Фалсификовање уметничког

dracena RSS / 20.12.2007. u 11:19

Autor teksta: Jaril

2093de.jpg

Са техничког становишта, уметност се може дефинисати као удаљење од свакодневне употребе језика. Књижевни језик полази од говорног језика као већ готовог система којим смо свакодневно окружени, док ликовне уметности и балет не располажу оформљеним системом у стартној позицији, већ из свакодневног живота преузимају различите елементе: линије, облике, боје, односно покрет. Почетна позиција музичке уметности је, са те стране, врло проблематична пошто елементи на којима је заснована не постоје у свакодневној употреби ни у оквиру уређеног, готовог система (спремног за преузимање) нити појединачно: док се тон може појавити тек спорадично, лествица се никада не појављује ни у елементарном облику. Пошто природни музички језик не постоји, крајња апстрактност музичке уметности захтева огроман напор имагинације, било да се одређени садржај њиме изрази, било да се перципира изражено. Овај "недостатак" је наметнуо потребу да се некакав основни музички језик ипак формира, макар и вештачки.

Покушаји и успеси у формирању основног музичког језика нису новијег датума. Напротив. Црквена византијска музика је у потпуности заснована наsv_kliment_sv_nikola_fresco.jpg стандардизованом систему од осам гласова при чему је сваки глас комбинација лествице и мелодијских формула . Симптоматично је да је основни музички језик и овде испраћен импровизацијом која је спровођена подметањем различитих формула под одређени текст, заправо комбиновањем унапред осмишљених мелодијских образаца. Оваква концепција црквене музике има сасвим јасне разлоге: музика је тек литургички елемент који треба да потпомогне духовну комуникацију са Богом, те не сме, ни у ком случају, да захтева духовни напор и концентрацију.

Стварање вештачког основног музичког језика (путем стандардизације и псеудо-индивидуализације, о чему је било речи у претходним текстовима) омогућава да се напор имагинације, који је захтеван непостојањем природног основног музичког језика, умањи. За композиторску праксу, основни музички језик значи увелико олакшан процес стварања и, што је важније, омогућава удаљења од себе самог - чиме се, заправо, фалсификује уметнички статус таквих дела. Са друге стране, за слушалачку праксу, он олакшава процес слушања - чиме музика, заснована на њему, постаје "разумљивија". Овде треба повући везу са говорним језиком који, у свакодневној употреби, служи изражавању мисли на најразумљивији могући начин.

395-flamingosi.jpgМогућност удаљења од основног језика, ствара илузију уметности, чиме долазимо до старог спора зашто нпр. индијска, византијска или фолклорна српска или афричка музика нису уметност. Принцип удаљења, својствен осталим уметностима, јесте евидентан, али лажан. Оправданост таквог (наизглед, обезвређујућег) поступка је логична ако се узме да индијска музика служи медитацији, византијска молитви, док је фолклорна музика чврсто везана за обичаје (и као таква нераздвојива од фолклора уопште). Изолована употреба основног музичког језика од било каквог "вишег циља" отвара вакуум који намеће питање: чему? Питање затичемо у популарној музици, а на њега се (на прву лопту) може одговорити са: за остваривање забаве. Следствено се отвара питање: шта је забава? Међутим, другачије сагледавање нуди одговор да основни музички језик примењен у популарној музици не служи остваривању забаве, већ њеном промовисању, прецизније, промовисању човека који се забавља, који је растерећен, а коме је лепо.

Настављајући даље, увиђамо да се, услед различитог виђења забаве, развија читав низ животнихzrtve-turbo-folka.jpg стилова (фенсерај, хипици, металци, рокери ...) који за собом повлаче начине облачења, опхођења, говора... Тиме се испуњава вакуум створен недостатком "вишег циља" и то на идентичан начин као код врста музике заснованих на вештачки створеном основном језику: поједностављен вид музичке комуникације је уграђен у читав комуникациони систем заједно са комуникацијом облачења (моде), опхођења (бонтона), па чак и са особеним говорним језиком (сленгом). Како је основни елемент сваке комуникације мисао (у најширем могућем значењу), крилатица "о укусима се не расправља" се преводи са: "о мислима се не расправља", чиме се оспорава читава наука и филозофија. Са друге стране, свака квалитетна комуникација захтева потпуно уважавање саговорника, па су одокативне констатације, типа " турбо фолк је одвратан ", а без дубљег разматрања тотално неприхватљиве.

Оно што човек слуша, значи много више од тога да то слуша. Учешће музике у животу једног појединца означава читав комуникациони систем који он упражњава. Ја бих на ову реченицу додао: али, ништа даље од тога. То "даље" излази изван оквира музике и отвара следећа питања:

1) Да ли је комуникациони систем, којем припада популарна музика, двосмеран?

2) Ако јесте, да ли је одговор на понуђену комуникацију идентификација са саговорником?

3) Да ли се анализом иницијалног саговорника може тумачити други саговорник?

4) Да ли је анализа, било ког саговорника, преко остварене комуникације уопште могућа?

Заправо, понуђена питања у крајњој инстанци дају одговор на питање: да ли је онај, ко слуша турбо-фолк, културни тенкре кога треба, на Тргу Републике, обесити за пример?

 

 Dracenine "Mrvice"

 



Komentari (36)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Gorstak Gorstak 11:41 20.12.2007

Rambo Amadeus

Je čovek koji je izmislio termin turbo-folk.
Veliki sam poštovalac dela (ne lika:) dotičnog umetnika posebno nakon prvog odlaska na njegov koncert.
Оно што човек слуша, значи много више од тога да то слуша

Jel sam dobro doktore?
Pozdrav i preporuka:)
dracena dracena 11:57 20.12.2007

Re: Rambo Amadeus

Sa moje tačke gledišta.... :)))
Dobrodošao.
Jaril Jaril 12:09 20.12.2007

Re: Rambo Amadeus

Ја се од Рамба највише сећам оне његове за борбу против лажног малограђанског морала КПГС. Нађох на ју-туби неког клинца како то пева, ал' ми било гре'ота то да поставим.

А дијагностичара има овде... да се ја питам... не би ваљало... уопште :))))

хвала на препоруци :)
Gorstak Gorstak 12:27 20.12.2007

Re: Rambo Amadeus

Dobrodošao.

,,To kaza, to kaza,
pa ga,
...
smaza!"

Nema šta da dodam dracena. Uvek aktuelna.

Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem.

Pozdrav
dracena dracena 12:35 20.12.2007

Re: Rambo Amadeus

Gorštak, pa se uplašio i pobegao! Šta bi onda tek ja, beogradska ravničarka, trebalo da radim? Valjda da samo jurim ovde po blogu i vrištim? :)))
Gorstak Gorstak 12:39 20.12.2007

Re: Rambo Amadeus

Ја се од Рамба највише сећам оне његове за борбу против лажног малограђанског морала КПГС

Biće da ti znaš mnogo više o RASMC čim se oslanjaš na njegove rep skraćenice KPGS.
Pa kolega šta da kažem. Vidimo se na sledećem koncertu.
Ja volim one u potpalublju broda, KST i tako neka mračna mesta gde je sve bio, a za one finije imao je koncert i na Kolarcu.
Pre dobrih, mislim, 5 god. veliki umetnik je kompnovao kakoseonozvaše simfoniju za orkestar i pobrao najbolje moguće kritike od stručnjaka. Po meni on on fenomen našeg prostora koji se koprca i nedozvoljava da ga kolotečina povuče na dno (to vezano za dracenin prethodni Post). Izvinjavam se na skretanju sa teme. Volim ja to, a i znam da se ne ljutite mnogo.
Pozdrav
Jaril Jaril 12:53 20.12.2007

Re: Rambo Amadeus

Biće da ti znaš mnogo više o RASMC čim se oslanjaš na njegove rep skraćenice KPGS.

Ма не бих ја скраћенице, него ме срамота :))) најгора малограђнштина, ужас :)))

Није баш да толико много знам... њега сам највише слушао у (пред)пубертету, касније сам се бацио у неке друге воде, мада нисам престао да пратим шта ради.

Отпоздрав
dragan7557 dragan7557 13:49 20.12.2007

Re: Rambo Amadeus

Šta bi onda tek ja, beogradska ravničarka, trebalo da radim


Da se popneš na obližnje brdo Avalu.

ogdovori

) Да ли је комуникациони систем, којем припада популарна музика, двосмеран?

DA - na primeru koncerta
Ако јесте, да ли је одговор на понуђену комуникацију идентификација са саговорником?

DA - na kratko, u datim uslovima
Да ли се анализом иницијалног саговорника може тумачити други саговорник?

Delimicno Da - neke njegove strane
Да ли је анализа, било ког саговорника, преко остварене комуникације уопште могућа?

Opet, delimicno DA
Заправо, понуђена питања у крајњој инстанци дају одговор на питање: да ли је онај, ко слуша турбо-фолк, културни тенкре кога треба, на Тргу Републике, обесити за пример?

zasto bi ljudima sudili za nedostatak kulture? treba ih prosvecivati...
Jaril Jaril 12:16 20.12.2007

Re: ogdovori

Хвала на одговорима. Ја бих само додао да постоје људи који апсолутно свесно слушају одређену врсту популарне музике. Нпр. једна девојка приликом мувања неког типа у кафићу, редовно обраћа пажњу уз коју песму ће да му се први пут појави у видокругу. Што више хроматике, тип лакше пада. :)) То је чиста злоупотреба професије. :))
zasto bi ljudima sudili za nedostatak kulture? treba ih prosvecivati...
Наравно, прво треба освестити шта слушање заиста јесте, а онда им понудити и расветлити изборе.
Ово за бешење јесте скроз претерано и ја то не заступам :)) , само сам пренео изјаву коју сам често чуо у свом животу: то треба обесити. Без размишљања шта је уопште "то" и због чега. У том преношењу има мрвица постмодернистичке ироније :)
vidomir pavlovic vidomir pavlovic 14:45 20.12.2007

Re: ogdovori

Заправо, понуђена питања у крајњој инстанци дају одговор на питање: да ли је онај, ко слуша турбо-фолк, културни тенкре кога треба, на Тргу Републике, обесити за пример?
zasto bi ljudima sudili za nedostatak kulture? treba ih prosvecivati...


Kako neko zna koju muziku treba, ili voli da sluša.
Zašto neko voli operu iako su mu u kući slušali turbo folk i šabana šaulića?
Da li nam je to nasledno ili urođeno.
Zašto neko uopšte nevoli nikakvu vrstu muzike, nego recimo recitaciju...
Zašto muzika ima snagu da opčini neku osobu...
Bezbroj pitanja od kojih su poneka i malo misteriozna....
dracena dracena 18:27 20.12.2007

Re: ogdovori

Zašto neko voli operu iako su mu u kući slušali turbo folk i šabana šaulića?

Poznajete li nekog takvog? Ja celo popodne razmišljam i ne mogu da se setim ni jednog takvog primera. Dosta mladih iz takvih porodica sluša neku drugu vrstu popularne muzike, ali umetničku... ne znam. Takvi primeri bi bili dragoceni, pa nam ih opišite ako ste ih upoznali. Oni bi nam ukazali na kanale kojim se mladima može plasirati dobra umetnost uopšte, ne samo um. muzika.

Načeli ste i krupno i kod nas zbog nečeg vrlo osetljivo pitanje ukusa. O njemu smo direktno i indirektno diskutovali povodom mog tekstu o kiču . Mada sebe smatram prilično tolerantnom osobom koja se ne meša u privatne stvari drugih ljudi, čak ni ne razmišlja o njima, do danas nisam uspela da prihvatim da se o ukusima ne raspravlja, kad je u pitanju razlikovanje umetnost/kič, a naročito um. muzika/turbofolk. Mislim da oni koji vole, slušaju i glasno puštaju turbofolk zagadjuju životni prostor drugih ljudi bukom, jer za mene turbofolk zaista nije ništa drugo do neprijatna, zagadjujuća buka. Zato me je devedesetih bukvalno šokirao ležeran odnos koji je plasirao Pink, a nedvosmisleno formulisala njihova voditeljka I.B.: "Ljudima treba pružito ono što vole." Pritom je zaboravila da (bar neki) ljudi, a naročito deca vrlo brzo zavole ono što im se pušta iz dana u dan. Tu leži velika odgovornost celokupnog društva i medija. Ukus se gradi od rodjenja do smrti. On nije urodjen. Kulturan, čovek je duhovno izgradjen, negovan čovek, a kulturna zemlja je pre svega zemlja kulturnih ljudi. Brojna pozorišta, koncertne dvorane, galerije nisu svedočanstvo da je zemlja kulturna. One su samo mesta gde kulturni ljudi konzumiraju umetnost i gde grade svoj ukus.
Jaril Jaril 18:58 20.12.2007

Re: ogdovori

Poznajete li nekog takvog? Ja celo popodne razmišljam i ne mogu da se setim ni jednog takvog primera.
Драцена, Драцена.... А ЈА??

ц ц ц ц ц

Заборави ме, само тако. :))) Ја сам одрастао на Лепој Брени и на Цветку Зановетку. Мислим да сам се као мали ложио и на неког Топаловића. Јел има неки такав? Међутим, Шабан ме је много смарао. Па све наставке Хајде да се волимо сам одгледао у биоскопу. Општа помама.

И?

И онда сам се сасвим случајно срео са једним Моцартовим Менуетом. Проводаџика је била књига за музичко за основну школу (не сећам се за који разред). У мојој кући се и иначе врло ретко чула музика, а то што се чуло... ти би бацила бомбу. :))

Е сад, зашто сам ја реаговао на тог Моцарта? Немам појма. Да ли је то било нешто урођено? Да прецизирам, специфично моје урођено или је можда опште урођено? Нпр. моја мајка се у "то" ништа "не разуме" (шта год јој то значило). Али је, када сам једном свирао неку Моцартову сонату, рекла да је то баш лепа мелодија... баш је....онако....лепа.... Има ли ту неке паралеле?

Слажем се да се
Ukus gradi od rodjenja do smrti
мада бих можда некако другачије срочио.
dracena dracena 19:07 20.12.2007

Re: ogdovori

Aaaa, pa onda tebe treba secirati. :))))
Jaril Jaril 19:17 20.12.2007

Re: ogdovori

Ко жабу :)))


Овако, на прву лопту мислим да је уметничка музика свима прирођена, али да се отпор према њој ствара из страха од разликовања, тј. одбацивања. Нпр. мене су пар пута покушали укућани да зезају за бављење уметничком музиком. Наглашава покушали. :)) Никада нисам имао проблем са тим да се разликујем. Међутим, видим да много деце из мог окружења имају. Преузимају ружне навике, само да се не би разликовали од својих вршњака, најбољих другара и другарица. У таквом окружењу је довољно да један провали како је уметничка музика "за сахране" и толико о томе.

Тако да ја размишљам у правцу, како зауставити процес одбацивања уметничке музике, а не како покренути процес усвајања.
audrey audrey 13:52 21.12.2007

Re: ogdovori

dracena
Zašto neko voli operu iako su mu u kući slušali turbo folk i šabana šaulića?

Poznajete li nekog takvog?


Poznajem. Drugi primerak je iz kuće gde se slušao dobar rok, ništa klasika. I poznajem neke iz klasičnih kuća koji to ne slušaju. Izgleda da je to jako individualna i teško objašnjiva stvar, taj afinitet. Ja još ne vidim neku pravilnost.
d j o l e d j o l e 18:22 20.12.2007

Говорни језик и основни језик музике

Са друге стране, за слушалачку праксу, основни музички језик олакшава процес слушања - чиме музика, заснована на њему, постаје "разумљивија". Овде треба повући везу са говорним језиком који, у свакодневној употреби, служи изражавању мисли на најразумљивији могући начин.
Да ли би могла да се повуче и нека дубља паралела између основног музичког језика и говорног језика. Можда је говорни језик настао као производ неког процеса стандардизације (што кажете, адвертајзинга и константног свеприсутног коришћења сличних гласовних комбинација за одређене појмове).

Али, тај основни говорни језик није постао само средство са изражавање мисли на најразумљивији могући начин ... он је потка на којој се стварају уметничка дела. Можда је то делом одговор на питање

1) Да ли је комуникациони систем, којем припада популарна музика, двосмеран?
Jaril Jaril 18:44 20.12.2007

Re: Говорни језик и основни језик музике

Да ли би могла да се повуче и нека дубља паралела између основног музичког језика и говорног језика.
Паралеле би могле да се повуку све до синтаксе, морфологије и до у најситнија цревца. Међутим, такве паралеле су теоријски јако пипаве, чему сведочи присуство одређених паралели у данашњој теорији музике, а које теоретичаре у ствари само збуњују.
Можда је говорни језик настао као производ неког процеса стандардизације
Врло вероватно. Ту је јако важно питање, како дете учи говорни језик? Заправо, како дете усваја говорни језик? Паралела на тој линији има јако много, али ја бих волео да неко стручан из те области да своје мишљење, па да видимо шта ту можемо закључити.
он је потка на којој се стварају дела највеће уметничке вредности.
Он је управо оно што музика нема. Мада, можемо рећи и да је основни музички језик природан, а да је његово укидање вештачко. Међутим, оно што раздваја говорни и музички језик јесте свакодневна употреба. Основни музички језик се не користи у свакодневној комуникацији (и поред медијске свеприсутности). Те због тога, његово креирање сматрам вештачким.
vidomir pavlovic vidomir pavlovic 22:15 20.12.2007

Muzika je čudo?

Prijatelj mog tasta, BOSANAC moram naglasiti,jer je jedinstven? Tamo odakle je on slušaju se mara i derventske lole...!
Radio on kod mene par dana lamperiju neku, stolar po zanimanju tu je i školu završio. Posle posla odemo u kafanu voleo je i popiti kao i svi boasnci i to podosta..
Za šankom tuče turbo folk, sve poznatti ceca brena indira...On pevuši normalno sa nama još i poneku čašu razbije, čega sam veliki protivnik zbog ozleđivanja.
Naiđoše vesti, i konobar uze da promeni stanicu, na trećoj Pavaroti peva. Kad on skoči
- Ostavi to - dreknu onako polupijan....
Šta dati kažem mi smo svi zanemeli. Prvo smo mislili da nas zajebav a, posle sam ustanovio da on stvarno voli operu da kad god ima šanse on je sluša..Nazovem ga tel. i samo kažem Pavaroti odmah zna da sam ja!
- Šta je šta me gledaš pa ti nisi svestan koliko ta muzika opušta - odgovori mi na moj duži pogled. Nije mi to što on voli operu nego što je prvi bosanac, pravi kafanski tip koji eto....
Mnogo njih znam nije to nikakvo čudo. Pogledaj samo malo dete koje nikad čulo neku vrstu muzike, jednostavno zastane i osluškuje sljubalju. Govori li to nešto?
Nikad ne reci nikad! Ni da ja neću postati ono što nikad nisam hteo da budem?

vidomir pavlovic vidomir pavlovic 22:16 20.12.2007

Re: Muzika je čudo?

pa eto tvoj prijatelj "jaril" što oćeš da ga sekciraš?
Mogu te zamisliti kad si pročitala njegov odgovor...
audrey audrey 13:48 21.12.2007

ćao

Zdravo Jaril,
drago mi je da te čitam. Jako zanimljiv tekst, zaista.

2) Ако јесте, да ли је одговор на понуђену комуникацију идентификација са саговорником?
- Da li je u "KM" to slučaj? Identifikacija sa Betovenom? Zvuči mi sjajno.

3) Да ли се анализом иницијалног саговорника може тумачити други саговорник?
- Ovo isto ne razumem. Misliš analiza u vrednosnom smislu: ako je pošiljalac idiot i sagovornik je idiot? To onda svakako, ako prihvatimo da dolazi do komunikacije.

4) Да ли је анализа, било ког саговорника, преко остварене комуникације уопште могућа?
- Da, ideja je zavodljiva, ali zato i pomalo sumnjiva. U slučaju muzike: znam mnogo ljudi koji imaju strašan osećaj za umetnost i estetiku u vizuelnoj ili pisanoj oblasti a "ne čuju" muziku, potpuno su imuni. Bila bih oprezna da te ljude okvalifikujem kao ljude lošeg ukusa, jer to oni u svim drugim oblastima nisu.

Joj, jako zanimljiva tema. Samo nastavi da pišeš, obavezno. Ne postižem trenutno da komentarišem jer mi nije dostupan internet (nisam kod kuće) ali te čitam.

