Ekologija| Ekonomija| Hobi| Putovanja| Životinjski svet

Pošto priroda?

albicilla RSS / 03.12.2009. u 09:34

...eko-turizam ima potencijal da otvori četiri puta više radnih mesta od lovnog turizma i da donese dvostruko veći prihod...

Rano popodne novembarskog dana, stižem do ribnjaka u Barandi da utvrdim koje su vrste ptica i u kom broju prisutne u ovoj fazi jesenje migracije. Poput guštera uživam u jednom od poslednjih sunčanih dana ove godine, iako me sunce istovremeno ometa u radu: bije mi pravo u oči, pa je površina vode sva u zlatnim odsjajima. Da tu ne bude kraj, ribnjak je prošaran lavirintom tršćaka koji dodatno skrivaju ptice.

A ptice, naviknute na sportiste, nervozno poleću čim izađem iz kola. Isprva uočavam dve-tri vrste i svega nekoliko desetina obližnjih ptica. U daljini, sporim zamasima velikih krila leti siva čaplja i čini se da je to sve što ću videti.

Ipak, sreća mi ide na ruku u vidu dva seljaka koji prilaze drugom kraju ribnjaka, i.... zamislite sada muzički kreščendo. Odjednom se uskovitlana jata od više hiljada pataka uzdižu put neba, uz njih je i nekoliko stotina gusaka i nekoliko desetina čaplji. Prizor je neverovatan, a većina ga je videla samo na televiziji, iako se može videti i na domak glavnog grada. Za mene je vrhunac simfonije bio odbljesak sa krila divljih gusaka, jedine od naših vrsta gusaka koja ima dvobojna krila.

Po oblačnim zimskim danima jedva se vidi da je polovina krila svetlosiva, ali po ovakvom suncu ta svetla površina blješti kao da je bela, kao da to nisu divlje, već mešanci domaćih, belih, i divljih gusaka. Malo po malo, muzika se stišava, a ptice padaju po vodi. I sve se vraća u normalu. Jedino što se sada vidi je nekoliko desetina pataka i kormorana. 

100pula.jpg 

Kakav je značaj ovog prizora, kolika je njegova vrednost? U ovom trenutku ću naučni značaj podataka o vrstama i brojnosti, kao i značaj boljeg poznavanja migracija barskih ptica ostaviti po strani i, naizgled cinično, osvrnuću se na ekonomsku vrednost prizora. Pokušaću da mu zalepim etiketu, kao da sam mu prišao sa onim pištoljem sa samolepljivim cenama, kakav se koristi u samouslugama.

Iskreno, kolika je cena ovog konkretnog prizora, ne umem da kažem. Ali me je taj prizor vratio u jedan drugi, u jednu impresiju zalaska sunca u afričkoj savani, kome znam cenu.

Jul je najhladniji mesec na južnoj hemisferi – vrhunac australne zime, a tog se popodneva sunce brzo spuštalo ka niskom horizontu obraslom bodljikavim akacijama i žitnožutom travom koja je prekrivala peščane dine Kalaharija.

Sedeo sam sa prijateljima u otvorenom Land Cruiseru, udišući vazduh koji je svakim dahom postajao svežiji. Pokraj pojila, nedaleko od nas, uzdizala se jedna jedina mršava akacija u čijoj se krošnji za počinak spremalo nekoliko sjajnoplavih čvoraka.

Par kreštavih vivaka kovača leteo je unaokolo, dok je šest zebri naizmenično pilo vodu i sumnjičavo osmatralo okolinu. Još nismo videli razlog, ali se odjednom osetilo nešto u vazduhu, neko strujanje zbog kojeg su se zebre malo udaljile, pa je i ženka noja ustala iz trave... kada je na scenu stupio gospodar pojila, još uvek mladi – iako devetogodišnji – mužjak belog nosoroga, težak bezmalo dve tone.

Nosorog je zastao na rubu čistine da onjuši vazduh. Sunce je napola nestalo iza horizonta, bojeći travu topložutom i obasjavajući prašinu koju su podizala kopita, sada već nervoznih, zebri.

Prijatelji me nude čašom kamparija i eto nas u spokojstvu sumraka u trnovitoj savani Kalaharija kako gledamo nosoroga gde spusta masivnu glavu do vode. Nebo je postajalo ružičasto, odsjaji su bojili vodu, a nosorog podigao glavu dok mu se iz gubice cedila tečnost, i sama svetlucava od poslednjih odsjaja sunca.

Usamljena antilopa springbok, pustinjska divokoza kako su je opisali prvi istraživači, prilazi da se napije ali drži odstojanje i ostaje pokraj manje, bočne bare. Nebo je menjalo boje i već se jasno izdvajao niži, hladnoplavi pojas nasuprot višem, topložutom: plavi pojas je predstavljao senku Zemlje, nasuprot višem koji je još bio obasjan suncem, koje je tek zašlo za horizont.

Za mene je vrednost tog prizora bila u sećanju na izuzetan doživljaj kojim sam punio baterije u narednim mesecima. Za nosoroga je vrednost mog prisustva bila opipljivija: plativši ulaznicu za rezervat i iznajmivši bungalov, direktno sam investirao u dalju zaštitu globalno ugrožene vrste. U narednom periodu će dva od preko 20 nosoroga koji se gaje u ovom omanjem rezervatu biti pušteni u područje delte Okavanga u kome su ih lovokradice istrebile, da postanu nukleus nove populacije.

Robert Mugabe je izrekao, a veliki broj afričkih državnika prigrlio stav po kome, ako životinje žele da o(p)stanu, moraju za to i da plate. Dakle, koliko ovakvi prizori koštaju u, npr. već pominjanoj delti reke Okavango u Bocvani, močvari jedva nešto manjoj od površine Vojvodine?

Delta je prošarana turističkim kampovima koji se razlikuju po svojoj nameni: jedni prihvataju turiste sa foto-aparatima, a drugi one sa puškama. (Ne zaboravite da kod nas foto-safari poput, recimo, posmatranja ptica nije razvijen, dok je na drugom kraju lovni turizam veoma raširen.) Dakle, šta piše na onoj samolepljivoj ceni? 

Isplativost lovnog i foto-safari turizma: poređenje

Primer: delta Okavanga, Bocvana

Lovni kamp

Foto-safari kamp

Trajanje sezone:

6 meseci

12 meseci

Broj gostiju po kampu:

15 gostiju

uz 50% zauzetosti kapaciteta (12 kreveta) 880 gostiju

Prosečna cena (gost/dan):

preko 1000 USD

250 do 350 USD

Broj noćenja po kampu:

210 noćenja (u proseku 14 noćenja po gostu)

uz 50% zauzetosti kapaciteta 2280 noćenja (prosek 2-3 noći po gostu)

Vanpansionska potrošnja (piće,  suveniri, bakšiš):

4800 USD (15 gostiju po 320 USD u proseku)

140.800 USD (880 gostiju po 160 USD u proseku)

Zaposlenost u kampu:

1476 dana u godini  (6-oro zaposlenih na 6 meseci i 1 na 12 meseci)

9120 dana u godini  (25-oro zaposlenih na 12 meseci)

Ukupni prihodi zaposlenih po kampu po sezoni:

7085 USD

58.130 USD

Troškovi vođenja kampa po sezoni (do kampova smeštenih duboko u močvari sve se doprema avionom):

2730 USD

43.766 USD

Profit kampa po sezoni:

+/- 225.000 USD

+/- 520.000 USD

Izvor: Africa Geographic 

Pouka? Lovci plaćaju više ali su malobrojniji, osoblje kampa je malobrojnije, te se prihod deli na manje delova i lokalno stanovništvo ima slabu vajdu od očuvane prirode svog kraja, izuzev onih šestoro koji imaju posao pola godine. Na drugoj strani, foto-safari je jeftiniji, masovniji, nije ograničen sezonom lova, stvara četiri puta više radnih mesta i donosi dvostruko veći prihod.

Ipak, ptice koje u Srbiji nervozno poleću preda mnom dobro znaju da su jedini turisti kojima se mogu nadati oni s puškama. Prihod od ovakvog turizma ubire agencija koja lov organizuje, manji deo ide lokalnom lovačkom društvu, koje upravlja lovištem i zapošljava par lovnika. Država od toga vidi zanemarljivo nizak porez, a lokalno stanovništvo praktično ostaje bez posla jer lovački domovi, koji su u pravilu objekti zatvorenog tipa, zvrje prazni najveći deo godine.

Uz dobru organizaciju, Mađarska, Rumunija i Bugarska su odavno ušle u itinerere tur-operatera koji dovode posmatrače ptica (npr, The Travelling Naturalist ), dok u Srbiji i same ptice znaju da to nije slučaj. Ono što Turistička organizacija Srbije nikako da uvidi je da jednu gusku (istini za volju, lov na divlju gusku je zabranjen, ali koliko lovaca razlikuje divlju i npr. lisastu gusku u vazduhu – najlakše ih je razlikovati izbliza, već ubijene…) možete prodati samo jednom lovcu, dok je broj ptičara kojima tu istu gusku možete iznova prodavati ograničen očuvanošću prirode, kapacitetima turističke infrastrukture i obrazovanošću turističkih poslenika.

Pokušaću da zalepim cenu na prizor uskomešanog jata barskih ptica kome sam prisustvovao. Istina je da atraktivnost krupnih sisara prevazlazi atraktivnost ptica ali, ako se gostima u paketu sa pticama ponude i susreti sa zečevima i srndaćima (garantovani), jelenima i divljim svinjama (uz malo dobre organizacije, mogući), te praćenje tragova vukova i medveda (same životinje su too elusive), odavno istrebljenih u zapadnoj Evropi, smatram da eko-turizam ima potencijal da otvori četiri puta više radnih mesta od lovnog turizma i da donese dvostruko veći prihod. A dotle… dotle će ptice bežati od mene čim pokušam da izađem iz kola.

f112c692.jpg 

Atačmenti



Komentari (28)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

rastinjak rastinjak 10:17 03.12.2009

Pozdrav iz Banata

Upravo sam spominjao tvoju analizu ovih dana. Teško to ulazi ljudima u glavu, pogotovu lovcima, mada i ribolovci znaju da zatupe.

albicilla albicilla 10:21 03.12.2009

Re: Pozdrav iz Banata

naci pare da se lokalni predstavnici odvedu do bugarske ili delte dunava, da vide kako se to tamo radi?
mayo1 mayo1 10:38 03.12.2009

Dva načina

[Još] jedan sjajan tekst.

Dva primjera iz Hrvatske:

može ovako...

...ali nažalost, češće ovako...
mayo1 mayo1 10:47 03.12.2009

Re: Dva načina

albicilla albicilla 11:14 03.12.2009

Re: Dva načina

na nekoliko evropskih pticarskih sajtova koje sam obilazio ovih dana nailazio sam na ovaj banner
izbrisan

a najimpresivnije ture po ex-yu prostorima su one prekogranicne, npr. srbija i makedonija (prva, mocvare i planine, druga mediteranski uticaji i jezera), ili kruzna srbija-crna gora-hrvatska (uvac-durmitor-solana-dalmacija-kopacki rit-delibaltska pescara)

edit: dobih od moderatora zamerku da sam postavio baner zasticen autorskim pravima, pa umesto njega stavljam link
albicilla albicilla 11:19 03.12.2009

Re: Dva načina

i jedan pozitivan primer iz srbije

a gde posmatrati ptice u srbiji

i gde u i oko beograda
mayo1 mayo1 11:28 03.12.2009

Re: Dva načina

albicilla

i jedan pozitivan primer iz srbije
a gde posmatrati ptice u srbiji
i gde u i oko beograda

ipak se kreće
albicilla albicilla 11:42 03.12.2009

Re: Dva načina

mayo1
albicilla

i jedan pozitivan primer iz srbije
a gde posmatrati ptice u srbiji
i gde u i oko beograda

ipak se kreće


ako je casa napola puna, onda da - ali, sta ako je napola prazna?

"istocni balkan" je vec 20 god poznata i sve priznatija avituristicka destinacija
nasuprot njima, zapadni balkan se jos uvek poradja, a porodjajni bolovi i dalje traju

srbiji nedostaju udobni porodicni pansioni na strateskim lokacijama (tj. ima prevelikih hotela podalje od pticarske destinacije)
i dobri lokalni vodici cije se usluge mogu iznajmiti na sat ili dan (ponegde ih i ima, ali oko najpoznatijih destinacija, slabo)
a jos jedan problem je pitanje "atrakcija"

naime, najuzbudljivije vrste koje se kod nas vidjaju se lako posmatraju u spaniji, gde je citava evropa bar jednom letovala
a da tu ne bude kraj, vrste koje mi nudimo, vec nudi i renomirani konkurent, "istocni balkan"

treba uloziti dosta truda u aktivnu promociju avituristicke ponude, da turisti pocnu te vrste da identifikuju bas sa ovim prostorima
mayo1 mayo1 12:31 03.12.2009

Re: Dva načina

treba uloziti dosta truda u aktivnu promociju avituristicke ponude, da turisti pocnu te vrste da identifikuju bas sa ovim prostorima


To je dio općeg problema shvaćanja turizma.
Gleda se samo "broj ležaja", a animiranje ljudi za malo drugačiji pristup podrazumijeva i drugačiji pristup države, ali...
Zato nije ni čudo da npr. u Kopačkom ritu svake godine dolazi do samozapaljenja velikih površina, jer lokalni ljudi ne vide mogućnosti takvog vida turizma.
Te ptice i životinje samo smetaju i prave štetu na usjevima...

Tekstovi kao tvoji doprinose da i oni ljudi koji nemaju doticaja sa prirodom (npr u gradovima) počnu o svemu tome malo razmišljati.
albicilla albicilla 12:38 03.12.2009

Re: Dva načina

Zato nije ni čudo da npr. u Kopačkom ritu svake godine dolazi do samozapaljenja velikih površina, jer lokalni ljudi ne vide mogućnosti takvog vida turizma.
Te ptice i životinje samo smetaju i prave štetu na usjevima...


jeste, ali ja volim da kazem da riba od glave smrdi

i u srbiji se pali trska na sve strane. buduci da predstavlja vredno staniste brojnih ugrozenih vrsta, to je zabranjeno, ali se ne sprovodi. a ako ste nekada za volanom iz dana usli u noc, a da nije bilo veceri izmedju, bicete protiv paljenja trske i iz bezbednosnih razloga
mayo1 mayo1 13:01 03.12.2009

Re: Dva načina

jeste, ali ja volim da kazem da riba od glave smrdi


Ma, da... politika... kada ubaci podobne koji su stručno nepodobni za takva mjesta...

Neću više
albicilla albicilla 13:08 03.12.2009

Re: Dva načina

Ma, da... politika... kada ubaci podobne koji su stručno nepodobni za takva mjesta...


sa druge strane, imamo i jedan rezervat kojim se upravlja za primer, a to ne radi neko drzavno, a.k.a. javno preduzece, vec nevladina organizacija: zasavica
angie01 angie01 14:13 03.12.2009

Re: Dva načina

zasavica


mali trol,..mangulica daje neobichno kvalitetnu, iako na oko neprivlachnu slaninu- koja ima "makrobiotichka" svojstva i koristi se kao lek!
albicilla albicilla 14:46 03.12.2009

Re: Dva načina

angie01
zasavica


mali trol,..mangulica daje neobichno kvalitetnu, iako na oko neprivlachnu slaninu- koja ima "makrobiotichka" svojstva i koristi se kao lek!


a sta je to cini na oko neprivlacnom?
angie01 angie01 16:45 03.12.2009

Re: Dva načina


a sta je to cini na oko neprivlacnom?


to shto deluje da je sama mas'-a ona je kod mangulica sasvim drugachija nego kod drugih rasa guda-izmedju ostalog-"podmazuje"pluca!
albicilla albicilla 16:59 03.12.2009

Re: Dva načina

izmedju ostalog-"podmazuje"pluca!



Milutin Milošević Milutin Milošević 11:33 03.12.2009

Vrlo lepa analiza

I vrlo jasna.

Foto safari - uvek!
Ivana Knežević Ivana Knežević 16:37 03.12.2009

Ovo se moze prodati

Sjajno ste sklopili dozivljaje, poente i analizu, i nadam se da cete je prezentovati i mnogo sire.

Stanje stvari nije toliko tesko promeniti koliko je tesko odmeriti pravi trenutak i ljude na koje se vredi fokusirati. Birati prave saveznike - od lokalnih do onih na vrhu hijerarhije - je verovatno najvazniji korak.

Srecno!
albicilla albicilla 16:54 03.12.2009

Re: Ovo se moze prodati

hvala

Sjajno ste sklopili dozivljaje, poente i analizu, i nadam se da cete je prezentovati i mnogo sire.


to vec ne znam, gde i kako...

Birati prave saveznike - od lokalnih do onih na vrhu hijerarhije - je verovatno najvazniji korak.


verovatno i najtezi...

miloradkakmar miloradkakmar 18:10 03.12.2009

I danas

sam oko podneva video , čini mi se divlje patke , ali ne u jatu već raštrkane po dve - tri , kao da se skupljaju i dozivaju kako bi zajedno nastavili put u pravcu jugo-zapada.
albicilla albicilla 18:12 03.12.2009

Re: I danas

kad nastavljaju dalje, u jatima su

te rastrkane su se odomacile i razgacile i bas im je lepo... i nikuda im se ne ide
myredneckself myredneckself 19:45 03.12.2009

Re: I danas

taj kreščendo sam čula neki dan na šodrošu, (ribarsko ostrvo, ns)
ne znam koje su ptice bile(nisu guske, bile su manje, možda patke)
ove destinacije sa sajta lige za ornitološku akciju, odnosno fruška gora i carska bara, i nisu mi daleko, šteta ne otići, pogotovo carska bara - nikad nisam bila, sramota
a vidi šta se na šodrošu, na ribarcu u ns može videti, ali nisam ja te sreće...
albicilla albicilla 20:08 03.12.2009

Re: I danas

fantasticna slika! nebo, osvetljenost, boje... wow!!

carska bara ima neku infrastrukturu za posetioce, ali sto se udaljenosti tice, blizi su ti futoski ribnjak i koviljski rit
myredneckself myredneckself 02:12 04.12.2009

Re: I danas

albicilla
fantasticna slika! nebo, osvetljenost, boje... wow!!

carska bara ima neku infrastrukturu za posetioce, ali sto se udaljenosti tice, blizi su ti futoski ribnjak i koviljski rit

hvala na uputama
background noise background noise 23:23 03.12.2009

Ja nemam komentar

Osim da podelim jednu fascinaciju:

Danas sam krenuo od Vrsca prema Kovinu oko 15:00 i odjednom se paralelno sa autom stvorilo nesto kao soko ali nekako malo i letelo paralelno sa autom oko 70 na sat jedno 200 m.

Taman ja onako sav odusevljen da zovnem meine frau da joj ispricam, kad odjednom nesto veeeliko kao jastreb ili orao cak, isto tako paralelno leti opet mozda 100 m.

Pio sam malo frankovke, kad sam vec u Vrscu da ne uvredim domacine i neki hamburg domaci sto pravi Mico Uzelac, ali nisam imao preko 5 promila zivota mi . . .

albicilla albicilla 23:29 03.12.2009

Re: Ja nemam komentar

ko ce ga znati? moz' bit i soko, moz i or'o...

vec je vreme zimskog lutanja pa se svasta moze videti, posebno tu oko pescare

pescara je narocita.... i jako ugrozena planovima za vetroparkove, ja znam za tri planirana parka samo na istocnom rubu!
mirelarado mirelarado 01:09 04.12.2009

Препорука

за одличан текст. Као и увек, уосталом.
NNN NNN 17:50 06.12.2009

Re: Препорука

за одличан текст. Као и увек, уосталом.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana