj gori :)
deset_slukom deset_slukom 18:49 20.04.2012

Majke mi

Apropo onih rekorda - ako se ptice ne fotografišu, kako su dokazali šta su gledali? Ako je na poverenje, moglo bi i tebe da krene...
albicilla albicilla 19:15 20.04.2012

Re: Majke mi

deset_slukom
Apropo onih rekorda - ako se ptice ne fotografišu, kako su dokazali šta su gledali? Ako je na poverenje, moglo bi i tebe da krene...


ne postoji medalja. ne postoji nagrada. ne postoji ugovor sa sponzorom.

ti ulazes sve, ti dajes sebe, da na kraju - imas samo sebe.

sebe gradis citavog zivota, a unistavas jednim trenutkom - da li je toga vredan?

birding is the last gentleman’s sport, my friend... ili, sto'no rece a.c.d. pre tacno stotinu leta,

I'm like an old golf-ball -- I've had all the white paint knocked off me long ago.
Life can whack me about now, and it can't leave a mark.
But a sportin' risk, young fellah, that's the salt of existence.
Then it's worth livin' again.
deset_slukom deset_slukom 21:59 20.04.2012

Re: Majke mi

albicilla

birding is the last gentleman’s sport, my friend...

Verujem da je tako. Ipak, bolje da budeš jedini, ili makar jedan od malobrojnih iz našeg okruženja.
kakapo kakapo 08:19 21.04.2012

Re: Majke mi

deset_slukom
albicilla

birding is the last gentleman’s sport, my friend...

Verujem da je tako. Ipak, bolje da budeš jedini, ili makar jedan od malobrojnih iz našeg okruženja.

A zašto je bolje?
albicilla albicilla 08:25 21.04.2012

Re: Majke mi

kakapo
deset_slukom
albicilla

birding is the last gentleman’s sport, my friend...

Verujem da je tako. Ipak, bolje da budeš jedini, ili makar jedan od malobrojnih iz našeg okruženja.

A zašto je bolje?


da, i ja se to pitam?
deset_slukom deset_slukom 12:21 21.04.2012

Re: Majke mi

kakapo
deset_slukom
albicilla

birding is the last gentleman’s sport, my friend...

Verujem da je tako. Ipak, bolje da budeš jedini, ili makar jedan od malobrojnih iz našeg okruženja.

A zašto je bolje?

Trebala je to da bude ironija na račun našeg mentaliteta. Bez obzira što nema pehara i nagrada, naš čovek ne bira sredstva da bude prvi u svemu. Čim me pitate, verovatno ne delite moje mišljenja...
Recimo da je posmatranje ptica nešto sasvim posebno, verujem da se u ovaj sport upuštaju samo posvećenici, a takvih svakako ima i među nama (računajući, svakako, i blogodomaćina). Ovo radi ublažavanja stava.
albicilla albicilla 21:18 21.04.2012

Re: Majke mi

ma ok, ok :)))
NNN NNN 22:06 22.04.2012

Za posmatranje



(a moglo je i za prošli blog sa detlićem)
albicilla albicilla 05:59 23.04.2012

Re: Za posmatranje

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana