Politika| Roditeljstvo

Vladaru sveta

mladen.mladen RSS / 20.08.2009. u 00:51
...ali jednu stvar ne mogu da Vam oprostim...
dosadu slušanja Vaših stihova...

Gaius Petronius
Elegantiae Arbiter

Moj deka je voleo istoriju, i često je o njoj pričao tokom svoje poslednje decenije. Dugo nije imao vremena njom da se bavi, niti je se dosetio, ali kada je zašao dublje u penziju, ostao bez Fiće i vikendice na Dunavu, a s vremena na vreme i bez hleba, struje i lekova, spas za održavanje svog nemirnog radoznalog duha, pažljivo skrivanog duboko u sebi tokom prethodnih šest decenija života, pronašao je u istoriji. Učio ju je, prosto gutao, iz feljtona Večernjih novosti (kada je imao para da ih kupi ili sreće da ih pronađe u nečijim starom papiru), pamtio svaku reč sa oba od tri kanala državne televizije, izvlačio suštinu iz priča sagovornika, ali, i presudno, sve proveravao i potvrđivao kroz sopstvena iskustva.

Pored ovoga, mesec ili dva držalo ga je da priča sa mnom o devojkama, kako on zna da sam ja sad porastao (mislim da sam tad imao tek jedva preko 20), ali ta zanimacija ga je ubrzo pustila pošto u meni nije našao sagovornika.

Ipak, pričao sam s njim o istoriji, bar ono malo što sam znao iz školskih knjiga i enciklopedija iz kućne biblioteke, ali sve to nije bilo dovoljno ni da proširi, a kamoli da koriguje njegove podatke. Do Velikog rata i nekako, ali već međuratni period, Drugi rat, pa još jedan međuratni period, tu nikako nisam mogao da mu pariram. Čovek je bio Svedok, a Svedok istorije valjda zna šta je video svojim očima.

Jedno vreme zbunjivalo me je to zašto zvanične istorije, ionako sporne, ne koriste ovako vredne izvore podataka, jer, verovao sam da i druge deke imaju jednako vredna svedočanstva koja bacaju sasvim novo svetlo na sastanak na Jalti ili pravu ulogu Vatikana i njegovo mesto u savremenoj preraspodeli moći (moj deka je čak išao i dalje, ne znam naravno na osnovu kojih izvora, pa je u celoj toj globalnoj priči pronašao mesto i za SPC, a kad Svedok kaže tu mora da ima nešto). Posle sam kod Kiša u Enciklopediji mrtvih saznao da se čuvena Švedska kraljevska ipak ne odriče ovog neprocenjivog blaga ličnih istorija...

Jedan naš razgovor ostao mi je urezan duboko u pamćenje. Šesnaest sam imao, zimski raspust, otac i ja kopamo neki ledeni podrum memljivi, spuštamo pod za pola metra i betoniramo, sve usput premeštajući, ali ogromni, kotao za centralno grejanje. Jedini način da ispravim prste bio je da lagano pritiskam šaku uz butinu. U povratku kući svratili smo do bake i deke.

Ne sećam se tačno o čemu je deka pričao, osim da je bilo poučno, i nama, ocu i meni, mladima namenjeno, ali znam da sam imao želju da ga, sa sve pivom i rakijom pred njim, i svim radijatorima iz prostranog novobeogradskog stana, i dva otvorena prozorska krila u sred zime, jednom čajnom i jednom pavlakom, ubetoniram u onaj podrum. Mlad sam bio, i nisam razumeo kako to da baka i deka žive u 20 kvadrata više od nas četvoro, i kako to da deka ima piva i rakije, i grejanje, i novine, i čajne i pavlake, a mi nemamo. Posle sam shvatio da je moj deka vredno radio kao automehaničar pri vojsci i dobio stan.

Možda bih ovu scenu i zaboravio da me na nju, na trećoj godini fakulteta, nije podsetila jedna baka. I ona je imala savet, i zastala da nam ga nesebično pruži dok smo mešali beton na ruke da izlijemo neku terasu, kako je veoma korisno da mladi rade, jer toliko mladih danas ne radi i ne znaju oni šta je to. I ta baka je imala veći stan od naše kućice i, naravno, imala je grejanje i otvorene prozore tokom cele zime.

Deka mi je umro sredinom septembra 2000. godine. Sahranili smo ga par godina kasnije, ne znam tačno. Na sahrani sam bio. Deka je rekao tada, tog septembra: Ako ovi pobede ja ću da se ubijem. Ubio se par nedelja kasnije. Klimao sam glavom kada bih ga viđao u potonjim godinama i čudio se kako pričaju sa mrtvim čovekom. Volim kada ljudi paze šta pričaju, jer ih ja zaista slušam i poštujem njihove reči. Kažu da je morao poživeti tako mrtav sa nama još par godina da doživi bar još jedan period kada je penziju primao redovno.

Elem, moj deka je samo jedan od mnogih ljudi kojima su se strast prema istoriji, demokratski višestranački duh i sloboda u otvorenom razgovoru o škakljivim temama, pojavili od 90. na ovamo. Ne sećam se da sam delić ovoga čuo u godinama koje su joj prethodile. Da nije bilo tih nesrećnih penala u Italiji nikada ne bih saznao šta leži u tim generacijama.

Mislio bih da su samo popodnevna dremka, vikendice i pijace, čokoladne bananice i pomorandže za rođendane i Nove godine, svako odsustvo logičko-formalnog mišljenja, kritičkog stava, naročito glasnog, lako uočljiva sva mudrost sveta u njihovim tanjirima koju u svakoj prilici koriste da nesebično prospu po nama mlađima, mislio bih da su zvučnik na banderi iz kog izbija: ne znate vi deco šta je rat i glad, u moje vreme (kao da je sam na planeti živeo), i, meni naročito bolno i potresno - njihov imbecilni smisao za humor.

posvećeno miroslavu29@, izuzetku, sagovorniku, u jednom dalekom hladu



Komentari (42)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mladen.mladen mladen.mladen 00:53 20.08.2009

iz maila moje sestre...

Gotovo nikada u životu se nisam družila sa onima koji su bili siromašni koliko i mi... I ma kako mnogi pričali da nemaju, uvek su im na nogama izranjale neke patike, dolazili su s jeseni opaljeni morskim suncem, vraćali se taksijem kući kada okasne, vozili pristojna kola svojih roditelja... I nikada nisam mogla da im objasnim kako to meni izgleda. Vremenom sam odustala... Ljudi ne pristaju da se odreknu svoje romantične priče o siromaštvu...

Na isto tako, prema mom mišljenju bedan i skučen način, neki ljudi se drže svoje istorije. Romantični opisi rata, građenja zemlje, smrti... I ne pada im na pamet da npr. budu srećni što je Tesla onoliko poživeo... I ne pada im na pamet da posete aktuelnu izložbu Barili u galeriji SANU i gledaju reklame koje je radila za Vogue i Harpers Bazaar u vreme WWII.

Ne, ne pada im na pamet da bi ona budala koja je prošle godine izgorela u američkoj ambasadi, bila heroj, da je istorija ono što oni misle da jeste. Da je smrt tog bezumnog stvora označila početak rata protiv Amerike u kom bi mi slavno pobedili, on bi bio heroj. Ovako je samo izgoretina koju ni roditelji nisu mogli prepoznati.

I uvek sam mrzela kada naš brat podstiče dedu da mu/nam priča o ratu i tako tome... Gadilo mi se ulizivačko lice koje upija neku ličnu, romantičnu istoriju i iz toga izlazi kao član Nove Srbije. I kako je to obično bivalo u novembru, na babine rođendane, mi bismo se vraćali u hladne kuće, a oni ostajali tamo sa otvorenim prozorom. Mnogo puta sam bila spremna da slušam bilo šta za malo centralnog grejanja...

Narodni heroji su suviše brzo umirali, mi smo bili gladni i smrznuti za 3-4 svetska rata... Oni bi se verovatno sami ubili do kraja prvog...
margos margos 01:06 20.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

Mnogo puta sam bila spremna da slušam bilo šta za malo centralnog grejanja...

E, M. i tužno, al jbg i toplo. I to ne samo zato što je leto.



Edit:
mm
ali znam da sam imao želju da ga, sa sve pivom i rakijom pred njim, i svim radijatorima iz prostranog novobeogradskog stana, i dva otvorena prozorska krila u sred zime, jednom čajnom i jednom pavlakom, ubetoniram u onaj podrum.

Ovo mi je potpuno poznat osećaj. Posebno to - otvoreni prozori usred zime i centralno grejanje...
Četiri sezone sam pred Novu godinu, pa po20 dana, prodavala čestitke na BG ulicama.... tu što sam se zime nakupila. I dan danas, kad je hladno, pošto dobro podnosim hladnoću, sve je ok do jedne granice - al onda kad prezupčim - mogla bih da ubijam.


debela.hladovina debela.hladovina 10:06 20.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

mladen.mladen
Ne, ne pada im na pamet da bi ona budala koja je prošle godine izgorela u američkoj ambasadi, bila heroj, da je istorija ono što oni misle da jeste. Da je smrt tog bezumnog stvora označila početak rata protiv Amerike u kom bi mi slavno pobedili, on bi bio heroj. Ovako je samo izgoretina koju ni roditelji nisu mogli prepoznati.


Pokušavam da shvatim koliko neko treba da bude bezosećajan (da ne kažem nešto drugo) da bi bio u stanju ovako nešto da napiše... Da li bi imao obraza da pogledaš u oči roditelje tog ubijenog mladića i ponoviš ovo? Verovatno i bi, ima nas raznih...
Goran Vučković Goran Vučković 10:32 20.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

Pokušavam da shvatim koliko neko treba da bude bezosećajan (da ne kažem nešto drugo) da bi bio u stanju ovako nešto da napiše... Da li bi imao obraza da pogledaš u oči roditelje tog ubijenog mladića i ponoviš ovo? Verovatno i bi, ima nas raznih...

Mora da sam propustio nešto. Šta je radio taj ubijeni mladić u američkoj ambasadi u trenutku kada je zapaljena? Čekao na vizu?

Interesantno u ovoj priči je što je Mladen pomislio "kako bi bilo lepo uzidati dedu sa pavlakom i čajnom kobasicom" - i nastavio da betonira po kućama - a onda došao ovde da vrisne protiv onoga što smatra za glupost, bezosećajnost i nepravdu - nije palio penzoske stanove po NBgd. A taj dečko, koji je morao da ostavi svoju imovinu na Kosovu - je svoj bes kanalisao, u državnoj režiji, kroz vandalizam tuđe imovine - za čiju popravku nam je račun posle svima došao (srpska država je debelo platila opravku).

I sad je Mladen "bezosećajan", a taj izgoreli je "heroj", što svoje frustracije rešava paljevinom ambasada država za koje su mu rekli da su krive što je ostao bez kuće?
debela.hladovina debela.hladovina 10:54 20.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

Goran Vučković
Pokušavam da shvatim koliko neko treba da bude bezosećajan (da ne kažem nešto drugo) da bi bio u stanju ovako nešto da napiše... Da li bi imao obraza da pogledaš u oči roditelje tog ubijenog mladića i ponoviš ovo? Verovatno i bi, ima nas raznih...

Mora da sam propustio nešto. Šta je radio taj ubijeni mladić u američkoj ambasadi u trenutku kada je zapaljena? Čekao na vizu?

Interesantno u ovoj priči je što je Mladen pomislio "kako bi bilo lepo uzidati dedu sa pavlakom i čajnom kobasicom" - i nastavio da betonira po kućama - a onda došao ovde da vrisne protiv onoga što smatra za glupost, bezosećajnost i nepravdu - nije palio penzoske stanove po NBgd. A taj dečko, koji je morao da ostavi svoju imovinu na Kosovu - je svoj bes kanalisao, u državnoj režiji, kroz vandalizam tuđe imovine - za čiju popravku nam je račun posle svima došao (srpska država je debelo platila opravku).

I sad je Mladen "bezosećajan", a taj izgoreli je "heroj", što svoje frustracije rešava paljevinom ambasada država za koje su mu rekli da su krive što je ostao bez kuće?


Heroje nisam pominjao, tako da je ovo krajnje bezobrazan pokušaj da mi podmetneš nešto što nisam ni pomislio, a ni napisao. Ako su to tvoji metodi razmene mišljenja - ok. Samo ćeš morati da nađeš sagovornika sličnog sebi.
Goran Vučković Goran Vučković 11:46 20.08.2009

Re: iz maila moje sestre...


Heroje nisam pominjao, tako da je ovo krajnje bezobrazan pokušaj da mi podmetneš nešto što nisam ni pomislio, a ni napisao. Ako su to tvoji metodi razmene mišljenja - ok. Samo ćeš morati da nađeš sagovornika sličnog sebi.

Nisi pominjao heroje - pomenla ih je Mladenova sestra. A ako ti ovaj način komunikacije ne odgovara, ja svakako nemam nameru da insistiram.
wukadin wukadin 10:22 21.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

Ovde je isuviše besa, pa ću ipak prokomentarisati.
I ja sam rado sa starijim komšijom bistiro istoriju, a bogami i politiku. Komšija je bio u suterenu, što nadam se da neće izgledati kao komfor. Cela zgrada nema uopšte centralno grejanje, grejali smo se na struju. Struja nije bila skupa (a nije možda ni sada), restrikcije u intervalima (ipak nije da su baš stalno bile), mada naša zgrada donekle pošteđena. Dakle, kod komšije je bilo malo toplije, zbog podzemlja. Mada zagušljivo, jer on i žena su stalno pušili, i memljivo. Inače, mi smo grejali samo pola stana, radili smo to i posle "promena", keva i dalje se tako greje (ja sam odselio). Oni sa centralnim možda i ne znaju šta to znači.
Komšija i ja nismo bili istomišljenici. Ja sam bio nacionalista, mnogo veći nego sada. On je bio protiv sve te priče. A znao je dosta istoriju, posebno noviju, imao i zanimljive knjige. Pa ipak sam bistrio sa njim, voleo sam istoriju i dalje je volim. I razgovore koje idu dalje od onoga što se izluči kao produkt metabolizma. Da li treba toga da se stidim?
A komšija, pokoj mu duši?! Ako nekoga zanima, po zanimanju je bio moler. Ali veoma načitan.
Nadam se da sam razbio neke stereotipe.
wukadin wukadin 10:26 21.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

I sad je Mladen "bezosećajan", a taj izgoreli je "heroj", što svoje frustracije rešava paljevinom ambasada država za koje su mu rekli da su krive što je ostao bez kuće?


Da li je Žikica Španac bio frustriran kada je ubio pandura koji je održavao javni red (koji se održava i u okupiranim zemljama, ili možda mislite da je onaj pandur koji misli da zna francuski iz Alo, Alo nemački kvisling?)
Žikica je bio slavljen kao heroj.
Goran Vučković Goran Vučković 10:50 21.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

Žikica je bio slavljen kao heroj.

Niko nije savršen
Dr M Dr M 10:54 21.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

po zanimanju je bio moler. Ali veoma načitan.


Moj prijatelj, isto moler, kaze da nacitanost dolazi od one kape sto se pravi od novina...

A mozes li da zamislis kako izgleda kad ja pocnem o istoriji sa svojim prijajeljima, jedan nacionalista prema kome si Ti mala maca i, drugi, antiglobalista svetskih razmera, i tako vise od 40 godina..
wukadin wukadin 12:06 21.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

Pa kao nije zanimljivo... I ne mora zbog grejanja.
Mada čangrizavi starci znaju biti smor. Posebno ako imaju, a drugima ne daju.
Kao onaj skeč Pajtonovaca kad bogataši pričaju kako su imali teško detinjstvo.
Goran Vučković Goran Vučković 12:14 21.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

Kao onaj skeč Pajtonovaca kad bogataši pričaju kako su imali teško detinjstvo.

Jorkširci :)
mladen.mladen mladen.mladen 03:08 22.08.2009

Re: iz maila moje sestre...

,)))))))))))))))))))) o ljudi hvala za ove pajtonovce... danas citam u kuriru i setim se...

mislim da je bas 5. oktobra 1969. bila prva epizoda prikazana. mrzi me da proveravam... al jubilej je ove godine u svakom slucaju.
antioksidant antioksidant 08:43 20.08.2009

.

I ona je imala savet, i zastala da nam ga nesebično pruži dok smo mešali beton na ruke da izlijemo neku terasu, kako je veoma korisno da mladi rade, jer toliko mladih danas ne radi i ne znaju oni šta je to


da, samo oni znaju...

jebiga, ne osudjuj, samo sa potrudi da u sebi ugusis bilo kakvu naznaku popovanja drugom. mnogo je to vec. sam trud.

pozdrav i tebi i sestri
jamari jamari 09:16 20.08.2009

Re: .

Oh, da... Naučiti sebe da ne osuđuješ druge, a da ipak ostaneš to što jesi, je velika stvar...

Hvala na pozdravima i tebi i Margos
antioksidant antioksidant 09:32 20.08.2009

Re: .

Naučiti sebe da ne osuđuješ druge, a da ipak ostaneš to što jesi, je velika stvar

pomisliti da cu nauciti se i ne usudjujem

velika je stvar bar uciti...

hajde pisi nesto (od oktobra stojis). citacu te
margos margos 12:25 20.08.2009

Re: .

Oh, da... Naučiti sebe da ne osuđuješ druge, a da ipak ostaneš to što jesi, je velika stvar...

E, M, to se uči ceo život.
Znaš, naše misli su toliko brze, u sekundi obavimo celu analizu, sintezu i presudu. Niko od nas nije čist kao beba pa da otvorenošću deteta prima utiske iz spoljnog sveta - sudimo prema svom iskustvu.

Bilo mi smešno kao maloj 'sit gladnom ne veruje' - zvučalo mi kao još jedna od gluposti koju su matori ponavljali, al zato Život, Veliki učitelj, objasni ti sve što ti nije jasno - lekciju po lekciju.
Dr M Dr M 12:42 20.08.2009

Re: .

Život, Veliki učitelj, objasni ti sve što ti nije jasno - lekciju po lekciju


Ponekad je sreca kad se pobegne sa casa..
margos margos 12:55 20.08.2009

Re: .

Ponekad je sreca kad se pobegne sa casa..

Iskreno, M, ne znam nikog ko je pobegao. Sem ako samoubistvo ne smatraš begom - onda da.
antioksidant antioksidant 13:31 20.08.2009

Re: .

Iskreno, M, ne znam nikog ko je pobegao. Sem ako samoubistvo ne smatraš begom - onda da.

pre ce biti da je m mislio da nas srecom neke zivotne lekcije zaobidju...

(dottore, izvinite sto vas tumacim)
margos margos 13:57 20.08.2009

Re: .

pre ce biti da je m mislio da nas srecom neke zivotne lekcije zaobidju...

:)
Da da... naravno. Još kad bi smo znali kolika je to sreća i kad bismo to umeli da cenimo. Eto, i to je jedna lekcija :)
Dr M Dr M 08:55 21.08.2009

Re: .

Sem ako samoubistvo ne smatraš begom - onda da


Samoubistvo je najveca glupost, zato sto ne moze da se popravi.

AO je pravilno protumacio ono sto sam, trapavo, hteo da kazem..

Hvala AO
mladen.mladen mladen.mladen 03:10 22.08.2009

Re: .

o suicidu poseban blog.)

zato nisam ni ulazio u ovu pricu.
dunja73 dunja73 09:40 20.08.2009

---

vrlo ,vrlo osetljiva tema ..
Znam i ja od mojih poznanika slicne price ,
sto mladjih generacija , sto starih (dedinih) generacija... I ne zelim nikako da sudim ,apsolutno
nikome .
Samo lose ne bi bilo kad bi mladi znali sve sta mogu , a stari mogli
sve sto znaju .....

preporuka!
miloradkakmar miloradkakmar 23:19 20.08.2009

Nešto

mi nije jasno Mladene. Na početku veličaš deku - " Svedok ", onda hoćeš da ga "zabetoniraš", jer ima previše , i na kraju ga diskredituješ
Mislio bih da su samo popodnevna dremka, vikendice i pijace, čokoladne bananice i pomorandže za rođendane i Nove godine, svako odsustvo logičko-formalnog mišljenja, kritičkog stava, naročito glasnog, lako uočljiva sva mudrost sveta u njihovim tanjirima koju u svakoj prilici koriste da nesebično prospu po nama mlađima, mislio bih da su zvučnik na banderi iz kog izbija: ne znate vi deco šta je rat i glad, u moje vreme (kao da je sam na planeti živeo), i, meni naročito bolno i potresno - njihov imbecilni smisao za humor.
, kao umnog čoveka s početka priče.
Možda nešto nisam dobro ukapirao, povezao..jer kombinjuše različite periode. Ako je to u pitanju , izvini.
Goran Vučković Goran Vučković 23:30 20.08.2009

Re: Nešto

Možda nešto nisam dobro ukapirao, povezao..jer kombinjuše različite periode. Ako je to u pitanju , izvini.

Prvi pasus je prilično sarkastičan...
...spas za održavanje svog nemirnog radoznalog duha, pažljivo skrivanog duboko u sebi tokom prethodnih šest decenija života...
Učio ju je, prosto gutao, iz feljtona Večernjih novosti (kada je imao para da ih kupi ili sreće da ih pronađe u nečijim starom papiru), pamtio svaku reč sa oba od tri kanala državne televizije...
mladen.mladen mladen.mladen 00:45 21.08.2009

Re: Nešto

Pa eto, Goran je odgovorio. Nista nista,)
wukadin wukadin 10:11 21.08.2009

My blanket

Ne znam da li imate google toolbar, odnedavno nudi prevođenje. Inače zanimljivo je (i za jednu drugu večno aktuelnu raspravu) da svaki tekst napisan na "našem", a na latinici tumači kao hrvatski.
Evo kako je preveo početak:
Moj deka je voleo istoriju
My blanket is like history

Što se tiče samog teksta, korektno napisano i dosta lično. Prepoznaju se uticaji nekog viđenja sveta kome je muka od istorije, pa bi možda rado se sve to negiralo. No ne bih s time polemisao, ovoga puta, jer rekoh lično je, iznosi vlastite impresije kao takve i ne vređa nikoga...
Pozdrav i večna slava dedi!
Goran Vučković Goran Vučković 10:20 21.08.2009

Re: My blanket

Ne znam da li imate google toolbar, odnedavno nudi prevođenje. Inače zanimljivo je (i za jednu drugu večno aktuelnu raspravu) da svaki tekst napisan na "našem", a na latinici tumači kao hrvatski.

Tu ni svemoćni Google još nije provalio naše bratske odnose
margos margos 10:36 21.08.2009

Re: My blanket

Moj deka je voleo istoriju
My blanket is like history

Wukadine, i kod tebe, kao i kod Mladena, iskoči iz vas radoznali klinac na neočekivanim mestima, i totalno me oduševite.
Hvala :))))
wukadin wukadin 12:02 21.08.2009

Re: My blanket

Pa ono deka jeste ćebe, koliko znam hrvatski, a voleti (sviđati) je to like... Nema laži, nema prevare
Hvala na komplimentu
vilovuk vilovuk 12:20 21.08.2009

Re: My blanket

Moj deka je voleo istoriju
My blanket is like history

Kad se pomeša srpsko sa hrvatskim
na pravi način
oseti se svežina
sveta
in statu nascendi.

Unfuckable Unfuckable 14:49 21.08.2009

Re: My blanket

Moj deka je voleo istoriju
My blanket is like history
Kad se pomeša srpsko sa hrvatskim


a da odmerimo deset deka čokolade?
vilovuk vilovuk 15:45 21.08.2009

Re: My blanket

Unfuckable
Moj deka je voleo istoriju
My blanket is like history
Kad se pomeša srpsko sa hrvatskim


a da odmerimo deset deka čokolade?

Zarad slasti mešanja? Naravno, ali to ide tek u drugoj fazi.
(samo da te pozdravim Unf, nije red da sam sebe parodiram).
taube taube 20:18 21.08.2009

,

divan blog
Jedno vreme zbunjivalo me je to zašto zvanične istorije, ionako sporne, ne koriste ovako vredne izvore podataka, jer, verovao sam da i druge deke imaju jednako vredna svedočanstva koja bacaju sasvim novo svetlo na sastanak na Jalti ili pravu ulogu VatikanaPosle sam kod Kiša u Enciklopediji mrtvih saznao da se čuvena Švedska kraljevska ipak ne odriče ovog neprocenjivog blaga ličnih istorija...

hm...tačno ali ne sasvim, ja sam profesorka istorije koja poseduje diktafon i koristim ga; snimam šta stariji ljudi pričaju, radim to odavno, ne znam zašto to drugi ne rade, izvori iz prve ruke su najbolji, svakako da kritički obrađujem podatke koje stariji ljudi iznose i reči koje izgovore

divan tekst a i onaj deo iz sestrinog mejla je sjajan
mladen.mladen mladen.mladen 20:37 21.08.2009

Re: ,

slazem se, ali moj deka nije bio na Jalti, niti u Vatikanu, niti na sastanku Iliuminata.)

pazljivo sam filtrirao ono cemu je stvarno bio svedok, i to pamtim:

- kako se pod majcinom suknjom, kao sitan decak, spasao od ulaska u onu cuvenu crkvu u Pakracu, gde su ih te noci sve spalili. Ustasa je jedan rekao da ga sakrije, koji je znao sta ce biti.
- golu zemlju ogradjenu zicom, bez nadstresnice bilo kakve, samo za decake do 15. godine, vojnike u krug, granu jabuke i kad neko pruzi ruku, gladan, da je ubere, metak u grudi.
- pamtim njegove price o svadjama sa decacima sa one strane ograde, Hrvatima, sa kojima su se besno gadjali, strazari se smejali, ne znajuci da to zapravo svako malo komad hleba preko ograde leti...

o bakinim iskustvima ovde.
taube taube 20:50 21.08.2009

Re: ,

mladen.mladen
slazem se, ali moj deka nije bio na Jalti, niti u Vatikanu, niti na sastanku Iliuminata.)pazljivo sam filtrirao ono cemu je stvarno bio svedok, i to pamtim:- kako se pod majcinom suknjom, kao sitan decak, spasao od ulaska u onu cuvenu crkvu u Pakracu, gde su ih te noci sve spalili. Ustasa je jedan rekao da ga sakrije, koji je znao sta ce biti.- golu zemlju ogradjenu zicom, bez nadstresnice bilo kakve, samo za decake do 15. godine, vojnike u krug, granu jabuke i kad neko pruzi ruku, gladan, da je ubere, metak u grudi. - pamtim njegove price o svadjama sa decacima sa one strane ograde, Hrvatima, sa kojima su se besno gadjali, strazari se smejali, ne znajuci da to zapravo svako malo komad hleba preko ograde leti...o bakinim iskustvima ovde.

naravno da nije bio na Jalti, u Vatikanu,

baš sam i mislila na to što si sad napisao - na istorije običnih ljudi, ja to ne bih zapostavljala

a to što oni misle da znaju šta je bilo na Jalti - ma, neka ih zanimljivo je pričati o odlukama velikih i '' z7nati '' stoprocentno šta su to oni tamo pričali a pritom i ne ući ni u jedan arhiv i proveriti; ja se na to nasmejem, pokušam da ispravim kad vidim da je to moguće ali kad vidim da neko '' tačno zna '' kako su giljtinirani francuski kralj i kraljica ja se povlačim, šta da radim, taj neko to '' zna '' i nema šanse da ga ubediš u suprotno; možeš ali potrošićeš energije i energije

svojoj baki sam verovala kad sam snimala šta govori jer ona nije pričala o tamo nekim dalekim događajima već o onome što se njoj dešavalo tokom ratova a to nije ništa manje zanimljivo od Vatikana treba umeti prepoznati bistrinu i oštroumnost i nepretencioznost kod starijih ljudi i onda odslušati šta imaju da kažu
mladen.mladen mladen.mladen 21:20 21.08.2009

Re: ,

treba umeti prepoznati bistrinu i oštroumnost i nepretencioznost kod starijih ljudi i onda odslušati šta imaju da kažu

na ovo me podsetio taj Miroslav letos. Sedeli smo u hladu, pio sam kafu, i pricali smo. Dan mi ulepsao. Bas.
jamari jamari 12:09 22.08.2009

Re: ,

Kako si lepo napisao ovo za b.
Znaš, jedne zime, bila sam sama u stanu... Ona je bila u selu, ja sam spremala THE ispit.
Spavala sam u dnevoj sobi. U spavaćoj sobi, ona je i dalje spavala na svojoj strani kreveta. Na dedinoj, ispod miljea, na uzglavlju, stajala je umrlica... Tužno mi je to bilo...
taube taube 20:57 21.08.2009

,

pročitala sam priču o bakinim iskustvima....svaka čast....odmah mi se urezalo '' šta je to od čega bežiš kad bosni bežiš '' - sjajno si napisao
mladen.mladen mladen.mladen 21:17 21.08.2009

Re: ,

taube
pročitala sam priču o bakinim iskustvima....svaka čast....odmah mi se urezalo '' šta je to od čega bežiš kad bosni bežiš '' - sjajno si napisao


hvala. i meni je to jedna, od mojih, omiljenijh recenica.
ines08 ines08 10:13 22.08.2009

Dakle,

već dva dana zamišljam ubetoniranog deku s čajnom kobasicom i pavlakom.
Genijalno!

Prihvatam da možda nisam najbolje shvatila poentu priče, ali mi se dopala, i nasmejala me i naterala da se zamislim.

Arhiva