Trenutno u slušalicama: Betovenov 4. klavirski koncert. Šta ti slušaš?
Jaril Jaril 14:25 21.12.2007

Re: ćao

Здраво, Одри,

драго ми је да ти свиђа текст. Нешто се дискусија није развила па сам запао у вредносну кризу. ) Тако да подршка значи.
2) Ако јесте, да ли је одговор на понуђену комуникацију идентификација са саговорником?
- Da li je u "KM" to slučaj? Identifikacija sa Betovenom? Zvuči mi sjajno.
Врло слично, само што сам постављајући питање у оквиру популарне музике мислио на комплетну идентификацију - и визуелну и у понашању. Тешко да се неко на тај начин идентификује са Бетовеном. Међутим, идентификација са Бетовеновим доживљајима, који су демонстрирани у музичком делу, је непобитна. Поставља се питање колико се у тој идентификацији "промаши". Кроз идентификацију са различитим доживљајима, различитих људи се и развија емпатија, толико неопходна данашњем брзинском свету у коме нема времена да се све размотри и промисли, већ се много тога ради интуитивно.
3) Да ли се анализом иницијалног саговорника може тумачити други саговорник?
- Ovo isto ne razumem. Misliš analiza u vrednosnom smislu: ako je pošiljalac idiot i sagovornik je idiot? To onda svakako, ako prihvatimo da dolazi do komunikacije.
На тако нешто сам мислио, само што не мора да буде нужно "идиот". )) То су питања из друге струке, више се не тичу директно музике. Нпр. ако ја комуницирам са неким и тај неко ме разуме и прихвата то што ја причам, да ли смо ми нужно комплетно исти? Е сад, ако он прихвата и то како ја изгледам и то како се понашам, да ли смо исти само у тим моментима или смо опет комплетно исти? Тј. да ли се идентификација може употребити као елемент анализе само у оним областима којих се директно тиче, или се могу резултати анализе тих области применити на целокупну личност оба саговорника.
Много питања А то све управо доводи до овога:
4) Да ли је анализа, било ког саговорника, преко остварене комуникације уопште могућа?
- Da, ideja je zavodljiva, ali zato i pomalo sumnjiva. U slučaju muzike: znam mnogo ljudi koji imaju strašan osećaj za umetnost i estetiku u vizuelnoj ili pisanoj oblasti a "ne čuju" muziku, potpuno su imuni. Bila bih oprezna da te ljude okvalifikujem kao ljude lošeg ukusa, jer to oni u svim drugim oblastima nisu.
Много људи, који су више него културни, или "не виде" ликовне уметности, или "не чују" музику. И то је сада питање: да ли је слушање турбо-фолка (или било које врсте музике) моментално самоунижење човека?
Ne postižem trenutno da komentarišem jer mi nije dostupan internet (nisam kod kuće)
Што се коментара тиче, није важно када ћеш да стигнеш. Као што негде написах, ови текстови нису писани по принципу "сваког поста, три дана доста", што ће рећи, када год стигнеш (за месец-два) слободно се распиши код "старих" текстова. Ето, Рип Кирби и ја се сити испричасмо на "пседуо-индивидуализацији". Проверавам ја да ли има свежих коментара на свим текстовима. Дакле, када стигнеш и када будеш имала воље - само изволи.
audrey audrey 20:07 21.12.2007

Re: ćao

Dragi Jarile,
hvala na odgovoru. Opet: nemam trenutno vremena da se skoncentrišem na tvoje reči pa neću da lupam, a od ponedeljka se vraćam starom meditativnom režimu uz neograničenu upotrebu interneta pa ću da se udubim. Problem je samo što ne umem da stignem do starih tekstova, jer nestanu iz liste blogova desno, a kad kliknem na blogera ne pojave se nužno tekstovi. Možda ću te zamoliti za link na mejl, ako ne bude nikako išlo.
Čujemo se i na Pseudu-individualizaciji od ponedeljka.
I još jednom hvala za ove dragocene tekstove.
Jaril Jaril 22:08 21.12.2007

Re: ćao

Драга Одри,

за сваку помоћ - ту сам.

Поздрав
dracena dracena 16:13 21.12.2007

Malo Čajkovskog

Trnova ružica (kuća časti)
Krcko oraščić (nemoj neko da bi štipao umetnicu, nije vam ovo ibarska magistrala)
Eh, ruski balet... neprevazidjeno.
Krcko oraščić - Valcer cveća (obratite pažnju na publiku u "sali"
Gorstak Gorstak 23:24 22.12.2007

Re: Malo Čajkovskog

nemoj neko da bi štipao umetnicu, nije vam ovo ibarska magistrala

Osećam se prozvan sa ovom opomenom.
Pa fin sam ja samo ponekad, kao Jare (Čkalja u Kamiondžijama), slomijem čašu o patos i viknem:,,Jooj, Radooo!!!"
Kazezoze Kazezoze 00:50 23.12.2007

Re: Malo Čajkovskog

Gorstak Gorstak 01:35 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

@Kazezoze

Ovaj klip je baš seo:))) Čini mi se da čaša nije pukla, al nema veze. To su one debele čaše tzv. nesalomive. Za kafanu. Ipak je poljubio Radu na kraju:)

Ko je kriv draceni što nas izaziva pa joj sad skroz trolujemo post. Jaril nije kriv, ali šta da radimo.

Ja sam već uzeo ulogu Jareta. Ti Paja? Mnogo dobre naočare ima. Neke disko.
Pazi, ima i neki gastarbajter u seriji koji se vratio iz Nemačke sa preduzimačkim duhom. Možeš i tu ulogu.
Sve im nudio neke poslove da izađu iz krize, a najbolji je bio da prazne pokretne wc kabine:)) Zare ga super glumio.

Dracena može da bude Rada:))) ako hoće.
Jaril Jaril 01:42 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

Ovaj klip je baš seo:)))
Је ли Горштаче? Јел да те преслишавам дал си прочитао текст? ) Хинт: пронаћи исти линк у тексту )
Ja sam već uzeo ulogu Jareta. Ti Paja? Mnogo dobre naočare ima. Neke disko.
Pazi, ima i neki gastarbajter u seriji koji se vratio iz Nemačke sa preduzimačkim duhom. Možeš i tu ulogu.
Sve im nudio neke poslove da izađu iz krize, a najbolji je bio da prazne pokretne wc kabine:)) Zare ga super glumio.
Све си супер описао "пропратне" елементе :)) Тако да и није баш безвезан трол.

Ако, ако, децо, само немојте да седите на 'ладан бетон. )))
Gorstak Gorstak 01:54 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

Јел да те преслишавам дал си прочитао текст?

Ovaj, jel možete da ponovite pitanje, neeeznam.
A to!
Čuj čito. Bio tamo i krcko čaše kao krcko oraščić.

Nego jel ti odgovara uloga violiniste? Vidiš kako svira. Maestro.
Jaril Jaril 02:03 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija


Nego jel ti odgovara uloga violiniste? Vidiš kako svira. Maestro.
A шта мислиш да му га дамо по авангардној визији? Ево, ја ћу да будем сточић ))))))
Gorstak Gorstak 02:51 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

A što samo ti da budeš stočić?
Ajmo svi:


Kamiondžije - avangarda
dracena dracena 08:48 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

A što samo ti da budeš stočić?
Ajmo svi:

A jel' mogu ja da budem stoličica, ipak sam ja dama. :)))
dracena dracena 08:51 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

Dracena može da bude Rada:))) ako hoće.

Ma gde neću!!! :)))))
Jaril Jaril 12:41 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

Ma gde neću!!! :)))))
Јаој нама, Драцена нам упала у кризу идентитета:

Столичица или Рада? Питање је сад!
dracena dracena 15:28 23.12.2007

Re: Malo Kamiondžija

Nema tu šta da se misli: oboje. I stoličica i Rada. Stoličica Rada. :)))

Nego, nadjoh nešto stvarno lepo:
Jedinstveni Njurejev u "Romeu i Juliji"

A sad sasvim druga priča:
Insert iz filmovane opere Carmen - prelepa, a nešto manje poznata arija, mislim da se na našem zove "Pred tamnicom Sevilje", ili tako nešto (Jarile pomozi, dopuni, ispravi, radi šta znaš, samo nemoj po glavi). :)))
Carmen je na trgu pravila gužvu, pa su je vojnici uhapsili i odveli u zatvor. U ovoj ariji ona obradjuje teren da bude oslobodjena. :)) Lepo to radi, jel'da?

Arhiva