2015-05-13 11:37:23

Start Srbija – Znam da možemo

Dragan Pleskonjic RSS / 13.05.2015. u 12:37

U dogovoru sa Vladimirom Trkuljom iz Startita, prenosim najavu događaja koji je značajan za mlade preduzetnike i one koji se spremaju da to postanu. --- 

Agenda - kliknite za veću sliku
Agenda - kliknite za veću sliku

Događaj Start Srbija je deo akcije Znam da možemo za afirmaciju i podršku uspesima preduzimljivih mladih koji su pokazali da je u Srbiji moguće graditi svetsku karijeru i biznis.

Ovo je priča o onima koji ostaju u Srbiji ili se u nju vraćaju i postižu uspehe, o onima koji su pronašli put za sebe, o ekipi koja radi i ne žali se na teškoće.

 
2010-07-19 08:28:47

Ja, ovca

krkar RSS / 19.07.2010. u 09:28

sheep-shagger-apron2.jpg

Znate onaj osećaj kad ispadnete ovca, znate da vam se neko smeje a ne možete mu ništa? Odnosno, mogli biste ali skuplja dara nego mera...

Odem na nekoliko dana u jednu poludivlju zemlju. Nije baš ni Afganistan ni Liberija, izgleda prilično civilizovano, svaki dan sve bolje... Pogotovo što je ta zemlja meni oduvek draga, ljudi su generalno prijatni, gostoljubivi... Većina, kao što će se ispostaviti.

Sastančim

 
2014-06-09 10:07:49

Fama o propuštenim šansama posle 2000

Goran Nikolić RSS / 09.06.2014. u 11:07

Često slušamo priče o strašnim posledicama loše privatizacije, o korupciji koja nas je uništila, o silnom iznetom kapitalu iz Srbije, kojeg, uzgred budi rečeno, faktički nemamo. Da bi barem deo ovog narativa pokušao da osporim analiziraću privredni rast i zaposlenost posle 2000.
Pođimo od ključnog pokazatelja: stope rasta BDP po stanovniku. Taj indikator je u periodu 2000-2013 prosečno rastao 3,5%, što je jednako proseku centralne i jugoistočne Evrope (podaci za 2014 ne mogu bitnije da promene sliku, iako projekcije EBRD ukazuju da će Srbija imati nešto sporiji rast od

 

Da li Srbija može postati bogata ako počne da ponavlja iskustva a ne preporuke bogatih? U čuvenoj knjizi Erika Reinerta: Globalna ekonomija - Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji, na dosta zanimljiv način se raksrinkavaju mnoge ekonomske dogme današnjice. Radi se o tezama (naučnim paradigmama) koja smo pounutrašnjili i kojima objašnjavamo svet oko nas a tiču se ekonomije. Stvar ne bi bila problematična da upravo na taj način ne pomažemo sebi da ostanemo zarobljeni u krugu siromaštva.

 
2008-07-15 02:23:25

Freelance rad: od korova do letine

vucko92 RSS / 15.07.2008. u 03:23

freelance.jpg

Razgovarajući sa raznim ljudima, u više navrata, dolazio sam do teme rada iz Srbije za strane firme, od strane pojedinaca koji takav posao mogu sebi da obezbede (što ne mora biti ni tako komplikovano, kao što se vidi iz teksta Dušan R na linku u sledećem pasusu). Uglavnom se radilo o informatici – konkretno programiranju za strane naručioce. Upoznao sam jednog zemljaka iz Jagodine, informatičara, koji mi je rekao da je član nekog udruženja samostalaca i da dosta rade za strano tržište (on konkretno aplikacije za mobilne telefone), a da udruženje broji preko pet stotina članova (ako su lagali mene i ja lažem vas, voleo bih ako neko ima pouzdanije informacije). Upoznao sam mlade inženjere informatike koji bi želeli da rade samostalno za strane firme – u početku sami, a u perspektivi kroz firmu koju bi razvijali, ali ne znaju puno o organizaciji firmi i pravnim aspektima rada. Znam čak i neke kolege koji rade u inostranstvu, a razmišljaju o vraćanju u Srbiju, u slučaju da im je moguće da jednostavno (a legalno) nastave da rade za svoju tekuću firmu.

Gledajući po domaćim forumima, više puta sam nabasao na priču o freelance radu, problemima sa naplatom iz inostranstva i (polu-)legalnošću takvog rada, uključujući i ovaj, prilično „reprezentativan“ tekst Dušana R (DusanR) sa Elite Security foruma, koji toplo preporučujem za čitanje: http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial.

 
2011-04-10 17:13:55

RSA - opasna radoznalost

Dragan Pleskonjic RSS / 10.04.2011. u 18:13

SID700.gifPoznata je izreka: "Radoznalost ubi mačku" ili na engleskom „Curiosity killed the cat". Nepažnja i radoznalost se nedavno osvetila velikoj i poznatoj svetskoj firmi RSA (Security Division of EMC), koja se bavi proizvodima vezanim za računarsku bezbednost.

Pre par nedelja, ova kompanija je objavila, a mnogi mediji preneli, da je bila žrtva ozbiljnog sigurnosnog napada, koji je kompromitovao jedan od njenih važnih proizvoda poznat pod imenom RSA SecurID. Radi se o proizvodu prepoznatljivom kao token, a koji je, u suštini, deo prilično kompleksnog sistema za proveru identiteta (autentifikacije) bazirane na dva faktora (engl. two-factor authentication). Kompanija RSA je o ovom problemu obavestila berzansku SEC komisiju (Securities Exchange Comission), kao i svoje klijente.

 

Недавно је у хотелу „Клуб А", на Копаонику, човек пио јутарњу кафу и разговарао мобилним телефоном.

„Ћао, нашао сам ти посао у ЕПС-у", говорио је. „Радићеш у протоколу код генералног директора. Плата је 50.000, није велика. Али кад једном тамо уђеш остаћеш заувек. Интервјуисаће те генерални наредне недеље, у четвртак."

Е, последица оваквих и сличних разговора је да је српска држава највећи послодавац не само у региону већ богами и у Европи.

Погледао сам податке и ево шта сам нашао.

 
2011-12-05 12:04:14

Kako praviti firme koje izvoze pamet, ...

Milan Novković RSS / 05.12.2011. u 13:04

the%20court%20fool.gif

... zapošljavaju hiljade ljudi i kojima se vrednost meri u milijardama dolara?

Potrebni sastojci:

    1. Jeftina radna snaga

    2. Dovoljno nezaposlenih na raspolaganju

    3. Minimalne investicije

    4. Politička garnitura sa minimalnom pameću

Povod za ovaj blog je planirana  flotacija (prodaja akcija na tržištu) US firme Zynga koja zarađuje 90% novca preko Facebook igara. Ili samo jedne igre, ja nisam upoznat, koja se zove FarmVille. I zarađuje ga tako što u igri prodaje virtuelne stvari, dok je sama igra besplatna.

Vrednost firme je procenjena na 14 milijardi dolara, iako će se akcije prodavati po sniženoj vrednosti firme od oko 9 milijardi.

 
2011-09-18 09:08:03

Dobrovoljci marketinga

Dragan Pleskonjic RSS / 18.09.2011. u 10:08

Composite%20Face.jpgMnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.

 
2013-08-15 09:54:32

Pokupimo boje koje padaju sa neba...

reanimator RSS / 15.08.2013. u 10:54
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana